osnove grafi kog dizajna n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Osnove grafičkog dizajna PowerPoint Presentation
Download Presentation
Osnove grafičkog dizajna

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 115

Osnove grafičkog dizajna - PowerPoint PPT Presentation


  • 149 Views
  • Uploaded on

Osnove grafičkog dizajna. Elementi i principi dizajna. Uvod.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Osnove grafičkog dizajna' - noelle


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
osnove grafi kog dizajna

Osnove grafičkog dizajna

Elementi i principi dizajna

slide2

Uvod

Postoji više osnovnih koncepata na koje se oslanja oblast dizajna. Oni su često različito kategorizovani u zavisnosti od filozofije ili metodologije izučavanja. Prva stvar koju treba da uradimo je da ih organizujemo kako bi imali okruženje za našu diskusiju.

Možemo grupisati sve te osnovne stvari vezane za dizajn u dve kategorije:principei elemente.

Principipredstavljaju osnovne pretpostavke realnog sveta koje usmeravaju dizajnersku praksu i utiču na aranžiranje objekata unutar kompozicije.

Za poređenje, elementi dizajna su komponente samog dizajna, tj. objekti koji treba da budu aranžirani.

uvod u elemente dizajna

Uvod u elemente dizajna

Elementi su komponente ili delovi koji mogu biti izolovani i definisani u bilo kom vizuelnom dizajnu ili umetničkom delu. Oni su strukture dela i mogu da prenesu raznovrsne poruke.

Elementi su:

Tačka

Linija

Forma, oblik i prostor

Pokret

Boja

Šara

Tekstura

ta ka

Tačka

I ako postoji samo jedna tačka, jedna oznaka na praznom papiru, nešto je ugrađeno u mozgu što joj daje značenje i nastoji da pronađe nekakav odnos ili red, makar samo kao orjentaciona tačka u odnosu na konturu stranice.

Ako postoje dve tačke, oko će odmah napraviti spoj i «videti» liniju.

Ako postoje tri tačke, one se neizbežno tumače kao trougao; um obezbeđuje spojeve. Ovaj nagon za spajanjem delova opisuje se kao grupisanje, ili geštalt: celina je vise od skupa delova

ta ka1

Tačka

Tačka kao vizuelni fokus, skreće pažnju na važnu informaciju.

ta ka2

Tačka

Niz tačaka može da privuče pažnju, pogotovo ako su bliske.

ta ka3

Tačka

Direktno privlačenje pažnje.

linija

Linija

Linija je trag koji ostavlja tačka koja se kreće i ima psihološko dejstvo u zavisnosti od smera u kome se kreće, debljine i varijacija u debljini i smeru. To je neverovatno korisno i raznovrstno grafičko sredstvo koje je napravljeno da funkcioniše istovremeno na vizuelni i verbalni način. Može da se ponaša kao simboličan jezik, ili može da prenese emocije preko svojih osobina i usmerenosti.

linija1

Linija

Linija nije neophodno veštačka kreacija umetnika ili dizajnera; linije postoje i u prirodi i karakterišu prirodne strukture – na primer, grane, ili kao površinski dizajn – na primer, pruge na tigru i na školjci.

linija2

Linija

Može da funkcioniše nezavisno i da nagoveštava forme koje su prepoznatljive, čak i kada je liniji ograničene dužine. Ovo se može videti na crtežima, kao na ovde prikazanoj ilustraciji Sola Šteinberga, ili na minimalističkim žičanim skulpturama Aleksandra Kaldera, koje veoma ograničenom linijom prenose mnoge informacije o figuri.

linija3

Linija

Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama da bi se stvorila tekstura i šare. To je često kod graviranja i na crtežima rađenim perom kao što je ovde prikazani. Kombinovanjem linija dobija se forma i vrednost, koji su drugi elementi dizajna.

linija4

Linija

Međutim, linija nije uvek eksplicitna. Može da postoji u nagoveštaju, kao granica forme. Kao deca crtali smo pejzaže tako što smo linijom ograničavali zemlju, nebo i druge objekte. Postepeno smo naučili da objekti nemaju linijom ograničene krajeve i dozvolili smo da promenom boje definišemo krajeve oblika, stvaranjem implicitnih linija. Zato može i da se govori «linija» horizonta, ili «linija» nekog auta ili modne siluete, iako znamo da bukvalno ne postoji takva linija.

izra ajne mogu nosti linija

Izražajne mogućnosti linija

Za određene rasporede linija se podrazumeva da nose određene informacije.

