transfuziologija n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
TRANSFUZIOLOGIJA PowerPoint Presentation
Download Presentation
TRANSFUZIOLOGIJA

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 86

TRANSFUZIOLOGIJA - PowerPoint PPT Presentation


  • 744 Views
  • Uploaded on

TRANSFUZIOLOGIJA. Transfuziologija. I munohematologija-krvnogrupni sistemi Kriterijumi za izbor davalaca krvi-hemoprodukata Konzervacija krvi Hematogene transmisivne bolesti Terapijska primjena krvi-usmerena hemoterapija. Šematski prikaz hematopoeze. ISTORIJAT.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'TRANSFUZIOLOGIJA' - thea


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
transfuziologija1
Transfuziologija
  • Imunohematologija-krvnogrupni sistemi
  • Kriterijumi za izbor davalaca krvi-hemoprodukata
  • Konzervacija krvi
  • Hematogene transmisivne bolesti
  • Terapijska primjena krvi-usmerena hemoterapija
istorijat
ISTORIJAT
  • Vekovima se verovalo da je krv deo tela u kojem su pohranjeni: život zdravlje i snaga.
  • Transfuzija krvi kao pojam označava PRELIVANJE ili PRETAKANJE krvi iz zdravog organizma u oboleli.
  • Galen je smatrao da se krv stvara u jetri i da vino potpomaže njenom stvaranju.
  • 16 vek krv je izvor života,snage, mladosti i svežine
krv i krvni sastojci
Krv i krvni sastojci
  • Hematopoezni sistem funkcioniše kao celina koju čine organi i tkiva koji učestvuju u stvaranju krvnih ćelija i u hemostazi.
  • Ovaj sistem čine: koštana srž, timus, slezina, limfni čvorovi i limfne žlezde duž respiratornog, digestivnog i urinarnog trakta. Sve krvne ćelije nastaju iz matične ćelije koja ima sposobnost sazrevanja ali i samoodržavanja. To se događa u koštanoj srži. U krvi se nalaze samo zrele krvne ćelije koje su nastale sazrevanjem i diferenciranjem kroz više oblika. Kod bolesne osobe i sa ubrzanom razgradnjom krvnih ćelija, u krvi raste broj mladih-nezrelih ćelija. Jako povećanje mladih ćelija nalazi se kod zloćudnih bolesti krvi ili HEMOBLASTOZAMA.
slide7

KRV je kompleksno tečno tkivo koje se sastoji iz krvnih ćelija koje plivaju u krvnoj plazmi. Krv cirkuliše u zatvorenom vaskularnom sistemu. Krv čini oko 7% telesne težine. Volumen krvi kod muškaraca iznosi oko 7o ml/kg, a kod žena 63ml/kg telesne težine.

  • PLAZMAje tečni deo krvi, satoji se od vode, mineralnih materija, uglenih hidrata, masti i više od 3oo raznih belančevina. Najznačajniji su albumini, globulini, imunoglobulini, fibrinogen i drugi faktori koagulacije.
slide8

HEMATOKRIT predstavlja odnos između tečnog dela krvi i krvnih ćelija. Hematokrit je postotak eritrocita na jedinicu volumena krvi, Normalne vrednosti Hct za muškarce iznosi od 42-52%, dok za žene od 36-47%. Volumen plazme iznosi oko 4oml/kg telesne težine. Volumen krvi na kilogram telesne mase znatno je veći kod novorođenčeta nego kod odraslih osoba. Isto tako veća je i koncentracija krvnih ćelija.

  • SERUM se razlikuje od plazme. Krv u epruveti u kojoj se ne nalazi antikoagulanti rastvor zgrušava se – koaguliše. Nastaje crveni ugrušak, koji se sastoji od krvnih ćelija i proteina, a oko njega se nalazi prozirna žuta tekućina, To je serum. On ima isti sastav kao i plazma, samo što u njemu nema fibrinogena. Tokom zgrušavanja fibrinogen je prešao u fibrin i u ugrušku veže krvne ćelije. Mućkanjem epruvete ćelije se nemogu ponovo resuspendirati. Serum se može dobiti i iz plazme. Dodatkom kalcijuma započinje zgrušavanje plazme i stvori se bijeli ugrušak okružen prozirnom žućkastom tekućinom – serumom.
krvnogrupni sistem ab0
Krvnogrupni sistem AB0
  • Krvnegrupepredstavljajunepromenljivebiološke, nasledne, karakteristične osobine ljudi, to su humani markeri.
  • Razvoj imunohematologije počeo je otkrićem Karla Landsteinera AB0 krvnih grupa 1900 god
  • ANTIGENI –smešteni su na ćelijama
  • ANTITELA –nalaze se u plazmi ili serumu
antigeni ab o sistema
ANTIGENI ABO SISTEMA
  • Sinteza počinje u četvrtoj nedelji intrauterinog života,do šest nedelja antigeni su razvijeni. Potpuno sazrevanje se dešava od šestog meseca do četvrte godine života.Po sastavu su glikoproteini. Prisutni su na svim krvnim ćelijama.
antitela abo sistema
ANTITELA ABO sistema
  • PRIRODNA,imunoglobulini,klase IgM,aglutinišu eritrocite na sobnoj temperaturi od 20-24˚C.u slanoj sredini, 09% NaCl, ne prelaze placentu.
  • Antitela anti-A i anti-B se mogu detektovati u serumu novorođenčeta od 4 do 6 meseci.
slide12

