Темпорални, паријетални и окципитални синдроми

1. Темпорални, паријетални и окципитални синдроми 3. предавање

2. Темпорални режањ • Темпорални (слепоочни) режањ је са горње стране одвојен од фронталног и предњег дела паријеталног режња Силвијевом браздом • Саставни делови темпоралног режња су • Heschl-ов гирус (примарна слушна кора – арее 41 и 42 по Бродману) • горњи темпорални гирус (ареа 22) • средњи темпорални гирус (арее 21, 37 и 38) и • доњи темпорални гирус (арее 20 и 37)

4. Heschl-ов гирус • Тонотопска репрезентација: влакна која носе високе тонове завршавају се у медијалном делу, а она која носе ниске тонове у латералном делу ове коре • Примарна слушна кора се наставља на секундарну слушну кору

5. Функционална подела Т режња • Аудитивни (слушни) део који је представљен предње-средњом и горњом темпоралном облашћу • Визуелни део представљен доњом и задње-средњом облашћу • Асоцијациони део – задње горња област и • део лимбичког система (амигдала, фузиформни гирус, парахипокампални гирус и хипокампус)

6. Функционална подела Т режња • Информације из појединачних чула се у темпоралној кори интегришу у јединствени доживљај који ту добија и емоционални квалитет • У задње-горњим деловима доминантног темпоралног режња налази се ретророландичка говорна ареа са Wernicke-овом зоном

7. Механизми памћења • Памћење је процес којим јединка бележи претходне догађаје и искуства • Усвајање нових знања је учење • Најопштија подела је на декларативно(експицитно, свесно) и процедурално(недекларативно, имплицитно) памћење • Декларативно памћење се лакше стиче али и лакше заборавља, док имплицитно памћење захтева понављање и вежбу али се мање заборавља

10. Обрада информација • памћење се састоји од • усвајања (кодирања или регистровања) информације • складиштења односно формирања сталног записа информације и • призивања информације

12. Дужина памћења • Најкраћи облик памћења је сензорно памћење на нивоу чула и траје само неколико стотина милисекунди (200-500msec) • Непосредно упамћивањеје систем ограниченог капацитета где се информација чува захваљујући одржавању пажње и понављању (вежбању) • Дугорочно памћење је процес кодирања и консолидације информација за њихово дугорочно складиштење • Краткорочно и дугорочно памћење се у знатној мери преклапају, нарочито у првих 20 до 30 секунди

14. Декларативно памћење • Семантичко памћење - општа знања о објектима, људима и светским догађајима • Епизодичко памћење - лични доживљаји – аутобиографско и неаутобиографско епизодично памћење

16. Подела према врсти информација • Вербалнопамћење (речи, имена, информације забележене речима) - код већине људи зависи од леве половине (хемисфере) великог мозга • Невербалнопамћење (слике, просторни распореди, географске локације, мелодије, мириси, додири, укуси) - код већине људи зависи од десне половине (хемисфере) великог мозга

17. Недекларативно памћење • Процедурално памћење - вештине и аутоматизоване операције (свирање на музичком инструменту, спортске и друге моторне вештине) • Процедурално памћење је функција стријатума • Емоционално памћење посредује амигдала • Памћење је и неопходан предуслов когнитивних процеса уопште

18. Симптоми озледе Т режња- нарушени су: • Перцепција звука • Селективна пажња у аудитивном и визуелном домену • Визуелно опажање • Организација вербалног материјала • Разумевање говора • Дугорочно памћење • Личност и емоције • Сексуално понашање

19. Акустички поремећаји • Билатерална оштећења Heschl-ових гируса (примарна акустичка кора, арее 41 и 42) и/или њихових веза са corpus geniculatum laterale доводе до кортикалне глувоће, што је редак поремећај • Унилатерална лезије примарне слушне коре доводе до дискретних поремећаја оштрине слуха • Аудитивна (слушна) агнозија се јавља код лезија секундарне слушне коре (ареа 22 и део арее 21) и може да се подели на аудитивну агнозију за речи, музику и неговорне звуке

