1. Ментално здравље - тешкоће и поремећаји менталног здравља школске деце

1. 1. Ментално здравље - тешкоће и поремећаји менталног здравља школске деце Дефиниције, преваленција, класификација

2. МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ • Студијски програми: Превенција и третман поремећаја понашања, Логопедија. • Врста и ниво студија: Основне академске студије • Назив предмета: • Наставник: Драган М. Павловић • Статус предмета: Изборни предмет студијског програма • Број ЕСПБ: 5 • Услов: Нема услова • Циљ предмета: Циљ предмета је да упозна студенте са тешкоћама и поремећајима менталног здравља деце школског узраста. • Исход предмета: Студенти су овладали знањима из области менталног здравља деце школског узраста.

3. МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ • Број часова активне наставе • Остали часови • Предавања: 2 • Вежбе: 1 • Други облици наставе: • Студијски истраживачки рад: • Оцена знања (максимални број поена 100) • активност у току предавања - 5 поена • практична настава- 5 • колоквијум-и30 • писмени испит - 40 поена • усмени испит - 20

4. Садржај предмета • Ментално здравље, тешкоће и поремећаји менталног здравља школске деце – дефиниције, преваленција, класификација. • Чиниоци ризика и заштите менталног здравља школске деце. • Унапређење менталног здравље и превенција поремећаја менталног здравља школске деце. • Деца са специфичним развојним поремећајима школских вештина у школи. • Деца са хиперкинетичким понашањем и тиковима у школи. • Деца са поремећајима понашања у школи.

5. Хронично болесна и и деца са инвалидитетом у школи. • Деца са емоционалним сметњама у школи. • Деца са психијатријским поремећајима у школи. • Школска деца и трауматски догађаји (смрт, тешка болест, несреће, покушаји суицида) • Злостављање и занемаривање школске деце . • Ментално здрава школа. • Процена потреба, усмеравање и праћење деца са проблемима менталног здраља у школи. • Етичка питања везана за истраживања и интервенције у школи.

6. Литература • Поповић-Деушић С. (1999): Проблеми менталног здравља деце и адолесцената, Институт за ментално здравље, Београд, 245 стрaна (одабрана поглавља). • Лакић А. (2008): Терапијске смернице за лечење хиперкинетског поремећаја (поремећаја пажње са хиперактивношћу), Медицински факултет, Београд, 48 стрaна.

7. WHO (World Health Organization) • Ментално здравље је "стање благостања у коме појединац остварује сопствене способности, може да се носи са нормалним стресова живота, може да ради продуктивно и плодоносно и способан је да допринесе заједници " • СЗО истиче да ментално здравље "није само одсуство менталног поремећаја"

8. Унапређење социјалног и емоционалног развоја • Важан начин смањења постављања погрешне дијагнозе и погрешних третаман је и постављање менталне болести у перспективу психосоцијалних проблема и укључивање дефиниције менталног здравља да обухвати све аспекте ментално здравље тј. унапређење социјалног и емоционалног развоја

9. Ментално здравље деце и адолесцената • Деца и адолесценти са очуваним менталним здрављем могу да постигну и одржавају оптимално психолошко и социјално функционисање • Оваква деца имају доживљај идентитета и сопствене вредности, здраве односе са породицом и вршњацима • Продуктивна су и могу да уче, користе културалне факторе за добар развој • Ова деца мају активну социјалну и економску партиципацију

10. Проблеми менталног здравља • Сматра се да око 20% деце и адолесцената има проблеме са менталним здрављем • Деца са менталним проблемима су стигматизована и дискриминисана • У неким случајевима се ментални проблеми и не препознају

11. ICD-10 класификација • ICD-10 класификација или МКБ класификација(International Classification of Diseases) • Светска здравствена организација(WHO) • DSM-IV (Diagnostic and Statistical Manual – American Psychiatric Association – APA)

12. ICD-10 • Алфанумеричке шифре • Мултиаксијални приступ • Компатибилност са ДСМ класификацијом • Поремећаји сврстани у групе према основним заједничким својствима