Genotip – označava skup gena,koji određuju antigene na eritrocitnoj membrani.

  • FENOTIP jedne osobe predstavlja izbor antigena koji su dokazani u serološkim reakcijama sa serumima poznatih specifičnosti.
slide16

Krvne grupe:

A sadrži na er. Antigen A, a u plazmi antitela anti-B Zastupljenost je 42,2%.

B sadrži na er. Antigen B, a u plazmi antitelo anti-A Zastupljenost je 14,3%.

AB sadrži na er.Antigen A i B, u plazmi nema antitela Zastupljenost je 7,2%.

O na er.nema antigena,u plazmi antitela anti-A i anti-B Zastupljenost je 36,1%.

aglutinacija eritrocita
AGLUTINACIJA ERITROCITA
  • Reakciju aglutinacije u transfuzijsku praksu uveo je Ottenberg 1908. godine. Primenivši Landsteinerovo otkriće krvnih grupa, iskoristio reakciju aglutinacije za testiranje podnošlivosti krvi pre primene transfuzije. Jednostavnim mešanjem seruma bolesnika i eritrocita davaoca nastajala je odmah vidliva aglutinacija, kada su u serumu bila prisutna antitela koja su odgovarala antigenima na eritrocitima. Tako je ovaj test, zapravo otkrivao reakciju direktne hemaglutinacije.
  • Reakcija koja nastaje kod spajanja anti-eritrocitnih antitela sa odgovarajućim eritrocitnim antigenima ispoljava se u vidu aglutinacije ili hemolize eritrocita. To je imunološki fenomen koji se može realizovati u laboratorijskim uslovima rada.
slide18

Pri kontaktu jedne molekule IgM sa antigenima na dva ili više eritrocita dolazi do međusobnog spajanja više eritrocita i njihovog nagomilavanja u velike, čak i golim okom vidljive aglutinate. Antitela koja su sposobna da aglutinišu eritrocite nazivaju se aglutinišuća antitela.

odre ivanje antigena i antitela mikrometodom aglutinacije u gelu
ODREĐIVANJE ANTIGENA I ANTITELA MIKROMETODOM AGLUTINACIJE U GELU
  • Tehniku određivanja antigena i antitela eritrocitnih krvnogrupnih sistema mikrometodom aglutinacije u gelu, opisao je i patentirao Y. Lapierre, 1986. godine, u Francuskoj, ali metod je prezentiran tek na sastanku Internacionalnog društva za transfuziju krvi, u Londonu, 1988. godine. Metoda je inicijalno razvijena sa ciljem standardizacije-aglutinacionih reakcija i fiksacija aglutinata što olakšava i ujednačava očitavanje rezultata a posebno odvajanje negativnih od slabo pozitivnih rezultata.
  • Princip testa se zasniva na aglutinaciji eritrocita sa specifičnim antitelima na molekulama dekstrana natopljenim puferom-gel.
slide22

Senzitivnost testa je zasnovana na upotrebi eritrocita tretiranih enzimom i rastvora niskog jonskog napona u indirektnom antiglobulinskom testu, i preciznom odmeravanju reaktanata. Prema iskustvima autora, iznetim na sastanku Internacionalnog društva za transfuziju krvi, test je senzitivan, specifičan, lako se izvodi, za njegovo izvođenje potreban je mali uzorak krvi, rezultati se dobijaju brzo, reproducibilni su i očitavanje rezultata je lako.

  • Aglutinati se zadržavaju u gelu dugo, tako da je moguće očitavanje rezultata posle nekoliko sati i nekoliko dana. Rezultat se može fotografisati i fotografija čuvati u medicinskoj dokumentaciji kao fotodokument.
krvnogrupni sistem rhesus
Krvnogrupni sistem RHESUS
  • NAJSLOŽENIJI SISTEM KOJI OBUHVATA 46 ANTIGENA
  • RH-1 DO RH-52
antigeni sistema rhesus
Antigeni sistema rhesus
  • Mogu se otkriti između 6 i 12 nedelje fetalnog života,pripadaju polipeptidima.
  • ANTIGEN-D-je najimunogeniji i klinički najvažniji antigen
  • Rh-D-POZITIVNO JE 84,49 % stanovništva
  • Rh-D-NEGATIVNO JE 15.50% stanovništva na našim prostorima.
  • Rhesus fenotip: CcDdEe, CCDDee, ccddee
slide25

Prema broju do sada definisanih antigena, smatra se da je krvnogrupni sisitem Rhesus najsloženiji od sistema krvnih grupa, obuhvatajući 46 antigena označenih od broja RH1 do RH52 sa šest nedovoljno razvijenih antigena.

