Евалуација екстерне евалуације са индикаторима

1. Евалуација екстерне евалуацијеса индикаторима Показатељи остварености предуслова за мерење квалитета образовних установа

2. Квалитет образовања као резултат квалитета образовне стратегије и квалитетног образовног система • Вредновање система образовања је кључни део успостављања и осигурања квалитета образовања.

3. Предуслови за спровођење екстерне евалуације установа • делотворан и ефикасан систем • остваривост, применљивост и променљивост образовне стратегије

4. Индикатори квалитета и ефикасности система • Адекватни и расположиви подаци за међународна поређења и поуздану анализу националне образовне политике • Систем за објективну екстерну евалуацију ученичких постигнућа (стопе пролазности: велики проценат одличних ученика, екстремно мали број понављача; релевантност резултата завршног испита) • Поуздан систем за проверу ефикасности – трајности и корисности знања и вештина

5. Квалитет и ефикасност система Национални стандарди квалитета: • Простора у којим се реализују програми • Опреме и дидактичких материјала • Школске библиотеке • Институционални ресурси • Равнотежа између академског образовања за програмске садржаје и педагошког образовања за праћење ученичких образовних и развојних постигнућа

6. Квалитет и ефикасност система • Наставни планови и програми у складу са развојним могућностима и потребама ученика • Релевантни стандарди постигнућа • Наставни програми који представљају дидактички осмишљене садржаје које ученици одређеног узраста треба да усвоје (а не пресликани садржаји појединих академских дисциплина)

7. Квалитет и ефикасност система • Оперативни и поуздани механизми за контролу квалитета образовања • Оперативни централни информациони систем за управљање у просвети • Укључивање наставника и школа у процедуре одлучивања • Одговарајући однос између броја ученика и наставника (број ученика по наставнику – већи у односу на остале земље)...

8. Свет око нас • У свету, вредновање образовних установа врше министарства образовања.

9. Екстернаевалуација • Република Србија има МПН и две агенције: ЗУОВ и ЗВКОВ које обављају његове послове. • Правилник о стручно-педагошком надзору (2007) • Правилник о стандардима квалитета рада установа (2011) • Правилник о вредновању квалитета рада установа (2012) • Недостаје систему образовањуи образовна стратегија

10. Међународна конференцијa „Праћење квалитета рада школа у Србији“ • Пројекат Развој стандарда и инструмената за спољашње вредновање квалитета рада образовно-васпитних установа, реализован од јуна 2008. године кроз сарадњу ЗВКОВ-а и Образовног инспектората Краљевине Холандије, уз учешће и подршку Министарства просвете • 15. децембар 2010. године, Међународна конференција у Палати Србије на Новом Београду.

11. УЧЕСНИЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ Г. Рик Стур главни инспектор за средње, стручно и високо образовање при Холандском инспекторату за образовање: • • Желимо најбоље за наше ученике и наше друштво; • • Холандски инспекторат: дугогодишња традиција, стално у покрету; • • Јачање капацитета кроз сарадњу и иновације; • • Уочавање ризика кроз процену објављених резултата школа; • • Оцењивање школа и оцењивање система;

12. Оцењивање школа и оцењивање система • • Сумирање: како школе напредују, целокупно; • • Како нам иде на међународном нивоу (PISA, 2009); • • Како нам иде у односу на стратешке циљеве владе (бити међу најбољима у свету, смањење броја ученика који напуштају школу, подизање нивоа за холандски језик и аритметику,…);

13. Правилник о стандардима квалитета рада установа Садржи:7 подручја квалитета, 30 стандарда који описују посебне области квалитета и 158 индикатора (мерљивих компоненти стандарда) • Постављени стандарди представљају одраз системских решења, односно пропуста • Мерљивост и одрживост индикатора квалитета одсликава квалитет нашег образовног система, односно његових законских и подзаконских аката

14. 1. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ И ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА • 1.2.3. Програми наставних предмета су међусобно садржајно усклађени у оквиру сваког разреда. • 1.2.4. Програми наставних предмета су међусобно временски усклађени у оквиру сваког разреда.

15. Курикулум • Постојеће наставне планове и програме за основне и средње школе одобрило је МПН у високоцентрализованој процедури

16. Стратегија образовања у Србији до 2020. године • Бројни узроци ниског квалитета основног образовања: • А) планови и програми су обимни, нефлексибилни, неусклађени • Б) деца су преоптерећена, нема времена за рад на разумевању, повезивању и примени знања • В) мала заступљеност модерних облика рада у школи...

