1 / 112

PLASMAN I TRGOVANJE

PLASMAN I TRGOVANJE. Mr Aleksandra Bradi ć-Martinović. PRIMARNI PLASMAN. Primarno tržište ( Primary Market ) je tržište na kome se emituju hartije od vrednosti kojima se finansira aktivnost ekonomskih subjekata Često se naziva i emisiono tržište

olympe
Download Presentation

PLASMAN I TRGOVANJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PLASMAN I TRGOVANJE Mr Aleksandra Bradić-Martinović

  2. PRIMARNI PLASMAN • Primarno tržište (Primary Market)je tržište na kome se emituju hartije od vrednosti kojima se finansira aktivnost ekonomskih subjekata • Često se naziva i emisiono tržište • Ekonomski subjekti, na taj način, mobilišu kapital izdavanjem dugoročnih finansijskih instrumenata • Prodaja se uglavnom vrši preko institucionalnih investitora, a ređe, direktno

  3. Otvaranje preduzeća • Procedura izlaska na primarno tržište naziva se otvaranje preduzeća • Prednosti: • Rast – pristup eksternim izvorima omogućava preduzeću brži rast zbog lakšeg pribavljanja dodatnog kapitala • Položaj – lakše dobija bankarske kredite i u mogućnosti je da koristi međunarodne izvore • Fleksibilnost – lakše se menja finansijska struktura (krediti i trajni kapital), preduzeće koristi jeftiniju opciju • Likvidnost – akcije se mogu prodavati na berzi

  4. Otvaranje preduzeća • Nedostaci otvaranja: • Izloženost javnosti – obaveza objavljivanja informacija o preduzeću • Pritisak investitora – menadžment može da trpi pritisak vlasnika akcija, a to smanjuje manevarski prostor • Rizik preuzimanja – većinski vlasnik akcija • Odliv poverljivih informacija – transparentnost preduzeća je osnovni princip zaštite investitora, ali odliv informacija može biti i nekontrolisan

  5. Prva (inicijalna) javna ponuda akcija • Specifičnost javne ponude (Initial Public Offering – IPO) je da te akcije nemaju ni cenu, ni tržište • Uglavnom početna emisija ima diskont više od 15% (da banka ne bi izgubila investitore, jer je rizik visok; a preduzeću je to način ulaska na tržište) • Svaki naredni upis neće morati da bude podcenjen

  6. Oblici emisije • Plasman emisije je glavna operacija na primarnom tržištu • Zadatak investicionih banaka • Postoje tri osnovna načina plasiranja emisije: • Javni plasman, • Privatni plasman i • Privilegovani plasman • Način plasmana zavisi od emitenta (preduzeća, banke, javni fondovi i država)

  7. 1. Javni plasman • Jedna od najvažnijih institucija u procesu javnog plasmana je investiciona banka, posrednik • Njena osnovna funkcija je da kupuje akcije od emitenta i prodaje ih investitorima • Postoje dva načina ponude: • Tradicionalni upis i • Ubrzani upis hartija od vrednosti

  8. 1. Javni plasman • Tradicionalni upis podrazumeva da se investiciona banka pojavljuje u ulozi principala (deluje u svoje ime za tuđ račun) • Preuzima na sebe prodaju emisije dajući preduzeću ček na prodajnu vrednost • Banka je garant uspešnosti (Underwriter) i snosi rizik umesto emitenta

  9. 1. Javni plasman • Tradicionalni upis se temelji na pregovorima ili aukciji • Banka umesto princpala može biti i agent (nastupa u ime i za račun emitnenta) – prodaja emisije na temelju najbolje namere(Best Efforts) • Banke ne preuzimaju nikakvu odgovornost • Za ovu opciju opredeljuju se manja preduzeća

  10. 1. Javni plasman • Vreme trajanja tradicionalnog upisa traje nekoliko nedelja ili meseci • Od 1982. u SAD postoji mogućnost ubrzanog upisa, koji traje par dana • Mogu da ga koriste velika preduzeća čije se akcije već kotiraju na berzi, i koristi se za dodatne emisije, koje ne moraju biti velike

  11. 2. Privatni plasman • Privatni plasman (Private Placement) je prodaja emisije ograničenom krugu institucionalnih investitora • Banka je agent i naplaćuje proviziju • Investitor nema nameru da prodaje dalje HoV, već ih unosi u svoj portfolio i daje banci izjavu (Investment Letter) kao potvrdu te obaveze • Opredeljuju se manja i srednja preduzeća koja ne mogu da pokriju troškove javnog plasmana, ali ona i snose sav rizik

  12. 3. Privilegovani plasman • Akcije se prodaju postojećim akcionarima po osnovu prava preče kupovine (Preemptive Right) • Služi sprečavanju smanjenja vlasničkog udela postojećih akcionara • Preduzeće šalje svakom akcionaru po jedno pravo za svaku akciju koju poseduje, ali prava su prenosiva (vlasnik može da proda svoja prava)

  13. 3. Privilegovani plasman • U situaciji kada nije prodata cela emisija, banke mogu da “čekaju” i ta situacija se naziva stand by aranžman • Banke za ovu uslugu naplaćuju odgovarajući procenat • Drugi način koji se ređe koristi je putem dozvole dodatnih prava

  14. 3. Privilegovani plasman • Usmeravanje dela emisije akcija zaposlenima je u novije vreme tendencija u razvijenim tržišnim privredama, sa ciljem što većeg podudaranja interesa zaposlenih i menadžmenta. • Slična je situacija i sa preduzećima u državnom vlasništvu u procesu privatizacije – zaposleni imaju pravo da po povoljnim cenama kupe određenu količinu akcija

  15. 3. Privilegovani plasman • Emisija besplatnih akcija se vrši distribucijom postojećim akcionarima srazmerno broju postojećih akcija • To je čisto knjigovodstvena transakcija sa ciljem obaranje tržišne cene, u slučaju da cena akcije postane prevelika za tržište, a time opada likvidnost, jer je sve manji broj investitora koji mogu da je priušte

  16. Uloga investicionih banaka i investicionih odeljenja brokersko-dilerskih kuća • Uloga obuhvata : • Savetodavne usluge • Pokroviteljstvo emisije • Prodaju hartija • U poslednje dve banke nastupaju u konzorcijumu, a to je značajno zbog raspodele rizika • Nemački model je specifičan po tome što ne postoje posebne investicione banke, već departmani univerzalnih banaka

  17. Uloga investicionih banaka i investicionih odeljenja brokersko-dilerskih kuća • Savetodavna aktivnost – procenjuje se realan obim i uslovi emisije, pomoć prilikom izrade preliminarnog prospekta • Pokroviteljstvo emisije – davanje garancije emitentu da će predviđena količina emitovanih akcija biti prodata na primarnom tržištu, banka otkupljuje neprodate akcije i za taj rizik naplaćuje nadoknadu • Prodaja hartija – preko prodajne mreže koju organizuje investiciona banka.

  18. Početna cena akcija na primarnom tržištu • Lako se određuje u situacijama kada postoje ranije emisije identičnih akcija • U suprotnom, jedan od načina je traganje za kompanijama koje imaju približno slične karakteristike profitabilnosti i već kotirane akcije (benčmarking) • Vrste ugovornih odnosa između emitenta i investicione banke: • Princip najvećeg napora – rizik snosi emitnent • Čvrsta obaveza ponude – rizik snosi banka

  19. Početna cena akcija na primarnom tržištu • Na početnu cenu akcija utiču: • Ukupna situacija na tržištu kapitala – velika količina novih emisija povećava rizik • Specifičnost emitenta – veće kompanije manje potcenjuju svoje akcije, pa je profit investitora manji (ali i rizik) i obrnuto • Politika investicione banke – cilj su što niže cene, ali balansirano

  20. Početna cena akcija na primarnom tržištu • Metodi utvrđivanja cene ponude: • Fiksna cena – uobičajen metod pri kojoj emisija zahteva sponzora; za sponzore je značajno da cena na tržištu ne padne ispod cene ponude i zato se ona malo umanjuje u odnosu na očekivanu • Licitaciona ponuda – koristi se u situacijama kada je preduzeće gotovo nemoguće vrednovati, a cilj je da se prodaju sve akcije

  21. Početna cena akcija na primarnom tržištu • Preveliki upis i dodeljivanje -ako se kod fiksne cene javi previše lica ili kod licitacione odluči za nešto nižu cenu prodaje nastaje problem kome i koliko prodati akcije • Moguće procedure za prevazilaženje problema: • Lutrija svih učesnika • Srazmerno umanjenje (npr. 10% manje od tražene količine)

  22. Sekundarno tržište • Sekundarno tržište je tržište na kome se trguje već emitovanim HoV ili drugim finansijskim instrumentima • Na primarnom tržištu se vrši emisija, a na sekundarnom dalja preprodaja • Najvažnije uloge sekundarnog tržišta: • Likvidnost – mogućnost relativno lake prodaje finansijskih instrumenata, a time vlasnici dolaze do likvidnih novčanih sredstava • Određivanje cene – formiranje realne tržišne cene

  23. Sekundarno tržište • Sekundarna tržišta se mogu podeliti na: • Berzanska – gde se trgovanje vrši na specijalizovanim mestima – berzama • Vanberzanska – promet koji se obavlja van berze (OTC u Americi) • Elektronska tržišta – poseban oblik vanberzanskog trgovanja (24 sata, 7 dana u nedelji)

  24. Klijenti brokersko-dilerskih društava • Građani, preduzetnici, preduzeća, banke, osiguravajuća društva, fondovi… • Dva pola korisnika: • Ne poznaju tržište i nemaju jasan cilj • Poznaju tržište, ali se za usluge odlučuju, pre svega, zbog formalnih razloga • Bez obzira na vrstu korisnika usluga, oni se prvo moraju upoznati sa osnovnim principima funkcionisanja ove delatnosti

  25. Klijenti brokersko-dilerskih društava • Klijent mora da stekne poverenje i to je ključno • Obavezno se mora predočiti rizik koje klijent preduzima kada ulazi u transakcije • Brok-dil društva vode dosijee klijenata • Razgovor sa klijentom (formular u priručniku) • Sticanje statusa klijenta za fizička i pravna lica

  26. Klijenti brokersko-dilerskih društava • Spisak dokumenata potrebnih za sticanje statusa razlikuje se za fizička i pravna lica • Zaključuje se ugovor kojim se definišu prava i obaveze, tj. ugovor o posredovanju • Potrebno je da klijent da i ovlašćenja zastupanja i raspolaganja sredstvima

  27. Klijenti brokersko-dilerskih društava • Procedura: • Otvaranje računa, vrste: • Gotovinskog (cash account) • Marginskog (margin account) • Zajedničkog (joint account) – koriste manji investitori • Račun koji skriva identitet vlasnika (nominee account) • Račun upravljanja (managing account) – klijent daje ovlašćenje profesionalnom investicionom savetniku

  28. Klijenti brokersko-dilerskih društava • Nalozi – ugovorom se definiše način izdavanja verodostojnih naloga za kupovinu ili prodaju HoV (šifra) • Izvršenje naloga, zaključnica i saldiranje – nalog mora biti precizan i potpuno definisan. Važno je voditi evidenciju o tačnom vremenu kada je nalog primljen i kada je prosleđen, posebno ako dođe do spora sa klijentom.Kada se zaključi transakcija, klijentu se javlja povratna informacija (usmeno – telefonom i pismeno – zaključnica)Saldiranje se vrši par dana nakon zaključenja, 1-5 (T+1 ili T+4)

  29. Nalozi • Berzanski posao je ugovor o prodaji kotiranih hartija, koji preko berze zaključuju posebno ovlašćena lica po posebnim pravilima. • Berzanski posao može da zaključi neposredno samo član berze, a ostali preko njega posredno • Berzanski nalog je nalog, koji klijent (nalogodavac) daje trgovcu, članu berze (nalogoprimac), da mu proda ili kupi određene hartije na berzi.

  30. Nalozi • Nalog je javna ponuda za zaključenje berzanskog posla, jer svaki drugi učesnik kome odgovora, može da je prihvati, čime se nalog izvršava i zaključuje berzanski posao • Nalogom se zaključuju dva ugovora: • Ugovor o nalogu • Ugovor o prodaji HoV • Nalog može da bude usmen i pismen

  31. Nalozi • Sadržina • Kod ugovora o nalogu bitni su vrsta posla koju trgovac treba da obavi za klijenta (prodaja ili kupovina), rok i način izvršenja posla • Kod ugovora o prodaji HoV bitno je koja hartija treba da se proda ili kupi, cena i rok za izvršenje posla

  32. Nalozi • Podela naloga prema obimu slobode koju trgovac ima u ugovaranju cene hartija • Tržišni (nelimitirani) nalog – klijent ovlašćuje trgovca da zaključi posao po najpovoljnijem kursu koji HoV bude imala u trenutku njegovog iznošenja na tržište (trgovac ne odgovara za eventualni gubitak klijenta)

  33. Nalozi • Granični (limitirani) nalog – klijent naređuje trgovcu da zaključi berzanski posao po označenom, graničnom ili povoljnijem kursu određene hartije. Granični kurs je najviši kurs koji je nalogodavac spreman da plati ili najniži po kome je spreman da proda,Trgovac je dužan da kupi po tom kursu ili nižem ili da proda po tom ili višem u protivnom postupa kao neovlašćeni zastupnik

  34. Nalozi • Tok radnji u vezi naloga: • Davanje naloga – lično ili preko zastupnika (npr. banke) • Prijem i ispitivanje naloga – prvo se ispituje identitet i poslovna sposobnost nalogodavca, zatim urednost naloga (tehnički) i na kraju pokriće (u hartijama ako je u pitanju prodaja ili u novcu, ako je u pitanju kupovina); u slučaju da se utvrdi neregularnost, nalog se odbija, a ako se primi, unosi se u knjigu naloga

  35. Nalozi • Prihvat – u zavisnosti od regulative, trgovac nije obavezan da prihvati nalog bez obzira na njegovu formalnu ispravnost, ali ako ga prihvati odmah se zaključuje ugovor o nalogu • Povlačenje i izmena – u zavisnosti od regulative nalogodavac može da povuče svoj nalog, ali tada plaća proviziju trgovcu zbog gubitaka

  36. Nalozi • Izvršenje – izvršavanjem obaveze iz ugovora o nalogu, posrednik zaključuje nov ugovor – berzanski posao • Način zaključenjaa) Puštanjem u kotaciju – iznošenje na tržišteb) Povezivnajem (ukrštanjem) kupovnog i prodajnog nalogac) Samostalnim istupanjem – trgovac prodaje svoje HoV

  37. Nepokrivena prodaja – prodaja na kratko • Precizniji prevod short sale bila bi prodaja bez pokrića, iako se izraz “prodaja na kratko” koristi češće • Učesnik istovremeno pozajmljuje i prodaje HoV, a čiji je vlasnik drugi učesnik kome se obavezuje da će vratiti u tačno određenom roku, uz odgovarajuću nadoknadu (kamatu) • Duga pozicija označava vlasnika hartije, tj. onoga koji hartiju poseduje

  38. Nepokrivena prodaja – prodaja na kratko • Princip:Prodavac pozajmljuje aktivu, prodaje je po višoj ceni na tržištu, kasnije je kupuje po nižoj ceni, vraća je vlasniku uz kamatu i zadržava razliku kao svoju zaradu. • Zbog velikih manipulativnih radnji u prošlosti, ova oblast trgovanja je striktno regulisana

  39. Marginska trgovina • Marginska trgovina (margin trade) – pojam koji asocira na trgovinu HoV na kredit • Brok-dil društva mogu pojedinim klijentima ponuditi specifičan vid izmirenja obaveza za kupljene HoV • Obično se poslovanje počinje gotovinskim računom, tj. od kupca se očekuje da deponuje 100% sume koja je potrebna za kupovinu aktive

  40. Marginska trgovina • Marginska trgovina podrazumeva otvaranje specifičnog marginskog računa, koji omogućava korišćenje kredita u finansiranju investicije • Suština je da se kupovina HoV finansira delimično gotovinom klijenta, a delimično kreditom koji dobija od strane brokerske kuće, uz plaćanje kamate

  41. Marginska trgovina • Marginska trgovina predstavlja mehanizam putem koga brokerske kuće obogaćuju lepezu svoje ponude prema klijentima • Marginska trgovina je, takođe, visokoregulisana oblast • U SAD, npr. Odbor sistema Federalnih rezervi (Federal Reserve Board) kroz regulative T i U definiše maksimalan iznos sredstava koja mogu biti pozamljena – marginski zahtev (margin requirement), a danas je taj iznos 50%

  42. Marginska trgovina • Nakon inicijalne kupovine HoV menja se tržišna cena, a takođe se menja i proporcija između sopstvenih i pozajmljenih sredstava • Primer: Investitor kupuje 100 akcija preduzeća ABC po ceni od $100. Ukupna vrednost investcije (UVI) je $10.000; iznos sopstvenih sredstava (equity) E=$5.000, a pozamljenih K=$5.000 (odnos 50:50%)

  43. Marginska trgovina • Prema tome, u momentu inicijalne trgovine T0 imamo sledeću situaciju:TC0 = $100UVI0 = $10.000E0 = $5.000K0 = $5.000 odnos % 50:50 • Ukoliko cena poraste za $20, situacija se menja:TC1 = $120UVI1 = $12.000E1 = $7.000K1 = $5.000 odnos % 58,3:41,7

  44. Marginska trgovina • Ukoliko cena padne za $20, situacija je:TC2 = $80UVI2 = $8.000E2 = $3.000K2 = $5.000 odnos % 37,5:62,5 • Ovo je nepovoljna situacija, jer se povećava relativni udeo duga u ukupnoj vrednosti transakcija

  45. Marginska trgovina • Margina održavanja (margine maintenance) – zahtev brokerske kuće za održavanjem minimalne proporcije investitorove aktive u odnosu na ukupnu vrednost investicije; zaštitni mehanizam • Ukoliko se desi da udeo klijenta (equity) padne ispod 25% (SAD) tada klijent dobija marginski poziv (margin call), tj. obavezu da uplati dodatna sredstva; ako klijent ne reaguje u roku od 3 dana, brok. kuća ima pravo da likvidira poziciju klijenta (prodaje aktivu)

  46. Modeli za utvrđivanje cena HoV na tržištu kapitala • Sistem trgovanja je mehanizam sučeljavanja ponude i tražnje, gde se postiže dogovor o ceni odgovarajućoj za obe strane, što dovodi do transakcije • Osnovni tipovi trgovanja: • Tržište zasnovano na nalozima (order driven market) • Dilersko (posredničko) tržište (quote driven market)

  47. Izbor i funkcija sistema trgovanja • Izbor sistema trgovanja zavisi od: • Stepena razvijenost tržišta HoV • Infrastrukturne izgrađenosti • Nivoa likvidnosti HoV • Stepena restriktivnosti zakonske regulative za ulazak investitora i sl. • Sistem trgovanja treba da obezbedi: • Tržišnu cenu koja uravnotežuje ponudu i tražnju • Stabilizaciju tržišta postizanjem stabilne cene • Dobar nadzor tržišta preko kontrolora • Kvalitet tržišnog materijala i učesnika

  48. Tržište zasnovano na nalozima (Order Driven Market) • Tržište zasnovano na nalozima podrazumeva da ono funkcioniše na osnovu naloga za trgovanje koje učesnici upućuju (klijenti brokeru, a broker berzi) po specificiranoj ceni • Ova vrsta aukcijskih tržišta prihvatljiva je za nelikvidna i plitka tržišta, kao za tržišta sa velikim brojem malih naloga, čije su cene sklone većim oscilacijama

  49. Tržište zasnovano na nalozima (Order Driven Market) • Periodična aukcija sa jednom cenom (metod preovlađujuće cene – Single Price Auction) • Bazira se na: • Kumuliranju naloga kupovine i prodaje tokom međuaukcijskog perioda • Održavanju aukcija u ravnomernim, periodičnim ciklusima • Utvrđenom algoritmu kojim se formira jedinstvena aukcijska cena trgovanja • Simultanom izvršavanju naloga na osnovu jedinstvene cene formirane na aukciji

  50. Tržište zasnovano na nalozima (Order Driven Market) • Dinamika zakazivanja aukcija zavisi od likvidnosti HoV kojom se trguje, i kreće se od više puta dnevno, do jednom ili dva puta mesečno… • Nalozi se prikupljaju između dve aukcije – klijenti ih popunjavaju sa definisanom cenom i dostavljaju brok. kući , koja ih unosi u trgovački sistem berze po redosledu prijema

More Related