prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja ekonomska opravdanost n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost- PowerPoint Presentation
Download Presentation
Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost-

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 37

Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost- - PowerPoint PPT Presentation


  • 155 Views
  • Uploaded on

Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost-. Prof. dr Tomislav Živanović Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu Maj, 2012. Sokobanja.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost-' - peter-gibson


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja ekonomska opravdanost

Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja-ekonomska opravdanost-

Prof. dr Tomislav Živanović

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Maj,2012.

Sokobanja

slide2

- Čovek koristi između 40-50 hiljada biljnih i životinjskih vrsta - Srbija zauzima 1,7% teritorije Evrope, u Srbiji je 38% biodiverziteta biljnih vrsta Evrope, Vojvodina 0,5% teritorije Evrope, a 18% biodiverziteta biljaka,37% od ukupnog broja biljnih vrsta čine vrste koje su značajne za poljoprivredu,- U Srbiji 4300 biljnih vrsta, gajenih biljnih vrsta ima 233 (bez cvećarskih), što čini 5,4% biodiverziteta,- U flori Srbije registrovano 420 lekovitih biljnih vrsta (89 familija, a 280 su predmet trgovine), samo 50 su gajene vrste, a većina se može gajiti,Koliki su ukupni resursi lekovitog bilja nije poznato, kako kod nas tako ni u svetu, nije ocenjen stvarni biodiverzitet, njihovo sakupljanje u ruralnim regionima sveta, nije potpuno jasna ni njihova lekovitost, kada je u pitanju klasična medicina, kao ni njihov značaj u tradicionalnoj medicini.

slide3

Alarmantni su podaci o nestanku vrsta od 1970 -2000. godine: procena u različitim periodima je gubitakod1 vrste/danu do 1vrstu/satu:- Ugroženo od 20-50% svih postojećih vrsta (nekoliko stotina hiljada) u svetu,- Uzrok erozije je: fragmentacija prirodnih staništa, promena načina korišćenja zemljišta, monokultura u proizvodnji, zagađenje, klimatske promene itd.- Od 270 hiljada vrsta viših biljaka oko 50 hiljada ozbiljno ugroženo,- Uniformna poljoprivredna proizvodnja je zamenila prirodne zajednice,- Nekontrolisano je iskorišćavanje biljaka iz spontane flore, šteta je veća što se više seku, čupaju ili beru najekspresivniji genotipovi, čime nestaju dominantni genski oblici iz prirode kod lekovitog i aromatičnog bilja.

slide4

Kako objasniti današnje ogromno interesovanje za lekovito bilje, prirodne resurse, povratak prirodi i strah od svega onog što je povezano sa hemijom i industrijskom tehnologijom?

  • uvidelo se da sintetički preparati nisu svemoćni
  • prevelika upotreba sintetičkih preparata
  • zanemarena tradicionalna veština lečenja lekovitim biljem koja je proistekla iz prirodnih uslova, reljefa i klime koji su karakteristični za naše podneblje
slide5

Lekovite biljke su jedne od ekonomski najznačajnijih u flori Srbije. Veliko bogatstvo naše zemlje omogućava njihovu eksplo-ataciju, ali istovremeno nameće i potrebu njihove zaštite od neracionalnog iskori-šćavanja. Zato je njihova zaštita od opšteg nacionalnog i ekonomskog značaja.

koje lekovito bilje se prera uje i pakuje u srbiji
Koje lekovito bilje se prerađuje i pakuje u Srbiji?
  • samoniklo bilje
  • gajeno bilje
  • bilje iz uvoza
snabdevanje na slobodnom tr i tu je nesigurno
Snabdevanje na slobodnom tržištu je nesigurno:
  • veća konkurencija na tržištu
  • povećane mogućnosti za izvoz
  • smanjenje broja berača
  • smanjena ponuda samoniklog lekovitog bilja
  • nestabilni vremenski uslovi u vreme vegetacije i sabiranja lekovitog bilja (2000-a izrazito sušno leto, a 2003-e kišovito)
  • nestabilne cene
  • zakonska regulativa
kada po inje intenzivna proizvodnja lekovitog bilja u na oj zemlji
Kada počinje intenzivna proizvodnja lekovitog biljau našoj zemlji?

