ZAGA IVANJE EKOSISTEMA KOPNENIH VODA - PowerPoint PPT Presentation

slide1 n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
ZAGA IVANJE EKOSISTEMA KOPNENIH VODA PowerPoint Presentation
Download Presentation
ZAGA IVANJE EKOSISTEMA KOPNENIH VODA

play fullscreen
1 / 55
ZAGA IVANJE EKOSISTEMA KOPNENIH VODA
885 Views
Download Presentation
sela
Download Presentation

ZAGA IVANJE EKOSISTEMA KOPNENIH VODA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

    2. Voda na Zemlji Voda pokriva oko 2/3 Zemljine povrine, a njena ukupna kolicina iznosi priblino 2x1018 tona ili 1,6 milijardi km3 Mora i okeani zauzimaju oko 71% povrine Zemlje, nasuprot kopnu koje zauzima svega 29% u morima i okeanima se nalazi 97% ukupne vode na Zemlji oko 2% vode zamrznuto je u polarnim oblastima ili zarobljeno u lednicima svega oko 1% vode se nalazi na kopnu, u atmosferi i ivim organizmima

    5. Znacaj vode za ive organizme Iako je voda jedno od najjednostavnijih hemijskih jedinjenja, ona je neophodan preduslov postojanja ivota na planeti Zemlji ivot je nastao u vodi i u njoj se razvijao milijardama godina Pored mnogih sloenih prilagodenosti na suvozemne uslove, na kopnu ivot ne moe opstati na mestima gde nema makar i minimalne kolicine vode

    6. Znacaj vode za ive organizme Voda je osnovni gradivni element ivih bica Tela najveceg broja ivih organizama sastavljena su od 80-90% vode Voda odrava strukturu organizama U procesu fotosinteze voda je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju organskih supstanci Voda je jedna od najznacajnijih neorganskih komponenti ekosistema, kao i jedan od najznacajnijih klimatskih ekolokih faktora Osim toga, voda predstavlja neposrednu ivotnu sredinu za ogroman broj organskih vrsta

    7. Znacaj vode za ive organizme Izuzetno veliki znacaj vode za ive organizme zasniva se na njenim jedinstvenim fizicko-hemijskim osobinama Voda je idealan medijum za ivot, jer: je obilna na vecem delu povrine Zemlje je odlican rastvarac i medijum u kome se odvijaju hemijski procesi dozvoljava visoke koncentracije molekula koji su neophodni za brze hemijske reakcije svojom fluidnocu omogucava kretanje organizama

    8. Termalne karakteristike vode Voda se odlikuje specificnim termalnim karakteristikama: tecna je u irokom opsegu temperatura zbog svog velikog toplotnog kapaciteta prua otpor promenama temperature brzo provodi toplotu prua otpor promenama stanja: mrnjenje zahteva oslobadanje toplote od 333,6 J/g isparavanje zahteva dodavanje toplote od 2441 J/g

    9. Termalne karakteristike vode Voda ima i druge neobicne termalne osobine Mnogim supstancama se povecava gustina sa sniavanjem temperature Do odredene tacke voda takode postaje guca, ali: dostie maksimum gustine na 4C, a sa daljim sniavanjem temperature pocinje da se iri nakon mrnjenja nastavlja da se iri Ova osobina ima izuzetno veliki znacaj za ivot na Zemlji: dna jezera i okeana se ne mrznu plutajuci sloj leda koji je pokriven snegom obrazuje zatitnu, izolacionu povrinu

    10. Gustina vode Gustina vode (800 puta veca od gustine vazduha) i obezbeduje njenu plovnost Akvaticni organizmi postiu odgovarajucu gustinu putem: redukcije (kotane ribe) ili eliminacije (ajkule) tekih skeletnih komponenti koricenja mehurova za plivanje koji su ispunjeni vazduhom (ribe, biljke) akumulacije lipida

    11. Gustina - viskozitet vode usporava kretanje organizama (neki organizmi su aerodinamicni, drugi razvijaju izrataje koji funkcioniu kao padobrani)

    12. Rastvorene supstance Sve prirodne vode sadre rastvorene supstance Zbog polarnosti molekula koji je izgraduju, voda je dobar rastvarac Gotovo sve supstance se do izvesne mere rastvaraju u vodi Gotovo sve vode sadre neke rastvorene supstance: apsolutno ciste vode nema u prirodi kia (prirodna destilacija) sadri rastvorene gasove i minerale u tragovima najcistija prirodna voda jezera i reke sadre 0,01 0,02% rastvorenih mineralnih supstanci okeani sadre 3,4% rastvorenih mineralnih supstanci

