1 / 29

Mani ČNO - DEPRESIVNA PSIHOZA-bipolarni afektivni poremećaj

Mani ČNO - DEPRESIVNA PSIHOZA-bipolarni afektivni poremećaj. Krepelin, krajem XIX v. daje naziv psihičkom poremećaju manično - depresivna psihoza. Objašnjava ga kao posledicu poremećaja u mozgu i ističe sledeće karateristike:

robert
Download Presentation

Mani ČNO - DEPRESIVNA PSIHOZA-bipolarni afektivni poremećaj

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ManiČNO - DEPRESIVNA PSIHOZA-bipolarni afektivni poremećaj

  2. Krepelin, krajem XIX v. daje naziv psihičkom poremećaju manično - depresivna psihoza. • Objašnjava ga kao posledicu poremećaja umozgu i ističe sledeće karateristike: • euforično ili depresivno raspoloženje koje je patološki izmenjeno • periodično javljanje depresivnih i maničnih faza povoljna prognoza bolesti

  3. Postoje dve oblika manič.-depres. psihoze • unipolarna depresija (prisustvo samo depresivnih epizoda) • bipolarna depresija (prisustvo maničnih i depresivnih ili samo maničnih epizoda)

  4. EPIDEMIOLOGIJA • U svetu je obolelo 4% ljudi. • Rasprostranjenost se kreće od 0,4% – 2,5% u opštoj populaciji. • Incidenca je 0,2%-0,8%, a prevalenca 0,5%-1,2% na 1000 stanovnika. • Najčešče su unipolarne depresije -66%, bipolarne - 30%, unipolarne manije 4%. • Unipolarne depres.su češće kod žena, a bipolarne podjednako raspoređene po polu.

  5. Za unipolarnu depresiju faktori rizika su: • ženski pol • starost od 35-45 • genetika • opsesivna, introvertna premorbidna ličnost • postpartalni period • stresogeni životni događaji

  6. Za bipolarnu depresiju faktori rizika su: starost 20-30 godina adolescencija genetika

  7. Biološke teorije • Ističu kao značajne u nastanku bipolarnog afektivnog poremećaja- • Genetiku • Poremećaj CNS-mozga posebno delova koji regulišu nagonski i afektivni život, mentalne aktivnosti i endokrine funkcije. • Novija istraživanja ističu povezanost sa hipoaktivnošću štitne žlezde.

  8. Genetska istraživanja: • Kod bipolarnih depresivnih psihoza rizik za oboljevanje čl.porodice je veći. • Deca oboljevaju od bipolar. afekt. poremeć. u preko 40% slučajeva ukoliko su oba roditelja bolesna. • Oboljevanje je 10 puta veće ukoliko postoji genetika u odnosu na opštu populaciju. • Monozigotni blizanci oboljevaju u 80%od bipolarne depres. i 50% od unipolarne.

  9. Ističe se značaj genetskih markera, i to markera povezanosti i markera vulnerabilnosti • Markeri povezanosti- neke osobine se prenose zajedno sa manično depres.psih. na pr. genotip krvne grupe ABO, znatno češća O krvna grupa od drugih... • Markeri vulnerabilnosti – snižena osetljivost postsinaptičkih alfa2 receptora, preosetljivost betaadrenergičkih receptora.

  10. Neurobiohemijska istraživanja: • Depresija je povezana sa manjkom noradrenalina, a manija sa viškom • Depresija je povezana sa manjkom serotonina • Krečmer – biotipologija – pikničko-ciklotimna telesna građa - niži rast, kratak, debeo vrat, široko lice, kratke ruke i noge, uska ramena, veliki trbuh, sklonost gojaznosti, ćelavost.

  11. Krečmer opisuje i ličnost pikničkog tipa: • prijatne naravi, druželjubiv, srdačan • hedonista, veseo, živahan • miran, tih, blag

  12. PSIHOLOŠKE TEORIJE • Ističu kao značajne sledeće karakteristike važne u nastanku bipolar. afekt. poremećaja: • vulnerabilnost – preosetljivost u određenim situacijama • u periodu razvoja ličnosti nastaje dispozicija za patološke afektivne reakcije • postoji povezanost između strukture ličnosti, situacije i kliničke slike

  13. Frojd i Abraham ističu sledeće osobine ličnosti koje utiču na razvoj bolesti: • Simbioza i ambivalencija prema značajnim osobama. • Zastoj (fiksacija) u oralnoj fazi psihosex.razvoja uslovljena doživljajem uskraćenosti majčine ljubavi i strahom od gubitka. Mehanizam odbrane od gubitka objekta je – regresija na oralni stadijum. Agresija usmerena na voljeni objekat se okreće ka sebi i konvertuje u depresiju.

  14. Ego se brani od Super Ega samooptuživanjem, krivicom, autodestrukcijom. • Manija nastaje mehanizmom poricanjadepresije kao primarnog afektivnog stanja osobe.