17. OECD (2012), Strengthening Integrity and Fighting Corruption in Education: Serbia, OECD Publishing • Некиодпроблемаукључују: слабуилиникаквукомуникацијуилихоризонталнукоординацијуизмеђуразличитихгрупакојесастављајунаставнепрограмезаразличитеобластинаставе; узакприступзаснованнапредметимакојиискључујеинтердисциплинарнеилиунакрсневезеизмеђунаставнихпрограма; минималноучешћенаставника упроцесуизраде и накнадногутврђивањанаставнихпрограма;

18. OECD (2012), Strengthening Integrity and Fighting Corruption in Education: Serbia, OECD Publishing • Hаставни програми се углавном састоје од списковајединица наставног садржаја без помињања процеса учења у учионици; курикулум садржи само обавезне предметекоји се морају у потпуности обрадити у учионици, мада реално није могуће испредавати односно научити све обухваћенеинформације (OECD, 2003) због недовољно времена за наставу.

19. Недељни фонд часова • ПИСА пружа информације о томе колико времена ученици у Србији проводе на редовним часовима српског језика и математике. • Часови матерњег језика у Србији трају у просеку 145 минута, у ОЕЦД подручју 217 минута. • Просечан недељни фонд часова математике износи 155 минута у Србији, а 214 минута удржавама ОЕЦД.

20. Неоперативност система • Неусклађеност са недељним и годишњим фондом часова ученика европских земаља • Систем омогућава само извођење редовне наставе из обавезних школских и обавезних изборних предмета. • С обзиром на обим програма и релативно мали број часова, већи део времена издваја се за излагање новог градива • Ученицима се оставља мало времена за самостално бављење новим наставним градивом и за његово усвајање • Интензитет рада је већи, а квалитет педагошког процеса лошији • Ваннаставне активности се маргинализују и гасе – егзистирају само на папиру • Замиру активности које доприносе остваривању социјализацијских и васпитних циљева

21. Распоред часова редовне наставе и осталих облика образовно-васпитног рада за ученике основне школе • Неоперативност и непримереност наставних планова огледа се у раскораку између законске норме и стварног стања • У распоред часова редовне наставе и осталих задужења није могуће сместити све сегменте који су прописани наставним плановима

22. Оптерећеност наставника и ученика • Закон о основној школи Члан 26 / 56 (нацрт 2011) • Ученик разредне наставе има до 20 часова наставе недељно, односно до четири часа наставе дневно, а ученик предметне наставе до 25 часова недељно, односно до пет часова наставе дневно. • У недељни број часова из ст. 1. и 2. овог члана не урачунавају се часови из изборних предмета и ваннаставних активности. • Часови из ст. 1. и 2. овог члана могу се увећати до 5 часова осталим активностима.

23. Структура наставног плана за други циклус • Облик обр.васпитног рада V VI VII VIII • Редовна настава23242626 • Обавезни изборни предмет1111 • Други страни језик2222 • Одабрани спорт1111 • Изборни предмет 1 111 • 28293131 • Додатна настава11 11 • Час одељенског старешине1111 • 30313333 • Допунска настава1111 • Слободне активности 1-2 1-2 1-2 1-2 Друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности • 32-33 33-34 34-35 34-35

24. Структура радног времена наставника, васпитача и стручних сарадника • Структура радног времена наставника, васпитача и стручних сарадника у школи регулисана је Законом о основама система образовања и васпитања (члан 125) и подзаконским актима. Према том закону (члан 125. став 1) у оквиру недељног пуног радног времена педагошка норма, то јест норма непосредног рада са ученицима износи: • за наставника – 20 сати = 23 часа

25. Непосредни рад са ученицима • проф. српског језика: 18 редовна настава • Допунска настава • Додатна настава • Припрема и такмичења ученика • Културна и јавна делатност школе • Припреме за полагање поправних испита • Припреме за полагање завршног испита • Слободне активности • Одељенска заједница и одељенско старешинство • Излети и екскурзије • Стимулативни програми • Образовно-васпитне активности у складу са потребама ученика, школе и локалне заједнице

26. Структура четрдесеточасовне радне седмице • Планирање, програмирање, припрема за рад • Учешће у раду Стручног актива за развој школског програма • Стручно усавршавање • Планирање активности реализације и развоја школског програма • Сарадња са родитељима, стручним сарадницима и локалном заједницом • Праћење развоја и напредовања ученика у остваривању исхода образовања • Вођење евиденције • Стручно веће за српски језик • Тим за самовредновање (Школски програм и Годишњи план рада) • Културна и јавна делатност • Педагошки колегијум • Стручни тим за развој школског програма • Тим за имплементацију и праћење образовних стандарда • Школски лист • Рад у стручним органима • Дежурство у школи • Вођење школске документације • Комисије • Менторски рад • Тим за праћење реализације стручног усавршавања

27. 1.3. Годишњи план рада школе омогућава остварење циљева и стандарда образовања и васпитања. • 1.3.1. У годишњим плановима наставних предмета наведени су циљеви учења по разредима. • 1.3.2. Годишњи планови наставних предмета садрже образовне стандарде. • 1.3.3. У годишњим плановима наставних предмета предвиђена је провера остварености прописаних образовних стандарда или циљева учења наставног предметанаведених у наставном програму. • 1.3.4. У оперативним/месечним плановима наставника наведено је којим садржајима ће се остварити циљеви учења предмета у датом разреду.

