I ME KAO ČINILAC KORPOR ATIVNOG IDE NTITETA

1. IMEKAO ČINILAC KORPORATIVNOG IDENTITETA

2. Četiri osnovna elementa vizuelizacije organizacijeime, logotip, znak i boja.Ovi elementi se često koriste i pri kreiranju ostalih elemenata vizuelnog korporativnog identiteta.Da bi efekat vizuelnog nastupa organizacije bio zadovoljavajući, neophodno je da svi elementi emituju konzistentnu poruku.Važna je i specifičnost upotrebe elemenata vizuelnog korporativnog identiteta u međunarodnom marketingu.

3. IMEIme je ono što definiše organizaciju već prilikom prvog kontakta i čini je različitom od drugih. U zavisnosti od imena neko će steći pozitivne emocije prema organizaciji i poželeće da sarađuje sa njom, ili će steći odbojnost prema organizaciji i odbijaće da koristi njene usluge

4. Kreiranje imena organizacije ili proizvoda - postupak kome treba pristupiti sa posebnom pažnjom.Postoje specijalizovane organizacije koje se bave posebno tim aspektom korporativnog identiteta. Ime može da postane izuzetno vredna imovina. U svetu je praksa da se vrednost organizacije izračunava tako što se prvo sabere sva aktiva pa se to umnoži nekoliko puta u zavisnosti od snage imena.

5. Ime ima suštinski značaj za osobenost organizacije. To obeležje nikad se ne menja i osnovni je preduslov za uspeh organizacije. Korisno je naći dobro ime organizacije i odabrati zakonski prihvatljivo ime u svim zemljama u kojima se posluje. U praksi se tako sistematičan pristup često zanemaruje. Organizacije biraju imena sa velikim marketinškim i zakonskim nedostacima. Ime se često bira na osnovu subjektivnog ukusa menadžmenta, ne uzimajući u obzir mnogobrojne implikacije.

6. Ime marke je fundamentalno važan izbor, jer ono često pokriva centralno mesto u asocijacijama koje marka budi. Ime može da bude veoma efikasan način brzog prenosa ideje. Za razliku od propagande kojoj je potrebno mnogo više vremena da prenese svoje poruke, ime mora da deluje u sekundi. Zbog toga što je ime marke tako blisko vezano uz asocijaciju o organizaciji, veoma je teško odabrati pravo ime. Često se može čuti da su sva dobra imena već zauzeta.

7. Retko je izbor imena tako lak kao u slučaju Ford Taurus-a. Taurus je astrološki znak pod kojim su rođeni dizajneri ovog automobila. Na sreću, ovaj znak ima većinu željenih karakteristika. Zbog toga je izabran za ime automobila i na taj način je ušteđeno mnogo vremena i novca za istraživanje.

8. Dobro ime je dobar osnov za diferenciranje. Ime marke je fundament za imidž. Ime marke je stalna promocija. Izbor imena nije arbitrarna odluka. Ime proističe iz ciljeva i strategije organizacije i marketinga. Neka istraživanja pokazuju da je uticaj imena marke na potrošačevo opažanje kvaliteta veći od uticaja cene na isto. Ovaj zaključak je skoro univerzalan za sve ispitanike, nezavisno od kulturnog podneblja, a posebno važi za obrazovanije potrošače.

9. Oblici imenaSvako izabrano ime organizacije ili proizvoda nosi direktne ili indirektne asocijacije. Ono može da direktno opisuje delatnost, ili da na simboličan način govori o nekim osobinama organizacije ili proizvoda. Poznato je da svaka reč, osim svog osnovnog značenja, nosi i određene asocijacije koje deluju na podsvesnom nivou. Ta činjenica opravdava upotrebu apstraktnih, novostvorenih reči kao ime organizacije.