  15. Novije psihološke teorije objašnjavaju nastanak depresivne epizode kao • Bilbring - reakciju Ega na neuspele pokušaje da se dostignu previsoko postavljeni ciljevi. Na ovaj način pogođen je narcizam osobe, što dovodi do niskog samopoštovanja.

  16. Beck - Negativna kognitivna shema- samopotcenjivanje, beznadežnost (odnosi na budućnost) bezvrednost (svet). • Bihejvioristi (Seligman, Costelo...) – nepostojanje pozitivnog potkrepljivanja, naučena bespomoćnost.

  17. Tellenbah – govori o premorbidnoj ličnosti nazivajući je “typus melancholicus” • Karakteriše ga - • inkludencija – pedantnost, savesnost, tačnost, izraženo osećanje dužnosti, požrtvovanost. • remanencija - visoko postavljeni radno-profesionalni i etički ciljevi.

  18. Teorija o životnim događajima kao precipitirajućim za depresiju. • Paykel – istraživanje pokazalo da je kod depresivnih pac.bilo 3 puta više životnih događaja u odnosu na kontrolnu grupu. Izdvojila su se 8 najčešća životna događaja – smrt čl.porodice, ozbiljna bolest čl.porodice, bolest pac., razvod... • Gubitak je značajan za razvoj depresije, ali i supstituti – zamene za gubitak i efikasnost i trajnost zamena.

  19. SOCIOKULTURNE TEORIJE • Sve veći porast depresija u savremenom svetu objašnjava se sociokulturnim (demografskim) promenama, a navode se: • raspad višegeneracijskih porodica • potrošačko, takmičarsko društvo • kao posledica takvog društva - suparništvo, otuđenost • migracije, urbanizacija • promena sistema vrednosti • starenje stanovništva

  20. Depresija se češće javlja u sredinama u kojima ljudi imaju razvijeno osećanje zajedništva, odgovornosti, krivice – “kulturna krivica” – kod Jevreja i društvima sa budističkom tradicijom.

  21. KLINIČKA SLIKA • U razvijenoj kliničkoj slici dominiraju: • Depresivno raspoloženje: • tuga, očaj • anksioznost • zabrinutost • bespomoćnost • griža savesti, krivica • anhedonija • osećanje bezosećajnosti • izlaz iz situacije – samoubistvo.

  22. Gubitak životne energije: • psihomotorna inhibicija • usporeni misaoni tok • inhibicija voljnih funkcija • umor, malaksalost • kardiovaskularne, gastrointestilne smetnje • poremećaj sna...

  23. Depresivne sumanute misli: • Pac.misli da je veliki zločinac, kriv je za rat, poplavu, zemljotres, sitnu laž ili krađu u detinjstvu, da zaslužuje najtežu kaznu, smrt, neizlečivo je bolestan, umreće od gladi, nema oči ili glavu...

  24. Maničnu fazu bipolarnog afektivnog poremećaja, karakteristiše: • euforično raspoloženje – stalni osmeh, veselost bez povoda, sklonost šalama, napadno oblačenje, šminkanje, neprestano traženje osoba za razgovor. • razdražljivo raspoloženje – bes, agresija, sarkazam. • porast životne energije i nivoa aktivnosti.

  25. Hiperaktivnost - rasipništvo, pozajmljivanje, duga telefoniranja, izlaganje opasnostima, ne osećaju umor, nemaju potrebu za snom. • Manična pomama – napetost, nemir, nerazumljiv govor, poremećaj svesti. • Povećan apetit, uzimanje velikih količina alkohola, promiskuitet, hvalisavost, ideje svemoći. • Ubrzani misaoni tok, logoreja do nepovezanog govora.

  26. MKB X – Bipolarni afektivni poremećaj • BAP sadašnja epizoda hipomanična • BAP sadašnja epizoda manična bez psihotičnih simptoma • BAP manična sa psihotičnim simptomima • BAP sadašnja epizoda blaga ili umereno jaka depresija • BAP teška depresija bez psihotičnih simptoma • BAP teška depresija sa psihotičnim simptomima • BAP sadašnja epizoda mešovita

  27. Faze - depresivne traju od 4-6 meseci i do 1 godine, manične od 2 nedelje do 3-5 meseci. • Oko 15% obolelih od afektivnog bipolarnog poremećaja izvrši suicid.

  28. LEČENJE • Faramakoterapija – antidepresivi, neuroleptici, psihostabilizatori, sedativi... • Psihoterapija, posebno grupna – smanjuje osećanje usamljenosti, povećava samopoštovanje, doživljaj pripadnosti, razumevanja, prihvatanja. • Muzikoterapija, psihodrama • Socioterapija – rekreativna, okupaciona,

  29. “Jedina razlika između mene i njih je što LUDACI NE ZNAJU DA SU LUDI, A JA ZNAM DA SAM LUD” Salvador Dali

More Related