Формирање цена енергије и енергената

1. Формирање цена енергије и енергената

2. Слободне и регулисане цене • Цене могу бити слободне и регулисане • Слободне цене су оне које се формирају на тржишту и оне одражавају новчани износ који је неко спреман да плати за одређени производ или услугу. • Оне могу да се формирају у непосредној погодби двеју страна и онда говоримо о билатералном уговору • Оне могу да се формирају на организованом тржишту – берзи • Регулисане цене су оне које се доносе од стране надлежне институције и у складу са одређеним документима

3. Слободне и регулисане цене (2) • Слободне су цене по којима снабдевачи продају електричну енергију другим снабдевачима, крајњим купцима који немају право на јавно снабдевање и крајњим купцима који имају то право, али га не користе. • Регулисане су цене услуга преноса и дистрибуције електричне енргије за све кориснике система, као и цене по којима јавни снабдевач продаје електричну енергију домаћинствима и малим купцима, а до 01.01.2014. године и другим крајњим купцима на дистрибутивном систему. Поред напред наведених, регулисане су и цене електричне енергије за потребе балансирања система и цене системских услуга које пружају произвођачи електричне енергије, као и накнаде за учешће на организованом тржишту електричне енергије.

4. Kонцептформирањаценеелектричне енергије за крајњег купца + Цене за јавно снабдевање Јавно снабдевање = Произвођачи + + Пренос Дистрибуција Снабдевачи + Снабдевање Цене за снабдевање на слободном тржишту = Слободне цене Легенда: Регулисанецене АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

5. Шта је цена, а шта тарифа? • Цена је јединична вредност неког производа или услуге на тржишту, добијена деловањем закона понуде и потражње • Тарифа је административно (регулаторно) утврђена вредност неког елемента производа или услуга због сложене природе и различитости трошкова које поједини елемент изазива или због несавршености тржишта (монопол). Применом тарифа на утрошене количине се индиректно добијају цене за сваког потрошача, које се по правилу међусобно разликују због различитог обима и структуре потрошње.

6. Основни појмови везани за цене • Ниво годишње цене – просечна годишња цена на конзумном подручју добијена када се приход, добијен применом важећих тарифа на годишњи биланс потрошње, подели са укупним количинама. • Просечна цена за крајњег корисника– представља количник оствареног прихода и испоручених количина. Може да се посматра за сваку групу или категорију потрошача као и за све потрошаче на одређеном конзумном подручју. • Цена референтног потрошача – добија се када се на унапред утврђене елементе потрошње за сваку категорију потрошача примене важее тарифе и тако добијени производ подели са утврђеним количинама

7. Пример годишњег нивоа цене и просечне годишње цене АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

8. Домаћинства - референтни потрошачи, EUROSTAT АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

9. СЛОБОДНЕ – ТРЖИШНЕ ЦЕНЕ

10. Слободно – тржишно формирање цена • Цене основних енергената, угља,природног гаса и нафте се углавном формирају на тржишту • Приликом њиховог формирања постоје одређене специфичности • Због тога што се цена нафте формира на тржишту – берзи, цена других енергената који нису толико изложени тржишним кретањима, углавном су за њу везани • Почетком 90-их година, и са електричном енергијом је почело да се тргује на тржишту

11. Цене угља • Камени угаљ је једино предмет светске трговине • Остали угљеви немају светску тржишну цену већ се она углавном формира према цени коштања или цени каменог угља • Трошкови транспорта и осигурања играју значајну улогу у формирању цена угља • Светска цена каменог угља прати кретање цене нафте и трнутно је око 4-4,5 $/ГЈ • Бонитет који се некад користио за утврђивање цена: за мрки угаљ је 0,8 а лигнита 0,6 у односу на цену каменог угља • Лигнит се никада тржишно не котира, зато је уобичајено да површински копови лигнита који се користи за производњу ел.енергије се налазе уз ТЕ • Транспорт угља до ТЕ исплатив је до 80 км раздаљине

