1 / 35

Западноевропске сталешке монархије

Западноевропске сталешке монархије. Уставна власт у Енглеској. 1066.год. нормандијски војвода Виљем Освајач у бици код Хестингса поразио је последњег англосаксонског краља и постао енглески краљ

Download Presentation

Западноевропске сталешке монархије

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Западноевропске сталешке монархије

  2. Уставна власт у Енглеској • 1066.год. нормандијски војвода Виљем Освајач у бици код Хестингса поразио је последњег англосаксонског краља и постао енглески краљ • Он је земљу англосаксонског племства поделио норманском племству. 1086.год. пописана су сва имања у Енглеској, ради увођења нових пореза (Књига страшног суда) • Владари норманске династије су изградили јаку централну власт.

  3. Средином 12.века на власт долази Хенри II, оснивач династије Плантагенет • Он је поседовао поседе на територији Француске, био је син анжујског грофа, а наследио је и Нормандију. Брачним везама проширио је власт и на Аквитанију, југозападни део Француске • Заузео је део Шкотске, док је Велс довео у вазални положај, Велс је дефинитивно покорен 1282.год., од тада енглески престолонаследник носи титулу “принц од Велса” • Хенри II је повећавао порезе племству и свештенству, што му је доносило доста непријатеља. Његов главни противник био је Томас Бекет, кентерберијски надбискуп, којег су у самој катедрали убиле краљеве присталице.

  4. Њега је на власти наследио син Ричард Лавље Срце, учесник III крсташког рата, узор средњевековног витеза • Приликом повратка из крсташког рата, био је заробљен од немачког цара, па је извесно време провео у заточеништву, док није плаћен откуп.

  5. У Енглеској је била популарна легенда о добром краљу Ричарду и злом принцу Џону (Јовану), који је Енглеском владао у његовом одсуству • Најпознатија легенда из тог периода је о Робину Худу и његовој дружини из Шервудске шуме

  6. Ричард Љавље Срце (1157-1199; краљ Енглеске 1189-1199)

  7. На власти га је наследио Џон Без Земље • Претрпео је пораз од француског краља Филипа II Августа у бици код Бувина 1214.год. • Дошао је и у сукоб са римским папом • Због тога је дошло до побуне крупног племства

  8. 1215.год. био је принуђен да изда Велику повељу слобода (Magna Carta Libertatum) • Повељом је утврђено да су сви слободни људи заштићени од самовоље власти • Краљу је забрањено да уводи и повећава порезе без сагласности сталежа • Издавањем повеље је призната премоћ закона у односу на владара • За контролу спровођења повеље изабран је Велики савет од 25 племића

  9. Из Великог савета, средином 13.века настаје парламент • 1265.год. Симон де Монфор је на заседање Великог савета позвао по два представника сваког града и округа • Тада је прихваћено начело: “Оно што се тиче свих, треба да буде од свих одобрено” • У 14.веку парламент се дели на Горњи дом (House of Lords) и Доњи дом (House of Commonse)

  10. Француска • Од краја 10.века Француском владају краљеви из династије Капета. • 987.год. за краља је изабран Хуго Капет • То је време феудалне анархије, Капети владају само градом Паризом, са околином (краљевски домен) • Стварни извор моћи Капета био је у подршци цркве • Доласком на власт династије Плантагенета у Енглеској, енглески краљеви су имали велике поседе у Француској, знатно веће од поседа француских краљева • Почетком 13.века краљ Филип II Август проширио је власт француских краљева, поразивши код Бувина 1214.год. краља Џона Без Земље, којег је подржавао немачки цар Фридрих II.

  11. Филип II Aвгуст (1165-1223) Краљ Француске 1180-1223

  12. За време његових наследника спроведена је централизација државе • Краљ Луј IX Свети основао је централни краљевски суд у Паризу • Краљ Филип IV Лепи је дошао у сукоб са папом, почетком 14.века • Папа Бонифације VIII му је забранио да убира порезе од свештенства • 1302.год. он је сазвао Скупштину државних сталежа (племство, свештенство и грађанство), да би добио подршку за сукоб са папом

  13. Наследник папе Бонифација VIII, папа Климент V је под притиском морао да пренесе папско седиште у град Авињон у Француској, то је период Авињонског ропства папа (1309-1378), то је период у којем су римске папе потпуно зависне од воље француских краљева. • Филип је 1306.год. протерао Јевреје из Француске и отео им имовину, а 1307.год. је под изговором исповедања јереси, извршио покољ темплара

  14. Жак де Моле, • 23 и последњи велики мајстор реда темплара • Ухапшен 1307.год, а спаље на ломачи 1314.год. • Папа Климент V је 1312.год. формално забранио ред • Горећи на ломачи проклео је и папу и краља Филипа IV Лепог, који су обојица умрли у року од годину дана

  15. Базилика Сен Дени, у којој је сахрањена већина француских краљева, до 1789.год. само три краља нису ту сахрањена • Сен Дени је јужно предграђе Париза

