Kolosečni pribor

1. Kolosečni pribor

2. Kolosečni pribor: • se deli ,prema funkciji koju ima u koloseku: • Pričvrsni pribor (vezuje šinu za prag) • Spojni pribor (medjusobno povezuje dve šine) • Dopunski pribor (ojačanje kolosečne rešetke,sprave protiv “putovanja šina “ i sprave protiv bočnog pomeranja pragova

3. Pored toga što kolosečni pribor treba da zadovolji navedene f-je od njega se zahteva i to : • Da bude što lakši • Da je sastavljen iz što manjeg broja elemenata • Ako je moguće da rad bude mehanizovan • Da se isti elementi mogu koristiti za kolosek sa drvenim i betonskim pragovima • Da se svi elementi mogu proizvesti u domaćim fabrikama • Da je što niže cene

4. Pričvrsni kolosečni pribor • U našoj zemlji se koristi kruti kolosečni pričvrsni pribor tipa “K” • Pogodan je za primenu u dugom šinskom traku , na drvenim i betonskim pragovima

5. Ovaj pribor je indirektan način vezivanja šine za prag: pričvršćivanje podložne ploče tirfonima nezavisno je od pričvršćivanja šine za podložnu ploču

6. Podložna ploča omogućava rasprostiranje pritisaka sa šina na pragove , a u krivinama povećava otpor bočnim silama

7. kruti kolosečni pričvrsni pribor tipa “K” prednosti mane • Pored navedenog prednost je i mogućnost zamene svakog sastavnog elementa • Velika težina 24kg čelika po jednom drvenom pragu

9. Postojbina pričvrsnog pribora tipa “K” je Nemačka • Iako je kruti sistem veza da bi bio pogodan za veće brzine dopunjuje se elastičnim elementima

10. Podložna ploča Omogućuje rasprostiranje pritisaka od šine na veću površinu praga Danas: • Ravne • Sa nagibom • Rebraste podložne ploče sa dva rebra

11. Rebrasta podložna ploča vijak • Rebro obuhvata pričvrsna pločica kroz koju prolazi vijak

12. Rebrasta podložna pločica pričvršćena je za prag pomoću 4 TIRFONA (na betonskim pragovima 2 tirfona)

13. Podložna ploča je najskuplji i najteži deo pribora

14. Pragovi

15. Pragovi prenose opterećenja na zastor i podlogu na velikoj površini

16. Drveni pragovi • Drvo za pragove treba da je • Zdravo • Otporno na pritisak(gnječenje) • Otporno na mehaničko razaranje i truljenje -Najčešće se koriste hrast , bukva i bor

17. Kada se drvo iseče suši se u vitlovima na kamenoj ili betonskoj podlozi (100 do 150 komada u vitlu). • Dobro prosušeno drvo (do 22 % vlage )se impregniše. • Stovarište za impregnaciju se nalazi na suvom zemljištu , dobro odvodnjenom i sa obezbedjenim strujanjem vazduha

18. Hemijska sredstva koja se koriste za impregnaciju pragova , dele se na topljive i netopljive u vodi , a prema poreklu mogu biti: • Mineralnog porekla • Organskog porekla • Smese org. i neorg. antiseptika Po završetku impregnacije , pragovi se ne ugradjuju odmah u kolosek , jer je drvo razmekšano , već se , zaštićene od vremenskih uticaja , ostavljaju na slagalištu da impregnaciono sredstvo prodre u drvo

19. Betonski pragovi prednosti mane • Jeftiniji • Otporniji na požar • Brzo se proizvode • Nisu potrebna velika stovarišta • Prilikom izmene menja se samo jedan prag , a ne cela deonica kao što je slučaj kod drvenih • Velika krutost • Krtost • Osetljivost na agresivne vode • Proizvode veliku buku prilikom prolaska prolaska

20. Betonski pragovi se uvek armiraju, a armatura može biti obična ili prednapregnuta