izra ajne mogu nosti linija1

Izražajne mogućnosti linija

Na primer, kaligrafija je prepoznatljiva kao reprezentacija reči, čak i kada ne razumemo jezik. Kaligrafski prikaz često koriste moderni umetnici, zbog njihovih misterioznih poruka za koje se smatra da ih nosi kod nepoznatog jezika.

izra ajne mogu nosti linija2

Izražajne mogućnosti linija

Linije u formi mape se lako prepoznaju kao simbolično predstavljanje nekog mesta. To mesto može biti u neposrednoj blizini, ili ceo svet. To može biti pažljivo merena reprezentacija, ili stilizovani dijagram, kao što su mape podzemne železnice. U svakom slučaju, razumemo je kao sredstvo pomoću kojeg razumemo odnose između mesta; kako bismo stigli «odavde» do «tamo.»

izra ajne mogu nosti linija3

Izražajne mogućnosti linija

Tlocrt je specijalna vrsta mape, obično razumljiva stvar što opisuje građevinu. Ovaj jezik linije se može razumeti čak i kada je građevina neobična ili treba da ima sasvim nekonvencionalnu formu.

izra ajne mogu nosti linija4

Izražajne mogućnosti linija

Grafikoni su drugo lako prepoznatljivo linearno sredstvo. Oni se mnogo koriste za prikazivanje kvantitativnih informacija i veza na vizuelni način. Od kada smo ih upoznali u osnovama algebre pa sve do poslednje novine koju smo čitali, mi se susrećemo sa grafikonima i tumačimo ih.

izra ajne mogu nosti linija6

Izražajne mogućnosti linija

Linija prenosi emocije i stanje uma kroz njen karakter i osobine. Varijacije značenja su obično u vezi sa našim telesnim doživljajem linije i smera.

izra ajne mogu nosti linija7

Izražajne mogućnosti linija

Horizontalna linija nagoveštava osećaj smirenosti i spokojstva. Objekti koji su paralelni sa zemljom miruju u odnosu na gravitaciju. Prema tome, kompozicije u kojima horizontalne linije dominiraju imaju tendenciju da prenesu osećanje mira i nekretanja. Jedno od obeležja arhitektonskog stila Frenka Lojda Rajta je korišćenje jakih horizontalnih elemenata koji naglašavaju odnos konstrukcije prema tlu.

izra ajne mogu nosti linija8

Izražajne mogućnosti linija

Vertikalne linije prenose osećanje uzvišenosti i duhovnosti. Uspravne linije kao da se duže iznad ljudskog dodira, ka nebu. One dominiraju «javnom» arhitekturom, od katedrala do poslovnih zgrada. Izdužene normalne linije govore o moćnoj uzvišenosti koja prevazilazi obična ljudska merila.

izra ajne mogu nosti linija10

Izražajne mogućnosti linija

Dijagonalne linije daju osećaj pokreta i pravca. Pošto su objekti u dijagonalnom položaju nestabilni u odnosu na gravitaciju, jer nisu ni horizontalni ni vertikalni, oni samo što nisu pali ili su već u pokretu, što je sigurno slučaj sa ovom grupom igrača.

izra ajne mogu nosti linija11

Izražajne mogućnosti linija

U 2D kompoziciji dijagonalne linije se takođe koriste da pokažu dubinu, iluziju perspektive koja uvlači posmatrača u sliku –stvarajući iluziju prostora unutar kojeg je moguće kretanje. Zato ukoliko se želi osećaj pokreta ili brzine, ili osećaj aktivnosti, mogu da se koriste dijagonalne linije.

izra ajne mogu nosti linija12

Izražajne mogućnosti linija

Horizontalne i vertikalne linije u kombinaciji prenose stabilnost i čvrstinu. Pravolinijske forme ostaju mirne u odnosu na gravitaciju, i neće se prevrnuti. Ova stabilnost daje trajnost, pouzdanost i sigurnost. U slučaju čoveka u ovoj porodici, linije govore o stabilnosti, čak do krutosti.

