Download
1 / 21
240 likes | 552 Views
ФИЗИКА. Предраг Савић psavic.wikispaces.com. Мало математике ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА. “ Квадрат над хипотенузом, то зна свако дете, једнак је збиру квадрата над обе катете.” c 2 = a 2 + b 2 a 2 = c 2 - b 2 b 2 = c 2 - a 2. Једнакостранични троугао (углови од 30 O и 60 O ). 3 0 O.
E N D
ФИЗИКА Предраг Савић psavic.wikispaces.com
Мало математикеПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА “Квадрат над хипотенузом, то зна свако дете, једнак је збиру квадрата над обе катете.” c2= a2 + b2 a2 = c2-b2 b2 = c2-a2
Једнакостранични троугао(углови од 30O и 60O) 30O 60O 60O
Једнакокраки правоугли троугао(угао од 45О) c a a
ПРАВОУГЛИ ТРОУГАО + =90О хипотенуза катета катета
ОСНОВНИ ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНИ ЗАКОНИ a0=1 a1=a a10x b10y=ab10x+y 10-x 10x-y y=ay 10xy 10x=10 10x-1=100 10x-2=0,1 10x+1=0,01 10x+2… 4108+2 109= =4108+2 10108= 4108+20108=24108
ФИЗИКА У облику у којем је данас изучавамо починје да се развија у XVI и XVIIвеку: Галилео Галилеј (1546-1642) Исак Њутн (1643-1727) Предмет физике Материја је све што постоји. Она постоји објективно, независно од наше свести, а опажамо је путем чула. Супстанца је градивна материја природе. Физичко поље је посебно стање око тела које се карактерише силама. Физика изучава: Најопштије особине и структуру материје Најопштије облике промене материје, односно кретање; Правила по којим се поједина кретања одвијају и по којима су природне појаве међусобно повезане. Задатак физике је да проучи и објасни све природне појаве.
ЕКСПЕРИМЕНТ И ТЕОРИЈА Проучавањепојава у посебноприпремљеним и контролисанимусловима, називасефизичкиексперимент(оглед). Скупсистематизованихсазнања о одређенојгруписроднихпојава, њиховојповезаности и узајамнојусловљеностиназивасефизичкатеорија. Физикаје, дакле, експериментална и теоријсканаука. ФИЗИЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ Запроучавање и описивањесвојставатела и појава у физицикористесефизичкевеличине. Физичкавеличинасеизражавакаопроизводбројчане вредности(чистиброј) и одговарајућејединицемере: а = {a}[a], са {a} означенабројчанавредност, са [a] представљамернујединицуза физичку величинуa.
Изведене физичке величине Осталефизичкевеличинесуизведенепомоћуседамосновнихвеличина и зовусензведеневеличине. Њиховејединицесеизражавајупомоћуосновнихјединица.
СКАЛАРНЕ И ВЕКТОРСКЕ ФИЗИЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ Физичкевеличинекојесупотпуноодређенебројномвредношћу и одговарајућоммерномјединицомназивајусескаларневеличинеили, скалари. У групутаквихвеличинаспадају, например: дужина, површина, запремпна, температура, маса, време, рад, енергијаитд. Физичкeвеличинeкојe супотпуноодређена правацем,смером,бројном вредношћу (интензитетом) и одговарајућом мерном јединицом, називасевекторскевеличинеиливектори. Таквевеличинесу, например: брзина, убрзање, сила, импулситд.
Векторисенајчешћеозначавајумалим писаним латиничнимсловимасахоризонталномстрелицомизнадслова. Например: (брзина), (убрзање), (сила) итд. Векторисемогуозначавати и надругеначине. Вредност (интензитет) вектораозначавасеистимсловимабезстрелица, например: v (интензитетбрзине), а (интензитетубрзања), F (интензитетсиле) итд., илистављањемсимболаодговарајућегвекторамеђудвепаралелнецрте, например: ||, ||, || и слично. Једнаки вектори Упоређивање вектора Супротни вектори Вектори који су једнаки по интензитету, али и не по правцу и смеру Колинеарни вектори Пројекција вектора
ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА Сабирање вектора 1. Правилопаралелограма.Векторе сводимо на заједнички почета, над њима конструишемо паралелограм и резултујући вектор је дијагонала паралелограма из заједничког почетка. 2.Правилополпгона (надовезивање вектора). На крај првог вектора надовезујемо почетак другог, на крај другог почетак трећег, .... Резултујући вектор добијамо спајањем почетка првог и краја последњег вектора.
ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА Одузимање вектора 1. Правилопаралелограма.Векторе сводимо на заједнички почета, спајамо њихове крајеве и резулујући вектор је усмерен ка вектору од којег одузимамо. 2.Правилополпгона (надовезивање вектора). Сводисенасабирањеакосеима у видудефиницијасупротногвектора.
ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА Множење вектора скаларом Производскалара k и вектора, симболично k,дајерезултаткојизависиодвредности k: 1) Акоје k = 0, тадаје k= (нултивекторчијијеинтензитетједнакнули, а правац и смернеодређени). 2) Заk ≠0, имамо: а)kимаистиправацкаовектор; б)смерkјеистикаосмервектораза k > 0, а супротанодсмеравекторазаk < 0. 3) Интензитетвектора kједнак јепроизводуинтензитетавектора и модула (апсолутневредности) скалара k.
ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА РАЗЛАГАЊЕ ВЕКТОРА Разлагањевекторасводисенаконструкцијупаралелограмачијаједијагоналапозната (дативекторкојисеразлаже). Будућидаможемоконструисативеомамногопаралелограмасаједнакомдијагоналом, тајзадатакимабесконачномногорешења. Дабизадатак о разлагањусилабиоодређен, тојестдабиимаосамоједнорешење, осимсилекојасеразлажепотребнојезнати и правцекомпоненатанакојесеонаразлаже. Обичносеузимајуправцикојизаклапајуугаоод 90°.