Već 1970-ih proizvedene su veće količine sirovina dobije-nih od 15–tak biljnih vrsta sa poznatom tehnologijom gaje-nja (kamilica, pitoma nana, matičnjak, morač, žalfija i dr.)

Povećana potražnja za lekovitim sirovinama biljnog porekla u celom svetu dovela je do ekspanzije organizovane plantažne proizvodnje.

Pored toga, naučna dostignuća koja su omogućila determinaciju brojnih aktivnih sastojaka u biljkama, kao i upoznavanje njihovog terapeutskog dejstva, nametnula su visoke standarde za ocenu kvaliteta lekovitih sirovina biljnog porekla.

koje su prednosti gajenja lekovitog i aromati nog bilja
Koje su prednosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja?
  • dobijanje veće količine biljne sirovine standardnog kvaliteta,
  • mogućnost izbora prihvatljivih uslova za proizvodnju,
  • zaštita resursa ugroženog bilja od prekomerne eksploatacije,
  • mogućnost gajenja vrsta koje inače ne postoje u flori zemlje, i na taj način posredno smanjenje uvoza.
osvajanje tehnologije planta nog gajenja se ostvaruje
Osvajanje tehnologije plantažnog gajenja se ostvaruje:
  • izborom biljne vrste, sorte, zemljišta,
  • pravilnom i blagovremenom obradom zamljišta,
  • setvom ili sadnjom u optimalnom vremenskom roku,
  • pravilnim đubrenjem,
  • pravilnom berbom ili žetvom,
  • pravilnim sušenjemiskladištenjem.
promet lekovitog i aromati nog bilja
Promet lekovitog i aromatičnog bilja
  • droge dobijene od lekovitog bilja sakupljenog iz prirode, gajenog plantažno, i iz uvoza,
  • etarska ulja
  • ekstrakti
  • lekovito bilje predstavlja bogat izvor industrijskih sirovina, koje se dalje koriste za izradu lekova, kozmetičkih i higijenskih preparata, začina i dr.

Sve ovo uslovljava njihovu povećanu potražnju kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

procena obima potro nje proizvoda od lekovitog i aromati nog bilja vr i se na osnovu
Procena obima potrošnje proizvoda od lekovitog i aromatičnog bilja vrši se na osnovu:
  • ostvarene proizvodnje u industrijskim pogonima,
  • procenjene proizvodnje i prerade u privatnom sektoru,
  • raspoloživih informacija o uvozu i izvozu,
  • podataka o otkupu, i
  • informacija dobijenih anketnim istraživanjem
specifi nost ovog tr i ta se ogleda u
Specifičnost ovog tržišta se ogleda u:
  • prisustvu velikog broja tržišnih aktera
  • proizvođači koju su primarno orijentisani na prodaju,
  • proizvođači koji deo sami troše ( npr. za proizvodnju čajeva), a deo plasiraju na tržištu,
  • proizvođači koji deo prodaju, a ostatak troše sami i, uz to, kupuju nedostajuće sirovine radi sopstvene proizvodnje (npr. preparata na bazi bilja, etarskih ulja i dr.),
  • izvoznici,
  • otkupljivači, i
  • kupci za dalju preradu.
od ega zavisi zastupljenost biljnih vrsta u proizvodnji
Od čega zavisi zastupljenost biljnih vrsta u proizvodnji?
  • potražnje na tržištu,
  • cene,
  • regiona gajenja,
  • tradicije,
  • opremljenosti gazdinstva mehanizacijom,
  • blizine tržišta
  • radne snage i dr.
slide16

Na osnovu raspoloživih resursa (zemljište, radna snaga), i drugih faktora (tradicija gajenja, tržište, semenski i sadni matrijal) i sve većih potreba za sirovinama biljnog porekla, može se zaključiti da postoji realan ekonomski značaj plantažne proizvodnje lekovitog bilja.

Radna snaga predstavlja jedan od resursa bitnih za svaku zajednicu, i jedan od ključnih faktora razvoja agroprivrede i ukupne nacionalne ekonomije.