12. Кретање цене угља

13. Нафта • Кретање цене нафте има утицај на широк спектар економских активности (економска истраживања показују да се за сваки пораст цене од 10 долара по барелу нафте стварни БДП (бруто друштвени производ) у Сједињеним Државама Америке смањује за око 0,4 посто) • Цена нафте се формира на берзи • Типови нафте којима се тргује на берзи су: слатка сирова нафта (Сwеет оил), кисела сирова нафта (Соур цруде), Брент оил, WТИ (Wестерн Теxас Интермадиате), Иранска тешка нафта и др. • Када се говори о сировој нафти, подразумева се да се говори о брент оилу. • Брент оил сирова нафта је пронађена 1960. године, а највише се експлоатише од стране Велике Британије, Норвешке, Данске, Холандије и Немачке

14. Нафта (2) • Нафтом се највише тргује на робним берзама • Највећа светска робна берза на којој се тргује фјучерсима на робу је Њујоршка робна берза • Стандард нафте којом се тргује на овој берзи је WТИ • Барел је мера која се најчешће користи као јединица запремине сирове нафте. Један барел износи 42 америчка галона што је једнако 158,9873 литара. • За Србију је најважнија нафта типа Урал која се увози из Русије (7,34ббл=1т урала) • Цена на тржишту за један барел сирове нафте није резултат само тржишних односа понуде и потражње већ је последица сплета нетржишних разлога где политика има најважнију улогу

15. Кретање цене нафте (1)

16. Кретање цене нафте (2)

17. Природни гас • Обзиром да се природни гас и нафта користе за сличне намене, то је и начин формирања њихових цена блиско повезан. • Традиционално цена гаса се утврђује на основу тзв. Гронингенске формуле, која представља пондерисану цену одређених нафтних деривата који се најчешће користе као супститути природном гасу. • Најчешће, цена природног гаса је билатерално уговорена цена. • На местима где се срећу више гасовода (тзв. Hub) може да се формира и спот – берзанска цена. • Са појавом NLG (natural liquid gas) - и могућношћу његовог прекоокеанског транспорта, и спот цена је добила на значају и све више се уклјучује у формулу којом се одређује крајња цена.

18. Кретање великопродајне цене природног гаса

19. Цене течног природног гаса (LNG)

20. Цене електричне енергије

21. Цене електричне енергије Цена електричне енергије је веома комплексан појам и због тога је није лако разумети. На то утиче: Специфичност елекричне енергије као робе: Она не може да се складишти; Производња и потрошња морају да буду једнаке у јединици времена; Она је виртуелни производ који не може да се опипа, без боје мириса и укуса. Електрична енергија је и јавно добро без кога је немогуће замислити савремени живот; Дуги периоди изградње енергетских објеката утичу на то да се мора стално оперисати са пројектованим количинама и то најмање на 10 година;

22. Цене електричне енергије (2) Када говоримо о комплексности цене електричне енергије онда морамо да схватимо да крајња цена садржи у себи : Произвођачку цену Цену преноса Цену дистрибуције Цену системских услуга Цену балансне енергије Цену снабдевача крајњег купца Таксе и порезе Све ове цене се налазе у крајњој цени коју плаћа купац, и начини њиховог формирања могу да буду веома различити

23. Цене електричне енергије (3) • Свака од наведених цена у претходном слајду је комплексна сама по себи и мора даље да се разлаже и анализира. • Произвођачка цена зависи од технологија и енергената који се користе за производњу • Цена преноса се састоји од мрежарине цене губитака и цене системских услуга • Цене системских услуга се међусобно разликују у зависности од тога да ли је у питању примарна, секундарна или терцијарна регулација, регулација напона или Black старта.