  16. Стогодишњи рат • 1328.год. изумрла је династија Капета, на власт је дошла династија Валоа. • Енглески краљ Едвард III је сматрао да по сродству са Капетима има право на француски престо • То је довело до Стогодишњег рата (1337-1453) • Рат је имао неколико фаза и вођен је са променљивим успехом

  17. У првој фази Енглези су нанели два тешка пораза Французима: • 1346.год. у бици код Кресија • 1356.год. у бици код Поатјеа

  18. Битка код Кресија • Сматра се крајем епохе витезова и почетком модерних начина ратовања

  19. 1348.год. у читавој Европи избила је тешка епидемија куге, познате као “црна смрт”, која је утицала и на ток рата • Крајем 14.века Французи су успели да се опораве и да потисну Енглезе, избегавајући велике битке • Почетком 15.века Енглези поново преузимају иницијативу • 1415.год. нанели су тежак пораз Французима у бици код Азенкура, Енглези заузимају велики део Француске, укључујући и Париз • Бургундијски војвода ступио је у савез са Енглезима

  20. Тешке борбе вођене су око града Орлеана. • Јованка Орлеанка је тврдила да ју је Бог одредио да протера Енглезе; она је подигла борбени морал краљу и војницима код Орлеана, тако да су Енглези одустали од опсаде • Енглези су је на превару ухватили и погубили • То је био почетак преокрета у рату, бургундијски војвода мења страну и прелази на страну француског краља • Рат је завршен 1453.год поразом Енглеске

  21. Последице рата • Историјски је значајан по увођењу нових тактика и оружја • Напуштен је систем феудалних армија, чију основу чине тешко оклопљени витезови • По први пут настају професионалне стајаће војске • Рат је делимично имао и карактер француског грађанског рата (бургундијски војвода се бори на страни Енглеза)

  22. Нова оружја • Појављују се бројна нова оружја • Енглески (велшки) дугачки лук, са великим дометом (ефикасан против војске витезова) • Крајем 14.века у употребу улазе пушке и топови • Захваљујући појави нових оружја и промени структуре војске, племство губи свој некадашњи значај

  23. Рат је разорио Француску, али је ојачао француски национализам и убрзао претварање Француске у централизовану монархију • У Енглеској је дошло до грађанског рата између династија Јорк и Ланкастер, познатог као “Рат ружа”(1455-1485) • Рат је завршен битком код Босворта 1485.год, у којој је погинуо последњи краљ из династије Јорк, Ричард III • Власт у Енглеској преузима династија Тјудор

  24. Немачка • У првој половини 12.века Немачком влада династија Хоенштауфен (војводе Швапске) • Најзначајнији владар те династије био је Фридрих Барбароса (1152-1190) • Он је настојао да учврсти власт у борбама против немачких великаша и побуњених италијанских градова. • Његов главни противник у Немачкој био је саксонски војвода Хенрих Лав

  25. Италија се у 12.веку састојала из три одвојене политичке целине • Северна Италија је припадала Светом римском царству • У средишњем делу Апенинског полуострва налазила се Папска држава • На југу се налазила Краљевина Сицилија

  26. Током 11. и 12.века северноиталијански градови су искористили сукобе царева и папа и скоро потпуно се осамосталили. • Заузимањем градске околине, формиране су мале независне републике (Сијена, Фиренца, Милано) • У њима су се развијали банкарски послови, трговина, текстилна индустрија; Венеција и Ђенова су били главни трговачки посредници између истока и запада.

  27. Грб Хоенштауфоваца

  28. Фридрих Барбароса(1122-1190)

  29. Како би се одбранили од царских претензија, северноиталијански градови су се уз помоћ папе удружили 1167.год. у Ломбардијску лигу. • Фридрихова војска је доживела пораз од италијанских градова 1176.год. у бици код Лењана, након чега је Барбароса морао да призна аутономију северноиталијанских градова, који су добили право да сами бирају своју градску власт.

  30. У време династије Хоенштауфен Немачка је колонизовала источна подручја, ретко насељења западним Словенима, спроводећи постепену германизацију ових подручја. • 1226.год. тевтонски витешки ред је покорио и покрстио Прусе • Хоенштауфовци су крајем 12.века постали и краљеви Сицилије

  31. Након изумирања лозе Хоенштауфен, у периоду 1254-1273.год. у историји Немачке траје период interregnuma,међувлашћа, који је трајао до избора Рудолфа Хабсбурга за немачког цара. • Хабсбурзи су били пореклом из Швајцарске; Рудолф је 1278.год. прикључио Аустрију породичним поседима, победивши чешког краља Отокара Пшемисла, који га није признао за немачког цара.

  32. Грб Хабсбурга

  33. У другој половини 14.века и првој половини 15.века царством је владала династија Луксембург • Најзначајнији владар те династије био је Карло IV, немачки цар и чешки краљ • Он је 1356.год. издао Златну булу, којом је дефинисан избор цара, цара је бирало седам “кнежева изборника” • Средином 15.века Хабсбурзи поново постају немачки цареви и на том месту ће остати све до пропасти Светог римског царства 1806.год. • Моћ Хабсбурга није почивала на царској титули, већ на обједињавању великог броја држава и покрајина под непосредном влашћу

More Related