Duboke, oštre krivine, sa druge strane, odaju zbunjenost, turbulenciju, čak i ludilo, kao krivine talasa za vreme oluje, haos umršenog konca, ili krive linije prisutne u formi koju čini gomila. Komplikovane krivine kojima se formira majka u porodici predstavljaju sitničavu, frivolnu ličnost.

izra ajne mogu nosti linija13

Izražajne mogućnosti linija

Međutim, zakrivljene linije nose različito značenje. Meke, plitke krivine daju udobnost, sigurnost, poznatost, opuštenost. One podsećaju na krivine ljudskog tela, i zato imaju prijatan senzualni kvalitet.

izra ajne mogu nosti linija14

Izražajne mogućnosti linija

Kvalitet linije je sam po sebi bazični vizuelni jezik, i to u tolikoj meri da ni za jedan drugi element ne može to isto da se kaže. Njena primena je tako univerzalna da smo svi mi osetljivi na nju. Čak iako nismo obučeni umetnici, možemo da izvučemo određeno značenje iz vrste linije korišćene na crtežu. Moguće je prepoznati meke, nepravilne linije na brzoj skici iz života, kao što se vidi iz ove studije lava.

izra ajne mogu nosti linija15

Izražajne mogućnosti linija

Sa druge strane, jasne, pažljivo smeštene linije kod nosoroga su tipične za studiozniji crtež rađen u ateljeu. Linije odaju da ovo nije crtano iz života, već po čuvenju. To je očigledno i zbog činjenice da je Albrecht Dürercrtao ovaj neprecizan crtež u Evropi XV veka kada je o ovoj afričkoj životinji moga da čuje samo iz priča putnika.

izra ajne mogu nosti linija16

Izražajne mogućnosti linija

Kvalitet same linije doprinosi atmosferi dela, i za majstora je kvalitet linije osnovni izraz njegovog stila. Henri Matispokazuje njegovu sposobnost da stvori sliku sa minimalnim brojem vešto postavljenih linija koje njihovim mestom i pokretom na papiru povezuju to delo sa tim umetnikom jednako sigurno kao potpis.

izra ajne mogu nosti linija17

Izražajne mogućnosti linija

Brza vizuelizacija nekog objekta ili ideje.

“It all starts with a single line”, Shiro Nakamura, Nissan

izra ajne mogu nosti linija18

Izražajne mogućnosti linija

Najpoznatije zgrade na svetu mogu da se nacrtaju uz pomoc nekoliko linija:

izra ajne mogu nosti linija19

Izražajne mogućnosti linija

tanke linije su mnogo elegantnije od debelih.

izra ajne mogu nosti linija20

Izražajne mogućnosti linija

Debele linije su mnogo snažnije od tankih.

izra ajne mogu nosti linija21

Izražajne mogućnosti linija

Vrste linija (po Milutinu Borisavljeviću) :

forma oblik

Forma, oblik

Predstavlja nekoliko različitih linija različite usmerenosti koje omeđuju deo prostora i formiraju površine različitih izgleda. Kod dvodimenzionalnog dizajna (grafika, tekstil) površina kao elemenat forme predstavlja istovremeno i njegov osnovni elemenat i sinonim forme. Na plakatu ili dezenu kroz površinu sadržani su svi ostali detalji (linija, veličina, tekstura itd.) kao elementi forme na samoj površini.

forma oblik1

Forma, oblik

I sam papir i platno su površine na kojima sliku komponujemo novim površinama. Slikati možemo tako da poštujemo dvodimenzionalnost povšine upotrebljavajući naglašeno dvodimenzionalne oblike, a možemo i stvarati iluziju prostora na površini upotrebljavajući tonsku modelaciju i geometrijsku perspektivu, te time „negirati” površinu i njen karakter.

forma oblik2

Forma, oblik

Oblici ili likovi kojima se služimo na površini mogu biti

a) geometrijski oblici: kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, elipsa itd.

b) slobodni ili organski oblici, koji se slobodno razvijaju, bez uočljivog pravila geometrizacije, imaju element slučajnosti u svojoj građi.

forma oblik3

Forma, oblik

VELIČINA obuhvata meru, dimenziju i proporciju i ima veliki značaj u analizi i doživljavanju forme. Značaj veličine je na prvom mestu, u tome što se odnosi upoređivanja ovih vrednosti neposredno doživljavaju, što ih svest neposredno organski registruje, a zatim u tome, što je veličina jedan od bitnih uslova da se forma izrazi u prostoru. Sve što materijalno postoji, ima svoju veličinu, kao i veličine svojih sastavnih delova.

forma oblik4

Forma, oblik

Svi predmeti koji služe čoveku, odnosno koji imaju upotreban karakter (a takvih je većina), imaju formu prilagođenu po svojoj veličini i dimenziji, proporcijama i meri samog čoveka.

Funkcija nekog predmeta koji čovek neposredno koristi često zavisi od njegove veličine.

