Почеци и развој хирургије хернија у Србији и улога војних хирурга

1. Почеци и развој хирургије хернија у Србији и улога војних хирурга Радоје Чоловић

2. Рани развој хирургије хернија у Србији има мало везе са цивилним болницама осим са Хируршким одељењем Опште Државне болнице у Београду. Највећа заслуга за развој хирургије хернија у Србији припада војним хирурзима и војним болницама.

3. Др Владан Ђорђевић, први српски хирург, завршио је медицину у Бечу 1869.а хирургију је специјализирао од 1869. до 1871. код Теодора Билрота. Он је постао шеф хируршког одељења војне болнице у Београду 1871. године. Christian Albert Theodor Billroth1829-1894

4. Czerny Pernitza Са Владаном су били: Черни (Czerny), који је доцније, држећи катедру хирургије на Универзитету у Хајделбергу постао један од најпознатијих хирурга Европе, Гусенбауер (Gussenbauer), који је после Билротове смрти постао његов наследник, Анте Лобмајер (Lobmeyer), који је постао професор бабичке школе у Загребу, Герзуни (Gersuny), који је постао управник болнице Rudolfinerhaus (болнице Црвеног крста) у Бечу, затим Менцел (Menzel), који је постао директор болнице у Трсту, Штајнер (Steiner), Затлер (Satller), Флегер (Pfleger) и Перница (Pernitza). Satller Lobmeyer Gеorgevitch Gussenbauer Pfleger Billroth Menzel Gersuny Steiner

5. Др В. Ђорђевић је урадио бројне репозиције укљештених хернија. 1874.извео је прву операцију код жене и то због укљештене киле која је довела до цревне оклузије. Не наводе се детаљи операције. Болесница је умрла неколико дана касније. Аутопсија није рађена, тако да је сигуран узрок смрти остао непознат. 1884. дефинитивно напушта хирургију.

6. 29.12.1884.следећепомињањехернијејавља се у записнику са састанкаСрпскоглекарскогдруштвакада је прочитанизвештајдрКандићаизУжицау коме он каже дајекодједнеукљештенекилеса „дрРозенфелдомизвршиохерниотомијулегеартис”идаје“болесницапосленеколиконедељасасвимоздравилабезикаквогтрагаодхерније”идаје „операцијаизвршенаподнаркозом”. То би требало да буде прва успешна херниотомија у Србији.

7. 1889.дрРоманСондермајеруВојнојболнициуБеоградувршиоперацијухерније.1889.дрРоманСондермајеруВојнојболнициуБеоградувршиоперацијухерније. 18.11.1889. дрВојиславСубботићјенасастанкуСЛДприказао „једногболесника, комејепрекраткогвремена извршенахерниотомија”. Казаојеидајеболесникзанимљивјерјеимаодваскротума. Поредоперацијекиле, деснаскроталнакесајересециранаи „самојеостављенотоликоколикојепотребнозатестикл”. 3.03.1890. дрСубботићјеприказаоједнуоперацијуингвинолабијалнекилекојајесадржавалаоваријумитубу. Болесницајеоздравила.

8. Дајејош увек постојаласнажнарезервисаностпремаоперацијихернијеговориизаписниксасастанкаСЛДод27.10.1890. кадаједрВасићпитао„штаваљалекарударадикаддобијеболесникасахернијомкојаседарепонирати: даливаљаутомслучајупредузетирадикалнуоперацију?”,наштаједрСубботићодговорио„дакодхернијелибереваљапрепоручитибрахеријум, јерипослерадикалнеоперацијемораобидабрахеријумнековременоси. Операцијуваљаутомслучајусамовршитиакобрахеријумниукомслучајунеможеданоси”.

9. У другој половини XIX века регрути са хернијама били су велики проблем многих европских армија. У неким земљама ти регрути су ослобађани војне обавезе док су у другим узимани у неборачке јединице (кувари,посилни,болничари,интенданти) У Аустрији између 1889-1893, 22% (11.000) било је ослобођено војне обавезе, највише због хернија. Према Schwieningen-у 11,02% регрута ослобађано је војне обавезе сваке године, најчешће због хернија. У Немачкој, регрути са хернијама нису ослобађани војне обавезе али нису служили у борбеним него неборбеним јединицама, као кувари, интенданти, болничари, писари и сл.