24. Произвођачка цена ел.енергије • Произвођачка цена електричне енергије разликује се од електране до електране. Она зависи пре свега од технологије које се користе за њену производњу, величине електране (број блокова и снага блока), гориво које се користи као и ефикасност тог коришћења. Грубо говорећи, произвођачка цена укључује трошкове инвестиција, превасходно трошкове изградње електране, плус варијабилне трошкове пропорционално произведеној електричној енергији, примарно то се односи на цене горива(угаљ, гас, нафта, уранијум...). Свака електрана је оперативна одређени број година, што зависи од технологије која се користи и тај број година може да се креће у распону од 20-50 година. • Сваке године електрана може да ради одређени број часова Т што у зависности од максималне снаге Pmax блокова одређује и укупну годишњу производњу. • Ако годишње инвестиционе трошкове електране (стопа поврата на ангажовани капитал + амортизација) означимо са I а варијабилне трошкове горива по произведеном MWh са Cv, просечни јединични трошкови произведене електричне енергије су једнак: • Cm = (I +Cv ⋅Pmax ⋅T)/ (Pmax ⋅T) • Другим речима, просечна годишња произвођачка цена електране се добија када укупне годишње трошкове поделимо са укупно произведеном електричном енергијом.

25. Појам нивелисане цене електричне енергије (LCOE) • Нивелисана цена електричне енергије (Levelized Costs of Electricity - LCOE) је згодна алатка која се користи за поређење јединичних производних трошкова различитих технологија током њиховог животног века. Она одговара инвестиционим трошковима уз претпостављене производне трошкове и у условима стабилности цена. • Дисконтна стопа која се користи у калкулацији LCOE одражава стопу повраћаја на уложени капитал у условима одсуства тржишних и технолошких ризика. • Стога LCOE је, у суштини, једнака садашњој вредности суме свих дисконтованих трошкова у економском животном веку подељена са укупном производњом у том периоду.

26. Карактеристике електрана

27. Општа формула за израчунавање нивелисане производне цене

28. Елементи формуле • Cinv= капиталне инвестиције се рачунају на основу јединичних актуелних цена изградње појединих технологија. Уколико се ради пројекција за неки будући период, онда се у обзир узима и прогрес који се очекује и то се ради преко “криве учења” која представља емпиријски утврђене проценте напретка. • IK= интеркаларна камата се рачуна узимајући у обзир време изградње свака електране, учешћа кредита у укупним улагањима и каматној стопи. По правилу, интеркаларна камата се придодаје главници • . • SP= стопа повраћаја се рачуна на основу формуле SP=((1+i)^n*i)/(1+i)^n-1))где је • I = годишња каматна (дисконтна) стопа (по правилу једнака је WACC) • N = животни век електране LF=Load factor (часовно коришћење)представља број сати коришћења елетране у односу на годишњи број часова(8760) односно колико је електрана расположива за производњу.

29. Елементи формуле Fot= годишњи фиксни оперативни трошкови који обухватају трошкове одржавања, трошкове запослених и друге фиксне оперативне трошкове. Ово су углавном искуствени подаци на које такође може да се примени крива учења уколико се пројектују у будућност Vot= годишњи варијабилни оперативни трошкови се превасходно односе на трошкове материјала, хемикалија и других варијабилних трошкова који су у непосредној функцији производње FC= трошкови горива - за њихов прорачун се углавном узимају актуелне берзанске цене нафте , а ако се ради пројекција цена онда се узима у обзир најмање два сценарија, са умереним и високим ризиком. Такође, величина овог трошка зависи и од топлотне ефикасности сваке појединачне технологије која одређује специфичан утрошак горива исказан у kJ по једном произведеном kWh. Специфичан утрошак се добија дељењем топлотне вредности kWh (3600 kJ/kWh) са % топлотне ефикасности. Производ специфичног утрошка и цене горива исказане по KJ даје укупан јединични трошак горива по kWh. CC= годишњи трошкови емисије CO2 се израчунавају на основу укупне емисије гасова везаних за одређена горива и берзанске цене те емисије

30. Пример • Kolika je proizvođačka cena el.energije iz TE na ugalj ako je toplotna efikasnost 47% i cena uglja 90 €/Toe, investicije 1265 €/kW i operativni fiksni i varijabilni troškovi 60 €/MW uz diskontni faktor od 10% i LF od 85% uz životni vek od 40 godina i cenu emisije CO2 od 20€/t ако емисија износи 800 т/GWh. Cenu iskazati u €/MWh i zanemariti IK) CInv=(1265*SP)/(8760*0.85)*1000 = 17.37 €/MWh SP=((1+0.1)^40*0.1)/((1+0.1)^40-1)=0.1023 Fot+Vot=60€/MW * 8760*0.85 = 8,06 €/MWh Spec.utrošak = 3600 kJ/kWh/ 0.47= 7660 KJ/kWh Cena uglja = 90€/41.868 GJ =2.15 €/GJ Trošak goriva = 7660*2.15/1000 = 16,47 €/MWh Trošak emisije = 800t/GWh*20€/t=16.00 €/MWh UKUPNO = 17.37+ 8.06 + 16.47 + 16.00 = 57.90 €/MWh