10. Opisna imenaDirektno opisuju delatnost. Jedan od načina na koji može da se razmišlja o imenu jeste da ono sadrži direktan opis delatnosti kojom se bavi organizacija. Ime ove vrste direktno komunicira sa klijentima, odmah stavlja do znanja o čemu se radi, generiše sigurnost klijenata. Imena ove grupe mogu, i obično i sadrže, više reči ili njihovu skraćenu kombinaciju.Primeri opisnih imena su: Ekonomski fakultet, Narodna banka Srbije, Železnice Srbije, Žitopromet, Srbijašume, Nacionalna štedionica itd. Sa skraćenisama ne treba preterivati jer smanjuju smisao i jasnoću poruke.

11. Nije naročito dovitljivTeško može da se zaštiti. Ne rađaju emocije i potrebno je više vremena da se upamte. To znači i više novca za marketing da bi se proces ubrzao. Dobro funkcionišu kod velikih organizacija koje postoje dugo, tako da mogu da postanu dobro poznate. Upućuju na veličinu i imaju opšti, neutralni karakter.

12. Asocijativna imenaNajčešći metod biranja imena organizacija. Efektna imena, koja sadrže reči bogatog pozitivnog emocionalnog i asocijativnog značenja. To olakšava klijentu da se identifikuje sa njim i da ga lako zapamti. Sem glave »dodiruju« i dušu, nisu samo informacija o delatnosti organizacije, već pospešuju dopadanje. Asocijacija u imenu može biti više ili manje direktna, zavisno od toga koliko jasno ukazuje na delatnost.

13. Primeri imena sa bližom asocijacijom su: Ekonomist (specijalizovani časopis iz oblasti ekonomije), Vitalis (sok koji pomaže zdravlju), Ferro Design (dizajniranje predmeta od gvožđa), ComTrade (trgovina kompjuterima), Eurolux (bela tehnika po evropskim standardima), Blic (novine koje daju brz i efikasan pogled na dešavanja), Pink (televizija koja čini život ružičastijim) itd.

14. Imena sa daljom asocijacijom mogu da budu vrlo efektna jer angažuju i inteligenciju, što može da pojača efekat. Ovde treba biti obazriv i ne preći u drugu krajnost kada dolazi do nerazumevanja poruke od strane publike. Dobra imena sa daljom asocijacijom su npr. Apple (kompjuteri), Finesa (škola za razvoj intelektualnih sposobnosti), Megatrend (savremeni univerzitet), Visa (kreditna kartica, asocira na putovanja, avanturu, dinamiku, nove mogučnosti, sva vrata otvorena, nema prepreka) itd.

15. Jedna vrsta asocijativnih imena su i imena organizacija koja u sebi sadrže celo ili skraćeno ime osnivača ili neke slavne ličnosti. Lično ime daje određenu vrstu intimnosti. Ovo je jedan od najstarijih načina izbora imena firme. Pokušava da se reputacija osobe projektuje na firmu. Tako su nastala imena čuvenih firmi:Rollce Roys, Porsche, Ferrari, Ford (legendarni konstruktori automobila).Ovakva imena asociraju na stručnost, imidž lica čije se ime koristi se prenosi i na imidž organizacije.

16. Korišćenje ličnog imena je veoma često kada se radi o visoko kreativnim proizvodima, vrlo individualnih karakteristika. Ovo se posebno odnosi na modnu industriju. Lilčna imena su garancija kvaliteta, statusa. Zato se odvajaju visoke sume novca za Gucci, Dolce & Gabbana, Versace, Armani ... Lično ime, ili više ličnih imena, može se upotrebiti i kao skraćenica i tako formirati ime organizacije. Npr. Adidas (od imena vlasnika, Adija Dajslera). Mogu se koristiti čak i inicijali npr. BK televizija.

17. Apstraktna imenaNeka imena nastaju imaginacijom kreatora i prenose željenu poruku na indirektan, suptilan način. One su najčešće kratak zbir slova koji se lako pamti, ostavlja snažan utisak, i grafički i vizuelno, a ipak nema nikakvo korensko značenje. Schweppes je ime bez ikakvog leksičkog značenja, ali sadrži onomatopeju koja podseća na šum.