10. У Србији, која је најчешће копирала Аустрију, регрути са хернијама су ослобађани војне обавезе. Како је то био велики губитак регрута за земљу с тако мало становника, др Михаило Марковић (1847-1911),шеф српског војног санитета, одлучио је да се позабави тим проблемом. Најпре је планирао да отвори још 4 хируршка одељења при дивизијским војним болницама, да школује још 4 војна хирурга и да уведе операцију киле за регруте обавезном. Он је веровао да ће тако повећати не само војнунего и привредну и “пореску” снагу српске државе. Пошто је свој план представио Народној скупштини, тражио је додатна средства у буџету за ту сврху. Његов захтев био је одмах одобрен.

11. Најпре је одшколовао 4 војна хирурга и основао 4 хируршка одељења у дивизијским војним болницама: у Нишу и Крагујевцу1897.и Ваљеву и Зајечару1900. (у Београду одељење је постојало од1871). Следећи корак је био да је операцију киле понудиосвим регрутима са килама. Они који нису прихватили операцију нису ослобођани војне обавезе већ су распоређивани у јединице при болницама као неборци, кувари, писари и болничари, како би се уверили да су операције киле лаке и успешне. Највећи број њих је касније заиста прихватио операцију. После првих позитивних искустава операције киле од 1900. постале су практично обавезним. У следећој фази раније ослобођени регрути позивани су на операцију после које су слати у регуларне борбене јединице. На крају, операција киле понуђена је бесплатно свим мушкарцима, потенцијалним војним обвезницима у рату. Овај огромни посао извело је 5 војних хирурга: др Роман Сондермајер, др Михаило Петровић, др Лазар Генчић, др Чедомир Ђурђевић и др Јордан Стајић.

12. Jan Mikulicz-Radecki1850-1905 Др Роман Сондермајер (1861-1923) дошао је у Србију из Пољске. Дипломирао је 1880.у Кракову и специјализирао хирургију а затим радио као асистент код професора Jan Mikulitz-Radecki-ог од 1884.до 1889. Он је 1889. постао шеф одељења војне болнице у Београду. Касније постао је пуковник и главни хирург српске војске.

13. Др. Војислав Ј. Субботић1859-1923 Др Михаило Петровић (1863-1934) завршио је медицину у Бечу 1890,а затим специјализирао хирургију код Војислава Субботића у Београду од 1890.до 1896. Он је 1897. постављен за шефа хируршког одељења војне болнице у Нишу. Касније постао је бригадни генерал и први професор хируршке пропедевтике на Медицинском факултету у Београду.

14. Проф. Carl Gussenbauer 1842-1903 Др Лазар Генчић (1868-1942) завршио је медицину у Бечу а затим је специјализирао хирургију код професораCarlaGussenbauer-а од 1893.до 1895. Он је 1897. постављен за шефа хируршког одељења војне болнице у Крагујевцу. Касније постао је пуковник и шеф српског војног санитета али је смењен и оштро критикован због непредузимања ефикасних мера за спречавање епидемија пегавца и трбушног тифуса који су десетковали српску војску 1915-1916.

15. Проф. Carl Gussenbauer 1842-1903 Др Чедомир Ђурђевић (1866-1940), завршио је медицину у Бечу где је и специјализирао хирургију код професораCarlaGussenbauer-а од 1897 дo 1899.Он је 1900. постављен за шефа хируршког одељења војне болнице у Зајечару. Касније је постао бригадни генерал и професор ратне хирургије на Медицинском факултету у Београду.

16. Проф. Carl Gussenbauer 1842-1903 Др Јордан Стајић (1868-1949) завршио је медицину у Бечу где је заједно са Ђурђевићем специјализирао хирургију од 1897. до 1899.такође код проф. Carla Gussenbauer-a. За шефа хируршког одељења војне болнице у Ваљеву постављен је 1900. Важио је за вештог и брзог хирурга па су га звали “српским Ларејем”. Доцније, постао је бригадни генерал.

