Jedrenjaci

1. Jedrenjaci BrodovizatrgovinuIndijombilisubrodovikojisuprevozilibjelokost,svilu I različite začine iz Indije i Kine u Evropu.

2. - Do 19. stoljeća ti su brodovi mogli nositi teret težak 1000 tona.- Poštanski brodovi bili su brodovi koji su omogućavali redovitu linijsku plovidbu preko Atlantskog oceana između Europe i SAD-a, bez obzira na to je li brod bio opterećen ili ne.- Prva poštanska usluga počela je 1818. linijom Black Bali od Liverpoola do New Yorka. Slijedile suRed Star i Swallowtail.- Kliperi su bili veliki brzi jedrenjaci koji su skraćivali vrijeme prevoženja čaja iz Kine i Indije utrkivanjem, nadajući se da će prvi donijeti čaj na tržnice Europe i Amerike.- Kliperi su imali tanke trupove, visoke jarbole i više od 35 jedara.- Kliperi su mogli postići brzinu od 30 čvorova (55 km/h). Mnogi su mogli ploviti od New Yorka do San Francisca oko Južne Amerike za manje od 100 dana.- Godine 1866. utrkivali su se kliperi Taeping, Serica i Ariel i za 99 dana došli iz Foochowa (Kina) do Londona.

3. Јављају се у вријеме крсташких ратова, као бродови високих бокова и округлог трупа. Имају већу носивост у односу на дотадашње бродове, који су углавном користили весла за покретање. У 11. вијеку користи се нава са 2 јарбола, а од 13. до 16. вијека каравела и карака. У 17. вијеку за прекооцеанске пловидбе се користе источноиндијци (енгл.East Indiamen), западноиндијци (West Indiamen) и левантинци (Levanters). То су већ тројарболни једрењаци, депласмана до 1500 тона. Имају 3 крстаста једра на предња два јарбола, и велико латинско једро на крменом јарболу. Између јарбола имају такозвана летна једра. Највећи развој једрењаци дотижу у 19. вијеку. Двадесетих година 19. вијека брзе фрегате (Blackwall Frigate) и поштански бродови прелазе пут од Њујорка до Ливерпулаза 16-17 дана, а депласмани су им 500-1000 тона. 1840-их година се уводи клипер, најсавршенији и најбржи једрењак тог доба. Од средине 19. вијека све се више граде ј. жељезне и челичне конструкције, мада их парни погон бродова све више потискује. Још доста дуго граде се и комбиновани бродови, са парним погоном и додатним једрима, који су били економичнији од чисто парних бродова због мање потрошње угља. Тако је 1907. у САД израђен ј. Томас Лосон (Thomas W. Lawson) депласмана 12000 тона са додатним једрима површине око 3.800 m².

4. Почетком 20. вијека ј. депласмана већег од 1000 тона нестају, али се јављају моторни ј. са депласманом до 500 тона, и мотором снаге до 300 коњских снага. И даље се понекад користе за транпорт.

5. „крст”, 3-5 јарбола, крстаста једра голета, 3-7 јарбола, сошна једра и вршњаче барк, 3-5 јарбола, крма сошно, остали јарболи крстаста једра шкуна-барк, 3-4 јарбола, прамчани с крстастим, остали сошним једрима и вршњачама баркантина, 3 јарбола, 2 крмена са сошним једрима, предњи с комбинованим крстастим и сошним једрима шкуна, 2 јарбола, прамчани са крстастим а крмени с сошним једрима шкунер, 2 јарбола, сошна једра и вршњаче брик, 2 јарбола, са крстастим, а крмени још и са доњим сошним једром логер, 2 јарбола, велика сошна једра и вршњаче. Сви ови типови имају на коснику 2-4 пречке. Најпознатији типови ј, на Јадрану су трабакул, брацера и брагоц. Трабакул је од 30-300 тона депласмана, са 2 јарбола и логарским једрима. Брацера има од 20 до 50 тона, један јарбол и логарско једро. Брагоц има 10-12 тона депласмана, 2 јарбола и логарска једра.