20. Аудитивна вербална агнозија - сензорна афазија Wernicke-ове зона (ареа 22) • Говор флуентан (течан) са парафазијама и неологизмима • Болесници немају увид у свој дефицит • Говор састављен само од неологизама се назива жаргонафазија • Код лезија аналогних области недоминантне хемисфере настаје логороичност (причљивост) и сензорна апрозодија • Оштећења средњег темпоралног режња доводи до немогућности понављања серије слушно презентованих речи

21. Визуелни поремећаји • Контралатерална горња хомонимна квадрантанопсија • Обради визуелних информација - доњи и средњи делови који су повезани са окципиталним режњем • Обострана оштећења визуелних темпоралних области (арее 20 и 21) - тешкаоптичка агнозија, болесници практично слепи и објекте препознају тек оралном експлорацијом (стављају у уста) • Код оштећење асоцијативних темпоралних области настају тешкоће усмеравања пажње на одређене аспекте сензорне информације, како у аудитивном тако и у визуелном домену

22. Поремећаји памћења • Оштећења хипокампуса: • Антероградна амнезија • Ретроградна амнезија • Консолидација краткорочног памћења у дугорочно – 1-3 г. • Поремећаји вербалног памћења - лезија левог Т режњаПоремећаји невербалног памћења - лезија десног Т режња • Оштећења инферолатералног левог Т режња -амнестичка дисномија • Диенцефаличка амнезија настаје услед лезија предњих таламичких једара и њених веза са ретроспленијалном кором

23. Когнитивни поремећаји • Поремећај сензорне организације → нарушени квазипросторни језички односи (имплицитни просторни односи у језичким структурама) • Код лезија ареа 21 и 38 доминатне стране настају тешкоће категоризације речи и слика као и аутоматског коришћења категорија

24. Десни темпорални режањ • мање упадљиви симптоми и знаци од левог Т режња • Поремећена невербална визуелна анализа, краткорочно невербално памћење, прозопоагнозија (непрепознавање лица), поремећено препознавање објеката из неуобичајених углова, оштећена је невербална аудитивна анализа (препознавање познатих звукова, дискриминација тонове, боје звука/гласа и амплитуде звука)са сметњама краткорочног аудитивног памћења, амузија и сметње дихотичног слушања, сметње визуоконструкционог типа и сналажења у лавиринту

25. Леви темпорални режањ • Сметње локализације звука, повишење прага за опажање кратких звукова и за неке фреквенције, горња деснострана квадрантанопсија, тактилна дисгнозија десном руком и агнозија прстију • Нарушена је способност анализе говорних звукова или фонемска анализа говора (разумевање усменог говора), оштећен репетитивни говор • Нарушени вербално посредовани интелектуални процеси (вербално памћење и др.) • Емоционални поремећаји: поремећаји расположења, психоза, напади беса, хипо или хиперсексуалност, дисторзије перцепције и опсесивне мисли

26. Предња темпорална кора - оштећења • Сметње аудитивног памћења, нарочито за кратке звукове • Лево: нарушено вербално памћењекако присећање тако ипрепознавање • Десно: оштећеноневербално визуелно и аудитивно памћење • Феномени„већ виђеног – deja vu“, аудитивних и/или визуелних халуцинација и дезинхибованог понашања • Код предњих (антериорних) темпоралних лезија нарушени су тестови ритма, памћења, а јављају се и халуцинације и нарушено социјално расуђивање

27. Средња темпорална кора • Обрађује аудитивне и визуелне информације • Сметње аудитивног памћења – особе не могу да запамте серије звукова, слогова или речи • Разумевање појединачних речи је очувано, али не могу да задрже у сећању више од 2-3 речи одједном • Отежано присећање вербалног материјала и именовања • Надражајне лезије изазивају халуцинације, сећања или измене стања свести