13. DSM-IV • Атеоријски приступ (етиопатогенеза већине психијатријских поремећаја још увек није позната) • Операционалне дефиниције (симптоми и синдроми) • Може да се конвертује у ICD класификацију • Мултиаксијални систем класификовања – 5 осовина • Клинички психијатријски синдром и специфична развојна кашњења • Поремећаји личности и ментална ретардација • Соматски поремећаји и стања • Психосоцијални и средински проблеми • Адаптивно функционисање • Тежина поремећаја блага или тешка, парцијална или комплетна ремисија

14. Операционална дефиниције • Успостављање јасних критеријума који морају бити испуњени да би се поставила дијагноза • Уједначеност дијагностичких критеријума од стране различитих клиничара – боље међусобно разумевање • Има и дечијих психијатријских поремећаја који немају посебну дефиницију већ се сврставају у “ поремећај који није другачије означен”

15. ICD-10 – Chapter V F00-F99 • F00 –F09Органски и симптоматски психички поремећаји • F10-F19 Ментални поремећаји и поремећаји понашања изазвани психоактивним супстанцама • F20-29Схизофренија, схизотипска стања и поремећаји са суманутим идејама • F30-39Поремећаји расположења (афективни поремећаји) • F40-48Неуротични, са стресом повезани соматоформни поремећаји • F50-59Синдроми поремаћаја понашања удружени са психолошким поремећајима и физичким факторима • F60-69 Абнормалности личности и понашања одраслих • F70-79Ментална ретардација • F80-89Поремећаји психолошког развоја • F90-99Поремећаји понашања и емоција са специфичним почетком у детињству или адолесценцији и ментални поремећај, неодређен

16. Поремећаји психолошког развоја (Ф80-89) • Специфични развојни поремећај говора и језика • Специфични развојни поремећај школских вештина • Специфични развојни поремећај моторне функције • Мешовити специфични развојни поремећај • Первазивни развојни поремећај • Други поремећаји психолошког развоја • Неспецификован поремећај психолошког развоја

17. Поремећаји понашања и емоција са почетком обично у детињству и адолесценцији(Ф90-98) • Хиперкинетски поремећај • Поремећаји понашања • Мешовити поремећаји понашања и емоција • Емоционални поремећаји са почетком специфичним за детињство • Поремећаји социјалног функционисања са почетком специфичним за детињство и адолесценцију • Тик поремећаји • Други поремећаји понашања и емоционални поремећаји са почетком обично у детињству и адолесценцији • Ментални поремећај који није другачије спецификован

18. Ментална ретардација Ф70-Ф79 • Ф70 Лака ментална ретардација • Ф71 Умерена ментална ретардација • Ф72 Тешка ментална ретардација • Ф73 Дубока мемнтална ретардација • Ф78 Друга ментална ретардација • Ф79 Неспецификована ментална ретардација

19. Ментална ретардација – DSM-IV • Значајно исподпросечно интелектуално фуникционисање: IQ је око 70 или још нижи на индивцидуално примењеном тесту интелигенције (за децу је важна клиничка процена о значајном исподпросечном интелектуалном функционисању • Постоје дефицити или оштећења у адаптивном функционисању у најмање две од наведених области: комуникација, брига о себи, живот у кући, социјалне/интерперсоналне способности, употреба друштвених ресурса, академске способности, посао, одмор, здравље и безбедност • Почетак је пре 18 године живота

20. Ментална ретардација • Преваленца МР у општој популацији 1-3% (зависно од студија) • Што је млађа испитивана популација то је и теже дијагностиковати поремећај па је и преваленца нижа • Код предшколске деце преваленца је 1%, код школске 3%, а код одраслих опет 1% што значи да се неки добро адаптирају • Мушкарци : жене = 1.5 : 1 • Ментално ретардиране особе често имају удружене менталне поремећаје, и често више него деца нормалне интелектуалне способности (30-60%)

21. Ментална ретардација • Ментални поремећаји код лако и умерено ретардиране деце слични као и у особа просечних интелектуалних способности • Клиничка слика код ретардираних може унеколико да буде измењена условљено њиховим когнитивним и осталим дефицитима и животним условима • Типови испољене психопатологије код тешке менталне ретардације се разликују – чешћи је аутизам и слични первазивни поремећаји

22. Ф80 - Специфични развојни поремећаји говора и језика • Постоји оштећење нормалних образаца стицања говора од раних стадијума развоја • Не могу да објасне неуролошким абнормалностима (моторика, сензибилитет), душевном заосталошћу или факторима средине • Често су ови поремећаји праћени проблемима у интерперсоналним односима, емоционалним проблемима и поремећајима понашања (психијатријски поремећај у око 1/3 ове деце: хиперкинетски поремећај, повишена сепарациона анксиозност, тешкоће пролагођавања или депресија)

23. Ф80 - Специфични развојни поремећаји говора и језика • Специфичан поремећај артикулације • Експресивни поремећај говора • Рецептивни поремећај говора (Landau-Klefner Syndroma) • Други развојни поремећаји говора и језика • Развојни поремећај говора и језика, неозначен

24. Ф81 – Специфични развојни поремећаји школских способности • Специфични поремећај читања • Специфични поремећај спеловања • Специфични поремећај рачунања • Мешовити поремећај школских способности • Други развојни поремећај школских способности • Развојни поремећај школских способности, неозначен • Преваленца до 3%, поремећај специфичан, развојан, одсуство спољашњих неповољних фактора који би могли да узрокују школске проблеме

25. Ф82 – Специфични развојни поремећај моторне функције • Ф83 – Мешовити специфични развојни поремећаји • Ф88 – Други поремећаји психолошког развоја • Ф89 – Неозначени поремећај психолошког развоја • Почињу у детињству, обично се прогресивно смањује • Оштећење или заостајање у развоју повезано са биолошким сазревањем ЦНС • Стабилан ток

26. Ф84 – Первазивни развојни поремећаји • Дечији аутизам • Атипични аутизам • Ретов синдром (Rett) • Други дечији дезинтегративни поремећај • Хиперкинетички поремећај удружен са менталном ретардацијом и стереотипним покретима • Asperger-ов синдром • Други первазивни развојни поремећаји • Первазивни развојни поремећ, неозначен

27. Специфични развојни поремећаји говора и језика • Поремећаји разумевања говора значајно отежавају комуникацију кодове деце и психијатријски поремећаји су најчешћи од свих развојних поремећаја говора • Хиперактивност, поремећаји пажње, изолација од вршњака, анксиозност, осетљивост и претерана стидљивост • Посебно се проблеми појачавају поласком у школу • Добар едукативни програм може значајно да побољша прогнозу код ове деце

28. Первазивни развојни поремећаји • Квалитативно оштећење реципрочних социјалних интеракција, вербалне и невербалнекомуникације, као и оскудан, стереотипан, репетитвни репертоар интересовања и активности • Ове квалитативне абнормалности су карактеристика функционисања личности у овим ситуацијама • Некад удружено ментална ретардација или неко медицинско стање • Первазиван = прожимајући, свеобухватан (захваћене све сфере функционисања детета)

29. Первазивни развојни поремећаји – квалитативна оштећења у развоју • Оштећења реципрочних социјалних интеракција деце • Оштећења вербалних и невербалних способности комуникације • Оштећење имагинативних активности • По правилу почетак до 5. године живота • Ретко симптоматски, по правилу примарно • Аутизам: 4-5/10 000 деце до 15 г. • Дечаци : Девојчице = 4-5:1 • Ретов синдром само девојчице • Аспергеров синдром далеко чешћи код дечака (8:1)

30. Ф90 – хиперкинетички поремећаји • Претерана активност, дезорганизована • Почетак у првих 5 година • Хиперактивност и слаба пажња у више од једне ситуације, у кући, школи, здравстеној установи • Дечаци 4 пута чешће од девојчица • Чести удружени поремећаји (понашање, емоције) • Хиперактивност некад симптоматска • 50% болесника има симптоме и у доби одраслог (антисоцијално понашање, болести зависности)

31. Ф91 – Поремећаји понашања • Понављано и трајно присуство образаца антисоцијалног, агресивног или изазивачког понашања • Већи преступи од социјално очекиваних за узраст • Шест месеци или дуже • Туче, застрашивања, суровост (животиње, људи) • Изостанак из школе, бежање од куће, жестока деструктивност према имовини, тежи напади беса и непослушности • Биопсихосоцијална условљеност • Лоша прогноза

32. Ф91 – Поремећаји понашања - подела • Поремећај понашања ограничен на породичну средину • Несоцијализовани поремећај понашања • Социјализовани поремећај понашања • Поремећај у виду противљења и пркоса • Други поремећаји понашања • Поремећај понашања, неозначен

33. Ф92 – Мешовити поремећаји понашања и емоција • Депресивни поремећај понашања • Други мешовити поремећаји понашања и емоција • Мешовити поремећај понашања и емоција, неозначен

34. Ф93 – Емоционални поремећаји са почетком специфичним за детињство • Варијабилни нормални развојни токови • Развојна прикладност • Приличан дисконтинуитет емоционалних поремећаја у детињству и код одраслих • Поремећај сепарационе анксиозности у детињству • Поремећај фобичке анксиозности у детињству • Поремећај социјалне анксиозности у детињству • Поремећај у виду супарништва са братом или сестром • Други емоционални поремећаји у детињству • Емоционални поремећај детињства, неозначен

35. Ф94 – Поремећаји социјалног функционисања са почетком специф. за детињство и адолесц. • Хетерогена група – за разлику од первазивних поремећаја не прожимају све сфере функционисања • Елективни мутизам (емоционално условљена селективност говора) • Реактивни поремећај везивања у детињству (осетљивост на промене околине) • Дезинхибисани поремећај везивања у детињству (неселективно везивање, тражење пажње) • Други поремећаји социјалног функционисања у детињству • Поремећај социјалног функционисања у детињству, неозначен

36. Ф95 – Тик поремећај • Доминира нека форма тика • Невољна, брза, репетитивна, неритмнична моторна радња, покрет или гласовна продукција, нагло настала, несврсисходна • Жмиркање, трзаји врата, слегање раменима, гримасирање • Кашљуцање, лајање, шмркање, шиштање • Сложени моторни (скакање, ударање самог себе) и гласовни тикови (копролалија, палилалија) • Могу да се вољно сузбију, престају у сну

37. Ф95 – Тик поремећај • Пролазни тик поремећај • Хронични моторни или гласовни тик поремећај • Комбиновани гласовни и мултипли моторни тик поремећај (синдром de la Tourette) • Други тик поремећај • Тик поремећај, неозначен

38. Ф98 – Други поремећаји понашања и емоц. Поремећаји са почетком обично у дет. и адолс. • Хетерогена група • Норганска енуреза • Неорганска енкопреза • Поремећај исхране у детињству • Стереотипни поремећаји покрета • Муцање • Експлозиван говор са прекидима • Други означени поремећаји понашања и емоција са почетком обично у детињству и адолесценцији • Неозначени поремећаји понашања и емоција са почетком обично у детињству и адолесценцији • Ф99 – ментални поремећај који није другачије означен

39. Психозе развојног доба • Психозе настале пре треће године – сличне неким врстама аутизма • Психозе настале касније у детињству – континуитет са схизофренијом адолесценције и одраслог доба • Психозе органског порекла (Ф06) • Схизофренија (Ф20) • Афективни поремећаји (Ф30-39) • Схизоафективни поремећаји (Ф25) • Акутни и пролазни психотични поремећаји (реактивне психозе) (Ф23)

40. Схизофренија • Параноидна схизофренија • Хебефрена схизофренија • Кататона схизофренија • Недиферентована схизофренија • Постсхизофрена депресија • Резидуална схизофренија • Једноставна схизофренија • Друга схизофренија • Схизофренија, неспецификована • Исти дијагностички критеријуми код деце, адолесценната и одраслих

