Функционални блокови мозга Неуролошка семиотика Фронтални синдроми

1. Функционални блокови мозга Неуролошка семиотика Фронтални синдроми

2. Модел функционалне организације мозга према Лурији • Према Лурији, мозак делује као целина у којој се делови налазе у хијерархијском односу (Лурия, 1962) • Виши делови мозга (који су и филогенетски млађи) постају надређени нижим областима • Мождна кора контролише супкортикалне сиве масе, које контролишу мождану стабло, а оно кичмену мождину (Luria, 1976)

4. Модел функционалне организације мозга према Лурији • У самој можданој кори могу да се разликују: • Примарне • Секундарне и • Терцијерне области • Примарне или пројекционе области су специјализоване за моторику и чула: • Моторна • Слушна • Видна • Тактилна • Олфактивна и • Густативна кора

5. Модел функционалне организације мозга према Лурији • Секундарне области су пројекционо-асоцијативне и обављају синтезу информација у оквиру једног модалитета чула или моторике али имају улогу и синтезе активности са других чулима (дакле и унимодалне и полимодалне функције) • Секундарна моторна кора учествује у планирању моторне активности.

6. Модел функционалне организације мозга према Лурији • Терцијерне или асоцијационе области су надмодалне (није везане за чулне или моторне информације непосредно) и врше синтезу целокупног доживљаја унутрашње и спољашње средине • Функције већег значаја имају ширу репрезентацију у мозгу

7. Модел функционалне организације мозга према Лурији • Рад мозга према Лурији (1976) може да се подели на три функционална блока: • Блок регулисана можданог тонуса и стања будности • Блок пријема, обраде и чувања информација • Блок програмирања, регулисања и контроле психичке делатности

8. Блок регулисања тонуса и стања будности • Анатомску основу првог функционалног блока чине • ретикуларна формација можданог стабла • супкортикалне сиве масе • медијални делови неокортекса • Ретикуларна формација представља неуронску мрежу која функционише по принципу градуелних промена

10. Блок регулисања тонуса и стања будности • Стање будности је неопходно за обављање свесне психичке делатности. У том стању делује закон силе што значи да јаче дражи изазивају јачи одговор • Када је особа заморена или спава, слабе дражи се изједначавају са јакима у јачини одговора којег изазивају (фаза изједначавања) • У следећој, парадоксалној фази, слабије дражи изазивају јачи одговор, а у ултрапарадоксалној фази јаке дражи уопште и не изазивају одговор (Павловић, 1987)

11. Блок регулисања тонуса и стања будности • Стимулација активацијске ретикуларне формације изазива буђење и снижавање прага осетљивости • Оштећење ове структуре има за последицу снижење свести све до коме • Надражај инхибицијске ретикуларне формације изазива сан • Спољашње дражи су неопходне за нормално функционисање мозга па се у случају сензорне депривације јавља сан или чак халуцинације

16. Блок пријема, чувања и обраде информација • Анатомску основу блока чувања и обраде информација чини задња кора конвекситета хемисфера • Овај блок ради по принципу "све или ништа« • У примарној сензорној кори су најзаступљеније ћелије у четвртом слоју које су унимодалне (видне, слушне, тактилне итд.), а тек по нека мултимодална (која реагује на дражи из истовремно два или више чула) • У секундарним областима број мултимодалих ћелија је већи од унимодалних

17. Блок пријема, чувања и обраде информација • Терцијерна област коре је асоцијациона, назива се темпоро-паријето-окципитална раскрсница • У терцијерној кори се стичу информације из практично свих чула • Способност симултане синтезе информација омогућава прелазак са конкретног на симболичко и апстрактно мишљење који се налазе у основи говора, логичког мишљења, рачунања и менталних просторних манипулација (Luria, 1976)

18. Блок пријема, чувања и обраде информација • Обрађене информације с складиште уз помоћ лимбичког система, пре свега хипокампуса, а потом по потреби призивају (присећање) што је основа учења и памћења • Функције су у овом блоку латерализоване • Лева хемисфера је код већине седиште говора, моторних вештина, логичког мишљења и вербалног памћења • Десна хемисфера је код већине седиште просторних функција, визуелног мишљења и визуелног памћења

19. Блок програмирања, регулисања и контроле сложених форми делатности • Анатомска основа трећег блока су фронтални режњеви • Заједнички завршни пут трећег блока је примарна моторна кора (прецентрална вијуга, ареа 4 по Бродману) и одговарајући нисходни путеви • Секундарну зону трећег блока чине премоторне арее (6 и 8 по Бродману) • Терцијерна зона је асоцијациона префронтална кора

21. Блок програмирања, регулисања и контроле сложених форми делатности • Задаци трећег блока су стварање планова и програма акција, њихово извршавање и контрола текуће активности са кориговањем откривених грешака • Трећи функционални блок је богато реципрочно повезан са прва два блока и представља главни регулациони механизам људског понашања (Лурия, 1962)

22. Специјализација хемисфера и неуропластичност • Лева хемисфера је специјализована за вербалне функције као што су: • Говор - разумевање и понављање говора, опажање говорних звукова • Читање • Писање • Вербално мишљење и памћење • Калкулију • Веште научене покрете (праксија) (Павловић, 2011)