31. Основни појмови везани за цену електричне енергије • Основна подела цене електричне енергије је на тзв. “улазну” и на “излазну” цену електричне енергије • Улазна цена представља одређени ниво стварних, односно стандардизованих или признатих трошкова производње, преноса и дистрибуције електричне енергије у одређеном простору и кроз одређено временско раздобље • Трансформацијом “улазне” цене кроз тарифни систем добијамо “излазну” цену електричне енергије

32. Трансформација улазне цене • Трансформација улазне цене кроз тарифни систем у излазну цену није једноставан поступак и поред општих принципа на којима почива (непристрасност, једноставност, практичност и сл.) он се сукобљава са низ проблема: • Алокација трошкова • Практичност • Политички циљеви

33. Шта је тарифни систем? • Тарифни систем је скуп правила и критеријума на основу којих се максимално одобрени приход регулисане делатности распоређује на тарифне елементе и тарифе, односно поједине категорије и групе потрошача • Тарифним системом се утврђују елементи за обрачун и начин обрачуна испоручене енергије крајњим купцима • Тарифним системом не могу да се мењају укупно одобрене цене АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

34. Тржишно утврђивање цена електричне енергије • Подразумева постојање развијене електоенергетске делатности, потпуне либерализације тржишта као и постојање одређених институција (берзе) на којима се обавља трговина електричном енергијом • На берзи, електрична енергија може да се купи по више различитих основа: • Дневно (спот) тржиште - Цене се дневно утврђују за сваки наредни дан • Недељно тржиште - На овом тржишту постоје два типа уговора, један који се односи на базну снагу (снагу у банду) и други који се односи на дневну снагу. Цене се одређују сваке недеље за следећих 3 до 7 недеља • Регулационо тржиште - Ово тржиште има функцију балансирања производње и потрошње као и његове регулације у случају испада и кварова у систему • Фјучерси – када се врши трговина електричном енергијом за неки наредни будући период

35. Тржишно утврђивање цена електричне енергије (2) • Цене се утврђују на основу понуде и тражње за електричном енергијом за одређено време. • Цена се балансира на нивоу где су понуда и тражња једнаки, односно утврђује се на основу задње понуде. • Због монополских карактеристика које имају пренос и дистрибуција електричне енергије, цена за ове функције није предмет утврђивања на тржишту. • Цена коју спот тржиште плаћа произвођачима PPP (Pool Purchase Price) добија се на основу формуле: • PPP = SMP x (1-LOLP) + VOLLx LOLP • Системска маргинална цена(SMP) је дата због тога што систем означава да понуде дају сви произвођачи, док маргинална означава то да се рачуна највиша (гранична) усвојена понуда. • LOLP (Loss of Load Probability) - Могућност прекида снабдевања -представља ризик да потражња буде већа од расположивих капацитета. • VOLL (Value of Lost Load) - Вредност изгубљеног снабдевања

36. Кретање великопродајне цене електричне енергије

37. РЕГУЛАЦИЈА ЦЕНА

38. Опште поставке регулације • Ситуације у којима се јавља парцијална несавршеност тржишта, и у којима благостање није максимизирано у Парето смислу, подразумева постојање олигопола, олигопсона, монопола и монопсона • Постојање несавршеног тржишта отвара простор за државну интервенцију у циљу побољшања алокације ресурса • Постоје четити основна случаја у којима тржишна алокација ресурса није задовољавајућа: • имперфектност тржишта • грешке тржишта • динамичка неусклађеност • да расподела индивидуалног благостања, која би произашла из таквог оптимума, није праведна