  • Antigeni sistema Rhesus se kodiraju pomoću dva veoma homologna, tesno povezana gena na kratkom kraku 1.hromozoma, i to RHD produkuje D antigene; RHCE koji produkuje Cc i Ee antigene. Prvi otkriveni i klinički najvažniji antigen je antigen D (RH1).
  • Antigen D je daleko najimunogeniji među antigenima Rh i antigenima drugih krvnogrupnih sistema, izuzev antigena A i B krvnogrupnog sistema ABO.
  • Polipeptid D je transmembranski protein vezan za citoskelet eritrocita molekulske mase od 30 do 32 kD.
slide26

Drugi važniji antigeni sistema Rhesus su antigeni C i c, Ei e i predstavljaju dva para suprotnih antigena, polimorfizmi su kontrolisani drugim genom RH kompleksa.

  • Ekspresija D antigena varira kvantitativno, sa održavanjem snage antigena od veoma uvećane ekspresije udružene sa fenotipom D--, do slabih D antigena. Koriste se sledeći termini: običan D, slab D, delimičan D, delimično slab D i povišen D.
  • Neki eritrociti sa anti-D antitelima reaguju slabije od normalnih takvi eritrociti imaju slabu ekspresiju D antigena.Takav fenotip se naziva slabo reagujuća forma D antigena-Dweak (D+w), ranije nazivana Du. U pitanju je kvantitativni defekt.
  • Uzorci eritrocita D+w niskog stepena se detektuju samo pomoću IAT ili sa dvostepenom enzimskom metodom.
d weak antigen
Dweak ANTIGEN
  • Dweak antigen je nepotpuno izražen antigen D,nastane kao posledica manjeg broja antigenskih mesta ili kao nedostatak dela molekule antigena D.
antitela sistema rhesus
ANTITELA sistema rhesus
  • Uveksu IMUNOGporekla,IgGklase,dvovalentnaoptimalnoreagujuna 37C,prolaze kroz placentu

Jedna od najčešćih uzroka HBN.

slide29

Ona su:

  • Inkompletna
  • Blokirajuća
  • Termostabilna
  • Od velikog su kliničkog značaja za hemolitičku bolest novorođenčeta
  • Posle jednokratnog ubrizgavanja 0.5-1.0 ml pozitivnih eritrocita,kod mnogih ispitivanih Rh-D negativnih osoba detektuje se Rh-D antitelo.
  • Period prvog detektovanja Rh antitela se kreće od 37 dana do 4 ili 5 meseci.
hemolizna bolest novoro en eta hbn
HEMOLIZNA BOLEST NOVOROĐENČETA –HBN
  • Hemolizna bolest novorođenčeta ( HBN) je sindrom uzrokovan skraćenim životnim vekom eritrocita fetusa, dejstvom specifičnog aloantitela, transplacentarno dospelog od majke u cirkulaciju fetusa.
  • Aloantitelo je usmereno prema nekom od antigena prisutnim na fetalnim eritrocitima – najčešće iz sistema ABO, i Rhesus ili u ređim slučajevima ostalih krvnogrupnih sistema: Kell, Daffy, Kidd, MNSs i drugi.
  • Od ostalih antitela iz sistema Rhesus, klinički su najznačajniji imuno anti-c antitelo i imuno anti-E antitelo.
slide31
Dete je posebno biće koje je slično ocu i majci, jer je polovinu genskog koda nasledilo od oca, aa polovicu od majke.
  • To znači da se u fetalnim krvnim ćelijama nalaze očevi i majčini antigeni. Detetova krv je postelicom odvojena od majčine krvi.
  • Samo antitela IgG prelaza placentarnu barijeru i ulaze u detetov krvotok.
  • Majčina antitela u toku trudnoće i nakon porođaja štite dete od infekcije.
slide32
Prva trudnoća sa inkopatibilnim plodom, završava se obično rađanjem zdravog deteta.
  • Senzibilizacija nastaje tek u toku porođaja u prvoj trudnoći.
  • Eritrociti fetusa za vreme trudova prodiru u cirkulaciju majke, a antitela se javljaju posle više nedelja. Žena moze biti senzibilisana i predhodnim pobačajima, bilo spontanim, bilo arteficijalnim.
  • Senzibilizacija je proces koji se ne može obrnuti, ali se može sprečiti.
  • Jednom nastala senzibilizacija ne može nestati. Antitela u krvi su dokaz senzibilizacije
slide33
Ispitivanje senzibilizacije kod majke provodi se između 1o i 12 nedelje trudnoće.
  • Ukoliko je majka senzibilisana, znači kada su imuna antitela prisutna, testiranje se vrši jednom mesečno, da se prati porast titra imunih antitela, vrši se njihova identifikacija.
  • Ukoliko imuna antitela nisu dokazana testiranje se vrši u 3o nedelji trudnoće.
  • Kod Rh-D negativnih trudnica gde nisu dokazana imuna anitela senzibilizacija se sprečava primenom Rh-D hiperimunog gamaglobulina (poznat pod nazivom Rogam), u toku 72 sata nakon porođaja, ali takođe i nakon prekida trudnoće bilo koje vrste, ili iz bilo kojih razloga.
slide34
Najbolji način lečenja dece koja se rađaju sa teškim oblikom ove bolesti je Eks-sanguinotransfuzija krvi to je postnatalni tretman novorođenčeta.
  • Pozitivan Direktni Combsov test i hiperbilirubinemija su osnovne indikacije za ovu vrstu terapije.
  • Za ovaj proces koristi se sveža deplazmatisana krv, stara do pet dana, koja ima hct o,5o –o,6o.
  • Za eks-sangvinotransfuziju uzima se krv krvne grupe deteta iz ABO, i Rhesus negativna.
kriterijumi za izbor davalaca krvi
KRITERIJUMI ZA IZBOR DAVALACA KRVI
  • Transfuziološki centri zavise od dobrovoljnih davalaca krvi koji obezbeđuju krv neophodnu za potrebe bolesnika.
  • Krv može dati svaka zdrava osoba, starosti od l8 do 65 godina, a iznimno i do 7o g.
  • Telesne težine iznad 55 kg, proporcionalna visini
  • Krvni pritisak: sistolni 9o-l8o mm Hg, dijastolni 5o – llo mm Hg, puls 5o-llo otkucaja u minuti,
  • Hemoglobin: muškarci l35g/L,žene l25 g/L
  • Muškarci mogu davati krv svaka 3 meseca, dok žene svaka 4 meseca.
slide38
Igla i plastična vrećica za uzimanje krvi su sterilne i samo za jednokratnu upotrebu, t.j. mogu se upotrebiti samo za jedno davanje.
  • Prema tome davalac kada daje krv NEMOŽE SE INFICIRATI!
  • Definiciju dobrovoljnog davaoca krvi odredila je Međunarodna zajednica transfuziologa ( ISBN), međunarodni Crveni krst ( IFCR) , i Svijetska zdravstvena organizacija ( WHO ) i prihvaćena je u svim zemljama sveta.