    13. pH vode Normalni opseg pH vrednosti povrinskih voda je 6-9 Kisele kie mogu nekada da snize pH vrednost do 4 Kiselost rastvara minerale voda u krecnjeckim podrucjima je tvrda, sa znacajnom kolicinom Ca2+ i HCO3- jona vecina organizama odrava pH vrednosti oko neutralne adaptacije na ivot izvan ravnotee sa spoljnim medijumom (visok ili nizak pH) su zahtevne (da bi se bio razlicit potrebne su znatne kolicine energije)

    14. Gasovi u vodi Pri uobicajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u vodi je oko 0,03% zapreminski ugljendioksid se brzo prevodi u HCO3-: CO2 + H2O ? H2CO3 ? H+ + HCO3- ovaj proces smanjuje kolicinu rastvorenog CO2, omogucavajuci novim kolicinama CO2 da udu u vodu i dodatno obogate zalihu HCO3- koji je biljkama dostupan za usvajanje U vodi je koncentracija kiseonika ogranicena: malom rastvorljivocu ogranicenom difuzijom Ispod granice prodiranja svetlosti, kao i u sedimentima koji su bogati organskim supstancama, nastaju uslovi anaerobije ili anoksije

    15. Svetlost Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine, odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom

    16. Ciklus kruenja vode u prirodi, hidroloki ciklus Ciklus kruenja vode u prirodi predstavlja kretanje vode na, u i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugom agregatnom stanju, od tecnog, preko gasovitog, do cvrstog, i nazad. Ciklus kruenja vode u prirodi postoji milijardama godina i sav ivot na Zemlji zavisi upravo od njega.

    17. Akvaticni biomi Najveci deo biosfere predstavljaju upravo akvaticni biomi - hidrobiomi Postoje dva osnovna tipa akvaticnih bioma Slatkovodni biomi U slatkovodnim biomima koncentracija soli je obicno manja od 1% Marinski biomi Koncentracija soli je prosecno 3%

    18. Slatkovodni biomi Slatkovodni biomi su blisko povezani sa okolnim terestricnim (kopnenim) biomima Slivanje vode niz kopnene mase stvara potoke i reke, a na mestima gde se slivena voda zadrava nastaju bare i jezera Karakteristike slatkovodnih bioma direktno zavise od tipa i brzine toka Takode, karakteristike slatkovodnih bioma zavise i od osnovne klimatske zone u kojoj se nalaze

    19. Kopnene vode Kopnene vode se mogu klasifikovati na vie nacina, npr. prema: - Sadraju rastvorenih materija (soli): ? slatke, slane, zaslanjene, mineralne, termalne, termomineralne .... - Poziciji poloaju: ? podzemne i povrinske - Prema kretanju - brzini toka: ? tekuce ? stajace (uslovno !) - Velicini (tekuce): ? potok ? planinska reka ? nizijska reka ? velika nizijska reka - Velicini (stajace): ? lokva ? efemerna bara ? bara ? jezero ? veliko jezero - Statusu nutrijenata - produktivnosti: ? oligotrofne ? mezotrofne ? eutrofne ? distrofne - Prema poreklu: ? prirodne i vetacke - Prema duini trajanja: ? stalne i povremene

    20. Klasifikacija prema toku i velicini Kopnene povrinske vode se dele na tekuce / loticke (lotus lat.=spran) i stajace / lenticke (lentus lat.=spor) u tekuce kopnene vode se ubrajaju izvori, potoci (?5 m) i reke u stajace kopnene vode se ubrajaju jezera, bare, mocvare, tresave, ritovi .... (kretanje ipak postoji, primeri .) Istraivanjima kopnenih voda bavi se Limnologija koja se moe podeliti na Limnologiju u uem smislu (izucava jezera i ostale stajace vode) i Potamologiju nauku o ivom svetu reka