6. Ratni brod je brod koji je sagrađen i namijenjen prvenstveno za rat, odnosno za djelovanje u oružanim sukobima. Ratni brodovi su obično sagrađeni sasvim drukčije od civilnih, tzv. trgovačkih brodova. Osim što su naoružani (najčešće s topovima i mitraljezima), ratni brodovi su u stanju podnijeti veću štetu, te su brži i imaju bolje manevarske sposobnosti od trgovačkih brodova. Za razliku od njih obično nose oružje, municiju i druge zalihe za svoju posadu (umjesto običnog tereta). Ratni brodovi obično pripadaju ratnim mornaricama, iako u prošlosti nije bio rijedak slučaj da pripadaju privatnim osobama ili tvrtkama. U doba rata često zna nestati razlike između ratnog i trgovačkog broda. U ratu se trgovački brodovi znaju često koristiti kao pomoćni ratni brodovi, kao što su u prvom svjetskom ratu bili Q-brodovi, odnosno pomoćne krstarice u drugom svjetskom ratu. Sve do 17. vijeka bila je uobičajena praksa da se trgovački brodovi rekviriraju za potrebe rata, tako da su znali činiti više od polovice sastava nečije ratne mornarice. Do 19. vijeka, kada su pirati uglavnom nestali s važnijih mora, bilo je uobičajeno za veće trgovačke brodove da budu naoružani. Ratni brodovi su, s druge strane, nekada znali služiti za snabdijevanje, odnosno za prijevoz trupa.

7. Prvi ratni brodovi - sagrađeni u svrhu pomorskog ratovanja - nastali su na Mediteranu. Najčešće su to bile galije, dugački brodovi s pogonom na vesla, koji su kao glavno oružje imali kljun kojim bi se pokušavali zariti u neprijateljski brod. Ipak je najpopularnije sredstvo pomorskog ratovanja bio abordaž. Ratne galije su ratni jedrenjaci počeli istiskivati s mora tek sa razvojem brodske artiljerije, koja je postala glavno oružje na moru. Dugi redovi vesala su postali nepraktični u tim uvjetima, te se promijenila taktika i dizajn brodova. U tom periodu, poznatom kao Doba jedrenjaka, morima je zavladao linijski brod kao najveći i najbolje naoružan od svih plovila.Fregate i korvete su bile manje i brže, ali su uglavnom služile za izviđanje i prepade. Izum parnog stroja je polako promijenio pomorsku taktiku, jer su brodovi postali brži i pokretljiviji. Eksplozivna zrna su, pak, dovela do stavljanja oklopa na brodove, odnosno prvihoklopnjača sredinom 19. vijeka. Izum pomorskih mina je doveo do stvaranja minopolagača i minolovaca. Izum torpeda je doveo do stvaranja novih klasa brodova - torpiljarki, koje će poslije evoluirati u manje, ali brže torpedne čamce - te razarača, lakog broda čija je svrha ispočetka bila borba protiv torpiljarki.

8. Mlečani su shvatili da su inferiorni na kopnu, zato su se odlučili za pomorski rat, u kojem su bili superiorni, i uživali pomoć kršćanskog zapada, kojeg su uvjerili da se radi "Obrani krišćanstva". Njihova namjera bila je jednostavna, blokirati osmanlije da nemogu dostavljati rezerve na Kretu. Zbog tog su uputili eskadru od 23 broda pod komandom Tommasa Morosinija da spriječi prolaz turskim brodovima kroz Dardanele. On je uspio zaustaviti flotu kapudan paše Kara Muse od 80 brodova 26. maja1646.[1], ali slijedeći otomanski konvoj je zahvaljući vjetru prošao kroz blokadu 4. juna i opskrba osmanskih trupa u Kandiji se nastavila. Veliki gubitak za Veneciju bila je smrt Tommasa Morosinija, koji je poginuo27. januara1647 kad se njegov brod našao pred cijelom otomanskom eskadrom od 45 galija, Morosini se hrabro suprostavio - i nanio velike gubitke otomanskim brodovima (samkapudan paša Kara Musa je poginuo). Usprkos brojnim pobjedama u pomorskim bitkama te godine, Venecijanci nisu uspjeli spriječiti osmanlije u dostavi rezervi i ljudsva na Kretu. Mlečani su se vratili u Dardanele 1648. sa nekih 65 broda, i ponovno pokušali uvesti blokadu, koju su relativno uspješno i proveli cijelu tu godinu, pored svih nevolja (u oluji im je stradao admiral Grimani u martu)[1] Zbog tog su se osmalije okrenule novoj taktici, dostavu na Kandiju su prebacili u luke u Maloj Aziji, novi komandant mletačke flote Riva, morao je razdvojiti svoje snage - koje nisu bile dostatne da drže tako veliku liniju. Tako da je novi otomanski kapudan paša Voinok Ahmed probio blokadu kod Dardanela 1649.[20] Usprkos ponekom uspjehu, kao što je bila Bitka kod Fokeje2. maja1649 u kojoj je Riva pobjedio otomansku eskadru i potopio im nekoliko brodova.