  • Dobrovoljni davalac krvi je osoba koja daruje krv, plazmu, ili ćelijske delove krvi po slobodnoj volji i neprima za to nikakvu naknadu, ni novčanu niti na način koji se može smatrati nadoknadom novca.
slide39
Donorske afereze:Afereza ili hemafereza, u širem smislu reči označava prikupljanje ili otklanjanje nekog krvnog sastojkaiz krvi davaoca.
  • Svi aferezni postupci izvode se na mašinama koje se nazivaju separatori.
  • trombocitaferezu za prikupljanje trombocita
  • leukacitafereza za prikupljanje leukocita
  • plazmafereza za prikupljanje plazme
  • eritrocitafereza za prikupljanje eritrocita
metode konzervisanja krvi
METODE KONZERVISANJA KRVI
  • Krv namenjena za transfuziju, konzerviše se u specijalnim vrećicama – kesama.
  • Na taj način što se neposredno po izlasku iz vene meša sa antikoagulansom, neko vreme čuva, a zatim prema potrebi daje primaocu – bolesniku.
  • Za konzervisanje krvi za transfuziju dolaze u obzir samo antikoagulansi, koji uklanjaju jone Ca potrebne za stvaranje trombina, ili koji sprečavaju stvaranje trombina i njegovim delovanjem na fibrinogen, stvaranje fibrina
slide43
Vrste konzervansa:
  • ACD – sadrži ; citronsku ili limunsku kiselinu, natrijum citrat, i dekstrozu ili glukozu, rok za upotrebu krvi je 2l dan.
  • CPD-sadrži; citronsku ili limunsku kiselinu, Na-citrat, dekstrozuili glukozu, natrijumfosfat, rok za upotrebu 28 dana. .
  • CPD-A- sadrži ; citronsku kiselinu, Na-citrat. Dekstrozu ili Glukozu, Na-fosfat, i aminokiselinu adenin.Rok za upotrebu krvi uzet sa ovim konzervansom je 38 dana.
slide44
U konzervisanoj krvi događaju se promene koje nisu pogodne za bolesnika: raste afinitet hemoglobina za kiseonik, u plazmi raste koncentracija kalijuma, laktata, pada ph krvi, smanjuje se aktivnost faktora koagulacije i ostalih proteina plazme. Raspadaju se leukociti, iz kojih izlaze različite supstance koje imaju antigensko delovanje.
  • Puna-cela krv i deplazmatisani er čuvaju se na + 4C, , koncentrat granulocita 22-24 C (sobna temperatura) 24 sata.
  • Koncentrat trombocita sobna temperatura 3-5 dana.
  • Sveže zamrznuta plazma u zamrzivaču na -3o C. L2 meseci , ili -4o 24 meseca.
predtransfuzijsko testiranje
PREDTRANSFUZIJSKO TESTIRANJE
  • Prije primene – upotrebe konzervisane krvi ili hemoprodukata neophodno je izvršiti testiranje kako bi se pravovremeno otkrila i identificirala antitela koja su prisutna kod primoca i davaoca krvi, te da obezbedimo maksimalnu sigurnost za bolesnika – primaoca krvi. U ove testove spadaju:
  • l. određivanje krvne grupe ABO i Rh-D sistema, davaoca i bolesnika
  • 2. Ispitivanje prisutnosti markera za hematogeno-transmisivne bolesti : HbsAg, HCV, HIV, TPHA
  • 3. Otkrivanje iregularnih antitela u cirkulaciji davaoca i bolesnika
  • 4. Određivanje karakteristika i specifičnosti aloantitela u serumu bolesnika i ocjenu njihovog kliničkog značaja.
  • 5. Test interreakcije , test kompatibilnosti
  • 6. Izbor najpogodnijeg davaoca i hemoprodukta
  • 7. Identifikacija bolesnika prije transfuzije.
slide49
TEST KOMPATIBILNOSTI: princip ovog testa je utvrđivanje da li serum primaoca reaguje, in vitro sa izabranim eritrocitima davaoca.
  • MAJOR test: mešaju se ili spajaju serum bolesnika i eritrociti davaoca.
  • MINOR test: pomešaju se eritrociti bolesnika i serum davaoca.Proces se izvidi u tri sredine: na sobnoj temperaturi, na 37C u termostatu i završava se sa AHG.
  • Transfuzija je uspešna ako transfundovane ćelije prežive svoj normalni vijek u krvotoku bolesnika.
  • Lekovi, niti drugi rastvori se nesmiju davati niti u kesu sa krvi, niti u sisteme za davanje transfuzije, jer oni štetno nepovoljno deluju na ćelije konzervisane krvi, izazivajući njihovu hemolizu. Dozvoleno je dodavati u krv jedino fiziološki rastvor o,9% NaCl.
posttransfuzijske reakcije
POSTTRANSFUZIJSKE REAKCIJE
  • Nuspojave transfuzijskog lečenja posledica su razlike u sastavu krvi, ili krvnih derivata bolesnika i davaoca.