    21. Klasifikacija prema statusu nutrijenata Oligotrofne nisko produktivne manjak nutrijenata neophodnih biljkama, kolicina fitoplanktona i zooplanktona mala, potronja kiseonika mala, voda zasicena rastvorenim kiseonikom cak i pri dnu proces taloenja je vrlo spor, usporeni su i redukcioni procesi boja vode je plavo-zelena, bistra i obicno su to vode vece dubine Mezotrofne srednje produktivne izmedu dva tipa (oligotrofne i eutrofne) Eutrofne visoko produktivne bogate nutrijentima, karakteriu se visokom produkcijom biomase (intenzivan rast algi), a koncentracija kiseonika je relativno niska, narocito pri dnu bioloki i biohemijski procesi su vrlo intenzivni na citavoj dubini, kao i pri dnu, to dovodi do taloenja velike kolicine organskih materija (mulja) koji se intenzivno razlae, pri cemu se troi kiseonik boja vode je zelena do mrka, relativno mutna i obicno su to plitke vode Distrofne (=politrofne) visoko produktivne, ali sa malom razgradnjom organska produkcija relativno visoka, ali nema razgradnje jer nema dovoljno kiseonika pojava intenzivnog taloenja organskih materija, to stvara humusni tip jezera boja vode je uto-mrka, providnost beznacajna, a pH vredost niska (kisela)

    22. Tekuce kopnene vode Tekuce vode predstavljaju tip kopnenih voda kod kojih se celokupna vodena masa krece od izvora ka ucu usled razlike u nadmorskoj visini ovih tacaka Postoji citav niz razlicitih tipova tekucih voda, cesto u okviru istog vodotoka: Reke - pocinju kao izvorine vode - transformiu se u brzotekuce reke - zavravaju kao sporotekuce nizijske reke Potoci - manje tekuce vode (do 5 m irine) Izvori razliciti .... (sublakustricni, vrulje) Vetacki kanali

    23. ivotne zajednice tekucih kopnenih voda Od izvora do uca menjaju se brzina toka tip dna temperatura hemijski sastav vode Prema njima se ceo tok reke moe podeliti na tri dela Gornji Srednji Donji Jedan od najznacajnijih ekolokih faktora tekucih voda je brzina toka vode U gornjim delovima toka, gde je brzina vode najveca, dno je izgradeno od stenja, kamenja i krupnog ljunka U srednjim delovim toka dno je uglavnom ljunkovito, a u donjim muljevito, sa puno detritusa

    24. ivotne zajednice tekucih kopnenih voda Temperatura vode u izvorinom delu reke je tokom cele godine relativno niska i uglavnom stalna Nizvodno su kolebanja temperature sve veca: leti je voda topla, a zimi hladna I prozracnost vode se bitno razlikuje Dok su izvori, planinski potoci i reke u gornjem toku bistri i prozracni do dna, voda u srednjem i donjem toku reke je mutna, a u dubljim delovima reke moe vladati gotovo potpuni mrak Usled razlicitih kombinacija ekolokih faktora u svakom delu potoka i reka razvijaju se razlicite ivotne zajednice One sa stanitem na kome se nalaze obrazuju karakteristicne ekosisteme gornjeg, srednjeg i donjeg toka reke

    25. Gornji tok reke Osnovne osobine gornjeg toka reke i potoka su velika brzina vode, dno uglavnom kamenito, ujednacena godinja temperatura, dosta rastvorenog kiseonika i veoma prozracna voda U ovom delu reke ive razlicite vrste silikatnih algi, mahovina, beskicmenjaka i riba Podrucje pastrmke salmonidne vode, po pravilu

    26. Srednji tok reke Osnovne osobine srednjeg toka reke su: umerena brzina vode, ljunkovito i peskovito dno, veca godinja kolebanja temperature, manja prozracnost, manje kiseonika, a vie ugljendioksida nego u gornjem toku Podrucje mrene

    27. Donji tok reke Osnovne osobine donjeg toka tekucih voda su: mala brzina mutne vode, peskovito ili muljevito dno sa puno detritusa, velika godinja kolebanja temperature; ponekad, narocito leti, veoma malo kiseonika Zbog male brzine vode ovde ive organizmi karakteristicni za stajace vode Na recnom dnu se razvija specificna zajednica recnog bentosa, a u slobodnoj vodi ivotna zajednica planktona i nektona Podrucje deverike (arana) - cyprinidne vode, po pravilu

    28. Stajace kopnene vode - jezera Prema dubini i karakteristikama dna, stajace vode se dele na jezera, bare i mocvare Jezera su veoma duboke stajace vode koje se prema nacinu postanka dele na: Tektonska ili kotlinska Nastala radom endogenih sila (Ohridsko, Prespansko, Dojransko, Bajkalsko itd.) Erozivna Nastala radom egzogenih sila Erozijom lednika nastala su lednicka (glacijalna) U postglacijalnom periodu u cirkovima se zadrala voda i to su cirkna ili gorske oci (Crno, Biogradsko, Livadicko ....)