28. Паријетални режањ • Рострално одвојен од фронталног режња Роландовом браздом, а од предњег дела темпоралног режња Силвијевом браздом • Задњи доњи и каудални део паријеталног режња нису јасно одељени од задње-горњег темпоралног односно окципиталног режња

29. Паријетални режањ • Соместетски кортекс у постцентралној вијузи (арее 3, 2 и 1 по Бродману) • Интрапаријетални сулкус одваја горњи паријетални лобулус (режњић) (ареа 5 и 7) од доњег паријеталног лобулуса(арее 39 и 40) • Задњи крај Силвијеве бразде је окружен супрамаргиналним гирусом (ареа 40) • Задњи крај горњег темпоралног је сулкуса окружен ангуларним гирусом (ареа 39) • Задњи делови паријеталног режња су део ретророландичког асоцијативног кортекса

30. Паријетални режањ • Задња паријетална кора леве хемисфере поседује шеме покрета (такозване кинеме) и просторне координате за њихово извршавање • Ареа 5 је соматосензорни асоцијативни кортекс • Ареа 7 јехетеромодална кора и прима везе из окципиталног режња са визуелним информацијама. • Задње паријеталне арее учествују у алоцентричкој просторној оријентацији, садржи просторне "мапе” • Овде се вероватно препознају и формирају апстрактнистимулуси • Лезије задње паријеталне регије доводе до пада квоцијента интелигенције (IQ)

31. П-Тасоцијационе области (арее 39 и 40) • Лево - обрађују симболичко-аналитичке информације (говор, рачунање) • Десно - интегришу просторне карактеристике сензорних информација и омогућавају конструкционе активности укључујући менталну ротацију

32. Паријетални режањ - симптоми • Поремећајисоматосензорне коре • Губитак тактилне локализације • Немогућност дискриминације две тачке додира • Астереогнозија • Графанестезија • Тактилна агнозија • Десностране лезије могу да доведу до једностраног просторног занемаривања (неглект феномен)

33. Паријетални режањ - симптоми • Визуелни поремећаји • Оптичка радијација - доња неконгруентна хомонимна квадрантанопсија • Оштећење задњих паријеталних области изазива поремећај визуелне просторне локализације, очних покрета праћења и губитак стереоскопског вида

34. Десни паријетални режањ - симптоми • Анозогнозија– негирање сопственог неуролошког дефицита (хемиплегија, слепило, кортикална глувоћа итд.) • Унилатерални спацијални неглект феномен – занемаривање читаве половинепростора (левострано просторно занемаривање), присутно у свим модалитетима (сензорним и моторним) • Апраксија облачења - болесник није у стању да се обуче јер су оштећени програми који омогућавају адекватне покрете

35. Просторни поремећаји • Лезије задњег паријеталног режња (арее 7 и 40), обично са десне стране, могу да доведу до оштећења топографске оријентације и топографске меморије као и конструкционе апраксије у две или три димензије • Десни П режањ - конструкциона апраксија - просторна дезорганизација цртежа или тродимензионалног објекта – конструкције • Леви П режањ - дво- или тродимензионалне конструкције су симплификоване, оскудне у детаљима, уз очуван основни просторни план

36. Визуоспацијална агнозија • Поремећај визуелног опажања међусобног распореда предмета у простору • Паријеталне лезије могу да наруше и менталне просторне операције и експлоративно понашање у односу на околину

37. Когнитивни поремећаји • Леви П режањ: • поремећајиквазипросторних језичких односа које чине падежни односи, употреба предлога, редослед речи у реченици • просторна алексија • просторне акалкулије • Лезије ареа 39 и 40 нарушава непосредно упамћивање одговарајућих информација: • код левостраних лезија вербалног • коддесностраних невербалног материјала

38. Телесна схема • Стабилан, просторно организован модел сопственог тела који служи као оквир за организовање перцепције, моторике и процене усмерене према сопственом телу • Телесна схема се заснива на сопственом искуству, односно она је индивидулано условљена • Аутотопогнозија, оријентацијадесно-лево и гнозија прстију