Stolica se projektuje i proizvodi prema dimenzijama ljudskog tela, mnogi predmeti projektuju se u odnosu na ljudsku šaku, ruku ili telo u celini, na primer nož, kvaka na vratima, alati itd.

tekstura

Tekstura

TEKSTURA je pojam za kvalitet površina na predmetima. Doživljava se i upoznaje putem čula dodira i vida i na taj način ocenjujemo da li površina ima gladak, hrapav, tvrd, topao, lepljiv ili neki drugi kvalitet. Kvalitet teksture izaziva različite asocijacije i emocije kod čoveka. Fine, blage, meke i glatke teksture na primer, daju formii predmetu u celini kvalitet prijatnosti dopadljivosti i reda. Grube, oštre i materijalom jako naglašene teksture pojačavaju utisak o boji i formi, deluju napadno.

http://abduzeedo.com/36-cool-free-textures

tekstura1

Tekstura

Tekstura je karakter površine i kao takva može biti - plastična (hrapavo ili glatko, taktilna), - slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i - crtačka tekstura, gde se koriste crtački elementi - tačka i crta - za različito ispunjavanje i rasteriranje površine ograđene konturnom crtom. Pogodno je upoređivanje sa oranicom, poljem koje je omeđeno od ostalih suseda i obrađeno linijama - brazdama. Dakle, konturnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamo teksturnim crtama.

teksture

Teksture

Plastične teksture su opipljive i zavise ili od karaktera materijala čiju površinu doživljavamo, ili od načina obrade tog materijala - glačanjem i poliranjem recimo. Razume se da drvo ima različitu površinu (time i teksturu) od kamena ili bronze.

tekstura2

Tekstura

Faktura u likovnim umetnostima označava likovno-tehnički postupak obrade površine likovnog dela, ili drugim rečima umetnikov rukopis. U slikarstvu se to odnosi na način nanošenja boje kistom koji može biti- impasto: gusti, debeli nanos koji je naboran i taktilno je osetljiv, i- lazuran namaz: tanak i proziran sloj boje glatke površine.

Rembrandt van Rijn: "Autoportret"

Vincent Van Gogh: "Zvezdana noć",slikarske teksture, impasto faktura

pokret kretanje

Pokret (kretanje)

anticipirano

optičko

zamućenje

slide48

Boja

Iz iskustva s pigmentima znamo da se sve boje mogu dobiti mešanjem svega tri boje (+crna I bela), koje stoga nazivamo osnovne, primarne ili boje prvogreda. To su:- crvena - žuta- plava

slide49

Boja

Mešanjem osnovnih dobijamo izvedene, sekundarne, ili boje drugog reda:

- zelena --------------plava + žuta- narandžasta ------- crvena + žuta- ljubičasta ---------- plava + crvena

slide50

Boja

Mešanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje nastaju tercijarne boje, ili boje trećeg reda.

slide51

Boja

Ne kombinujte slicne boje suvise blizu jedna drugoj (lihto I tamno zuta)

Odaberite tamne boje sa nijansama iz donjeg dela kruga protiv svijetlih boja gornjeg dela.

slide52

Boja

Komplementarne boje

slide53

Boja

Korišćenjem komplementarnih boja može se obezbediti ekstremnikontrast.

slide54

Boja

Korišćenje komplementarnih boja može i da oteža gledanje!

slide55

Boja

Toplo-hladno

slide56

Boja

Ljudi su još od davnina koristili boje u što je moguće većim količinama jer je boja dodavala punu lepotu njihovim umetničkim delima, odeći, nakitu.

Danas se boja upotrebljava u količinama u kojima se nikada dosad nije upotrebljavala, celi Svet vrvi bojama, od umetničkih dela, preko televizije, knjiga, časopisa ...

Boje su danas neizostavan deo izražavanja u brojnim područjima ljudske delatnosti.

U prirodi boje kod životinja i biljki služe da bi izazvale neku reakciju, bilo da je to odbijanje, privlačenje, upozoravanje, komuniciranje ili jednostavno osiguravanje opstanka.

Iako o tome gotovo uopšte ne razmišljamo, u stvarnom životu često (nesvesno) koristimo neke stvari određene boje (obučemo plavi džemper, pišemo žutim flomasterom) i normalno se nameće pitanje da li to radimo s nekom (refleksnom) namerom.

slide57

Boja

Naučnici kažu da je boja subjektivan doživljaj koji je ispunjen samo onda kad su zadovoljena sledeća tri uslova:

postoji posmatrač

postoji objekt

postoji dovoljno svetla da bi mogli percipirati stvari iz «vidljivog spektra»

Ukoliko ne bi postojalo dovoljno svetla celi Svet bi u suštini bio obojen u nijanse sive boje.

boja valer

Boja - valer

Reč valer (franc. valeur) na francuskom znači vrednost, ali upotrebljena u likovnoj terminologiji ona znači svetlosnu vrednost, odnosno svetlinu neke površine.