41. Схизофренија • Схизофренија ретко почиње у детињству • 0,1-1% свих схиз. почиње пре 10 год. живота • 4% свих схиз. пре 15 год. Живота (типично 8-12 год.) • Оболела деца и адолесценти не достигну очекивани ниво социјалног развоја • Код одраслих назначено назадовање са највишег достигнутог нивоа (посао, социјалне интеракције, старање о себи) • Карактеристике психозе: сумануте идеје и халуцинације не јављају се у аутизму • Код мушке деце чешћи почетак у детињству него код женске

42. Схизофренија • Поремећаји мишљења по садржају и форми • Халуцинације, претежно слушне • Заравњен афекат • Поремећаји воље, доживљај контроле, абулија • Поремећај моторне активности, стереотипије, бизарни покрети, репетитивне активности, бизарне позе (кататонија) • Социјална изолација • Код деце низак проценат акутног схизофреног поремећаја (у односу на адолесц. и одрасле)

43. Ф30-Ф39 Поремећаји расположења • Манична епизода • Биполарни афективни поремећај • Депресивна епизода • Рекурентни депресивни поремећај • Перзистентни поремећаји расположења (циклотимија, дистимија, други, неспецификовани) • Други поремећаји расположења • Неспецификован поремећај расположења(афективни поремећај)

44. Ф30-Ф39 Поремећаји расположења • Ни један постојећи мкласиффикациони систме не издваја било коју категорију афективних поремећаја који би били специфична за детињство и адолесценцију • Исти дијагностички критеријуми и код деце и код одраслих • Депресивни поремећај редак али постоји и код предшколске деце • Преваленца депресивног поремећаја код школске деце 1,8%, у адолесценцији 4,7% • До пубертета чешће код дечака, после пубертета чешће девојчице • Наследни фактори и фактори околине

45. Биполарни поремећај • Годишња инциденца после 15 год. за мушкарце 9-15 на 100 000, а код жена 7-32 на 100 000 • Јак генетски утицај • Периодичан ток • Манична епизода око 3 месеца, депресивна епизода око 4-6 месеци

46. Ф25 Схизоафективни поремећаји • Манични тип • Депресивни тип • Мешовити тип • Други схизоафективни поремећај • Неспецификован • Схизофрени и афективни симптоми присутни истовремено

47. Ф23 Акутни и пролазни психотични поремећаји • Развој у року од 2 недеље • Придружени стрес чест • Стање се брзо мења, разнородно, збуњеност, заокупљеност собом, лоша пажња • Одсуство органских узрока • Потпун опоравак до 2-3 месеца

48. Развојне дисхармоније • Нису уврштене у савремене психијатријске класификације сем француске • Нема јасних дијагностичких критеријума • Уврштавају се као Ф88 Други поремећаји психолошког развоја или Ф89 Неозначени поремећај психолошког развоја • Парцијалне дисхармоније: развојна дислалија, дисфазија, диспраксија, дисгнозија, дислексија, дискалкулија, дисграфија • Општа развојна дисхармонија

49. Ф50.0 Anorexia nervosa • У анорексији се телесна тежина одржава на најмање 15% испод очекиване (која је изгубљена или никада није ни достигнута) односно Индекс телесне масе 17,5 и нижи • Избегавају храну “која гоји” и повраћају, изазивају пролив, прекомерно телесно вежбају или користе медикаменте који сузбијају апетит или користе диуретике • Поремећај телесне схеме са страхом од гојазности – прецењена идеја • Ендокрини поремећај осовине хипоталамус-хипофиза-гонаде (аменореја). Животно угрожавајуће стање. • Ако пре пубертета, пубертет се успорава или прекида • Уз лечење се довршава пубертет • Мање од 1% у популацији адолесцената (много чешће девојке)

50. Ф50.2Bulimia nervosa • Стална преокупација јелом, неодољива жеља за храном, епизоде претераног узимања хране • Повраћање, лаксатива, периоди гладовања, диуретици итд. • Страх од гојазности, депресија • Анксиозност, усамљеност → претерани оброци → осећај кривице, беса, срамоте • Некад се надовезује на анорексију • Преваленција међу девојкама и млађим женама 1%