18. Nazivi Exxon i Kodak potpuno su izmišljene reči. Usvojili su ih neki odvažni marketari, a tokom godina su se razvile u neke od najmoćnijih naziva marke u svetu. Dobro rešeno apstraktno ime zahteva veliku stručnost kreatora.

19. Klasifikacija imena po Keller-u kombinuje stepen asocijativnosti i faktički fizički oblik imenaDeskriptivnaOpisuje delatnost. Često ga je teško registrovati. Npr. Singapore Airlines, Železnice SrbijeSugestivnaUkazuje na korisnost ili funkcije. Npr. Agilent TechnologiesKombinacijaKombinacija dve ili više reči. Npr. Redhat (Crveni šešir)

20. KlasičnaBazirana na sanskrtu, grčkom ili latinskom. Npr. OlimpArbitrarnoUobičajene reči bez direktne veze sa kompanijom. Npr. Apple (Jabuka)Nestvarno, čudnoReči bez konkretnog značenja, apstraktne. Npr. Avanade

21. Kotler govori o fizičkim, pojavnim oblicima imena. Organizacija može izabrati ime neke osobe (Honda), lokacije (American Airlines), kvalitet (Safeway), stil života (Healthy Choice), ili apstraktno umetničko ime (Exxon, Kodak).

22. Imena marke nisu ograničena samo na slova. Alfanumerička imena marke sadrže broj u njegovoj digitalnoj formi (»7«) ili u pisanoj formi (Sedmica). Alfanumerička imena mogu da sadrže kombinaciju slova i brojeva (npr. Formula 1) ili miks slova i brojeva u pisanoj formi (Pivara Sedmi septembar). Ovaka izbor često asocira na tehnologiju, mada to, naravno, nije pravilo. Lični doživljaj imena marke zavisi od mnogo faktora.

23. Karaktersitike uspešnog imenaProblemi vezani za stvaranje novog imena uvek su jedinstveni. Idu od prilagođavanja utvrđenih imena do kreiranja potpuno nove marke, odnosno od stvaranja grupe spojenih i kupljenih organizacija, do zamene naziva koji je usled izmenjenih uslova poslovanja postao neprikladan. U svakom od ovih slučajeva, zadatak je – kreirati uspešno ime. Zbog toga je neophodno istražiti karakteristike uspešnog imena organizacije ili proizvoda.

24. Po Kelleru, među željene karakterisitike imena organizacije spadaju:Trebalo bi da bude lako za izgovor, prepoznavanje i pamćenjeTreba da bude asocijativnoTreba da bude različito i originalno

25. Kotler, osim spomenutih, navodi još tri karakterisitike uspešnog imena:Da u svim jezicima ima pozitivno značenjeDa ukazuje na neke koristiDa može da predstavlja proizvod ili uslugu

26. PrvoDa bi povećali sećanje na marku, poželjno je da ona bude jednostavna i laka za izgovor. Jednostavnost smanjuje napore potrošača da razume i zapamti poruku. Kratka imena se često lakše pamte. Duža imena se često vremenom pamte kao kratka. Npr. Budweiser je često poznatiji kao Bud, a Coca Cola kao Coke.

27. Lakoća izgovora je važna zbog usmene komunikacije i olakšava pamćenje. U slučaju težeg izgovora imena marke, potrošač jednostavno može odustati od priče o njoj. Takođe, teži izgovor vezuje u memoriji negativan osećaj u vezi sa imenom. Sve ovo utiče na to da potrošač nerado pamti ime organizacije. Zato je problematično graditi imidž na teško izgovorljivom imenu, jer je kasnije potrebno uložiti dosta truda da se potrošači nauče da izgovaraju ime organizacije.

