ИСТОРИЈСКА ГЕОГРАФИЈА ЦЕНТРАЛНОГ ПОМОРАВЉА У РАНОВИЗАНТИЈСКОМ ПЕРИОДУ

1. International Symposium of Byzantologists NIŠ AND BYZANTIUM XIX"In Praise of Truth or the Resurrection of Byzantium"

2. DUŠAN RAŠKOVIĆ, ViennaHISTORICAL GEOGRAPHY OF THE CENTRAL MORAVA VALLEY IN THE EARLY BYZANTINE PERIOD

3. ИСТОРИЈСКА ГЕОГРАФИЈА ЦЕНТРАЛНОГ ПОМОРАВЉА У РАНОВИЗАНТИЈСКОМ ПЕРИОДУ

4. ПОД ПОЈМОМ ЦЕНТРАЛНО ПОМОРАВЉЕ ПОДРАЗУМЕВАМО ПРОСТОР КОЈИ ГРАВИТИРА ТРАСИ АНТИЧКОG ПУТА HORREUM MARGI-GRAMPIANIS

5. Рановизантијски период је историјскa епохa који настаје под притиском Велике сеобе народа. То је време које су ограничиле две ратне катастрофе, хунски поход, четрдесетих година V века и аварска најезда, током првих деценија VII века. То је време континуираног рата када се мења структура насеља и топографију насељавања у Поморављу.

6. Сматрамо да у највећем броју случајева није реч о планском државном подухвату, већ о спонтаном повлачењу у сигурност брдовитог залеђа. Изнимку међу новим утврђеним насељима чини равничарско утврђење „Бедем“ у селу Маскаре, у равници на обали Западне Мораве, на стратешком положају „Саставака“, у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве.

7. Разарања су захватила читаво Поморавље, а сам Ниш је, како 448. године извештава византијски дипломата Приск, у рушевинама, кости мртвих су посвуда, а рањеници, видају ране и лече се око храмова на лековитим водама Ниша и околине.

8. Занимљив нам је Присков опис пута од Ниша, према Дунаву: Кренувши од нишке границе према реци Дунаву западосмо у неки густ пошумљен и сеновит крај са много завоја,кривинаи окука. Приск дакле не иде моравским путем већ алтернативном трасом.

9. Римски моравски пут 448. године очито није био у функцији, можда је то била последица хунских разарања 441/2. год. Треба знати да се рат и даље водио у Приобалној Дакији, Тракији и у јужним областима Балканског полуострва, тако да није било за очекивати било какву обнову путева.

10. Приск иде брдском варијантом путовања. Тако то може бити правцем за Бован: Дражевац, Добрујевац, Станци, Пруговац, Коњска пољана, Обла глава, Дебели врх. Међутим вероватнија је нека друга варијанта. Предлажемо пут преко Пруговца и Црне Баре, али ту је и Липовачки град играо неку прометну улогу. Исходиште тог пута је село Ресник, а у Реснику постоје остаци већег римског насеља. Од Ресника пут иде преко Моравице, равно за Латин град у Врмџи. Од Врмџе је лако доћи до Лукова и долине Црног Тимока.

11. Занимљив је положај Градишта у Трубаревцу, на самом западним делом Сокобањске котлине, одакле се могло ићи за Јошаницу и Латин град у Врмџи.

12. ДЕОНИЦА ПУТА КА БОВНУ

13. ЛАТИН ГРАДРЕСНИК ГРАДИШТЕ ЦРНА БАРА-ПРУГОВАЦЛИПОВАЧКИГРАД

14. Не заборавимо да се у турским изворима Јошаница помиње као дербенд, што је конкретан доказ о важности ове брдске комуникације

15. ЈОШАНИЧКА БАЊА СА ТОПЛОМ И ЛЕКОВИТИМ ВОДОМ. ЦРКВА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ-ЈОШАНИЦА

16. У атару Јошанице-Јошаничке Бањепронађена је гарнитура poјасних украса и привесака датованих управо од VI до VII века.

18. П Р У Г О В А Ц, али без Приска

19. В Р М Џ А

20. НАЛАЗИ СОЛИДУСА ЈУСТИНА I СЛУЧАЈНИ НАЛАЗИ У ЗОНИ КОМУНИКАЦИЈЕ ОД ВРМЏЕ ПРЕМА ЛУКОВУ

21. УЗ ТРАСУ КОМУНИКАЦИЈА НАЛАЗИМО РАНОВИЗАНТИЈСКА УТВРЂЕНА НАСЕЉА, ГРАДИШТЕ У ПРУГОВЦУ, ГРАДИШТЕ У ТРУБАРЕВЦУ И ЛАТИН ГРАД У ВРМЏИ

22. ГРАДИШТЕПРУГОВАЦ-ЦРНА БАРА

23. ГРАДИШТЕ ТРУБАРЕВАЦ

24. ЛАТИН ГРАД-ВРМЏА

25. О постојању тог брдског алтернативног пута имамо више извора у средњем веку. Тако Константин Филозоф, када говори о походу принца Мусе из 1413. године, наводи да је принц Муса, у свом походу разорио, Бован, Липовац и Сталаћ, градове, на правцу комуникације према северу, о којој говоримо.

26. Због важности тог пута, коме је Бован исходиште али и пролазна станица, Бован је једна од најважнијих средњовековних тврђава у Поморављу али и главни трг за трговину сољу у Поморављу.