    29. Jezera U preizdubljenim delovima nastala su valovska jezera (Bohinjsko i Bledsko) Radom erozivnih sila nastalo je Palicko (eolsko) erozija vetra Recna erozivna jezera su u odsecenim recnim meandrima (Obedska bara) Kraka su u vrtacama, uvalama i poljima (Skadarsko je nastalo potapanjem krakog polja) Pecinska su nastala radom reka ponornica Akumulativna nastala akumulacijom recnog i lednickog materijala (Plavsko; Plitvicka taloenje CaCO3 i stvaranje barijera) Vetacka Nastala pregradivanjem recnih dolina nasipima i branama (erdapsko Dunav; Perucacko Drina; Pivsko Piva; )

    30. Jezera i bare - razlike Jezera i bare su kopnene vode koje se razlikuju po dubini Jezera su po pravilu duboka U njima se izdvaja obalna zona (litoral), u kojoj ima svetlosti i dubinska zona (profundal), u kojoj vlada mrak Bare su plitke, a po svojim osobinama veoma slicne obalnoj zoni jezera (Bare su jezera bez dna) Zbog toga su ivotne zajednice obalne zone jezera i bare gotovo istovetne

    31. Jezera i bare - razlike Jezera i bare se razlikuju i po temperaturi vode Temperatura vode u bari tokom leta moe biti znatno via, a zimi znatno nia od temperature jezera Zbog plitkoce vode bare mogu u toku leta potpuno da presue, a zimi potpuno da se zalede Za razliku od bara, u jezerima se u toku leta samo moe smanjiti nivo vode, a zimi im se moe zalediti samo povrinski deo Zbog viih temperatura, koncentracija O2 u barama moe biti znatno nia od koncentracije O2 u jezerskoj vodi

    32. Jezera - zonacija

    34. Jezera - temperatura

    35. Oligotrofna jezera

    36. Zonacija biljnih zajednica U jezerskim i barskim ekosistemima od obale prema dubljim delovima vode veoma je izraena smena ivotnih zajednica Na obalama gde nivo vode znatno varira, protee se zona visokih amfibijskih biljaka, ciji se korenovi i donji deo stabla nalaze u vodi, a gornji deo u vazdunoj sredini U dubljim delovima vode javlja se zona plutajucih biljaka, koje se najvecim delom nalaze ispod povrine vode, a samo listovi plutaju na povrini U najdubljim delovima vodenog basena nalazi se zona podvodnih biljaka, koje su potpuno potopljene u vodu

    37. Zona visokih amfibijskih biljaka

    38. Zona plutajucih biljaka

    39. Zona podvodnih biljaka

    40. Zajednica ivotinja ivotinjske zajednice bara i jezera su veoma raznovrsne Iako izuzetno veliki broj ivotinja ivi u ovim ekosistemima, moguce je uociti tri grupe koje se veoma razlikuju po svojim potrebama i navikama Prvu grupu cine prave vodene ivotinje, koje citav ivot provode u vodi (hidra, barski pu, jezerska pastrmka) Ponekad se mogu naci i na suvom, ali samo u trenucima kada se voda povremeno povuce i kada one na kopnu prelaze u stanje mirovanja Drugu grupu sacinjavaju takozvane amfibijske ivotinje, koje se radaju u vodi u kojoj provode jedan deo ivota kao vodeni organizmi (larve komarca, abe, mrmoljci) Posle toga izlaze na kopno, gde drugi deo ivota provode kao prave kopnene ivotinje Trecu grupu sacinjavaju kopnene ivotinje, koje ive i koje se razmnoavaju na kopnu, a hranu nalaze gotovo iskljucivo u vodenoj sredini (barska kornjaca, belouka, caplje) Zbog toga ove kopnene ivotinje stalno nalazimo pored bara i jezera, pa ih ukljucujemo u zajednicu vodenih ekosistema

    41. Mocvare Mocvare su veoma vlani delovi kopna, na kojima se plitka voda zadrava kraci ili dui period u toku godine Mocvare nastaju na mestima gde su ranije bila jezera i bare, kao i na meandrima reka koje su promenile tok One predstavljaju jednu od faza u prirodnoj sukcesiji od vodenih prema kopnenim ekosistemima S obzirom da mocvare predstavljaju stanita koja su u jednom periodu godine prekrivena vodom, a u drugom periodu potpuno suva, one predstavljaju prelaz izmedu vodenih i kopnenih ekosistema Na dnu mocvara nalazi se treset Treset predstavlja prvu fazu degradacije organskih ostataka biljnih delova koji se nisu mogli u potpunosti razgraditi zbog smanjene koncentracije kiseonika u podlozi Prema izgledu i osobinama treseta, razlikuju se niske i visoke mocvare