Vizuelni elemenat valer ili ton u vizuelnom pogledu znači količinu svetlosti u tonu jedne boje. Ta količina može biti svetlina, a može i tamnost, pa je valer raspon između najsvetlijih i najtamnijih tonova.

Zajedno sa bojom (hue) i hromom (saturation, intenzitet, zasićenost) sačinjava tri komponente boje.

boja valer2

Boja - valer

Svetlina neke površine može zavisiti:

Od jačine svetlosnog izvora (valer svetla)

Od ugla pod kojim svetlost pada na površinu (valer ravni)

Od strukture materije od koje je površina izgrađena, odnosno od njene sposobnosti da reflektuje (odbija) veću ili manju količinu svetlosti (valer materije)

Od udaljenosti površine od oka posmatrača (valer atmosferske perspektive)

boja valerski klju evi

Boja – valerski ključevi

U prirodi postoji na hiljade valerskih vrednosti koje ljudsko oko ne može tako lako da razlikuje. Iz praktičnih razloga koriste se valerske skale daleko manjeg raspona. Često se koristi tzv. 9-stepena skala koju je predložio Denman Ross 1907. godine.

boja valerski klju evi1

Boja - valerski ključevi

Visoki valerski ključ velikog intervala, deluje vedro, smelo, optimistički.

boja valerski klju evi2

Boja - valerski ključevi

Visoki valerski ključ malog intervala, deluje nežno, blago, lirski.

boja valerski klju evi3

Boja - valerski ključevi

Srednji valerski ključ velikog intervala, deluje jasno, određeno, objektivno. Vidi se sa velike udaljenosti. Pogodan za plakate.

boja valerski klju evi4

Boja - valerski ključevi

Srednji valerski ključ malog intervala, deluje melanholično, setno, elegično.

boja valerski klju evi5

Boja - valerski ključevi

Duboki valerski ključ velikog intervala, deluje dramatično, svečano, patetično. Korišćen je najviše u doba baroka (16. do 18. veka, Evropa)

1679,  Portugalac Josefa de Óbidos,

boja valerski klju evi6

Boja - valerski ključevi

Duboki valerski ključ malog intervala, deluje depresivno, zloslutno, turobno.

boja valeri

Boja - valeri

Dobijanje valerskih razlika u praksi:

Direktnim mešanjem crne i bele boje.

Optičkim mešanjem crne štamparske boje i bele boje papira (šrafura, raster) (takođe sa određene udaljenosti izgleda kao siva površina).

Prodiranjem svetle podloge kroz više ili manje transparentan sloj boje (princip tzv. duboke štampe).

boja valeri1

Boja - valeri

Svaka boja nužno poseduje određen valer.

Upotreba valera u grafici varira od dvodimenzionalnog (površinskog, ravnomernog) rasprostiranja, do gradiranog prelaženja od svetlog u tamno (sfumato (gradient, dim)), čime se postiže iluzija reljefnosti.

enske i mu ke boje

Ženske i muške boje

Brojne studije su pokazale da se boje koje su muškarcima i ženama privlačne razlikuju, a takođe postoji i zavisinost od godina korisnika.

Poznavanje tih pravila je bitna stvar za kvalitetan dizajn. Ipak tu podelu nije lako napraviti striktno jer postoje razni faktori koji utiču na nju, od geografskih i kulturnih razlika pa do krajnje subjektivnih doživljaja određenih boja kod svakog pojedinca.

Takođe nekima se generalno ne mora sviđati neka boja, ali neki tonovi te boje mogu toj osobi biti sasvim privlačni. Ponuđena podela je generalizacija napravljena na osnovu više studija i poprilično će dobro služiti u većini slučajeva.

enske i mu ke boje1

Ženske i muške boje

plava – je podjednako omiljena boja i kod muškaraca i kod žena; Iako je više preferiraju muškarci, ipak zbog svog smirujućeg efekta je podjednako omiljena i kod žena. Neke nijanse plave upućuju na autoritarnost, inteligenciju i stabilnost što su osobine koje si svaki muškarac rado voli pripisati.

zelena – je takođe boja podjednako privlačna ženama i muškarcima zbog svog smirujućeg učinka; Simbolizuje rast, obnovu, zdravlje i okolinu.