9. Osmanlije su 1654. uspjele značajno obnoviti svoju flotu brodovima izgrađenim u Tripolitaniji i Tunisu, tako su uputili početkom maja flotu od 79 brodova (40 jedrenjaka, 33 galija i 6 galijuna), kojim se priključilo 22 galije iz cijelog Egeja i 14 brodovaberberskih sultanata koje su značajno ojačale njihove snage kod Dardanela. [1] Tako da je njihova flota imala 26 brodova više od mletačke koja je držala blokadu pa su je napali 16. maja1654 i uspjeli natjerati u bijeg. Mletačke posade držale su se hrabro za vrijeme bitke, i nanijele veliku štetu osmanskom brodovlju, ali nakon toga Egej više nije bio pod potpunom mletačkom kontrolom. Osmanski brodovi napali su otok Tinos ali su se povukli nakon bitke sa Alvisom Mocenigom 21. juna. Novi mletački admiralFrancesco Morosini koji je naslijedio Alvise Moceniga, pokazao je više energičnosti, u proljeće 1655., razorio je osmansko skladište naEgini i porušio luku Volos u noćnom napadu 23. marta. Početkom juna Morosinijeva flota doplovila je do Dardanela, čekajući isplovljavanje otomanske flote, koje je odgođeno zbog političkih previranja na Visokoj Porti. Zbog tog je Morosini otplovio na Kiklade, ostavljajući svog zamjenika Lazzara Moceniga s polovicom flote (36 broda) da bdije nadtjesnacom. Nakon tjedan dana pojavila se otomanska flota od 143 broda pod komandom Mustafa Paše. [1]U pomorskoj bitci koja je uslijedila 21. juna1655 venecijanska flota odnijela je uvjerljivu pobjedu, nakon toga osmanlije do kraja godine nisu poduzeli nikakve značajnije pomorske akcije. U septembru je Morosini postavljen za GeneralnogproviduraKandije, a na njegovo mjesto postavljen je Lorenzo Marcello. Mlečani su nastavili sa blokadom Dardanela, i uglavnom kontrolirali gornji Egej, ali su osmanlije ipak uspijevale dostavljati zalihe na Kretu iz Aleksandrije, Rodosa, Hiosa ili saPeloponeza. [21]

10. Udružena mletačko malteška flota od 67 brodova, je u junu1656. pod komandom Lorenza Marcella, nanijela najteži poraz otomanskoj floti od 108 brodova pod komandom Kenan Paše "Bitci kod Dardanela" usporediv sa "Bitkom kod Lepanta 1571"[1] Šezdeset osmanskih brodova je potopljeno, 24 zarobljeno i oslobođeno 5000 kršćanskih galeota, pritom su i mletačko-malteški saveznici imali velike gubitke, poginuo je komandant Marcello. [1] Maltežani su nakon toga otplovili kući, a venecijanci zauzeli strateške važne otoke na ulazu u Dardanele Tenedos (8. jul) i Limnos (20. august). Nakon toga je njihova blokada bila puno efikasnija, tako da je i sam Carigrad trpio od nestašice hrane.