28. Ime organizacije bi trebalo da ima jasno, razumljivo i nedvosmisleno značenje i lakoću izgovora. Način na koji se ime izgovara može da utiče na značenje. Istraživanje pokazuje da je Honda Precis budila različite asocijacije zavisno od toga kako se izgovarala. Ime je odabrano da bi auto bio predstavljen kao tačan i precizan. Ako su ga potrošači izgovarali kao PREE – sus, oni su o njemu mislili kao o ekonomičnom automobilu; s druge strane, ako su ga izgovarali kao PRAY – see, mislili su o njemu kao o luksuznom sportskom automobilu. Ako su izgovarali kao PRAY – sus, mislili su o njemu kao o porodičnom automobilu. Problemi sa izgovorom mogu da potiču od lingvističkih pravila. Mada je Honda izabrala ime Acura zato što ono asocira na tačnost u nekoliko jezika, imali su problema sa izgovorom imena (AK-yur-a) na američkom tržištu.

29. Da bi poboljšali lak izgovor i pamćenje, mnogi marketari su odabrali imena koja lepo zvuče. Npr. ime marke može da koristiponavljanje konsonanata (Coleco),asonanata (Ramada), ritma (Balcan Businesss Bureau). Neke reči koriste onomatopeju dapojačaju značenje (Schweppes). Neka imena se različito izgovaraju na različitim prostorima, što utiče na emocije.

30. DrugoDa bi povećali sećanje na marku, ime marke treba da bude blisko i asocijativno što znači da se dobro uklapa u postojeće strukture znanja. Ime marke može imati konkretno ili apstraktno značenje. Svi tipovi objekata mogu da budu korišćeni u formi imena. To su ljudi, mesta, životinje, ptice, apstraktni objekti. Zbog toga što ovi objekti već postoje u memoriji u verbalnoj i vizuelnoj formi, potrebno je manje učenja da se zapamte.

31. Činjenica je da se lakše memorišu visoko imaginativni pojmovi, oni koje pamtimo sa više čula – okean, papir, drvo, sunce, od onih niže imaginativnih – istorija, istina, moment. Zato, kada potrošač po prvi put vidi auto nazvan Vulkan, činjenica je da će on lakše zapamtiti ime jer već ima neke predstave o tom pojmu. Da bi pojačao pamćenje, izbor imena marke treba da dovede do imena koje će biti sugestivno, odnosno koje će ukazivati na delatnost (Mostogradnja). Ovakav izbor ima svoja ograničenja jer je teško kasnije uvesti nove proizvode i proširiti liniju ako je ime organizacije preusko definisano.

32. TrećeNeophodno je da ime organizacije bude različito i nesvakidašnje da bi se poboljšalo pamćenje. Mogu se koristiti reči koje se reeđe koriste za datu oblast poslovanje (Apple), nesvakidašnje kombinacije reči, ili potpuno nove reči koje osmislimo (Xerox, Exxon). Različitost i nesvakidašnjost možemo posmatrati za ime samo po sebi, ili u odnosu prema imenima konkurenata,

33. Od uticaja na pamćenje imena organizacije su i kulturne razlike.U jednoj studiji, kineski spikeri su zapamćena imena više izražavali u vizuelnoj formi nego u verbalnoj. Amerikanci, nasuprot, više pamte fonološki. Druga studija pokazuje da korišćenje perifernih karakteristika imena marke (kao što je upotrebljena vrsta slova, ili način na koji je ime izgovoreno) pojačava sećanje.

34. ČetvrtoDobro ime treba da ima pozitivno značenje na svim jezicima. Svaka organizacija treba da ima na umu mogućnost da, u odreeđenom trenutku, okviri njenog poslovanja prevaziđu nacionalne granice. Neophodno je pri izboru imena tu činjenicu uzeti u obzir. Na prostorima gde bi izabrano ime eventualno izazvalo negativne reakcije potrošača, organizacija bi se suočila sa ozbiljnim problemima. Zbog toga je najlogičniji i najjeftiniji put – izbor imena koje će imati pozitivno značenje na različitim tržištima.

