210 likes | 895 Views
GEOGRAFIJA. MINERALI I STENE. pripremila : profesor geografije Milka Ivi ć. MINERALI. Minerali su tela homogene mase, odre|enog hemijskog sastava i fizi~kih osobina. Naj~e{}i minerali u litosferi su kvarc i feldspat. Ametist. Kvarc. FIZI^KE OSOBINE MINERALA. 1. Tvrdo}a
E N D
GEOGRAFIJA MINERALI I STENE
pripremila: profesorgeografije MilkaIvić
Minerali su tela homogene mase, odre|enog hemijskog sastava i fizi~kih osobina. Naj~e{}i minerali u litosferi su kvarc i feldspat. Ametist Kvarc
FIZI^KE OSOBINE MINERALA 1. Tvrdo}a Tvrdo}a se odre|uje Mohsovom skalom od 10 stepeni (najve}u tvrdo}u ima dijamant i ozna~en je brojem 10).
2. CepqivostDijamant ima pravilan raspored atoma i dobru cepqivost u odnosu na grafit. Model gra|e dijamanta Model gra|e grafita
3. Specifi~na te`ina Najve}u specifi~nu te`inu ima platina (22gr/cm3), dok malu specifi~nu te`inu imaju sumpor, gips i so. Minerali soli 4. Opti~ke osobine Opti~ke osobine su boja, sjaj i prelamawe svetlosti. Ove osobine zavise od hemijskog sastava minerala i na~ina kristalizacije. 5. Elasti~nost 6. Magnetna svojstva
HEMIJSKE OSOBINE MINERALA • Silikati • Silikati spadaju u petrogene minerale (ulaze u sastav stena). To • su jediwewa oksida silicijuma i • oksida metala, aluminijuma i gvo`|a. Primer: feldspat, liskun i serpentin. Serpentin 2. Oksidi Oksidi su jediwewa kiseonika sa drugim elementima. Primer: kvarc, hematit, kalcedon i opal. Hematit
3. KarbonatiKarbonati spadaju u petrogene minerale i nastali su uglavnom talo`ewem iz vode. Primer: kalcit, dolomit i magnezit. (Od kalcita i dolomita stvorene su naslage kre~waka, mermera i dolomitskih stena) 4. HalitiHaliti su kuhiwska i kamena so. 5. Samorodni mineraliSamorodni minerali su zlato, srebro, platina, dijamant i grafit. Zlatna `ica
6. Minerali gline Minerali gline su nastali raspadawem stena. Glinoviti kre~wak 7. Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. Primer: galenit, gips i cinabarit. Od cinabarita se dobija `iva
8. SulfidiSulfidi su soli sumpor vodonika. Primer: pirit. 9. FosfatiFosfati su soli fosforne kiseline. Primer: fosforit i apatit. Pirit
Stene su prirodni mineralni skupovi ( agregati ), odre|enog hemijskog sastava i fizi~kih osobina.U prirodi se stene pojavquju u ~vrstom ( kamenite )i rastresitom stawu ( pesak, {qunak, ilova~a, glina, les, ugaq, nafta...).Nauka koja se bavi prou~avawem stena naziva se petrologija.Stene sastavqene od jednog minerala nazivaju se monomineralne (mermer, kre~wak ), dok se stene sastavqene od vi{e minerala nazivaju polimineralnim (granit je sastavqen od kvarca, feldspata i liskuna ).
Magmatske steneMagmatske stene su nastale hla|ewem i o~vr{}avawem lave na povr{ini ili magme u dubini litosfere.a) Dubinske ili plutonske stene su nastale sporim hla|ewem magme i wenom kristalizacijom na ve}im dubinama. Ovakve stene se odlikuju zrnastom strukturom a u prirodi se pojavquju u obliku batolita i lakolita. Primer: granit, diorit, sijenit, gabro. Granit
b) Povr{inske ili vulkanske stenesu nastale hla|ewem lave na povr{ini zemqe. Tako nastaju vulkanske kupe, platoi i okameweni potoci lave. Primer: riolit, dacit, andezit, bazalt.v) @i~ne stenesu nastale utiskivawem magme u pukotine ve} postoje}ih stena. takva stena je kimberlit – jedina `i~na stena koja sadr`i dijamante. Bazalt Kimberlit
2. Sedimentne stene nastaju talo`ewem i nagomilavawem razli~itog materijala mineralnog i organogenog porekla u vodenim basenima ili na kopnu. Sedimentne stene su najrasprostrawenije stene u litosferi. Po na~inu postanka mogu biti: - mehani~ke - organogene - hemijske. Na steni su vidqivi talo`ni slojevi
a) Mehani~ke stenesu nastale talo`ewem materijala mineralnog porekla razli~itog sastava i veli~ine zrna.Takve su {qunkovite i peskovite stene (bre~a, konglomerat, pe{~ar i les). Bre~a Konglomerat
b) Organogene stene su nastale talo`ewem ostataka biqnog i `ivotiwskog porekla.Talo`ewem kre~wa~kih qu{tura morskih `ivotiwa nastali su kre~wak i dolomit. Posebna vrsta organogenih stena su kaustobioliti (ugaq, nafta, asfalt ). Kameniugaq
v) Hemijske stenesu nastale izlu~ivawem i talo`ewem iz rastvora.Tako su nastale: kuhiwska so, gips, {alitra i glinovite stene ( laporac, boksit, glina ) Boksit je ruda od koje se dobija aluminijum
2. Metamorfne stene • nastaju metamorfozom ( preobra`ajem ) magmatskih i sedimentnih stena pod uticajem visoke temperature, pritiska, pare ili gasova. • Po na~inu postanka mogu biti: • - dinamo – metamorfne • - kontaktno – metamorfne. • dinamo-metamorfne stene • su nastale preobra`ajem postoje}ih magmatskih stena zbog kretawa mase unutar zemqe i promene pritiska. • Tako se granit preobrazio u kristalaste {kriqce – gnajs. Granit Gnajs
b) kontaktno-metamorfne stenesu nastale preobra`ajem postoje}ih sedimentnih stena u kontaktu sa magmom ili lavom. Tako se kre~wak pod uticajem visoke temperature lave ili magme pretvorio u mermer. Kre~wak Mermer Vrste mermera