Prema uzroku reakcije se dele:

  • l. Imunološke – koje se javljaju kao posledica reakcije Ag-Ab
  • a) hemoliza – intravaskularna – najčešće ABO inkopatbilija - ekstravaskularna – Rh inkopatibilija
  • b)preosetlivost – urtikarija, anafilaktički šok.
  • 2. Neimunološke- u koje spadaju svi ostali uzroci: preopterećenje cirkulacije, hiperkalijemia, intoksikacija citratom, diluciona koagulopatija kod masivnih transfuzija, embolija masna, vazdušna, infekcija na mestu venepunkcije, tromboflebitis.
slide53
Prema vremenu nastanka dele se na : rane, koje se dešavaju do 24 sata nakon transfuzije i kasne koje se dešavaju nakon toga.
  • Akutna posttransfuziona hemolitička reakcija, nastaje nakon transfuzije inkopatibilne krvi ili hemoprodukata.
slide54
Postupak koji treba primeniti pri sumnji na akutnu PTHR
  • l. prekida se transfuzija, igla mora ostati u veni, nastavlja se infuzija o,9% NaCl
  • 2. uspostavljaju se uslovi za lečenje hipotenzije i održavanje diureze
  • 3. primena antihistaminika, kortikosteroida, analeptika i kardiotonika
  • 4. utopljavanje bolesnika
  • 5.kod težih posledica primenjuje se hemodijaliza, oksigenoterapija
  • 6. uzimaju se uzorci krvi bolesnika na imunološka ispitivanja, kks,ispitivanja hemostaze, ispitivanje na sterilnost,
  • 7. trba analizirati uzorak mokraće
slide56
Kod bolesnika sa deficitom nekog od krvnih sastojaka lečenje krvlju ili hemoproduktima često je od životnog značaja.
  • Ono je bezbedno ali ne isključuje i mogućnost eventualne transmisije uzročnika pojedinih infektivnih bolesti, što je rizik koji je odavno poznat.
  • Pri tome osnovni uslovi za potencijalno prenošenje nekog infektivnog agensa putem transfuzije krvi su:
  • uzročnik se nalazi u krvi davaoca
  • dugo razdoblje inkubacije
  • tok bolesti kod davaoca je asimptomatski
  • uzročnik bolesti ne ugiba u konzervisanoj krvi, niti u hemoproduktima
  • većina uzročnika e prenosi i polnim putem
  • nakon ozdravljenja zaražena osoba ostaje kliconoša.
slide57
Hepatitis B - testiranje dobrovoljnih davalaca krvi na infekciju HBV-om izvodi se specifičnim serološkim testovima kojima se dokazuje prisustvo površinskog –S-Antigena.
  • Virusni hepatitis tip-B je jedan od najčešćih bolesti koje se mogu preneti transfuzijom krvi.
  • On je jedno od najčešćih obolenja i najrasprostranjenijih i predstavlja socijalno-zdravstveni problem skoro svih zemalja sveta.
  • Test je zakonski obavezan od l97l godine.
slide58
HEPATITIS C:Danas je poznato da HCV pripada RNK virusima i familiji Flaviviridae.
  • Danas se u rutinskoj dijagnostici hepatitisa tipa C radi dokazivanja antitela prema antigenu HCV primenom ELIZA testa ili enzimoimuni esej.
  • Ani-HCV antitela javljaju se kasnije nego kod ostalih virusnih hepatitisa.
  • Testiranje DDK na hepatitis tipa C zakonski je obavezan od l994 godine.
slide59
SIFILIS- je venerično obolenje koje prouzrokuje bakterija Trepanema palidum.
  • U određenim stadijumima bolesti treponema se nalazi u krvi pa se transmisivno može preneti na zdrave osobe. Osnovi put prenošenja je polnim kontaktom.
  • Sifilis se može preneti i kongenitalno. Uzročnik ima sposobnost prolaska kroz placentu, inficira fetus, što dovodi do infekcije bebe.
  • Izvođenje pretransfuzijskog testa na prisustvo uzročnika sifilisa obavezno je zakonski od l953 godine.
slide60
AIDS- SIDA:
  • nastaje zbog stečenog smanjenja funkcije ćelijskog imuniteta.
  • Uzrokuje ga infekcija HIV-om ( virus stečene imunodeficijencije) koji ulazi u T-limfocite.
  • HIV pripada grupi retrovirusa i porodici Lentivirusa

Rizik od infekcije HIV-om putem transfuzije krvi zavisi od:

  • prokuženosti populacije davaoca krvi sa HIV-om
  • karakteristike davaoca krvi – visok rizik krv narkomana
  • broja transfundovanih doza krvi odnosno intenziteta transfuziološkog lečenja
slide61
Prisustvo anti-HIV antitela u serumu davalaca krvi ispituje se imunoenzimskim testovima, ELIZA. Krv davaoca koja je anti-HIV reaktivna ne smije se upotrebljavati za transfuziju.
  • Osobe inficirane sa HIV-om, stvaraju anti-HIV antitela i njihova prisutnost znači kontakt ili infekciju sa HIV-om.
  • Testiranje DDK na SIDU, odnosno na anti-HIV antitela obavezno je zakonom od l987 godine.
slide62
Infektivni uzročnik rizik od prenošenja transfuzijom

Hepatitis

A mali

B l/ 89.ooo

C l/225.ooo

Retrovirus

HIV –l l/752.ooo

Lues mali

slide63
Verovatnoća prenošenja virusa hemoproduktima

Nema = albumin, imunoglobulin Niska = koncentrovani faktori VIII i lX, imunoglobulini za intravensku uporebu, koncentrovani eritrociti

Ograničena = krioprecipitat

terapijska primena hemoprodukata
TERAPIJSKA PRIMENA HEMOPRODUKATA
  • Hemoterapija predstavlja lečenje bolesnika nadoknadom krvi i ili specifičnih hemoprodukata u cilju rekonstitucije i održavanja homeostaze u krvotoku.
  • Hemoterapija u širem smislu reči – pored nadoknade transfuzijama – podrazumeva primenu afereznih postupaka ili procedura kojima se postiže otklanjanje i ili zamena ekscesnih količina ili patološki izmenjenih krvnih sastojaka.
slide67
Lečenje bolesnika sa oligemijom
  • anemija, tačnije oligemija je patološko stanje kome sa smanjenim ukupnim volumenom ili masom eritrocita ( UVE) transfuzije su korisne ili neohodne.