11. Jedrenjacisu u tokupovijestipovećavalitonažu, mijenjajućipri tom oblik, brojjarbolaivrstejadara. Po brojujarbolaipovrstamajedaradobivalisunazive. Premasnastijedrenjaci se dijele u nekolikotipova; oceanski: križnjakilinava, bark, škuneriligoleta, škuna bark, bark škuna, barkantinaili bark beštija, brik, brigantin, brikškuna, škuna; obalni (naJadranu): leger, trabakul, pelig, bracera, bragoc. Jedrenjacisu se održali do danas, uglavnomkaoškolskibrodovi, jahteiliturističkibrodovi. Jedrenjaciimajunajviše pet jarbola, iznimnosedam (nekeameričkegolete); idući od pramcapremakrmijarbolmožebitipramčani, prednji, glavni (velikiilivelejarbol), zadnji (stražnji) ikrmenijarbol.

12. JEDRENJAK, 1. križnjak, 2. bark, 3. goleta, 4. bark-škuna, 5. barkantina, 6. škuna-bark, 7. brik, 8. škuna, 9. trabakul, 10. pelig, 11. bracera, 12. leut

13. jedrenjak,brod s jedrimakoji se pokrećeiskorištavanjemenergijevjetra. U novijedobaredovitoimai motor, a razlikuje se motornijedrenjak, koji se jedrimaslužisamopripovoljnuvjetru, tejedrenjak s pomoćnimmotorom, kojemusujedraglavnopogonskosredstvo. Iakosu se brodoviiranijeopremalijedrima, razdobljepravihjedrenjakazapočelo je početkomsrednjegavijeka, a trajalo do početka XX. st. (→ brod). Danas su se jedrenjaciodržalikaoškolskibrodoviratnihmornaricailikaojahtezakrstarenje, a grade se irazmjernovelikiputničkibrodovizakružnaputovanjaopremljenijedrimazapomoćnipogon.

14. Jedrenjaci se razlikujupremabrojujarbolaioblikujedara (→ jedro; jedrilica). Križnjakilinavaima tri do pet jarbola s križnimjedrima, a nakrmenomejarboluijednosošnojedro. Brik je križnjak s dvamajarbolima, a bark se od križnjakarazlikujepremakrmenomujarbolunakojem se razapinjesamosošnojedro s trokutnimjedrom (vrškom) iznadnjega. Bark s dvamajarbolimazove se škuna.Goletaimanasvimjarbolimauzdužnajedra, a možeimatii do sedamjarbola. Postojeijedrenjaci s različitimkombinacijamauzdužnihipoprečnihjedara. Križnagoletanasvimjarbolimaimasošnajedra, a nadvamailitrimajarbolimaikrižnajedraiznadnjih. Škuna-barkimačetiri do pet jarbola, od kojihpramčanijarbolimakrižnajedra, a ostaliimajusošnajedraivrške. Bark-škunaima tri jarbola. 

15. „крст”, 3-5 јарбола, крстаста једра голета, 3-7 јарбола, сошна једра и вршњаче барк, 3-5 јарбола, крма сошно, остали јарболи крстаста једра шкуна-барк, 3-4 јарбола, прамчани с крстастим, остали сошним једрима и вршњачама баркантина, 3 јарбола, 2 крмена са сошним једрима, предњи с комбинованим крстастим и сошним једрима шкуна, 2 јарбола, прамчани са крстастим а крмени с сошним једрима шкунер, 2 јарбола, сошна једра и вршњаче брик, 2 јарбола, са крстастим, а крмени још и са доњим сошним једром логер, 2 јарбола, велика сошна једра и вршњаче. Сви ови типови имају на коснику 2-4 пречке. Најпознатији типови ј, на Јадрану су трабакул, брацера и брагоц. Трабакул је од 30-300 тона депласмана, са 2 јарбола и логарским једрима. Брацера има од 20 до 50 тона, један јарбол и логарско једро. Брагоц има 10-12 тона депласмана, 2 јарбола и логарска једра.

