1 / 72

МАЛИ МОЗАК Знаци и симптоми оштећења

МАЛИ МОЗАК Знаци и симптоми оштећења. 9. предавање. Церебелум. Мали мозак је део мозга повезан са равнотежом и координацијом покрета, али и у когницијом и понашањем, како код здравих особа тако и у разним болестима. Делови малог мозга.

orenda
Download Presentation

МАЛИ МОЗАК Знаци и симптоми оштећења

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. МАЛИ МОЗАК Знаци и симптоми оштећења 9. предавање

  2. Церебелум • Мали мозак је део мозга повезан са равнотежом и координацијом покрета, али и у когницијом и понашањем, како код здравих особа тако и у разним болестима

  3. Делови малог мозга • Филогенетски најстарији део церебелума је флокулонодуларни део (архицеребелум – древни мали мозак) који је повезан са вестибуларним једрима те се назива и вестибулоцеребелум • Нешто млађи део је средња линија малог мозга односно вермис са суседним деловима хемисфера који је повезан са понтиним једрима па се назива и понтоцеребелум (палеоцеребелум – стари мали мозак) • Најмлађи део малог мозга су хемисфере па се ова целина назива неоцеребелум (нови мали мозак)

  4. Функције малог мозга • Фина контрола вољних покрета • Извођење невољних покрета • Одржавање равнотеже тела • Регулисање тонуса • Недекларативна меморија • Улога у когницији и понашању

  5. Важност церебелума • Важност церебелума може се видети и из броја неурона који се у њему налазе • Иако мали мозак чини само око 10% укупне тежине мозга, он садржи више од 50% свих неурона у мозгу

  6. Везе церебелума • Церебелум је повезан са осталим делом мозга преко три педункулуса, горњим, средњим и доњим • Нарочито су богате везе са таламусом који је главно релејно једро које је повезано са скоро свим деловима неокортекса • префронталном кором • предњом цингуларом кором • паријеталном кором • темпоралном кором • деловима хипоталамуса

  7. Клинички знаци оштећења малог мозга • Лезије средишњих структура изазивају сметње стајања, хода и асинергију, а бочних делова поремећај координације покрета екстремитета и атаксију • Када је захваћен архицеребелумнастаје поремећај равнотеже са сметњама или немогућношћу стајања, атаксични ход (на широј основи) и нистагмус • Лезије које захватају и палеоцеребелум доводе до још тежих сметњи стајања и хода и атаксије ногу • Оштећења неоцеребелума изазивају хипотонију, дисметрију, интенциони тремор, дизартрију и дисдијадохокинезу

  8. Клинички знаци оштећења церебелума • Атаксија је поремећај координације мишића приликом покрета • Интенциони тремор је ритмички тремор пред циљем (нпр. код покушаја да се кажипрстом додирне нос) • Нистагмус је ритмичко подрхтавање очних јабучица • Дисметрија је промашивање циља (хипо и хиперметрија) • Поремећај координације мишића који учествују у говору доводи до церебеларне дизартрије

  9. Клинички знаци оштећења церебелума • Дијадохокинеза је функција извођења брзих реципрочних покирета (нпр. окретање дланова ка себи и од себе ротирајући подлактице у лактовима) - поремећај ове функције се назива адијадохокинеза • Асинергија је поремећај координације великих група мишића (нпр. одизање горњег дела трупа приликом устајња из лежеег положаја или савијање уназад у стојећем положају)

  10. Асинергија у стојећем положају Према Бабинском

  11. Асинергија у лежећем положају

  12. Атаксија • Атаксије су велика и хетерогена група обољења (преко 50) које захватају мали мозак или искључиво или постоје још и екстрацеребеларне лезије • Атаксије се деле на три велике групе: • стечене атаксије (услед дејства егзогених или ендогених негенетских фактора) • хередитарне атаксије • нехередитарне дегенеративне атаксије

  13. Хередитарне болести малог мозга Аутозомно рецесивни тип наслеђивања: • Фридрајхова атаксија • Абеталипопротеинемија • Рефсумова болести • Атаксија телеангиектазија • Недостатак витамина Е • Церебеларна атаксија раног почетка са очуваним мишићним рефлексима

  14. Хередитарне болести малог мозга Аутозомно доминантни тип наслеђивања (Autosomal dominant cerebellar ataxia - ADCA): • са додатним екстрацеребеларним знацима (ADCA-I) спино-церебеларне атрофије (SCA1, 2, 3, 4) • са ретинитис пигментоза (ADCA-II), SCA7 • са изолованим церебеларним синдромом ADCA - III): SCA5, SCA6 • итд.

