Правила о људском понашању

1. Правила о људском понашању проф. др Миодраг Јовановић

2. О нагону • Нагон (новија реч, нема је у Вуковом Рјечнику), јавља се тек у 19. веку • Синоним – инстинкт (латински instinguere – подстакнути, подбадати) • Природни свет је свет нагона • Нагон је свако несвесно, истоврсно и сврсисходно реаговање на одређене унутрашње и спољне изазиваче под истим условима • Еволуционистичка теорија нас води закључку да је основни нагон у природи - нагон за самоодржањем

3. О норми • Норма је дистинктивно обележје људског друштва • И у животињском свету постоје добро организована и сложена друштва (нпр. друштво пчела), али само је људско друштво уређено нормама, које су свесна, од самих чланова друштва створена и прихваћена правила понашања • Основна сврха норме је управо да потисне или ограничи нагоне, да их преусмери и сублимира • Ипак, у људском друштву и даље дејствују и нагони, и то исти они као и код животиња. • Стога, однос између нагона и норми има одлучујући значај како за настанак људског друштва, тако и за његово функционисање.

4. Човек као нормотворно биће • Функција норми у друштву је да утичу на људе (претежно присилним путем) како би се они понашали уједначено или униформно на начин Х (од свих могућности X, Y, Z итд. једне врсте понашања) који творци норми сматрају вредним, исправним, нормалним. • Због чега је нужна оваква нормативна присила ради уједначавања људских понашања: • Потреба поједностављења сложених друштвених односа (мање сукоба интереса) • Рационално решавање сукоба интереса људи у друштвеним односима (без правила, актери фудбалске утакмице би нпр. били склони најразличитијим понашањима) • Бројни нормативни системи који регулишу људско понашање – мода, конвенције, обичаји, морал, религија, право

5. Јединство нормативних система • Историјски гледано, у најранијим људским друштвима није постојала диференцијација између религијских, моралних, обичајних и правних правила. • Право се као засебни нормативни систем развија тек на вишем ступњу друштвеног организовања • О историјском јединству нормативних система сведочи садржај бројних норми које су преузете из религије, морала или обичаја (нпр. забрана убиства, обавеза издржавања ближњих итд.)

6. Религија и право • ‘Златно правило’ – не чини другима оно што не желиш да други чине теби, које се може наћи у извесном облику у свакој великој светској религији, сматра се истовремено и етичким минимумом на којем почива право. • Основа кривичног права је 10 Божијих заповести • Веза између религијских и правних норми слаби са секуларизацијом државе • Постоје велики правни системи (попут шеријатског) који су у доброј мери засновани на религијским нормама.

7. Обичаји и право • За обичаје се каже да регулишу односе који су мање значајни за опстанак и добро функционисање друштва. • Обичајно право је у средњевековној Европи био кључни извор права • Обичајно регулисање друштвених односа данас је од мањег заначаја за право (ипак, међународно обичајно право је врло важан извор међународног јавног права)

8. Конвенције и право • Конвенције су правила понашања којим се обично регулишу односи у одређеним професијама или делатностима (нпр. конвенционално је правило да се у обраћању на универзитету користе изрази ‘колегиница’, ‘колега’ или да саговорници међусобно персирају једни другима) • Постоје и веома важне политичке конвенције, које неретко замељују правна правила (нпр. обавеза пријављивања имовине политичара) • Уставне конвенције у Енглеској замењују писани устав (нпр. да Краљица поверава мандат за састављање владе председнику победничке партије на изборима)

9. Морал и право • Овај однос је најкомплекснији и, отуда, је предмет највећег броја расправа • Разлог томе је што и морал, као и право регулише односе који су значајни за опстанак и добро функционисање друштва, па у њима због тога настају снажни сукоби интереса који угрожавају заједнички живот. • Врло често и правне и моралне норме упућују идентичне захтеве својим адресатима (нпр. да не треба красти, варати, лагати) • Међутим, некада морал упућује на једну, а право на другу страну (нпр. морал налаже да се саопшти истина, а право да се чува службена тајна)

10. Право Ubi societas, ibi ius (где је друштво, ту је и право) Право обавезује пред судом других (forum externum) Правна правила су двострана, императивно-атрибутивна Правна правила су принуднија, иза њих стоји институционализована принуда државе Морал Морал нужно не претпоставља друштво Морал обавезује пред судом сопствене савести (forum internum) Морална правила намећу само дужности Моралне дужности се аутономно прихватају и захтевају искрену намеру моралног делатника Право и морал – основне разлике

11. Морал дужности Он се појављује на дну, постављајући основна правила без којих постојање друштвеног поретка није могућно или без којих није могуће испунити специфичне циљеве тог друштва. То је моралност Старог завета и Десет Божјих заповести (чешће “не чини”, ређе “чини”) Казне Моралност дужности свог присног сродника налази у праву Морал тежњи Развијан у класичној грчкој филозофији То је моралност доброг живота, изврсности, најпотпунијег остваривања људских моћи Награде и похвале Моралност тежње свог присног сродника налази у естетици Две врсте моралности

12. Морална лествица и право • Читав низ моралних питања се може представити као лествица, која почиње од најнижег ступња, са најочигледнијим захтевима друштвеног живота, и пење се ка врху, до највиших домета људских живота. • Право не би смело са својим захтевима да пређе ту замишљену линију и пређе у морал тежњи, јер такав поредак се завршава у тоталитаризму • Ако право не штити базичну моралност дужности, такав поредак је осуђен на пропаст

13. Пример – лаж у моралу и праву • Не лагати спада у корпус моралних дужности (код Канта је то апсолутна морална дужност) • У свакодневном животу, људи праве разлике између врста лажи (тзв. васпитне, бенигне, благородне лажи) • У праву, лаж се санкционише само у одређеном броју случајева, који омогућавају елементарно функционисање поретка (нпр. забрана лажног сведочења, употребе лажног идентитета, лажи у брачној заједници могу бити један од разлога за развод итд.) • Ако би право прешло замишљену линију на моралној лествици (нпр. обавеза државних службеника да се повремено подвргавају детектору лажи), претворило би се у инструмент морализовања и склизнуло би у тоталитаризам

14. Шта је differentia specificaправа? • Заједничко обележје свих правила о људском понашању је нормативност • Сва правила о људском понашању су поткрепљена санкцијама, а неке од њих могу подразумевати различите врсте принуде (подсмех, презир, бојкот, искључивање, сила) • Само су у праву стварање правила и примена принуде институционализовани – унапред је познато ко, када и на који начин то чини.

15. Дескриптивна дефиниција: право је нормативни систем, скуп правила о људском понашању (genus proximum), који је поткрепљен институционализованом државном принудом и ефикасан (differentia specifica). Прескриптивна дефиниција: Ius est ars boni et aequi (Право је умеће доброг и правичног)Lex iniusta non est lex (Неправедан закон и није закон) Два ближа одређења права