Osnovni cilj transfuzije je restauracija i ili održavanje homeostaze u organizmu – u prvom redu:

  • kapaciteta za vezivanje i transport kiseonika
  • cirkulišućeg volumena krvi
  • hemostaznih funkcija
  • imunog odgovora na invazivne agense.
slide68
Najčešći uzroci akutnog gubitka krvi su krvarenja tokom trudnoće i iili porođaja, zatim prilikom saobraćajnih, ratnih i ostalih povreda, politrauma i u toku hiruških procedura. Nezavisno od etiopatogeneze zbrinjavanje akutnog gubitka krvi podrazumeva:
  • a ) što bržu restituciju bolesnika
  • b )neposredno utvrđivanja izvora krvarenja i njegovo zaustavljanje.
slide69
Program ordiniranja krvi za planirane hiruške procedure u opštoj anesteziji, takvi bolesnici dobro tolerišu snižene vrednosti Hb od 1oog/L i HCT o,3o.
  • Komplikacije u trudnoći:akutni gubitak krvi je relativno čest uzrok smrtnosti porodilja u nerazvijenim zemljama , 421 smrtni slučaj porodilja na 1oo ooo živorođene dece.
  • Ukoliko se se razvija teška anemija, sa koncentracijom hemoglobina Hb< 4o g/L koja je udružena sa kardiorespiratornim poremećajima, neophodan je urgentni tretman transfuzijama eritrocita uz aplikaciju diuretika
slide70
Preparati eritrocita:
  • deplazmatisana krv (DK )
  • koncentrovani eritrociti sa redukovanimbrojem leukocita KERBL
  • oprani ili isprani eritrociti (IE)
  • neociti „ mladi“ eritrociti
  • rastvori Hb i perfluorougljenici
slide71
Deplazmatisana krv:
  • U praktičnom radu DK se priprema otklanjanjem oko 7o% zapremine plazme iz jedinice cele krvi.
  • Po izdvajanju plazme, jedinica DK treba da bude opet rashlađena i čuvana na temperaturi + 4 C.
  • Rok terapijske upotreblivosti je identičan onome koji važi za celu krv, iz koje je pripremljena
  • Preporučuje se da vrednosti Hct u jedinici DK ne prelaze o,7o-o,8o.
slide72
Koncentrovani eritrociti sa redukovanim brojem leukocita:
  • Primena KERBL je indikovana kod bolesnika kojima se planira transplantacija matičnih ćelija hematopoeze ili transplantacija nekog drugog organa.
  • U praktičnom radu, jedinice KERBL su se najprije pripremale centrifugiranjem i izdvajanjem „ buffy coat“-a = sloja bogatog u leukocitima i trombocitima, iz jedinica cele krvi.
  • Na taj način otklonjeno je oko 7o-8o% leukocita,
slide73
Hemoterapija bolesnika sa poremećajima hemostaze
  • Osnovna uloga hemostaze je da nizom fizikohemijskih reakcija sprečava gubitak krvi iz intaktnih krvnih sudova i dovodi do zaustavljanja krvarenja iz povređenog krvnog suda.
  • Hemoterapija bolesnika sa sklonošću ka krvarenjima ili trombozama podrazumeva:
  • primenu hemoprudukata koji sadrže hemostatski aktivne sastojke – fibrinogen, ili faktore koagulacije u koncentrovanom obliku
  • transfuziju koncentrovanih trombocita KT
  • terapijsku upotrebu rekombinantnih analoga činioca koagulacije.
slide74
Profilaksne transfuzije KT su opravdane kada je broj tr. Oko 5x1o-9 /l u klinički stabilnih bolesnika, odnosno manji od 1ox1o-9/l kod onih sa povišenom temperaturom postojanje infekcije ili sepse, sa znacima manje obilnog krvarenja, epistaksa ili krvarenje po koži. Kod bolesnika kod kojih se planira hiruška intervencija, indikacija za transfuziju KT je broj tr. Oko 5x1o-9/l
  • Kod bolesnika kod kojih je dvostruko produženo vreme krvarenja postoji indikacija za KT.
  • Najpouzdaniji pokazatelj terapijskog učinka transfuzije KT je ipak prestanak ili sprečavanje krvarenja.
slide75
U praktičnom radu koriste se brojni metodi za pripremanje KT:
  • izdvajanje KT iz jedinice cele krvi za obezbeđenje dnevne doze u trombocitima - oko 6 davalaca
  • trombocitaferezom pomoću ćelijskog separatora.
plazmatski hemoprodukti sa hemostatskom aktivno u
Plazmatski hemoprodukti sa hemostatskom aktivnošću