  15. Friedreich-ова атаксија • Фридрајхова атаксија је аутозомно рецесивна наследна болест нервног система коју патоанатомски карактеришу дегенеративне промене у • задњим фуникулима кичмене мождине • сензитивним имоторним нервима • церебелуму • спиноцеребеларним путевима • кортикоспиналним путевима

  16. Friedreich-ова атаксија • Мутација је везана за 9 хромозом са експанзијом GAA поновака за митохондријски протеин фратаксин • Дефицит фратаксина доводи до накупљања гвожђа и оксидативног оштећења ћелијских протеина • Болест почиње на почетку друге деценије живота • Фридрајхова атаксија је најчешћа наследна атаксија

  17. Friedreich-ова атаксија • Поремећај дубоког сензибилитета • Атаксија • Дисметрија • Хипотонија • Угашени МТР • Интенциони тремор • Скандирани говор • Екскавирано стопало (pes cavus; у око 50%) • Сколиоза • Позитиван знак Бабинског • Психички поремећаји • Дегенеративне промене срчаног мишића

  18. Pes cavus

  19. Friedreich-ова атаксија • Електрофизиолошки се налазе знаци неуропатије • ЕКГ је измењен у 2/3 случајева • Код ових болесника је чешћа и шећерна болест • Ток је прогресиван те за 1-15 г. постају везани за инвалидска колица • Умиру у средњим тридесетим годинама • Испитивљања потенцијалних лекова су у току

  20. Абеталипопротеинемија • Абеталипопротеинемија je ретка болест која се наслеђује рецесивно • Постоји недостатак беталипопротеина • Поремећена је ресорпција липосолубилних витамина А, Д, Е и К, а ниво серумских липида, нарочито холестерола је низак • У периферној крви се налази акантоцити који су еритроцити са продужецима у виду трнова

  21. Абеталипопротеинемија • Клинички се запажа • ретинална пигметација • aтаксија • арефлексија • губитак положајног сензибилитета у зглобовима • Неуролошки испади реагују делимично на давање витамина Е • Блажа варијанта ове болести је хипобеталипопротеинемија која има блажу клиничку слику или постоји асимптоматски

  22. Спиноцеребеларне атаксије • Спиноцеребеларне атаксије (SCA) су аутозомно доминантне наследне атаксије • До сада је генетски дефинисано преко 25 различитих форми • Све ове болести се клинички испољавају церебеларним знацима, а неке и додатном екстрацеребеларном симптоматологијом

  23. Спиноцеребеларне атаксије • У SCA1 поремеће је протеин Атаксин-1 и настају атаксија, пирамидни знаци, неуропатија, дисфагија (тешкоће гутања) и синдром немирних ногу • У другим болестима ове групе могу још да се виде још офталмоплегија, дистонима, пирамидни знаци, сметње вида, тремор, ментална ретардација, сензорни испади и други знаци, а неке форме имају само изоловану церебеларну атаксију • У дијагностици је значајно генетско испитивање и МР

  24. SCA 6

  25. Конгениталне малформације • Мали мозак је често место малформација (1 на 5000 живорођених) које могу да имају разне реперкусије на развој детета • Изолована хипоплазија доњег вермиса и мега цистерна магна имају добар исход у развоју дететa • Деца са Жуверовим синдромом, хипоплазијом вермиса, понтоцеребеларном хипоплазијом тип 2 и церебеларном агенезом имају умерено до тешко изражено глобално развојно кашњење

  26. Конгениталне малформације • Поремећаји церебелума су повезани са • поремећајима аутономног нервног система • дезоријентацијом у простору • аутизмом • мутизмом • развојном амузијом • Такође је поремећај вермиса повезиван и са схизофренијом

  27. Стечене атаксије - атаксије касног почетка • Атаксије касног почетка су дефинисане почетком после 20 година живота • Осим наследних, срећу се и спорадичне форме • Оне имају различите патолошке супстрате • Релативно су честе церебеларне форме мултисистемске атрофије (раније називана оливопонтоцеребеларна дегенерација)

  28. Паранеопластички синдром • Паранеопластичко обољење церебелума повезано са ситноћелијским карциномом плућа, карциномом оваријума и дојке • Антитела на протеине тумора укрштеном реакцијом оштећују сличне протеине малог мозга и других нервних структура • Сем церебеларних знакова могу да се виде и деменције, екстрапирамидни знаци као и периферна неуропатија • Неуролошка симптоматологија може и неколико година да претходи откривању самог карцинома • Неуровизуализационе методе показују атрофију церебелума и можданог стабла

  29. Интоксикације малог мозга • Жива • Пиперазин • DDT • Литијум • и др • Неки антиепилептици и антидепресиви могу да доведу до појаве интенционог тремора • Поремећаји тиреоидеје дају тремор (хипертиреоза)

More Related