    42. Niske mocvare ivotna zajednica niskih mocvara je slicna ivotnoj zajednici bara Niske mocvare su udubljene, pa je tresetna podloga due ili krace vreme prekrivena vodom U njima su najzastupljenije visoke amfibijske biljke, sa veoma bogatim naseljem najrazlicitijih ptica mocvarica

    43. Visoke mocvare Visoke mocvare, po pravilu, nastaju u planinskim krajevima i imaju specificne ivotne zajednice Visoke mocvare imaju ispupceni oblik, koji nastaje stalnim rastom tresetnh mahovina Voda se na povrini visokih mocvara pojavljuje i zadrava samo po obodu, dok je centralni ispupceni deo gotovo uvek izvan vode U njima dominiraju bele tresetne mahovine (Sphagnum sp.) U ovim zajednicama je cest i beli bor, to ukazuje na prelazni karakter ovih stanita

    45. Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena sastava voda koja nastaje unoenjem, isputanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzrocnika, u kolicini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogorava stanje vodenih ekosistema i ogranicava namenska upotreba voda. Zagadenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija veceg intenziteta koje nastaje unoenjem, isputanjem ili odlaganjem u vode opasnih materija, energije ili drugih uzrocnika u kolicinama, odnosno koncentraciji iznad dozvoljenih granicnih vrednosti, cime se dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi i stanje okoline ili usled kojeg mogu nastupiti poremecaji u drugim podrucjima.

    46. Oblici zagadivanja vodenih ekosistema Hemijsko (organske i neorganske materije - teki metali, pesticidi, nafta, mineralne soli); Bioloko - unoenje alohtonih (stranih, cesto invazivnih vrsta); Fizicko (cvrsti otpad, toplota, buka, vibracije); Vizuelno zagadenje (betoniranje obale .....) Radioaktivno;

    47. Uticaj hemijskih nerazgradivih materija na organizme, zajednice i ekosisteme VEOMA OPASNO zagadujuce materije se koncentriu u telima organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije) ? fitoplankton ? zooplankton ? ribe ? ptice ? covek uticaj pojedinih zagadujucih materija moe se manifestovati na velikim prostorima i u dugom vremenskom periodu (primeri: pomor pataka u SAD (DDT), pesticidi u masnom tkivu pingvina na Antarktiku) negativan uticaj ne samo na jedinke vec na citave zajednice i ekosisteme

    50. dotokom dubriva (obicno kiom) iz agroekosistema (dubriva su bogata fosfatima i nitratima, koji su inace ogranicavajuci faktor bujanja ivota u vodi. Uz viak ovih soli, biljke, posebno alge, pocinju da bujaju) dotokom deterdenata (kanalizacionim vodama), koji takodje obiluju fosfatima i nitratima bujanje algi prati i povecanje broja uginulih algi, koje razlau saprofiti pri cemu troe kiseonik. Procesi redukcije preuzimaju dominaciju, O2 se naglo i brzo troi to dovodi do umiranja = guenja i masovnog pomora vodenih organizama U uslovima smanjene koncentracije kiseonika ili cak, anaerobnim uslovima i samo razlaganje nece biti potpuno, pa se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju lo ukus, neprijatan miris i uopte loiji kvalitet.

    51. Takva voda ne moe da se koristi za pice i moe izazvati uginuce stoke, ako se koristi kao pojilo. Osim promene u kvalitetu vode, menja se i sastav vrsta. One koje su prilagodene ivotu u cistoj vodi zamenjuju druge, kojima odgovaraju novonastali uslovi. Po uginucu nekih vrsta algi u vodu dospevaju tzv. endotoksini koji su po hemijskom sastavu alkaloidi, ciklicni polipeptidi ili kompleksnija hemijska jedinjenja koja se medusobno razlikuju u pogledu fizioloke aktivnosti. Zavrna vidljiva slika procesa eutrofizacije je pojava CVETANJA VODE S obzirom na dugorocnost posledica, eutrofikacija je jedan od najznacajnijih negativnih trendova u vezi sa vodama. Cak i ogromna jezera mogu postati mrtva (npr. Jezero IRI) Kod nas Palicko jezero, Savsko jezero ......