ARHITEKTURA I ORGANIZACIJA RAČUNARA - PowerPoint PPT Presentation

omer
arhitektura i organizacija ra unara l.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
ARHITEKTURA I ORGANIZACIJA RAČUNARA PowerPoint Presentation
Download Presentation
ARHITEKTURA I ORGANIZACIJA RAČUNARA

play fullscreen
1 / 26
Download Presentation
ARHITEKTURA I ORGANIZACIJA RAČUNARA
582 Views
Download Presentation

ARHITEKTURA I ORGANIZACIJA RAČUNARA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. ARHITEKTURA IORGANIZACIJA RAČUNARA

  2. Opšti model računara • Hardver • Softver • Podaci • Procedure • Ljudi David Kroenke

  3. Hardver • Tehnički deo računarskog sistema • Sastoji se od skupa različitih uređaja, gde svaki obavlja više jednostavnih operacija i obrada • Sve one se mogu grupisati u osnovne funkcije, na osnovu kojih se deli na: • Ulazni uređaji • Uređaji za obradu • Izlazni uređaji

  4. Softver • Skup svih programa čini softverski deo računara • Instrukcije-elementarne operacije se grupišu tako da rešavaju određeni zadatak ili pak obavljanje neke složene operacije i tada čine program • Osnovna podela softvera je na : • Sistemski • Aplikativni

  5. Aplikativni softver • Rešava neki konkretan zadatak ili obradu • Korisniku daje konkretne rezultate na osnovu kojih preduzima određene aktivnosti • Primer...

  6. Sistemski softver • Posrednik između korisnika i njegovog programa s jedne strane i hardvera računarskog sistema s druge strane • Omogućava korišćenje tehničkog dela računarskog sistema • Programsko okruženje koje omogućava programerima da što brže i jednostavnije kreiraju svoje aplikacije • Primer...

  7. Princip ekvivalencije hardvera i softvera • Na prvim računarima je bila granica između hardvera i softvera • Šta izvršava algoritme? • Mašinski nivo-algoritam implementiran u obliku elektronskog uređaja • Savremeni računari-implementacije algoritama namenjene za izvršavanje drugih algoritama • Hardverske implementacije brže od softverskih • Hardver i softver logički ekvivalenti

  8. Podaci • Mogu imati oblik imena, brojeva i adresa • Sredstva za izražavanje i dobijanje informacija • Izolovane i neinterpretirane činjenice • Podatak postaje informacija u trenutku njegovog korišćenja

  9. Procedure • Skup postupaka i pravila koja se primenjuju s ciljem pravilne upotrebe računarskog sistema i pravilne obrade podataka • To su zapravo instrukcije upućene ljudima

  10. Ljudi • Krajnji korisnici • Faktor čovek odlučujući svuda • Pridržavaju se određenih procedura pri korišćenju računara • Obavljaju aktivnosti koje stvaraju ili prikupljaju podatke • Razvijaju programe • Kreiraju procedure za druge ljude

  11. arhitektura računara ≠ organizacija računara

  12. ARHITEKTURA RACUNARA – odnosi se na one atribute sistema koji su vidljivi programeru, tj. one atribute koji imaju direktan uticaj na logicko izvrsenje programa • ORGANIZACIJA RACUNARA – odnosi se na operacionalne jedinice i njihove medjusobne veze koje realizuju specifikacije arhitekture • Primer instrukcije mnozenja • Mikroracunari

  13. Arhitektura računara se temelji na • Osnove računarstva • Brojni sistemi • Algoritmi • Digitalna aritmetika • Tipovi i strukture podataka • Programske procedure • Digitalna elektronika • Fizička svojstva digitalnih elemenata...

  14. Racunar kao slozen sistem • Na svakom nivou sistem se sastoji od skupa komponenata i njihovih medjusobnih veza • Na svakom nivou projektant vodi racuna o strukturi i funkciji • Struktura – nacin na koji su komponente u medjusobnom odnosu • Funkcija – rad svake pojedinacne komponente kao deo strukture

  15. SI(System International)

  16. Računarski prefiksi

  17. BROJNI SISTEMI • Način prikazivanja bilo kog broja pomoću niza simbola koji se nazivaju cifre brojnog sistema • Kao i skup pravila po kojima se realizuju osnovne operacije nad brojevima • U računaru se sve kodira kao niz brojeva(računarske instrukcije, specijalni znaci)

  18. BROJNI SISTEMI U odnosu na bazu dele se na: • Binarni sistemi B=2 • 0,1 • Oktalni sistemi B=8 • 0,1,2,3,4,5,6,7 • Dekadni sistemi B=10 • 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 • Heksadecimalni sistemi B=16 • 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F

  19. KONVERZIJA • Konverzija brojeva iz BIN, OCT, HEX u dekadni brojni sistem obavlja se operacijom sabiranja elementarnih proizvoda cifara i njihovih težinskih vrednosti • Konverzija dekadnog celog broja u binarni broj-metodom sukcesivnih deljenja • Konverzija dekadnog broja manjeg od 1 u binarni-metodom sukcesivnih množenja • Konverzija mešovitog dekadnog broja u binarni

  20. KONVERZIJA • Konverzija binarnog u oktalni broj • Konverzija binarnog u heksadecimalni broj • Konverzija oktalnog u binarni broj • Konverzija heksadecimalnog u binarni broj • Konverzija oktalnih u heksadecimalni broj • Konverzija heksadecimalnog broja u oktalni

  21. Zapis znakovnih podataka preko binarnih kodova • ASCII – American National Standard Code for Information Interchange • 7 binarnih cifara i 8. bit za proveru parnosti, 128 razlicitih karaktera • EBCDIC – Extended Binary Coded Decimal Interchange Code • 8 binarnih cifara, 256 karaktera • ISO-8 – International Organization for Standardization • Prvih 127 se poklapa sa ASCII • IBM-PC • 8-bitni kod, takodje 127 prvih se poklapa sa ISO-8 • UNICODE – UNIversal enCODE • Podrzava klasicne jezike

  22. Primer • Izračunajte cenu zamišljenog računara koji koristi brojeve u rasponu 0-31, uz korišćenje binarnog i oktalnog brojnog sistema. Pokažite koji je jeftiniji! • Funkcija cene C=kqp, gde je q-baza, p-broj mesta potrebnih da se prikaže određeni maksimalni broj, dok je k-proizvoljna konstanta k>0 • C2=k x 2 x 5=10k • C8=k x 8 x 2=16k • C2<C8→binarni je jeftiniji

  23. Aritmetika u brojnim sistemima • Kod binarnih sistema kod sabiranja javlja se prenos1 u sledeći bit, tzv. Carry • 0101+0111=? • Pozitivni (0) i negativni (1) brojevi • Direktni kod – znak i apsolutna vrednost • Inverzni kod- prvi komplement-nepotpun komplement • Dopunski kod- drugi komplement-potpun komplement

  24. Prvi komplement • Dobija se tako što se sve nule u direktnom zapisu binarnog broja promene u jedinice, a sve jedinice u nule • Određivanje dekadne vrednosti negativnog broja • Problem nule

  25. Drugi komplement • Prvom komplementu se doda jedinica • Određivanje vrednosti negativnog broja • Prednost je sto poseduje samo jedan zapis nule • Celobrojne vrednosti se u savremenim racunarima skoro iskljucivo zapisuju u potpunom komplementu