СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

1. СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

2. IГласовне (звучне) фигуре 1)Асонанца– понављање истих самогласника у реченици. 2)Алитерација– понављање истих сугласника у реченици. 3) Анафора–понављање ријечи на почетку стихова. 4) Епифора –понављање ријечи на крају стихова. 5) Симплоха –понављање ријечи и на почетку и на крају стихова. 6) Ономатопеја –гласовно опонашање одређених звукова из природе.

3. IIФигуре конструкције (реченичне конструкције) 1) Асиндетон – низање ријечи без везничког повезивања. 2) Полисиндетон –низ ријечи повезаних истим везником. 3) Елипса – изостављање ријечи, скраћивање реченице. 4) Инверзија – обртање ријечи или дијелова реченице. 5) Реторско питање – употреба упитних реченица на које се и не очекује одговор.

4. IIIФигуре мисли 1) Поређење (компарација) – када се нешто с нечим пореди на основу неке заједничке особине. 2) Антитеза – поређење засновано на супротности. 3) Градација – постепено, ступњевито појачавање, низање мисли, осјећања, појава или предмета. 4) Иронија – исказивање на начин сасвим супротан од онога што је речено, али са подсмијехом. 5)Хипербола – преувеличавање.

5. IVФигуре ријечи (тропи) 1)Епитет – придјев који стоји уз именицу и показује неко битно обиљежје, особину бића, појаве или предмета. 2) Метафора – замјењивање једне ријечи другом по сличности или истовјетности предмета. 3) Метонимија – замјењивање једне ријечи другом по извјесној логичкој вези. Читам Селимовића. 4) Персонификација – посебна врста метафоре у којој се биљкама, животињама и стварима приписују људске особине. 5) Алегорија – продужена метафора, протеже се на цијелу слику или на текст у цјелини.