35. PetoDobro ime ukazuje na neke koristi. Ime organizacije treba da govori o stručnosti organizacije. Treba imati na umu da potrošač kupuje da bi zadovoljio neku svoju potrebu, a ne zbog dobrobiti prodavca. Zbog toga, ime treba da sugeriše potrošaču da će mu korišćenje proizvoda ili usluge organizacije doneti zadovoljenje potrebe. To može da učini samo visoko stručna organizacija. Ime trbeba da ubedi potrošača da će mu saradnja sa organizacijom doneti željene koristi.

36. ŠestoIme može predstavljati proizvode ili usluge organizacije. Na taj način se potrošaču olakšava povezivanje imena i asortimana organizacije. To se uglavnom odnosi na opisna imena, čije su karakteristike ranije navedene.

37. Zbog značajnog porasta broja organizacija tokom poslednjih godina, nazivi koji mogu da se registruju i zadovoljavaju zahteve identiteta ili marketinga sve teeže se pronalaze. Stoga se u SAD veoma mnogo poverenja poklanja kompjuterski kreiranim nazivima. Apstraktni slogovi i delovi reči koji navodno nemaju nikakav emotivni naboj kaleme se jedni na druge čime se često dobijaju sterilna i bezvučna imena.

38. Mnogobrojna istraživanja pokazuju praktični značaj pažljivog izbora imena. Sve napred navedene, karakteristike uspešnog imena organizacije ili proizvoda, u krajnjoj liniji utiču na finansijske pokazatelje. Veoma je važno sagledati relativni značaj pojedinih komponenti uspešnosti imena na finansije. U istraživanju koje je dala firma Landor Associates u SAD, među individualnim ulagačima i brokerima / analitičarima, brokeri su teško prodavali robu koja je nosila imena bez ikakvog značenja ili su bila neinformativna, a individualni kriterijum je bio izgovorljivost i indikacija poslovanja organizacije. Landor Associates su utvrdili da potrošači i finansijska zajednica imaju slične poglede na ono što je »izuzetno / veoma važno« za ime organizacije. Drugi aspekti istraživanja su otkrili da više od jedne trećine ispitanih brokera imaju teškoća u plasiranju robe sa imenima koja su bez značaja ili neinformativna; 94% investitora se bolje osećaju uz poznata imena ili imena koja su u skladu sa proizvodima ili uslugama; a skoro polovina ispitanih brokera i analitičara je osetilo da je promena imena u lako razumljivo imala pozitivan efekat na vrednost robe.

39. Nepažljiva primena principa određivanja imena može dovesti do suprotnih efekata. Poslednjih godina se tako nešto često dešavalo na srpskom tržištu. Npr. zahvaljujući poslovnom uspehu kompanije »Braća Karić«, vrlo brzo se pojavila velika grupa razne braće koja je ovaj termin pokušala da upotrebi za sopstveno intimiziranje sa klijentima. Na kraju, to je prešlo u manir i počelo da biva neukusno. Isto se može reći i za nazive u kojima se pojavljuje ono čuveno » ... i sin«. Veoma je mali broj biznisa u kojima se ovo lepo može upotrebiti i evidentno je da zaista za njih i treba sačuvati ovakva imena. Takođe, postala je prilično izlizana upotreba dodataka kao što su »komerc« i »trejd«.

40. Godine 1989., Apple je uveo težak, neefektivan portabl kompjuter. Bili su u potrazi za imenom. Izbor je pao na Powerbook jer to ime kombinuje dve uobičajene reči, ali reči koje u praksi nisu korišćene zajedno. Book je mala stvar koja sadrži mnogo informacija. Power se dopao lingvistima jer slovo »P« asocira na kompaktnost i brzinu. Praksa pokazuje da je pri formiranju imena moguće koristiti tehnike poput ponavljanja samoglasnika ili suglasnika: Coca Cola, Kal Kan, naglasak na poslednjem slogu: Max Pax, i sl. Sve ovo utiče na opažaj organizacije od strane publike.