28. Стандарди за крај основног образовања СЈ 1.1.2. основни ниво • разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда

29. Јасност исказа и процена у односу на садржај • Формулација СЈ 1.1.2. садржи 3 захтева и 5 појмова које није могуће сместити на исти ниво релевантности и остварљивости • (1) разликује уметнички и неуметнички текст; • (2) уме да одреди сврху текста: • експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда • Наведени захтеви не могу бити стандард у истом разреду • Сви захтеви нису за исти, основни ниво • Неопходно је раздвојити захтеве да би се могло прецизирати ком су разреду и нивоу примерени • .

30. Уметнички и неуметнички текст • Недостају почетни стандарди за основни ниво: • а) познаје појмове уметнички и неуметнички текст; • б) разликује уметнички и неуметнички текст; • в) именује врсте уметничког и неуметничког текста.

31. Врсте текста • Одређивање сврхе текста не може бити на основном нивоу, посебно ако се укључују аргументација и пропаганда. • Исказ је нејасан због коришћења непримерене терминологије: појмови нису прикладни јер нису познати као врсте текста. • Аргументација, 1. доказивање, образлагање; начин изношења и распоређивања доказа. 2. скуп аргумената. (Иван Клајн, Речник страних речи, стр. 143)

32. Врсте текста: Аргументација • Аргументације нема у речницима књижевних термина: • 1. Аргумент у књижевности означава кратак апстракт, преглед заплета или препричану садржину која се штампа као предговор или увод у дело. • 2. У драми означава кратко изношење замисли писца (сродан прологу)… • 3. У беседништву последњи део беседе.(Тања Поповић, Речник књижевних термина, стр. 55)

33. Пропаганда? • Пропаганда јесте «планско ширење идеја и уверења ради придобијања јавног мњења». • Да ли се мисли на рекламу која представља: «истицање добрих својстава робе и услуга посредством средстава јавног информисања»?

34. Терминологија • Недоследно се користе термини дескрипција (описивање) и нарација (приповедање) – овде су врсте текста, док су у оквиру СЈ 2.4.7. наведени као облици казивања у књижевноуметничком тексту. • Неусклађеност је уочљива и међу областима у којима се поменути термини појављују: СЈ 1.1.2. Вештина читања и разумевања прочитаног, основни ниво СЈ 2.4.7. Књижевност, средњи ниво

35. Несклад између стандарда и програма • Наставни програм за 7. разред, област Језичка култура, основни облици писменог и усменог изажавања: • Подела текстова (и облика изражавања) према основној сврси: излагање (експозиција), опис (дескрипција) и приповедање (нарација) као три од пет главних врста текстова. • Програм наговештава главне врсте текстова, што оставља простор и за неке друге, споредне. Нигде се даље не говори о томе које су преостале две врсте.

36. Експозиција • Наставни програм за 7. разред, област Језичка култура, основни облици писменог и усменог изражавања: • Експозиција: писање обавештења из текућег школског живота; најава догађаја; интервју.

37. Експозиција у документу о стандардима? • експозиција, изношење, излагање;уводни део књижевног или сценског дела у којем се читаоци или гледаоци уводе у даљи ток радње...(Иван Клајн, Речник страних речи) • експозиција, излагање, уводни део у књижевном остварењу. Обично предочава почетну ситуацију дела, тако што читаоца упознаје са догађајима који претходе почетку радње и који одређују даљи заплет и односе међу ликовима (Тања Поповић, Речник књижевних термина)

38. Процена документа о стандардима • - читав документ о стандардима је непрецизан, • - садржи мноштво произвољних захтева, • - искази су углавном нејасни, • - терминологија је спорна, • - стандарди се понављају без проширивања захтева, • - постоје материјалне грешке…

39. Спорни и непожељни термини, непримерени узрасту: • пропаганда • експозиција (излагање); експозиторни текст • аргументација; аргументативни текст • расправа(недоследност и неусклађеност – програм за 8. разред: расправа (аргументативни текст) и пропагандни текст)

40. Спорни и неповезани елементи: • приказ,репортажаи расправа (расправа је у стандардима смештена у неуметничке текстове, репортажа је облик новинарског излагања) • вест, реферат и извештај (у ком контексту су повезани?)