tirkizna – Prema studiji urađenoj 1964. žene preferiraju tirkiznu puno više nego muškarci. Ista studija je pokazala da žene više vole hladnije boje, a tirkizna je mešavina dve hladne boje (plave i zelene). Kada se dizajnom želi postići određeni uspeh kod muške populacije maksimalno treba izbegavati upotrebu tirkizne.

ljubičasta – je boja koju preferiraju prvenstveno žene dok je većini muškaraca odbojna; Upotreba ljubičaste u dizajnu namenjenom muškarcima podsvesno će ih odbijati pa ju treba izbegavati kad god je to moguće.

enske i mu ke boje2

Ženske i muške boje

ružičasta – Iako se ružičasta boja prvenstveno smatra bojom curica, ta boja nije ni ženama ni muškarcima omiljena. Zbog nekih kulturnih asocijacija ipak se koristi u dizajnu namenjenom prvenstveno ženama dok u dizajnu za muškarce tu boju treba što manje upotrebljavati.

boja lavande – Tamnija od ružičaste, a svetlija od ljubičaste boja lavande se često vezuje uz nežne dame i jako je ženstvena. Prema studiji iz 1990. pokazalo se da žene preferiraju nežne boje koje u sebi imaju tonove ružičaste i lavande. Za boju lavande vredi isto pravilo za upotrebu u dizajnu namenjenom muškarcima kao i za tirkiznu i ljubičastu.

crna – Muškarci crnu boju preferiraju nešto više nego žene što se često vezuje uz tradiciju. Na primer, u odevanju muškarci pretežno nose tamniju odeću, plave ili crne boje, dok žene nose odeću življih boja.

enske i mu ke boje3

Ženske i muške boje

Tri najomiljenije boje kod žena su plava, ljubičasta i zelena (hladne boje) dok su većini žena najodbojnije narandžasta, smeđa isiva (tople i neutralne boje). Kod omiljenih boja za žene, kod zelene boje smanjuje se simpatija dok se za ljubičastu povećava simpatija tokom vremena. Za narandžastu boju, ako nije bila omiljena, s godinama se još više povećava antipatičnost prema boji.

Kod muškaraca tri najomiljenije boje su plava, zelena i crna, dok su odbojne smeđa, narandžasta i ljubičasta. Simpatije preme zelenoj boji tokom godina se smanjuju, dok se antipatičnost prema smeđoj i ljubičastoj smanjuje tokom godina za razliku od narandžaste prema kojoj se antipatičnost povećava tokom vremena.

enske i mu ke boje4

Ženske i muške boje

Jedna studija je pokazala da je dizajn u kom su upotrebljene određene boje u Australiji postigao uspeh među mlađim ženama kojima je bio i namenjena, ali isti taj dizajn nije postigao jednaku prodaju tog proizvoda u Danskoj.

Takođe treba obratiti pažnju na činjenicu da prikaz boje na monitoru i kad se isti materijal ispiše printerom nisu jednaki i da ta razlika u tonovima takođe može bitno uticati na cilj koji se želi postići.

Iz svih ovih ograničenja proizašla je činjenica da Web dizajneri preferiraju četiri boje, a to su, redom po popularnosti, plava, žuta, crvena i zelena.

Pri izboru boja je osnovni kriterijum bio psihološki učinak boje na korisnika, ali se obraća i pažnja na celokupni kontekst, kombinovanje boja i čitljivost samog teksta.

principi dizajna

Principi dizajna

Počnimo od principa dizajna, aksioma (u matematici, vrhovni stav koji se ne dokazuje) naše profesije. Konkretno, razmatraćemo sledeće principe:

Ritam

Kontrast

Balans

Harmonija

Proporcija

Dominacija i

Jedinstvo

...

ritam

Ritam

Ritam je pravilna promena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se ogleda u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, načinu odabranom da se promena izvrši.

Ritam može da stvori utisak kretanja, kao i da uspostavi šablon (mustru) i teksturu. Postoji više različitih vrsta ritma, definisanih često prema utisku koji ostavljaju kada se posmatraju.

Postavljanje elemenata u redovnim intervalima stvara gladak, cak i miran ritam, opuštajuce raspoloženje.