39. Когнитивни поремећаји • Аутотопогнозија-способност препознавања делова тела. Поремећајје аутотопагнозија • Гнозија прстију-три аспекта: соматосензорни, говорни и когнитивни. Изоловано код соматосензорних оштећења, у оквиру афазије, деменције или као део Gerstmann-овог синдрома • Оријентација десно-лево- способност идентификовања десне и леве стране сопственог тела и конфронтираног испитивача (ротација за 1800). • Дезоријентација десно-лево се јавља код лезија леве хемисфере и дифузних оштећења мозга

41. Супрамаргинални гирус - ареа 40 • Део мождане коре који интегрише кинестетске информације (кинестетске меморије - кинеме) са аудитивним командама • Оштећења ове области могу да доведу до идеомоторне апраксије када су лоцирана у доминантној хемисфери за моторику (код велике већине лева великомождана хемисфера) • Сметње покрета су обично обостране (билатералне), али могу бити израженије на десној страни

42. Супрамаргинални гирус - ареа 40 • Са леве стране – перисилвијска говорна ареа која се састоји од Брокине арее, Верникеове арее и фасцикулуса аркуатуса (fasciculus arcuatus) који их повезује и који се налази испод коре супрамаргиналног гируса • Лезија фасцикулуса аркуатуса доводи до појаве кондуктивне (спроводне) афазијеотежано понављање говора • Јављају се многобројне литералне парафазије (замена појединих слова у говору односно фонема) • Уочљив је контраст поремећеног понављања говора уз релативну очуваност спонтане продукције и разумевања говора

43. Супрамаргинални гирус - ареа 40 • Акалкулија - болесници нису у стању да схвате појам броја и да врше рачунске операције • Код оштећења десног супрамаргиналног гируса настају конструкциона апраксија, левострани неглект феномен (феномен занемаривања) и поремећај просторне оријентације

44. Ангуларни гирус (ареа 39) • Сензорна раскрсницаодносно надмодална(супрамодална) или терцијернакору, на месту преклапања окципиталног, темпоралног и паријеталног режња, односно чула вида, слуха и додира • Ангуларни гирус је такође део доње паријеталне коре • Синтезаинформација из три чула и њихова везаса говором • Повезивање речи са објектом и обратно • Ангуларни гирус је кључна област за именовање предмета, читање и писање

45. Герстманов синдром • дезоријентација десно-лево • агнозија прстију • аграфија и • акалкулија • Герстманов синдром се виђа се код лезија леве хемисфере великог мозга у задње-доњој паријеталној кори (у зони између ангуларног гируса и средњег окципиталног гируса)

46. Доњи паријетални режањ • Апраксију облачења • Конструкциона апраксија • Поремећај оријентације у простору (израженији код десностраних лезија) • Визуоспацијална агнозија

47. Доњи паријетални режањ • Дезоријентација десно-лево • Тешкоће у промени перспективе (израженије код десностраних лезија) • Тешкоће одржавања слике вербалног материјала или одређених облика • Унилатерални неглект феномен • Сметње читања и писања • Поремећај интелигенције (левостране лезије)

48. Окципитални режањ • Окципитални режањ је завршни део видног пута и најмањи је мождани режањ • Са латералне стране окципитални режањ није јасно ограничен од суседних режњева, а са медијалне стране граница је паријетоокципитална фисура • Са медијалне стране је и хоризонтално постављена калкарина фисура која се пружа од окципиталног пола до спленијума корпуса калозума

49. Окципитални режањ • Изнад и испод калкарине фисуре налази се area striata, односно примарна видна кора (ареа 17 по Бродману) • Арее 18 и 19 су секундарна односно асоцијациона видна кора • Доњи део окципиталних режњева почива на тенторијуму малог мозга (tentorium cerebelli) • Остатак окципиталног режња чине кунеус и гирус лингвалис