17. Операције хернија у неким другим европским армијама У Аустрији (1898-1904) извршено је 886 операција киле са 97% успеха. У Русијиод 1899 до 1903. извршене су 253 операције херније са 0,80% морталитета. У Францускојсваке године извођено је по око 680 операција херније код војника. У Немачкојод 1897. до 1903.код војникаоперисане су само 104 херније.

18. Прву операцију киле у српској војсци урадио је др Роман Сондермајер 1889. увојној болници у Београду, али је број операција остао мали све до 1897, тј. до оснивања хируршких одељења у Нишу и Крагујевцу. Од 1897. операције хернија почеле су се изводити и у Нишу и Крагујевцу. Заједнички подухват операција хернија почео је од1900. кад су почела са радом и хируршка одељења у Зајечару и Ваљеву. До краја1905‚4520 регрута било је подвргнуто операцији херније и то:4492регрута оперисано је од4642ингвиналне, 12од феморалне и5од епигастричне киле као и1кила Беле линије. Резултати су саопштени на Првом састанку српских хирурга 1907. НиколићП. Извештајо 4642 ингвиналнехернијеоперисанеувојнимболницамаод 1889. до 1905. године

19. Hernia libera...............4402 (94.8%) • Herniaaccreta..............186 (4%) • Hernia incarcerata..........54 (1.25%) 232 (5%) кила сматране су конгениталним НиколићП. Извештајо 4642 ингвиналнехернијеоперисанеувојнимболницамаод 1889. до 1905. године Кила са десне стране.2989 (64,3%) Кила са леве стране...1503 (32,3%) Обострана кила............150 (3,4%) Укупно.........................4642 (100%)

20. Тип анестезије Chloroform Chering.........1174(25,2%) Billroth-ова смеша............379 (8,16%) Schlich-овраствор...........3089(66,5%)

21. Врсте операција киле • Bassini..........................................3496(75,3%) • Moдифик. Вassini...........................679 (14,6%) • Ferrari...............................................24 (0,5%) • Moдифик. Ferrari...........................199 (4,2%) • Cocher.............................................191 (4,1%) • Hoffmann..........................................58 (1,2%) • Maydle................................................2 (0,04%) • McEwen..............................................3 (0,06%) • Fabricius.............................................2 (0,04%) НиколићП. Извештајо 4642 ингвиналнехернијеоперисанеувојнимболницамаод 1889. до 1905. године

22. Оперативне и локалне компликације • Повреда танког црева………………………….…3 • Повреда мокраћне бешике............................1 • Повреда д. деференса…………………………….1 • Едем тестиса...................………………………..12 • Хематом...........................................................6 • Површна и дубока инфекција ране……….159 НиколићП. Извештајо 4642 ингвиналнехернијеоперисанеувојнимболницамаод1889. до1905. године

23. Опште компликације • Bronchitis.....................150 • Empyema thoracis............1 • Pneumonia catarrhalis...46 • Pneumonia crouposa.......8 • Morbilli............................1 • Erisypelas........................2 • Dysenteria.......................3 • Icterus catarrhalis...........1 • Peritonitis........................9 • Piaemia............................1 • Parotitis...........................2 • Orchitis............................2 • Paralyѕis n. radialis..........1 • Haemorrhagia..................1 • Decubitus.........................1 • Influenza..........................3 • Abscessus perinealis........1 • Retentio urinae..............12 НиколићП. Извештајо 4642 ингвиналнехернијеоперисанеувојнимболницамаод 1889. до 1905. године

24. НиколићП. Извештајо 4642 ингвиналнехернијеоперисанеувојнимболницамаод 1889. до 1905. године • Морталитет 26 (0,56%)од4642. • Београд 1375 (10 умрло), Ниш 968(11 умрло), Крагујевац903 (4 умрло), Зајечар 868 (није билоумрлих), Ваљево 556 (1 умро). • Већина умрлих оперисана је од укљештене киле. • Морталитет • У Аустрији, у разним болницама 0,5-1%. • У руској армији 0,8%. • У румунској армији 1,65%.