41. Osim razloga za novo ime koji su uzrokovani performansama, moguće je koristiti i apstraktnije forme. Npr. ime organizacije može da bude imaginativno ili da izražava neke emocije (Opsesija). Opisno ime marke može da olakša pamćenje. Npr. laše će komunicirati ime kao što je Cvet deterdženti, nego neko nesugestivno, neutralno ime kao što je npr. Krug. I ovde treba biti pažljiv, jer sugestivnost imena otežava njegovo kasnije repozicioniranje. Svaki naziv budi reelativno određene emocije. Potrošačima je nekada lakše da zaborave ime marke nego da uz staro ime vezuju nove karakteristike. Stoga, treba pri izradi imena uzeti u obzir i eventualnu kasniju potrebu za repozicioniranjem.

42. Asocijativno značenje imena se ne ograničava samo na realne stvari. Nekada apstraktne reči mogu da pobude brojne emocije. Obično su izmišljena imena nastala sistematičnom analizom. Npr. Compaq je ime koje je nastalo kombinacijom kompjutera i komunikacija u mali, integralni predmet. Korišćenje nastavka »paq« - umesto »pak«, »pac« ili »pach« - je bio pokučaj da asocira na nešto naučno i neobično. Jedna od najpoznatijih organizacija za kreiranje imena u svetu je Name Lab iz Kalifornije, koja je zaslužna za mnoga uspešna imena, između ostalih i za Compaq – koje je konstruisano skoro godinu dana. Pažljivim kombinovanjem odabranih komponenti, moguće je stvoriti ime marke koje šalje željenu poruku.

43. Uspešna upotreba skraćenica je ponekad moguća. Skraćenica CNN dovoljno je prikazivana i zvučna da bi podržala organizaciju koja iza nje stoji, što je uostalom slučaj i sa imenom BBC. Često se najgori rezultati dobijaju od inicijala osnivača organizacije. Mogućnost da takav naziv dostigne tržišni ili kulturni značaj je mala ili nikakva. Personalizovanje organizacije uopšte nije loše. Postojanje neke nadređene ličnosti odaje utisak pristupačnosti. Rockfeller i Rothschild izazivaju humanije reakcije nego, recimo, Xerox. Tu postoji element ljudskosti sa kojim čovek može da se poistoveti.

44. Uz različite vrste ptica, životinja ili riba vezuju se brojne asocijacije i emocije. One unose emotivan prizvuk kojim mogu da se izraze neka obeležja organizacije, ali treba paziti da se takve konotacije ne protumače pogrešno. Ime ajkula za knjigovodstvenu firmu ne bi bila srećno rešenje, kao ni vrabac za proizvođača buldožera. Na nesreću, imena životinjskih vrsta uglavnom su već iskorišćena, pa je postalo veoma teško registrovati takvo ime. Zato se ponekad mora potražiti rešenje izvan ove oblasti.

45. Strategija kreiranja imenaČitav proces izbora imena organizacije je moguće podeliti na 3 osnovne faze: Prepoznavanje osnovnih pretpostavki istraživanjaKreiranje predloga imenaPreporuka stručnog tima i usvajanje predloga od strane naručioca

46. Prvi korakDefinisanje željenih karakteristika imena markeVažno je definisati idealno značenje koje marka treba da dobije. Uloga marke unutar čitavog marketing programa mora da bude jasna, kao i željeni uticaj na ciljno tržište. Uzimajući u obzir informacije o deelatnosti organizacije, tržištu, ciljevima kreiranja imena, kao i karakteristike uspešnog imena firme – definišu se željene osobine budućeg imena konkretne organizacije ili proizvoda.

