160 likes | 400 Views
Ученици II/2 : Владимир Јевтић Алекса Лукић. Електрична струја у течностима. Професор: Биљана Станковић. Струја у течностима. Течности које проводе електричну струју називају се електролити . То су водени раствори киселина, база и соли. Зашто електролити проводе електричну струју ?
E N D
Ученици II/2: Владимир Јевтић Алекса Лукић Електрична струја у течностима Професор: Биљана Станковић
Струја у течностима • Течности које проводе електричну струју називају се електролити. То су водени раствори киселина, база и соли. • Зашто електролити проводе електричну струју? У раствору су се појавиле наелектрисане честице које се усмерено крећу под дејством електричног поља! • Тај процес разлагања молекула на јоне, који се дешава у електролитима назива се ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА.
ПОСТОЈЕ ДВЕ ВРСТЕ ЈОНАанјони и катјони • Катјони су јони позитивног наелектрисања и крећу се ка негативној електроди (катоди). • Анјони су јони негативног наелектрисања и крећу се ка позитивној електроди (аноди). • На тај начин се на електродама издвајају (таложе) чисте супстанце (метали) из њихових једињења
Демонстрациони оглед Ако у суд са дестилованом водом уронимо две електроде које су преко сијалице везане за извор једносмерне струје, ништа се неће десити јер дестилована вода не проводи струју. Међутим, када у воду сипамо кухињску со, сијалица почиње да светли, што значи да раствор соли проводи струју.
У овом огледу видели смо да дестилована вода не проводи струју. То је разумљиво јер у дестилованој води нема слободних наелектрисаних честица које би представљале носиоце електричне струје. Када у води додамо кухињску со, неутрални молекули соли дисосују на два дела, од којих један представља позитиван, а други негариван јон. Јони Na+и Cl- који представљају носиоце електричне струје у овом раствору крећу се ка одговарајућим електродама и тако раствор соли проводи струју.
Када стигну до одговарајућих електрода, позитивни и негативни јони неутралишу се примањем, односно отпуштањем електрона па постају неутралне честице. ПРОЦЕС ИЗДВАЈАЊА СУПСТАНЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОЛИТА ПРОЛОКОМ ПРОТИЦАЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ НАЗИВА СЕ ЕЛЕКТРОЛИЗА!
Мајкл Фарадејрођен 25. августа1867 у Лондону, умро 22. септембара 1791, је био енглески физичар и хемичар, члан краљевског друштва. Значајан по многим научним открићима, првенствено у области електрицитета и магнетизма. • Као млад књиговезачки радник заинтересовао се за физику и одлучио да се бави изучавањем природних појава. Најпре је радио у лабораторији тада чувеног енглеског хемичара Хамфрија Дејвија. Био је врло радознао и даље се сам усавршавао, непрекидно вршећи најразноврсније огледе. Открио је два основна закона електролизе. Ови закони су постали основ електрохемије и учења о електрицитету, а познати су као Фарадејеви закони електролизе. Овајнаучник први је открио и везу између магнетског поља и светлости.Његово најзначајније откриће је познати Фарадејев закон електромагнетне индукције који је касније увршћен и међу Максвелове основне једначине електродинамике. По Фарадеју је добила име јединица за мерење електричног капацитета - фарад (F), као и ротација равни поларизације светлости у магнетском пољу - Фарадејев ефекат.
Фарадејеви закони електролизе • Фарадеј има два закона електролизе • Први Фарадејев закон се односи на количину примарних продуката електролизе које се издвајају на елктродама. • Други закон је постави на основу мерења.
Први Фарадејев закон: • Маса супстанције која се издвоји на свакој од електрода при електролизи сразмерна је количини наелектрисања које за то време прође кроз електролит. Формула: m=kq Количина електрицитета Masasupstance Коефицијент пропорционалности (електрохемијски еквивалент)
-елктрохемијски еквивалент- Електро хемијски еквивалент бројно је једнак маси супстанције која се наталожи на једној електроди при проласку једниничног наелектрисања кроз електролит Формула:
Други Фарадејев закон • Електрохемијски еквивалент јона сразмеран је његовом хемијском еквиваленту. Формула: Моларна маса Фарадејев број Валенца атома
Галвански елементи и акумулатори • Галванитзација је процес у коме се помоћу електролизе метални предмети пресвлаче танким слојем неког другог метала. • То могу бити племенити или неки други метали који су отпорнији него метал од кога је сам предмет направљен (позлаћивање, хромирање, цинковање и др.)
У поступку галванизације предмет који треба пресвући слојем другог метала везујемо за негативан пол извора тако да представља катоду. Анода је од метала којим се облаже предмет, а електролит мора бити раствор соли метала од кога је направљена анода. • Код побакривања анода је од бакра (Cu) , a електролит је раствор бакар-сулфата (CuSO4)
Због чега човек проводи струју • Око 80 % нашег тела чини вода, у којој су растворене супстанце. То значи да је људско тело електролит и да га због тога проводи струју. Пролазак струје може нанети велике штете људском организму.