23. Специјализација хемисфера и неуропластичност • Десна хемисфера је специјализована за: • Обраду визуелних информација, као што су опажање сложених геометријских облика • Препознавање лица • Опажање невербалних звукова • Вршење различитих просторних функција • Тактилно опажање сложених структура • Музичке способности • Прозодију • Невербално мишљење и памћење

25. Специјализација хемисфера и неуропластичност • Лева хемисфера је аналитичка, секвенцијална, а десна синтетичка, холистичка • Хемисфере имају извесну инхибиторну улогу једна на другу, те у случају оштећења настаје и дезинхибиција • У нормалним условима свесна активност је јединствен процес у коме складно учествују обе хемисфере • У практично свакој функцији, односно типу понашања, учествују обе хемисфере, чак и у изразито асиметричним функцијама као што је говор • Једностране лезије могу да имају и обострани ефекат услед дијасхизе или прекида путева између хемисфера (Walsh 1978)

27. Латерализација можданих функција • Пажња је латерализована тако да је десна великомождана хемисфера, а нарочито доњи паријетални режањ тај који омогућава усмеравање пажње у обе половине простора (лева и десна) • Оштећењем ове области настаје левострано просторно занемаривање (неглект) код лезија у десној хемисфери • Уочена је и латерализација емоција • Код лезија леве хемисфере чешће су појаве депресије, а код лезија десне заравњеност емоција

31. Доминантност за руку и за говор • Десноруке особе имају у 95-99% случајева доминантну леву хемисферу за говор као и око 60%-70% леворуких • Код леворуких се чешће виђа билатерална репрезентација говор • Доминантност руке се односи на већу спретност једне руке. Доминантна рука је та која обавља већину вештих научених покрета (праксија) • Већина људи (90-95%) има доминантну десну руку (Lezak et al, 2004)

34. Доминантност руке • Огромна већина десноруких особа (96%) (који имају доминантну десну руку) има доминацију леве великомождане хемисфере за праксију, док око 4 % има доминантну десну хемисферу, а нико није амбидекстер

35. Доминантност хемисфера • Употреба претежно десне или леве руке је генетски закодирана мада рана траума, чак и пренатално, може да промени тип доминантности хемисфера • Ово је најчешће такозвана патолошка леворукост код особа које су рано задобиле лезију леве великомождане хемисфере те зато нису могле да испоље своју генетски одређену деснорукост

36. Неуролошка семиотика (симптоми и знаци оштећења нервног система) • Семиотика означава у медицини скуп симптома и знакова појединих болести односно њихово испољавање • Симптоми су субјективни феномени које болесник доживљава и нису приступачни објективном испитивању • Знаци су објективни феномено које испитивач налази приликом прегледа болесника (на пример симптом главобоља, а знак појачани мишићни рефлекси на истезање итд.)

37. Симптоми и знаци у неурологији • Сви симптоми и знаци могу да буду • акутни (настали нагло) • субакутни (настали постепно) и • хронични (настали врло постепено односно споро – обично за више од 6 месеци) • Сви симптоми и знаци могу да буду • испадни (губитак или смањење функције, нпр. одузетост или слабост) или • надражајни (осећај трњења услед надражаја периферних живаца)

38. Глава • Главобоља је један од најчешћик симптома уопште, а најчешћи у неурологији • Синкопа је краткотрајни губитак свести услед пролазног пада дотока крви у мозак • Криза свести је општи назив за пролазни губитак свести услед било ког разлога. • Бол у лицу може бити различитог узрока

39. Глава • Аносмија/хипосмија је губитак/снижење чула мириса • Агеузија/хипогеузија је губитак/снижење чула укуса • Афагија/дисфагија је губитак/слабост гутања • Афонијадисфонија је губитак/слабост способности продукције гласа

40. Глава • Слепило (амауроза) је потпуни губитак вида • Слабовидост (амблиопија) је делимични губитак оштрине вида • Двослике (диплопије) су појава да се све у околини види двоструко • Квадрантанопсија је испад у четвртини видног поља • Хемианопсија је испад у половини видног поља. • Скотом је мали испад у видном пољу

48. Кичма и екстремитети • Цервикобрахијалгија је бол који почиње у врату и шири се низ руку • Лумбоисхиалгија (ишијас) је бол који почиње у слабинском делу леђа и шири се дуж ноге • Парестезије су осећај трњења, мравињања, жарења и слично • Хемихипестезија је снижење сензибилитета на једној половини тела (лице, рука, нога, труп) • Хипестезија је смањење осећаја додира • Анестезија је губитак осећаја свих облика сензибилитета (додир, бол, топло/хладно итд.)

50. Кичма и екстремитети • Плегија је одузетост мишића • Пареза је слабост мишића • Монопареза/моноплегија је слабост/одузетост једног ексгтремитета (рука или нога) • Хемипареза/хемиплегија слабост/одузетост једне половине тела (лице, рука, нога, труп). • Парапареза/параплегија је слабост/одузетост обе ноге. • Квадрипареза/квадриплегија (тетрапареза/тераплегија) је слабост/одузетост сва четири екстремитета. • Атрофија/хипотрофија је губитак/смањење мишићне масе