Demografska slika poljoprivrednog stanovništva Srbije

(1 milion ili 24,9% od ukupnog stanovništva) i veliki broj nezaposlenih (u 2001-oj taj broj iznosi 769.000 ili gotovo 27%) predstavlja veliki potencijal za razvoj poljoprivrede.

slide22

Biološke osobine lekovitogbilja:

    • jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje vrste (ova osobina određuje vreme setve odnosno sadnje),
    • jednogodišnje vrste (kamilica, slačica, neven, anis, kim, korijandar, bosiljak) porebno je gajiti u plodoredu.
  • obrada i priprema zemljišta i ostale agrotehničke mere se mnogo ne razlikuju u odnosu na druge gajene biljne vrste
  • zasnivanje useva i višegodišnjih zasada može se obaviti u proleće (uglavnom jednogodišnje vrste), ili u jesen, kada se rasađuju višegodišnje vrste (lavanda, origano, pitoma nana, žalfija i dr).
  • gajeno lekovito bilje može da se razmnožava semenom, rasadom i podzemnim stablima -stolonima (pitoma nana).
slide23

Sortiment gajenog lekovitog bilja predstavljaju domaće (autohtone) populacije, odomaćene i poboljšane sorte, introdukovane kao i novostvorene sorte. Semenski materijal koji se nalazi u prometu, mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (uz otpremnicu)

beli slez
Beli slez
  • Rad mašina 640
  • Reprodukcioni materijal 1200
  • Radna snaga 1600
  • Ukupno 3040
  • Planirani prinos 1300
  • Planska cena 5.0
  • Vrednost proizvodnje 6500
  • Troškovi 3440

Dobit 3060

bosiljak
Bosiljak
  • Rad mašina 276
  • Reprodukcioni materijal 228
  • Radna snaga 450
  • Ukupno 954
  • Planirani prinos 2000
  • Planska cena 1.0
  • Vrednost proizvodnje 2000
  • Troškovi 954

Dobit 1064

slide27

Neven

  • Rad mašina 460
  • Reprodukcioni materijal 390
  • Radna snaga 1850
  • Ukupno 2700
  • Planirani prinos 1000
  • Planska cena 5.0
  • Vrednost proizvodnje 5000
  • Troškovi 2700

Dobit 2300

slide28

Valerijana

  • Rad mašina 606
  • Reprodukcioni materijal 775
  • Radna snaga 900
  • Ukupno 2081
  • Planirani prinos 1400
  • Planska cena 4.0
  • Vrednost proizvodnje 5400
  • Troškovi 2081

Dobit 3319

slide29

Nana

  • I god. II god.
  • Rad mašina 384 293
  • Reprodukcioni materijal 765 440
  • Radna snaga 293 293
  • Ukupno 1524 1026
  • Planirani prinos 3000 3000
  • Planska cena 1.0
  • Vrednost proizvodnje 3000 3000
  • Troškovi 1524 1026

Dobit 1476 1974

slide30

Melisa

  • I god. II god.
  • Rad mašina 284 263
  • Reprodukcioni materijal 571 365
  • Radna snaga 350 280
  • Ukupno 1205 908
  • Planirani prinos 1500 3000
  • Planska cena 1.0
  • Vrednost proizvodnje 1500 3000
  • Troškovi 1205 908

Dobit 295 2092

slide31

Krompir

  • Rad mašina 750
  • Reprodukcioni materijal 3000
  • Radna snaga 750
  • Ukupno 4500
  • Planirani prinos 30 000
  • Planska cena 0.2
  • Vrednost proizvodnje 6000
  • Troškovi 4500

Dobit 1500

slide32

Kukuruz

  • Rad mašina 350
  • Reprodukcioni materijal 300
  • Radna snaga 150
  • Ukupno 800
  • Planirani prinos 6000
  • Planska cena 0.15
  • Vrednost proizvodnje 900
  • Troškovi 800

Dobit 100

zaklju ak
Zaključak

Iz navedenih podataka može se zaključiti:

  • Tržište lekovitog bilja kod nas je nerazvijeno,
  • Tržište u našem okruženju je znatno razvijenije,
  • Potražnja za lekovitim biljem je u porastu, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu,
  • Rast interesovanje potencijalnih proizvođača,
  • Očekuje se stroža kontrola sakupljanja lekovitog bilja,
  • Smanjuje se broj berača,
  • Postoji višak radne snage koja na ovaj način može biti upošljena,
  • Postoje svi preduslovi za gajenje lekovitog bilja na ovim prostorima (reljefni, klimatski, poznata tehnologija gajenja, tradicija),
  • Postoji potreba za proširenjem površina pod lekovitim biljem,
  • Postoji strućna služba koja može da organizuje i prati kompletnu proizvodnju,
  • Postoji reprodukcioni materijal potreban za proizvodnju.
slide34

Pored već tradicionalno gajenih (nana, kamilica, matičnjak, itd) preporučujemo i gajenje biljnih vrsta koje rastu u prirodi, a tehnologija gajenja je poznata.

  • Među takve biljne vrste spada hajdučka trava, bokvica, beli slez i vranilovka. Ovde se radi o biljnim vrstama koje su višegodišnje a zasnivaju se iz rasada.
  • Posebna grupa čiju proizvodnju treba stimulisati su biljne vrste čije je sakupljanje zabranjeno
  • Za njihovu proizvodnju postoji poseban interes, na čemu bi trebalo da se angažuje šira društvena zajednica,
  • U tom cilju instituti i fakulteti rade na projektima osvajanja tehnologije gajenja samoniklih biljnih vrsta i biljnih vrsta koje ne rastu kao samonikle na ovom području
  • Jedan od razloga preporuke gajenja lekovitog bilja je i prihod koji se može ostvariti. On je daleko veći od prihoda koji se ostvaruje gajenjem tradicionalnih ratarskih kultura (pšenica, kukuruz itd.).
  • Da bi jedno poljoprivredno domaćinstvo moglo tržišno da funkcioniše, neophodno je da gaji 5-10 ha pod lekovitim biljem, zavisno da li je to jedina proizvodnja na gazdinstvu.
podsetnik
Podsetnik
  • u procesu proizvodnje droga od gajenog bilja, berba i sušenje predstavljaju dve veoma značajne faze
  • vreme berbe potrebno je usaglasiti sa sadržajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se koristi kao droga,
  • cvet se bere kad se potpuno otvori, po suvom vremenu,
  • nadzemni deo se kosi ili se žanje, iznad zemlje u visini do 10-tak cm, takođe po suvom vremenu.
  • odvozi se u prevoznom sredstvu bez sabijanja, u prostor za sušenje, u najkraćem mogućem roku, da bi se izbegle promene do kojih dolazi usled izlaganja svetlosti,
  • promene do kojih dolazi usled nepravilne berbe, prevoza ili sušenja, a manifestuju se promenom boje droge ili netipičnim mirisom, znak je da je došlo i do promene u hemijskom sastavu. Tako izmenjena droga je u većini slučajeva izgubila i na kvalitetu.
podsetnik1
Podsetnik
  • koren se vadi kada je zamljište umereno vlažno, otresa i
  • pere pre sušenja ili nekog drugog postupka koji mu prethodi
  • (npr. ljuštenje),
  • da bi se koren lakše osušio nekad se pristupa sečenju,
  • list se odvaja od osušene herbe. Može da se radi ručno,
  • trešenjem vilama (nana, matičnjak) ili mašinski,
  • kod biljnih vrsta kod kojih se kao droga koristi plod ili seme,
  • vrši se jednofazna ili dvofazna žetva,
  • posle žetve neophodno je doraditi seme u doradnom centru,
  • pri čemu se uklanjaju žetveni ostaci i ostale primese,
  • posle sušenja droga se pakuje u slamarice i natron vreće,
  • GAP – Dobra PoljoprivrednaPraksa
hvala na pa nji prof dr tomislav ivanovi poljoprivredni fakultet univerziteta u beogradu
Hvala na pažnjiProf. dr Tomislav ŽivanovićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu