ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АНГЛОАМЕРИКЕ

1. ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АНГЛОАМЕРИКЕ Проф. Мирослав Маркићевић

2. Да се подсетимо: две поделе Америке

3. Шта је Англоамерика? • Англоамерика је друштвено-географска макро-целина у којој доминира досељено англо-саксонско становништво, енглески језик, протестантска хришћанска религија и Западна култура. • У Англоамерици су две велике државе и три зависне територије, са укупном површином 21,8 милиона км2 и више од 350 милиона становника.

4. Контрасти Англоамерике Топла и влажна Флорида Ледом оковани Гренланд

5. Контрасти Англоамерике Безводна пустиња Мохава Канадска пацифичка обала са преко 3000 мм падавина

6. Контрасти Англоамерике Тектонски стабилан Канадски штит Сеизмички активна Калифорнија

7. Контрасти Англоамерике Долина смрти, Калифорнија, - 86 m н.в. МакКинли, највиши врх Северне Америке, 6193 m н.в.

8. Контрасти Англоамерике Делта Мисисипија са разноврсним живим светом Велико слано језеро, без сталних притока, сиромашан живи свет

9. Контрасти Англоамерике Интензивно обрађене прерије Високе Стеновине планине

10. Контрасти Англоамерике Петрохемијски комплески у Тексасу У Нунавуту домородачко становништво и даље живи од лова и риболова

11. Контрасти Англоамерике Финансијски и корпоративни центри најмоћније државе у свету Индијанци сатерани у резервате

12. Контрасти Англоамерике Најсавременији универзитети (Јејл, библиотека) Комуна Амиша

13. Контрасти Англоамерике Менхетн, Њујорк Бронкс, Њујорк

14. Пре доласка Европљана • Староседеоци Индијанци. • Племена нису формирала државе схваћене на модеран, европски начин, али су имала своје органе управљања и територију коју су сматрали својом. • Племе Ирокези са североистока данашњих САД, иако малобројно, успело је захваљујући својом ратничким и организационим способностима још пре 16. века да формира и предводи савез пет племена који је контролисао територију између Великих језера и река Мисисипи и Охајо.

15. Колонизација Северне Америке Од 1750. године до данас

16. Досељавање Европљана • Први Европљани који су приспели на америчко копно били су Викинзи око 1000. године, али се они нису укоренили. • Тек 1497. године Џон Кабот за рачун Енглеске, а 1534. године Жак Картије у име Француске истражују атлантску обалу данашње Канаде. • Прве колоније формирали су у другој половини 16. века Шпанци на Флориди и почетком 17. века Французи на обалама полуострва под данашњим називом Нова Шкотска и у долини реке Св. Лоренс („Нова Француска“).

17. Први европски истраживачи Англоамерике Џон Кабот Жак Картије

18. Колонијална освајања • Енглези се стационирају у заливу Чесапик и острву Њуфаундленд, а нешто касније и на обали Масачусетса, где се формира језгро „Нове Енглеске“. • Између енглеских, настају холандске (данашњи Њујорк) и шведске колоније, али све њих у другој половини 17. века запоседају Енглези. • Крајем 17. века Французи су се спустили Мисисипијем до његовог ушћа и области кроз које су прошли прогласили су власништвом француског краља под називом Луизијана. • Поседи се шире од Атлантика према западу и упоредо са све учесталијим сукобима са Индијанцима, расте ривалство Енглеза и Француза. • Као последица низа ратова током 18. века, француски поседи прешли су у енглеске руке 1763. године.

19. Настанак САД • Декларација о независности проглашена је 4. јула 1776. године (слави се као Дан независности и оснивања САД), коју је после седам година рата Енглеска признала 1783. године. Републиканским Уставом из 1787. године први пут у историји успостављено је федеративно државно уређење.

20. Територијално ширење САД • У првој половини 19. века САД су ратним освајањима или куповином преузели поседе од Француске, Шпаније и Мексика, и прошириле се на запад до обала Пацифика и на југ до Рио Гранде. На тој територији настајале су нове савезне државе. • Покушај јужних држава да се отцепе и грађански рат 1860-1865. око питања робовласништва, 620.000 жртава, подела САД спречена. • Куповина Аљаске од Русије 1867. године • Анексија Хаваја 1898. године • Аљаска и Хаваји су 1959. године постале 49. и 50. савезна држава.

21. Неке политичко-географске специфичности Антецедентне границе Амерички тип главног града Главни град САД, Вашингтон, име је добио по Џорџу Вашингтону, команданту америчке војске у борби за независност и првом председнику САД. Настао је 1791. године да би се избегло ривалство већих градова на источној обали (првенствено Филаделфије и Бостона), а територију за Дистрикт уступиле су државе Вирџинија и Мериленд. И главни град Канаде Отава настала је као последица ривалства франкофонског Монтреала и англофонског Торонта. Основана је 1827. године под називом Бејтаун, а данашње име добила је 1854. године. • Административне међе федералних јединица у САД и Канади су углавном геометријски трасиране (праве линије), изузимајући неке које су трасиране дуж Апалача или река (Мисисипијем, Мисуријем, Охајом, Колумбијом, Отавом...).

22. Настанак Канаде • Током рата за независност и после доношења Декларације о независности САД - насељавање лојалиста. Енглеска је тада поделила источни део Канаде на франкофонскуДоњу (данашњи Квебек) и англофонску Горњу Канаду (углавном данашњи Онтарио). • После слома њиховог устанка за осамостаљење, британска влада их је интегрисала у Уједињену провинцију Канаду 1840. године. • САД су водиле рат у намери да прикључе Канаду, али је он био неуспешан. Граница је озваничена 1846. године углавном дуж 49. паралеле, те преко Великих језера и југоисточно од реке и залива Сент Лоренс.

23. Државно и друштвено уређење САД • САД имају републикански облик владавине (са великим овлашћењима председника) и федеративно државно уређење. • Свака од 50 савезних државаима своју владу, главни град, симболе, устав и законе, који морају бити у складу са уставом и законима САД. • У поседу САД су и нека карипска и пацифичка острва. • Укупна површина САД је 9,63 милиона км2 и на њој живи 316 милиона становника.

24. Државно и друштвено уређење Канаде • Канада је парламентарна монархија у саставу Комонвелта, а британску краљицу заступа гувернер. Њено државно уређење је федеративно – чини је 10 провинција и 3 самоуправне територије на северу земље, које имају мања овлашћења од провинција. • Најпространија јединица је самоуправна територија Нунавут, са више од 2 милиона км2, у којој живи мање од 30.000 становника. Канада је по површини на другом месту у свету са 9,98 милиона км2, али са само 35 милиона становника.

25. Зависне територије • Сен Пјер и Микелон – налази се 25 км јужно од Њуфаундленда и прекоморски је посед Француске; • Бермуди – налазе се у западном Атлантику, 1.000 км од источне обале САД, и припадају Великој Британији; • Гренланд – највеће острво на свету (2,2 милиона км2, 57.000 становника), налази се североисточно од Канаде, између Атлантског и Северног леденог океана; копно испод леда (просечна дебљина 1.500 м; 12% укупног леда на Земљи); богато је рудама и енергентима; припада Данској, али има висок степен аутономије; 1985. године иступио је из ЕЗ (сада ЕУ), иако је Данска и даље члан (од 1973. године).

26. Зависне територије у Англоамерици Сен Пјер и Микелон Бермудска острва

27. Крај предавања Хвала на пажњи!