41. Спорни и непожељни термини, непримерени узрасту: • нелинеарни елементи текста • сложенији нелинеарни елементи • вишеструке легенде, табеле… • индекс, појмовник – регистар? • медијум изражавања • основне лексичке појаве - метафора* као лексички механизам • метонимија* као лексички механизам • дијалекатска разуђеност

42. Порекло документа о стандардима– The National Curriculum 2007 • Programme of study for key stage 3 and attainment targets www.qca.org.uk/curriculum • компетенције • нелинеарни елементи текста • језички варијетети • жанрови писане комуникације • целовит и кохерентан текст

43. 1.1Competence • a Being clear, coherentand accurate in spoken and written communication. • b Reading and understanding a range of texts, and responding appropriately. • c Demonstrating a secure understanding of the conventions of writtenlanguage, including grammar, spelling and punctuation. • d Being adaptable in a widening range of familiar and unfamiliar contextswithin the classroom and beyond. • e Making informed choices about effective ways to communicate formallyand informally.

44. Делокруг (способност, спремност) • а. Бити јасан, доследан и прецизан у говорној и писаној комуникацији. • б. Читање и разумевање различитих текстова и реаговање на одговарајући начин. • ц. Показивање/демонстрација сигурног разумевања конвенција писаног језика, укључујући граматику, правопис и интерпункцију. • д. Бити прилагодљив у широком распону познатих и непознатих контекста у учионици и ван ње. • е. Прављење избора ефикасних начина формалне и неформалне комуникације.

45. 1.3 Cultural understanding aGaining a sense of the English literary heritage and engaging withimportant texts in it. • b Exploring how ideas, experiences and values are portrayed differently intexts from a range of cultures and traditions. • c Understanding how English varies locally and globally, and how thesevariations relateto identity and cultural diversity.

46. Књижевно наслеђе • а. Стицање осећаја за енглеско књижевно наслеђе и ангажовање за важне текстове у њему. • б. Откривање како су идеје, искуство и вредности приказани у текстовима из опсега културе и традиције. • ц. Разумевање како енглески језик варира локално и глобално и како се те варијације односе на идентитет и културне разноликости.

47. EXPLANATORY NOTES • Cultural understanding: Through English, pupils learn about the great • traditions of English literature and about how modern writers see the • world today. Through the study of language and literature, pupils compare • texts from different cultures and traditions. They develop understanding • of continuity and contrast, and gain an appreciation of the linguistic • heritages that contribute to the richness of spoken and written language. • Comparing texts helps pupils to explore ideas of cultural excellence and • allows them to engage with new ways in which culture develops. • This also enables them to explore the culture of their society, the groups • in which they participate and questions of local and national identity, • for example by exploring regional and global variations in the way • English is spoken.

48. Објашњења • Културно разумевање: кроз енглески језик, ученици уче о дивној традицији енглеске књижевности и о томе како савремени/модерни писци виде свет данас. • Кроз изучавање језика и књижевности, ученици пореде текстове из различитих култура и традиција. • Они развијају разумевање континуитета и контраста и стичу поштовање за језичко наслеђе које доприноси богатству говорног и писаног језика. • Поређење текстова помаже ученицима да открију идеје културне одличности и допушта им да се укључе у нове токове/начине којима се култура развија, • То им такође допушта да откривају/истражују културу њиховог друштва, групе у којој учествују и питања локалног и националног идентитета, на пример истраживање регионалних и глобалних варијација у начину како се енглески језик говори.

49. Културни идентитет • Literature in English isrichand influential. It reflects theexperiences of people frommany countries and times andcontributes to our sense ofcultural identity • Енглеска књижевност је богата и утицајна. Она рефлектује искуства људи из многих земаља и времена и доприноси нашем осећају за културни идентитет.

50. Корпус националне књижевности • texts that enable pupils to understand the appeal and importance over time of texts from the English literary heritage. This should include works selected from the following pre-twentieth-century writers: Jane Austen, • Elizabeth Barrett Browning, William Blake, Charlotte Brontë, Robert Burns, • Geoffrey Chaucer, Kate Chopin, John Clare, Samuel Taylor Coleridge, • Charles Dickens, Arthur Conan Doyle, George Eliot, Thomas Gray, • Thomas Hardy, John Keats, John Masefield, Christina Rossetti, William • Shakespeare (sonnets), Mary Shelley, Robert Louis Stevenson, Jonathan • Swift, Alfred Lord Tennyson, HG Wells, Oscar Wilde, Dorothy Wordsworth • and William Wordsworth