  • Zamrznuta sveža plazma-ZSP: je izdvojena iz jedinice sveže krvi, a samo ponekad prikupljena plazmaferezom i zamrznuta u roku od najkasnije 6 sati od uzimanja krvi, a zatim uskladištena ne duže od godinu dana do terapijske upotrebe na temperaturi od -3oC i nižoj.
slide77
Infuzija ZSP indikovana je:
  • nadoknada pojedinih činilaca koagulacije
  • oštećenja funkcije jetre,ili deficitom vitamina K
  • ukoliko su vrednosti protrombinskog vremena najmanje 1,5 puta povećane
  • trombotsko – trombocitopenijska purpura
  • kod bolesnika sa DIK-om i smanjenom koncentracijom fibrinogena
  • ona je ekspander volumena cirkulišuće krvi nakon krvarenja,
  • kao izvor hranlivih supstanci ili stimulatora zarastanja rana
slide78
Krioprecipitat : je hemoprodukt koji sadrži plazmatske proteine, izdvojene taloženjem u toku odmrzavanja ZSP na temperaturi od +4 do +2C.
  • U krioprecipitatnom materijalu je prisutno približno 5o% početne količine F VlllC, 7o% vWF, 35-5o% fibrinogena i 3o% F Xlll.
  • Zavisno od vrste 1 do 5%ostalih činilaca koagulacije. V; Vll, lX, X , Xl, Xll uz terapijski efikasnu količinu fibronektina
slide79
Primena krioprecipitata je opravdana kod bolesnika koji aktivno krvare, ili su neposredno pred hiruškim zahvatoma imaju:
  • blagi oblik hemofilije A
  • von Willebrandovu bolest
  • hipo-ili disfibrinogenemiju
  • deficit aktivnosti F Xlll
  • Terapijska doza ovog preparata iznosi 5 do 6 doza, uz poštovanje krvnih grupa u ABO sistemu.
slide80
Albumin: Infuzija albumina je sasvim opravdana u lečenju hiperbilirubinemije novorođenčeta s obzirom na tendenciju serumskog bilirubina da se veže za albumin, čime se sprečava transport slobodnog bilirubina preko hematoencefalne barijere i nastanak kernikterusa
slide81
Terapija bolesnika sa simptomatskom neutropenijom:
  • Rizik od infekcije je realan kada broj neutrofilnih polimorfonukleara ( PMN ) iznosi oko 1x 1o-9/L a posebno povećan kada je njihov broj manji od o,25 x 1o-9/L . Povišena telesna temperatura je prvi, a ponekad jedini simptom infekcije zbog čega je treba rano prepoznati.
  • Terapija neutropenije trebalo bi da obuhvati ne samo nadoknadu PMN, već i stimulaciju njihove produkcije, uz istovremeno dejstvo posebnim citokinima.
slide82
Terapija neutropenije trebalo bi da obuhvati ne samo nadoknadu PMN, već i stimulaciju njihove produkcije, uz istovremeno dejstvo posebnim citokinima.
  • Glavne indikacije za ovu terapiju su:sepsa, pneumonija sa agranulocitozom, glivične infekcije, sepsa u novorođenčadi, apscesi , febrilna stanja nepoznate etiologije, akutne leukemije, aplastična anemija.
  • Broj PMN u jednoj jedinici „ buffy coat“-a, koncentrovani le i tr. Pripremljeni iz sveže cele krvi manuelnom tehnikom su nedovoljni.Radi terapijske doze moraju se pulirati od više jedinica krvi.
slide83
Tokom jedne leukafereze moguće je prikupiti 2o-4o% granulocita iz procesirane krvi što iznosi 1x1o-10PMN, pri čemu ukupni volumen plazme nesme biti veći od looo ml nedeljno.
slide84
Antiglobulin test-COOMBS-ov test :razmak između antitela IgG koja su vezana za eritrocite može se premostiti i dodatkom antitela koja imaju specifičnost prema Fc fragmentu antitela ili prema komplementu koji oblaže eritrocite.
  • Dodatkomanti-humanog globulina AHG antitela koja su vezana za eritrocite povezuju se u mrežu i tako nastaje agultinacija. To je princip antiglobulinskog testa, Coombsovog testa.
slide85
Direktni antiglobulinski test DAT se koristi za dokazivanje prisustva nekompletnih antitela na eritrocitima
  • Izvodi se kod hemolitičkih anemija i kod beba kod kojih se sumnja na MHN.
  • Indirektni Coombsov test primenjuje se za dokazivanje prisustva antitela u plazmi ili serumu.
  • Test se primenjuje kod testa kompatibilnosti, pre transfuzije, kod Rh-D negativanih trudnica gde se sumnja na senzibilizaciju, i kod hemolitičkih anemija.