47. Drugi korakPrikupljanje što više ideja i kocepata iz različitih izvoraU ovoj fazi najpre se vrši prikupljanje imena na terenu. Poštujući precizno definisane okvire iz faza prikupljanja polaznih pretpostavki i definisanja željenih karakteristika imena, brainstorming metodom se dobija veliki broj predloga za ime. Tu se koriste svi potencijalni izvori: menadžment i zaposleni u organizaciji, propagandne agencije, profesionalni konsultanti, specijalizovane agencije za izbor imena kompjuteri, pa čak i rodbina, prijatelji, komšije itd. Iz ovog koraka moguće je dobiti desetine, stotine ili hiljade imena. Na taj način se dobija neka vrsta banke imena, koja će poslužiti kao baza za izbor imena.

48. Pre polaska u potragu za novim imenom, prvo mesto koje treba pogledati je postojeći portfolio imena organizacije i komercijalnih jedinica.Ako se ime može uzeti sa tog izvora ili adaptirati, sasvim je sigurno da će ono imati veću važnost za publiku određene organizacije, a naročito za njene zaposlene, nego izmišljeno ime. Ako traganje po portfoliju imena organizacije ne otkrije ništa relevantno za organizacijsku strategiju onda je potpuno novo ime jedino što preostaje. Veoma efektan metod za istraživanje postojećih i traganje za novim pojmovima jeste formiranje pažljivo izabranih i vođenih kreativnih, ili usmerenih – fokus grupa. Ako se radi o međunarodnom projektu, fokus grupe će se organizovati na međunarodnoj osnovi, a svaku od njih predvodiće sposoban psiholog sa iskustvom u toj oblasti. Članovi određene grupe obično su različitih nacionalnosti i posebno su izabrani zbog svoj jezičkog umeća. Za taj zadatak je važnije da učesnici imaju dobre jezičke spososbnosti i da vole da se igraju rečima, nego da budu tradicionalni potrošači na ciljnom tržištu. Najbitnije je stvaranje ideje. Zadatak tih skupova je da se razrade reči, koreni reči, analogije, izrazi i ideje u skladu sa izabranim asocijacijama. Na takvom stvaralačkom sastanku u trajanju od nekoliko sati, grupa od šestoro do osmoro ljudi stvoriće mnoštvo verbalnih »sirovina« - možda ukupno nekoliko stotina naziva. Kreativne grupe potrošača ponekad čine dobru polaznu osnovu za stvaranje imena.

49. Jedan od načina da se pronađe novo ime je upotreba kompjutera uz čiju pomoć bi se istraživale razne varijacije korena reči.Mnoge organizacije već su eksperimentisale sa tehnikama kompjuterskog kreiranja naziva. Ove tehnike se primenjuju u okviru datih kvalitativnih odredbi i vode računa o prirodnom jeziku, fonetici i lingvistici. Pristup kompjuterizovanim rečnicima stranih jezika i sinonima može znatno da poboljša rezultate i da pomogne pri stvaranju naziva. Kompjuterske tehnike mogu da doprinesu razvoju imena na više načina:Za pretraživanje postojećih baza podataka i kompjuterizovanih rečnikaZa prepoznavanje naziva koji sadrže željene osobine (npr. muškost, razumevanje, otmenost, egzotičnost itd.)Za primenu tehnika spajanja ili oblikovanja reči na postojeće nazive da bi se stvorila nova i zanimljiva imena potekla od izabranih osnovnih reči ili predloga za naziv.

50. Treći korakPredložena imena moraju da budu razmotrena u svetlu pretpostavki iz prvog koraka. U ovoj fazi se vrši stručna selekcija predloženih imena. Nju vrše profesionalci konsultantske organizacije. Tako se eliminiše najveći broj predloga i svodi se na 10 do 20 predloga. Sa prvobitnog spiska se izdvaja nekoliko predloga koji ulaze u uži spisak.