27. Локација Бовна је толико важна, да и након рушења Бовна, војске логорују баш код Бовна. Тако Јанко Хуњади током похода на југ Србије, 1443. године свој логор подиже, како сам каже: преко пута срушеног Бовна. Реч је свакако о средњовековном насељу на брду Китица. Бројни су налази средњег века на локалитету брда Китица. Бележимо налазе српског средњовековног новца, оружја, оруђа и коњске опреме.

28. ПРЕДМЕТИ СА КИТИЦЕ КОД БОВНА-Музеј Крушевац

29. Карта: Петар Милојевић, Бованска клисура КИТИЦА

30. Oзрен је планина путева. Рекогносцирањима су дефинисани правци, као што је турски пут од Соко Бање, преко превоја на Власини и села Рсовац, до Ниша. У селу Рсовац пронађен је скупни налаз византијског новца XIII века.

31. Петар Милојевић  Драган Милановић: ПУТЕВИ НА ОЗРЕНУ

32. Занимљив је и пут, којег такође кандидујемо као Присков пут, који од Ниша, преко Горње Трнаве и Миљковца, води до села Кравље. Оно што је изузетно важно, у селу Кравље извори помиње постојање турског дербенда. Дербенди су од великог значаја за детектовање најважнијих путних праваца. Од села Кравље, пут иде до села Гојмановац где је пронађен скупни налазановца XIII века. Новац и пут су увек у последичној вези.

33. Од Гојмановца иде пут у село Лабоково, где бележимо постојање рановизантијског утврђења-ГРАДИШТА. Од Лабокова овај пут иде правцем села, Раденковац и Ново Село, до у Сокобањску долину. Тим делом долине доминира тврди Соко Град, а који има и рановизантијску фазу. Ушавши у ширину Сокобањске долине пут преко Трговишта, долази до Латин града у Врмџи.

34. Соко град

35. Липовачки град који је 1413. године био мета принца Мусе, било је један од важних насеља у периоду ране византије, на јужним падинама Озрена. Занимљива је комуникација, која спаја Липовачко Градиште, са Градиштем Татумиров град-Градиште на Озрену.

36. Петар Милојевић  Драган Милановић: ПУТ НА ОЗРЕНУ

37. Маврикијe из Липовца

38. Маврикије са Озрена

39. СМАТРАМО ДА ЈЕ ОД НИША ПРЕМА СЕВЕРУ ЗАПАДНИМ ПРАВЦЕМ, ВОДИЛА ЈОШ ЈЕДНА АЛТЕРНАТИВНА ВИЦИНАЛНА КОМУНИКАЦИЈА КОЈА ЈЕ ЈУЖНУ МОРАВУ ПРЕЛАЗИ КОД ТЕШИЦЕ. ПУТ СЕ ОД ТЕШИЦЕ ПЕЊЕ, ПРАТЕЋИ КАЊОН РЕКЕ ТУРИЈЕ И БЛАГО ПОБРЂЕ СЕЛА, МАЛИ ДРЕНОВАЦ, КАМЕНИЦА И РОСИЦА. ЦИЉ ТОГ ПУТА СУ ДОЛИНЕ РИБАРСКЕ РЕКЕ, РАСИНЕ И КРУШЕВАЦ У ДОЛИНИ ЗАПАДНЕ МОРАВЕ. ТАЈ ПУТ КОРИСТИ БЕРТРАНДОН ДЕ ЛА БРОКИЈЕР 1432-33. године ИДУЋИ ПРЕКО КРУШЕВЦА, ОД НИША КА БЕОГРАДУ.

40. СКИЦА БРОКИЈЕРОВА ПУТА

41. Брокијер прелази Западну Мораву и пролази поред рановизантијског Бедема, на свом путу ка Некудиму БЕДЕМ КРУШЕВАЦ

42. Равница око села Маскара и Бедема

43. Пут од Бошњана ка Маскару и Бедему

44. ПОГЛЕД ОД БЕДЕМА ПРЕМА КРУШЕВЦУ

45. БРОКИЈЕР НАВОДИ ДА ЈЕ НА ПУТУ УЗ ЛЕВУ ОБАЛУ ЗАПАДНЕ МОРАВЕ НА СУПРОТНОЈ ОБАЛИ ВИДЕО РУШЕВИНЕ СТАЛАЋА, ПОГЛЕД СА БЕДЕМА НА СТАЛАЋ

46. СЕЛО МАСКАРЕ И САМ ЛОКАЛИТЕТ БЕДЕМ НАЛАЗЕ СЕ НА ТРАСИ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПУТА КОЈИМ ПРОЛАЗИ БРОКИЈЕР. ТАЈ ПУТ ОД КРУШЕВЦА, ЗАПАДНУ МОРАВУ ПРЕЛАЗИ КОД ШАНЦА ИЛИ БОШЊАНА И ПРЕКО МАСКАРА И ВАРВАРИНА, ИДЕ ПРЕМА ХОРЕУМ МАРГИЈУ-ЋУПРИЈИ. ТАЈ ПРАВАЦ ЈЕ, СУДЕЋИ ПРЕМА АРХЕОЛОШКИМ ОСТАЦИМА, БИО АКТУАЛАН ТОКОМ РИМСКОГ ПЕРИОДА, ЗАШТО НЕ И ТОКОМ РАНЕ ВИЗАНТИЈЕ.

47. ТВРЂАВА БЕДЕМ НА ОБАЛИ СТАРОГ КОРИТА МОРАВЕ

48. ЛокалитетБЕДЕМ

49. БЕДЕМ

50. ТОКОМ ИСКОПАВАЊА ЛОКАЛИТЕТА БЕДЕМ ПРОНАЂЕНИ СУ ТЕМЕЉИ ЦРКВЕ ДИМЕНЗИЈА 23 X 23 m