Nagle promene u velicini i razmaka elemenata stvara brz, živahan ritam i uzbudjenje.

ritam1

Ritam

Regularni: regularni ritam se javlja kada su intervali između elemenata i često sami elementi, slični po veličini ili dužini.

ritam2

Ritam

Tekući (flowing): tekući ritam daje utisak kretanja i često je više organski po prirodi.

ritam3

Ritam

Progresivni: progresivni ritam prikazuje sekvencu oblika (formi) kroz progresiju koraka.

kontrast

Kontrast

Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno naglašena različitost. To znači da najmanje dva ili više elemenata moramo postaviti u odnos:

Upoređivanjem zaključujemo da su prva dva trougla jednaka, druga dva nenaglašeno različita, dok je tek kod zadnjeg para različitost dovoljno naglašena da možemo govoriti o suprotnosti, odnosno o kontrastu.

Kontrast po:

Velicini

Valeru

Boji

Fontu

ravnote a balans

Ravnoteža (balans)

Balans je ravnoteža koja se postiže posmatranjem slika i njihovim procenjivanjem na osnovu naših poimanja fizičke strukture (kao što su masa, gravitacija ili strane stranice). To je aranžman (raspored) objekata u datom dizajnu u odnosu na svoje vizuelne težine unutar kompozicije. Balans se obično javlja u dva oblika (forme):

simetrični i

asimetrični.

simetri ni balans

Simetrični balans

Simetrični balans se javlja kada je težina kompozicije ravnomerno raspoređena u odnosu na centralnu vertikalnu ili horizontalnu osu. U normalnim okolnostima podrazumeva identične forme sa obe strane ose. Kada se simetrija javlja kao sličnst, ali ne kao identičnost, forme se nazivaju aproksimativno simetričnim. Pored toga, moguće je stvarati kompoziciju koja je u ravnoteži u odnosu na centralnu tačku, tj. radijalno simetrična.

Horizontalna

simetrija

Aproksimativna

horizontalna

simetrija

Radijalna

simetrija

asimetri ni balans

Asimetrični balans

Asimetrični balans se javlja kada težina kompozicije nije ravnomerno raspoređena okocentralne ose. Obuhvata aranžiranje u kompoziciji objekata različitih veličina tako da oni balansiraju međusobno u skladu sa svojim vizuelnim težinama. Često postoji jedna dominantna forma koja je pomerena u odnosu na više manjih formi. U principu, asimetrične kompozicije teže da imaju jaču vizuelnu tenziju. Asimetrični balans je poznat i pod nazivom neformalni balans.

b alans po teksturi

Balans po teksturi

  • Mala povrsinakomplikovaneilihrapaveteksture se dobroslazeuzvelikupovrsinuprosteiliglatketeksture
harmonija

Harmonija

Harmonija znači spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridruženi jedan drugom u skupove po nekom zajedničkom imeniocu - moraju biti slični po nekom svojstvu.

Harmonija stoji na pola puta između kontrasta i monotonije; elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

Harmonija deluje staloženo, mirno, opušteno. U ostwaldovom krugu susedne boje su uvek harmonične. Elementi mogu biti slični po obliku, veličini, boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama.

harmonija1

Harmonija

harmonija+ritam

proporcija

Proporcija

Proporcija je poređenje dimenzija ili distribucija (raspodela) formi. To je odnos (relacija) po skali između dva elementa ili između celine i njenih delova. Različite proporcije unutar kompozicije mogu imati veze sa različitim vrstama balansa ili simetrije i mogu pomoći u uspostavljanju vizuelne težine i dubine.

U prikazanom primeru obratite pažnju kako izgleda da se manji elementi gube u pozadini dok veći elementi izbijaju u prednji plan.

proporcija2

Proporcija

Vratimo se malo na osnovno i srednje školovanje. Da li ste čuli za zlatni presek? Dobro, a sada recite da li ga razumete? Ili još važnije, kako se koristi? Moj odgovor je pozitivan na sva pitanja, izuzev poslednjeg. Moje ubeđenje je da mnogi predavači to nisu u potpunosti razumeli, stoga ću u najboljoj nameri pokušati da malo osvetlim taj problem.

Zlatni presekili božanska proporcija je vizuelna reprezentacija broja koji se naziva FI. Dobija se uz pomoc numeričkim nizom koji se naziva Fibonačijev niz.

1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144...

proporcija3

Proporcija

FI=1.618033988749895

proporcija5

Proporcija

FI je svuda u univerzumu – prirodi, svemiru, fizici, matematici, umetnosti i dizajnu. Fi kreira božansku proporciju (tako su je nazvali renesansni umetnici zbog njene prisutnosti u univerzumu, za koga su smatrali da ga je stvorio Bog), koju koriste umetnici i dizajneri.