16. Prvi jedrenjaci pojavili su se u doba križarskih ratova. Imali su okrugao brodski trup, visoke bokove, veću nosivost i bolja pomorska svojstva za plovidbu na otvorenome moru od dotadašnjih brodova pretežito na vesla. Najpoznatiji jedrenjak u XI. st. bila je nava, a između XII. i XVI. st. to su bilekaraka i karavela. Jedrenjaci su imali 2 do 3 jarbola s križnim jedrima, a na krmenom jarbolu latinsko jedro. Nosivost im je bila do 1500 t, postizali su brzinu i do 10 čvorova, a radi zaštite bili su naoružani topovima. Od XVI. st. počeli su se razvijati posebni tipovi ratnih brodova jedrenjaka. Od sred. XVIII. st. na jedrenjacima se primjenjivala prečka, čime je dobivena pravilnija raspodjela pritiska vjetra duž broda i olakšano manevriranje. Latinsko jedro na krmenom jarbolu zamjenjivalo se većim sošnim jedrom koje je olakšalo jedrenje uz vjetar i smanjilo zanošenje broda. Najveći su razvoj jedrenjaci doživjeli u XIX. st. Gradili su se sve veći i brži jedrenjaci, a vrhunac je dostignut gradnjom klipera,najsavršenijeg i najbržega tipa jedrenjaka. Sredinom XIX. st. počela je gradnja kompozitnih jedrenjaka (željezni kostur, drvena oplata), a zatim željeznih i čeličnih, koji su bili jeftiniji, sigurniji od požara i mogli su imati veću duljinu. Uvođenjem parnoga pogona i otvaranjem Sueskoga kanala naglo se, potkraj XIX. i u početku XX. st. smanjila važnost jedrenjaka.

17. Gradnja jedrenjaka na hrvatskoj obali Jadrana ima dugu tradiciju. Posebno je značajno razdoblje procvata dubrovačke brodogradnje u XVI. st., kada su se njegovi jedrenjaci, u prvom redu karake, ali i nave, galijuni, koke i karakuni ubrajali među najbolje i najveće na svijetu. U XVIII. st. bio je poznat i dubrovački brik. U XIX. st. na hrvatskoj su se obali od većih jedrenjaka gradili brikovi, barkovi i nave, a od manjih, obalnih jedrenjaka trabakul, pelig, bracera i leut. Trabakul je jedrenjak s dvama jarbolima i s dvama oglavnima jedrima. Pelig ima dva jarbola, od kojih je pramčani s oglavnim jedrom, a krmeni sa sošnim. Bracera je manji brod s jednim, a gdjekad i dvama jarbolima te s oglavnim jedrom i prečkom. Leut je obalna brodica s jednim jarbolom i latinskim jedrom.

18. Ronećinaomiljenojplazi u  Grblju, nedaleko od obalenaišaosamnadiooplatenekedavnopotonuleolupine. Po zakovicamakojima je oplataspajanavjerujem da je u pitanjudionekogjakostarogbroda. Akonekoimaideju o kojem se brodumozeraditinekapiše…

19. Porto Montenegro i Zbirka pomorskog nasljeđa sa zadovoljstvom su predstavili sinoć 16.avgusta izložbu organizovanu povodom 79. rođendana školskog broda “Jadran”,  u Zbirci pomorskog nasljeđa sa početkom u 20 sati. Izložba predstavlja uvod u proslavu 19. avgusta, dana kada je Jadran po prvi put upisan u flotnu listu mornarice Kraljevine Jugoslavije, a koji se od 1933.

20. Od oktobra prošle godine pažnju mnogih prolaznika na kotorskoj rivi privukla je pojava jednog pomalo neobičnog jedrenjaka, koji kao da je doplovio iz daleke prošlosti. Radi se o jedrenjaku replici rađenom po nacrtima trgovačkih ruskih brodova iz 16.vijeka. Najzanimljivija je njegova misija… Brod je bio prvo na vezu u Risnu Pred zidinama starog kotorskog grada [...]

21. Udovičić Davidiz V2 pravio KRAJ!!!