1 / 18

ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ФАРМАКОГЕНЕТИКЕ

ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ФАРМАКОГЕНЕТИКЕ. доц. др Наташа Ђорђевић Катедра за фармакологију и токсикологију Медицински факултет у Крагујевцу. Фармакогенетика - дефиниција и циљ -. Фармакогенетика је н аука која се бави испитивањем улоге генетике у индивидуалној реакциј и на лекове .

rania
Download Presentation

ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ФАРМАКОГЕНЕТИКЕ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ФАРМАКОГЕНЕТИКЕ доц. др Наташа Ђорђевић Катедра за фармакологију итоксикологију Медицински факултету Крагујевцу

  2. Фармакогенетика - дефиниција и циљ - • Фармакогенетика је наука која се бави испитивањем улоге генетикеу индивидуалној реакцији на лекове. • Циљ фармакогенетикеје утврђивање одговарајућег лека и дозе за сваког пацијента, ради: • постизања оптималног терапијског одговора • смањења нежељених ефеката и токсичности

  3. Фармакогенетика - основни појмови - • Генетске варијације • полиморфизми појединачних нуклеотида • уметање, брисање или понављање секвенци ДНК • Генетски полиморфизам • присуство више варијантних форми (алела) истог гена у општој популацији са учесталошћу од најмање 1% • Генотип • комбинација алела хомологих хромозома која дефинише одређену особину

  4. Фармакогенетика - основне методе - • Генотипизација • анализирање узорка ДНК у циљу одређивања варијанте алела гена који кодира одређени полиморфни ензим • Фенотипизација • мерење концентрација одређене супстанце и њеног метаболита у биолошким течностима након једнократне примене дате супстанце у виду пробе

  5. Фармакогенетика - примена у пракси - • Укупан фармаколошки ефекат зависи од: • апсорпције, дистрибуције, метаболизма и излучивања лека • рецептора преко којих лек делује • Генетски полиморфизам утиче на: • фармакокинетику • фармакодинамику

  6. Фармакогенетика - примена у истраживањима - • Генотипизација • детекција појединачних варијација гена • скенирање генотипа (GWAS) • Фенотипизација • мерење активности појединих протеина • Студије асоцијација • утврђивање везе између генотипа и фенотипа • утврђивање клиничке значајности • укључивање осталих фактора утицаја

  7. Фармакогенетика - примена у истраживањима - • Анализа генакоји кодирају транспортере, метаболишуће ензиме, рецепторе • Откривање механизама који доводе до интер-индивидуалних варијација у одговору на лек • Развој нових лекова • Етичка питања • Однос личне и опште користи • Обележавање, чување и употреба узорака • Питање осетљиве информације

  8. Фармакогенетика - примена у клиничкој пракси - • Индикације: • Постоје значајне интер-индивидуалне разлике у одговору на терапију • У диспозицији лека учествују полиморфни протеини • Постоји доказана повезаност са исходом терапије • Лек има малу терапијску ширину • Могући нежељени ефекти су превише озбиљни • Болест је превише озбиљна да би се ризиковао период субдозирања • Одговор на терапију или нежељени ефекти су одложени или их је превише тешко пратити

  9. Фармакогенетика - примена у клиничкој пракси - • Заснива се на фармакогенетском тесту, као алтернативи ''onedrug/dosefitsall'' и ''trial and error'' приступу • Фармакогенетски тест мора бити: • Аналитички валидан • Клинички валидан • Клинички значајан • Исправно интерпретиран

  10. Фармакогенетика - примена у клиничкој пракси - • Ограничења: • Присуство других фактора утицаја • Генетских (непознате варијације гена) • Негенетских (карактеристике пацијента, фактори средине, епигенетика) • Етичка питања • Право на одлучивање • Право на приватност • Добробит пацијента • Принцип праведности

  11. Варфарин- пример клиничке примене - • Изражене интер-индивидуалне и интер-етничке разлике у одговору на лек • Мала терапијска ширина • опасност од субдозирања / озбиљна нежељена дејства • Јасна веза између генотипа и фенотипа • S-енантиомер се метаболише полиморфним CYP2C9 • CYP2C9*2(430C>T) - умерени метаболизер, ~17% мања активност • CYP2C9*3(1075A>C) - спори метаболизер, ~37% мања активност • Делује на полиморфни ензим VKORC1 • VKORC1*2 (-1639G>A) - повећана осетљивост на варфарин • VKORC1*3 (3730G>A) - делимична резистенција на варфарин • VKORC1*4 (698C>T) - делимична резистенција на варфарин

  12. Варфарин- пример клиничке примене - • Класично дозирање: • ''onedrug/dosefitsall'' приступ • почетна доза иста за све, најчешће око 5mg дневно • ''trial and error'' приступ • прилагођавање дозе према INR • Дозирање које укључује фармакогенетику: • VKORC1генотип: ~30% интер-индив. варијабилности • CYP2C9генотип: ~12%интер-индив. варијабилности • VKORC1 и CYP2C9 генотип, старост, телесна тежина, интеракције са другим лековима и дијагноза заједно могу објаснити и до 56%укупне интер-индивидуалне варијабилности у одговору на варфарин • Wadelius et al. Pharmacogenomics J 2005

  13. Варфарин- пример клиничке примене - • Дозирање које укључује фармакогенетику: • FDA препоручује генотипизацију гена CYP2C9 и VKORC1 пре почетка примене лека • http://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2010/009218s108lbl.pdf • Дозирање се врши према: • табелама или алгоритмима • Wadelius et al. Pharmacogenomics J 2005 • Spreaficoet al. Pharmacogenomics J 2008 • Gage et al. Clin Pharmacol Ther 2008 • The International Warfarin Pharmacogenetics Consortium. N Engl J Med 2009 • Finkelman et al. JACC2011 • доступним on-line прерачунавањем • http://www.warfarindosing.org

  14. Карбамазепин- пример клиничке примене - • Изражене интер-индивидуалне и интер-етничке разлике у одговору на лек • Бројна и опасна нежељена дејства • до 30% свих пријављених нежељених реакција на лекове • у до 20% болесника условљавају прекид терапије • најопасније су потенцијално леталне (SJS, TEN) • Веза између генотипа и фенотипа • метаболише се полиморфним ензимима • гени CYP3A4,CYP3A5,EPHX1,UGT2B7,CYP1А2,CYP2C8 • делује на полиморфни рецептор • кодиран геном SCN2A • имунолошки условљене нежељене реакције • полиморфни HLA гени

  15. Карбамазепин- пример клиничке примене - • Дозирање: • ''onedrug/dosefitsall'' приступ • одрасли: почетна доза 100-200mg дневно • деца: почетна доза 10-20mg/kg телесне тежинедневно • ''trial and error'' приступ • прилагођавање дозе према концентрацији лека у крви: терапијски опсег од 4 до 12μg/ml (17-50 μmol/l) • Дозирање које укључује фармакогенетику: • HLA-B*1502 повећава ризик од развоја SJS/TEN синдрома • повезаност уочена само код Азијата! • FDA препоручује генотипизацију HLA-Bгена, као генетски маркер за леком изазвани SJS/TEN синдром, пре увођења лека у терапију код Азијата • http://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2011/016608s100s102,018281s049s050,018927s041s042,020234s031s033lbl.pdf

  16. Меркаптопурин- пример клиничке примене - • Изражене интер-индивидуалне разлике у одговору на лек • Опасна нежељена дејства • Мијелосупресија - потенцијално летална / одложена • Веза између генотипа и фенотипа • метаболише се: • полиморфним ензимом TPMT • TPMT*2, TPMT*3А, TPMT*3С – спори/умерени метаболизери • ~10% болесника има слабо или нефункционални TPMT ген • ензимом XO • интеракција са алопуринолом!

  17. Меркаптопурин- пример клиничке примене - • Дозирање: • ''onedrug/dosefitsall'' приступ: 1,5 до 2,5 mg/kg дневно • ''trial and error'' приступ: прилагођавање дозе према ефектима • Дозирање које укључује фармакогенетику: • TPMT*2, TPMT*3А и TPMT*3С повећавају ризик од настанка мијелосупресије • одговорни за 95% спорих TPMT метаболизера • FDA препоручује генотипизацију TPMT гена пре увођења лека у терапију • http://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2004/09053s024lbl.pdf

  18. Фармакогенетика - закључци - Фармакогенетика у науци утврђује клинички значајну везу између генотипа и фенотипа у мрежи осталих фактора утицаја. Фармакогенетика у клиничкој пракси доприноси оптималном терапијском одговору и смањењу нежељених ефеката и токсичности.

More Related