Tu je suština. Korišćenjem zlatnog preseka kao orijentira u svojim kompozicijama možete poboljšati komunikaciju svog dizajna.

http://www.youtube.com/watch?v=085KSyQVb-U

dominacija akcenat

Dominacija (akcenat)

Dominacija se odnosi na variranje stepena isticanja u dizajnu. Ona određuje vizuelnu težinu kompozicije, uspostavlja prostor i kompoziciju i često odlučuje gde oko prvo ide kada posmatra dizajn. Postoje tri stepena dominacije, svaki ima veze sa težinom konkretnog objekta unutar kompozicije.

Dominantna: objektu je data najveća vizuelna težina, element primarnog isticanja koji napreduje ka prednjem planu kompozicije.

Subdominantna: element sekundarnog isticanja, elementi u sredini osnove kompozicije.

Potčinjena: objektu je data najmanja vizuelna težina, elementi tercijarnog isticanja koji se gube u pozadini kompozicije.

dominacija

Dominacija

U primeru na sledećoj slici,

drvo ima ulogu dominantnog elementa,

kuća i brežuljci su sekundarni elementi a

planine su tercijarni element.

dominacija1

Dominacija

Lik može biti dominantan veličinom, oblikom, bojom, tonom, položajem u kompoziciji i sl.

Dominacija

tonom

Dominacija

oblikom

Dominacija

veličinom

dominacija2

Dominacija

Reljef Bogorodice zaštitnice na kojem je tema - Bogorodica - izražena kao dominanta. Zbog semantičke perspektive Bogorodica dominira svojom veličinom, kao i svojim smeštajem na polovini horizontalne ose formata, čime se ostvaruje simetrija kompozicije.

jedinstvo

Jedinstvo

Koncept jedinstva opisuje relaciju između pojedinačnih delova i cele kompozicije. On istražuje aspekte datog dizajna koji su neophodni za sklapanje kompozicije, da bi se postigao utisak celovitosti, ili razložiti da bi se postigao utisak raznolikosti. Jedinstvo u dizajnu je koncept koji potiče iz nekih Geštalt teorija vizuelne percepcije i psihologije, posebno onih koje se bave kako čovekov mozak organizuje vizuelne informacije u kategorije ili grupe.

Sama Geštalt teorija je prilično obimna i složena i bavi se različitim nivoima apstrakcije i generalizacije, ali neke od osnovnih ideja koje potiču iz ove vrste razmišljanja su prilično univerzalne.

jedinstvo1

Jedinstvo

jedinstvo

+grupisanje

+ponavljanje

vizuelni principi ge talt psihologije

Vizuelni principi Geštalt psihologije

PRINCIP BLIZINE – oblici koji se nalaze blizu jedan drugome se udružuju.

vizuelni principi ge talt psihologije1

Vizuelni principi Geštalt psihologije

PRINCIP SLIČNOSTI – slični oblici se međusobno grupišu.

vizuelni principi ge talt psihologije2

Vizuelni principi Geštalt psihologije

  • PRINCIP KONTINUITETA konture koje teku u blagom kontinuitetupercipiramo lakše nego konture sa naglim promenama u pravcu.
  • Oko je naterano da prati konturu
vizuelni principi ge talt psihologije3

Vizuelni principi Geštalt psihologije

PRINCIP ZATVORENOSTI – naklonjeniji smo interpretacijama koje proizvode „zatvorene” nego „otvorene” oblike.

vizuelni principi ge talt psihologije4

Vizuelni principi Geštalt psihologije

PRINCIP MALIH POVRŠINA – težimo da vidimo male površine kao figure koje se nalaze na većoj površini (pozadini).

vizuelni principi ge talt psihologije5

Vizuelni principi Geštalt psihologije

PRINCIP SIMETRIJE – simetrične površine težimo da vidimo kao figure na asimetričnoj pozadini.

vizuelni principi ge talt psihologije6

Vizuelni principi Geštalt psihologije

PRINCIP OKRUŽENOSTI - površine koje prepoznajemo kao okružene nekom drugom površinom ponašaju se kao figure.

ve ba

Vežba

Koristeći tačke i linije stilizovano napisati izabranu reč i na taj način vizuelno izraziti emotivno značenje te reči.

Nada

Radost

Tuga

Nervoza

ve ba1

Vežba

Koristeći tačku, liniju i neki elementarni oblik napraviti šaru (mustru) za zidni tapet.

Variraj razmak

Variraj veličinu

Variraj boju

Variraj orijentaciju