39. Теоријске основе регулације • Постоје бројни разлози, економске и неекономске природе, који указују на потребу регулације електропривредне делатности: • да су извори примарне енергије (угаљ, гас, нафта) природна богатства и да морају бити контролисана од стране државе (неекономски) • да су тржишне структуре у електропривреди на страни понуде монополске, док се на страни тражње јавља велики број малих потрошача • Под појмом “регулација” подразумева се постојање институција уз чију помоћ држава директно интервенише (дакле искључује се индиректни утицај уз помоћ антимонополских или сличних закона) на изабраном тржишту у једном дужем временском периоду

40. Монополска позиција • Монополска позиција на страни понуде може да настане као вештачки монопол, када држава дозвољава постојање само једног предузећа или као природни монопол, када је једно предузеће резултат деловања тржишта • Појам природног монопола био је дуго у економској теорији контроверзан. Све до почетка 80-их година, опадајући трошкови (економија обима) били су основа за дефинисање постојања природног монопола

41. Природни монопол (опадајући трошкови)

42. Природни монопол • Дефиниција природног монопола преко концепта опадајућих трошкова, подразумева да природни монопол постоји када при сваком обиму производње просечни трошкови по јединици производа опадају • Гранични трошкови потребни за производњу додатне јединице производа стално су нижи од просечних, што условљава да се крива граничних трошкова (ГТ) налази испод криве просечних трошкова (ПТ) за сваки обим производње • Током осамдесетих година, дефинисање природног монопола преко опадајућих трошкова, подрвргнуто је ригорозном преиспитивању • Неефикасност државних предузећа, као и незадовољавајућа ефикасност економске регулације, довели су у сумњу схватање да опадајући трошкови могу прецизно индентификовати природни монопол

43. Субадитивност, економија обима и опадајући гранични трошкови

44. Субадитивност • Концепт субадитивности функције трошкова полази од поређења трошкова у случајевима постојања једне или две и више фирми у некој грани, при чему је обим производње у грани константан. • Субадитивност постоји ако су трошкови производње једне фирме C(y) нижи од збира трошкова производње две или више фирми које остварују исти обим производње (y): C(y) <  C(yi),

45. Специфични облици конкуренције • Разликујемо три основна метода конкуренције који могу да се примене у условима постојања природног монопола: • Франшиза • контестибилно тржиште • конкуренција супститута

46. Франшиза • Франшиза подразумева право снабдевања неког тржишта специфичном робом у одређеном периоду • Франшиза се додељује путем аукције коју води обично локална државна власт. Понуђач највише цене добија право монополског снабдевања неког тржишта.

47. Контестабилно тржиште • Подразумева постојање стварне или потенцијалне конкуренције, која приморава монополско предузеће да се ефикасно понаша и да ценама покрива просечне трошкове • Претпоставке за контестабилно тржиште: • да постоји слобода уласка нових предузећа у грану • да не постоје неповратни (sunk) трошкови - неповратни (sunk) трошкови су они трошкови које предузеће не може да надокнади након престанка обављања неке делатности

48. Конкуренција супститута • Постоји у случајевима када се разноврсни облици услуга боре за исто тржиште. • Најбољи пример за то су нафта и гас, те су због тога њихове цене у међусобној вези • Електрична енергија конкурише гасу, нафти, угљу, дрвима и неким другим енергентима када се она користи за грејање просторија или за кување хране

49. Могућност примене у електропривреди • Сложена технологија производње, преноса и дистрибуције електричне енергије условљава да примена франшиза у електропривреди није честа • Теорија контестабилног тржишта је инсистирањем на могућем уласку у грану утицала да се сегмент производње и донекле снабдевања почну посматрати као потенцијално конкурентни • Конкуренција између супститута присутна је код електричне енергије једино у домену крајње потрошње код загревања просторија

50. Регулација природног монопола • Регулација природног монопола подразумева директну државну интервенцију којом се утиче на пословање приватног предузећа • Постоје два основна вида регулације природног монопола: • контрола профита који присваја монополиста и то путем утврђивања тзв. праведне профитне стопе (Averch-Johnsonov ефекат) • директну државну интервенцију код одређивања цене производа монополисте