25. Санација ране • Sanatio per primam.......................4457 • Sanatio per secundam.....................159 • Морталитет.......................................26 Просечни боравак у болници 19,66 дана НиколићП. Извештајо 4642 ингвиналнехернијеоперисанеувојнимболницамаод 1889. до 1905. године

26. Праћење на рецидив? (1) • Након месец дана по операцији војници су слати кући. • После 6 месеци војни лекари имали су обавезу да их прегледају на евентуални рецидив. Зашто баш на 6 месеци? • То је било разумно време за пун опоравак. • 6 месеци је сматрано оптималним периодом да се види дефинитивни резултат јер су се рецидиви после тог периода ређе јављали. • СамBassiniје тврдио да ризик од рецидива постоји првих 6 месеци. • На 4642 операције нађено је 7 рецидива (0,15%). • Могуће објашњење за тако мало рецидива: • Кратко време праћења. • Што су оперисани млади људи са јаким мишићима. • Све операције изводили су исти хирурзи који су се извежбали у операцијама(у аустријским болницама ове операције изводили су специјализанти и волонтери на претежни старијим људима).

27. Како су даље вршене контроле на рацидив? (2) Током војне обавезе њих су на евентуални рецидив контролисали војни лекариу трупи. При позивању на вежбе војни лекар био је обавезан да провери да ли су оперисани добили рецидивну килу. Др Михаило Петровић је предлагао и да се сви његови оперисани позову на контролу од стране војних власти.

28. Какав је био поступак са рецидивним хернијама? Слати су у неборбебе јединице као кувари, болничари, писари, интенданти и др. То није била “освета” за рецидив. Зашто? Било је познато из других европских армија да су неки оперисани настојали да добију рецидив па су се намерно излагали великим напорима и вежбама да би поново добили килу и тако 1.избегли дугу војнуслужбу (2-5 година), 2. дане би били позивани да војне вежбе(у то време врло честе у свим армијама)и 3. да биизбегли мобилизацију у случају рата. Идеја је била да се оперисани обесхрабре да тако нешто и не помисле а камоли да покушавају.

29. Описани приступ хернијама у војсци настављен је све до Првог светског рата. У цивилним болницама операције кила тог обима дуго нису извођене, можда до скорашњих дана.

30. Операције кила у српској војсци имале су велики утицај на претежно сељачку популацију земље који је данас тешко замислити. Због великог броја оперисаних регрута са свих страна земље, разбијан је страх од операција уопште, тако да је и општа популација бивала све спремнија да прихвата операције уопште.

31. Раст операцијa у ОДБ у Београду • Од 1892. до 1894. оперисано је 25 хернија. • 1895. оперисано је 27 хернија. • 1896.оперисано је свега 18 хернија. • 1899. урађено је 155 херниотомија и херниолапаротомија. • Број операција никад ни приближно није достигао број операција у војним болницама.

32. Наредних неколико деценија у српској херниологији није се скоро ништа дешавало. Сматрало се да је у херниологији све речено и да се од хирурга очекује да што је могуће боље изводе класичне операције, пре свих Басинијеву. Скромно и краткотрајно “таласање” изазвала је McVay-ова техника средином 20. века. Тек су 80-их и 90-их година 20. века млађи хирурзи, махом из унутрашњости почели да иду на едукације из херниологије у иностранство и да примењују нове безтензионе технике. Затим су уследиле и лапароскопске технике операције хернија. За ширење нових техника и метода по свим болницама у Србији одлучујући утицај имало је оснивање Друштва херниолога Србије 5. 12. 2001. које је, кроз састанке, демонстрационе операције, радионице, гостујуће демонстрационе операције страних хирурга и конгресе са међународним учешћем, суштински изменило стару и на велика врата у све болнице и клинике увело модерну херниологију у нашу земљу.

33. ХВАЛА ЛЕПО