Stipulatio

1. Stipulatio pojam

2. Osobine • Najvažniji rimski kontrakt • Verbalan • Formalan • Apstraktan • Jednostranoteretan (contractus unilateralis) • Stricti iuris

3. Gai Institutiones, 3.92-93: • Verbis obligatio fit ex interrogatione et responsione, velut DARI SPONDES? SPONDEO, DABIS? DABO, PROMITTIS? PROMITTO, FIDEPROMITTIS? FIDEPROMITTO, FIDEIVBES? FIDEIVBEO, FACIES? FACIAM. Sed haec quidem verborum obligatio DARI SPONDES? SPONDEO propria civium Romanorum est; ceterae vero iuris gentium sunt, itaque inter omnes homines, sive cives Romanos sive peregrinos, valent. et quamvis ad Graecam vocem expressae fuerint, velut hoc modo δώσεις; δώσω· ὁμολογεῖς; ὁμολογῶ· πίστει κελεύεις; πίστει κελεύω· ποιήσεις; ποιήσω, etiam hae tamen inter cives Romanos valent, si modo Graeci sermonis intellectum habeant; et e contrario quamvis Latine enuntientur, tamen etiam inter peregrinos valent, si modo Latini sermonis intellectum habeant. at illa verborum obligatio DARI SPONDES? SPONDEO adeo propria civium Romanorum est, ut ne quidem in Graecum sermonem per interpretationem proprie transferri possit, quamvis dicatur a Graeca voce figurata esse. • (92.Verbalna obligacija nastaje iz pitanja i odgovora kao: „Obećavaš li da ćeš dati? Obećavam. Daćeš? Daću. Obećavaš? Obećavam. Časti ti? Časti mi. Zaklinješ li se čašću? Zaklinjem se čašću. Učinićeš? Učiniću. 93. Verbalna obaveza nastala rečima: „Obećavaš li da ćeš dati? Obećavam“ svojstvena je samo rimskim građanima, a ostali pripadaju ius gentium-u, te su punovažne između svih ljudi, bilo da su Rimljani ili peregrini. I makar da se grčki izgovore kao npr. δώσεις; δώσω·(Daćeš? Daću); ὁμολογεῖς; ὁμολογῶ·(Saglasan si? Saglasan sam); πίστει κελεύεις; πίστει κελεύω·(Časti ti? Časti mi) ποιήσεις; ποιήσω (Učinićeš? Učiniću), ipak važe među rimskim građanima pod uslovom da razumeju grčki jezik. I obrnuto, makar izgovorena na latinskom, ipak važe i među peregrinima, pod uslovom da razumeju latinski jezik. Verbalna obligacija „Dari spondes? Spondeo“ u toj meri je specifično rimska, da se ne može tačno prevesti na grčki jezik, iako se smatra da je reč spondeo nastala po ugledu na grčki).

4. Verbalna forma • D.45.1.1.pr-1 (ULPIANUS libro quadragesimo octavo ad Sabinum): • Stipulacija se ne može zaključiti ukoliko obe strane ne izgovore (određene reči): zato ni nemi, ni gluvi niti dete ne mogu zaključiti stipulaciju ; isto tako ni odsutni jer ne mogu jedan drugoga da čuju. Ako neko od njih (odsutnih) želi da zaključi stipulaciju, može to učiniti putem prisutnog roba i koji mu pribavlja pravo na tužbu iz stipulacije. Isto tako ako neko želi da bude obavezan (dužnik) može to narediti i tako će biti obavezan na osnovu naloga (iussum). Ako neko ko je prisutan postavi pitanje, ako je nakon što je dobio odgovor otišao, stipulacija je ništava, ali ako je prisutan postavio pitanje pa otišao, ali nakon povratka dobio odgovor, obaveza nastaje, jer međuvreme ne utiče (nepovoljno) na valjanost obaveze.

5. Tužbe • Justiniani Institutiones, 3.15.pr: • Verbis obligatio contrahitur ex interrogatione et responsu, cum quid dari fierive nobis stipulamur. Ex qua duae proficiscuntur actiones, tam condictio si certa sit stipulatio, quam ex stipulatu si incerta. • (Verbalna obaveza zaključuje se pitanjem i odgovorom, kada ugovaramo da će nam nešto biti dano ili učinjeno. Iz toga proizlaze dve tužbe, i to kako kondikcija, ako je stipulacija bila zaključena na certum, tako i actio ex stipulatu ako je bila zaključena na incertum).

6. Stipulatio certa - incerta • D.45.1.74-75 (GAIUS libro octavo ad edictum provinciale): • (Neke stipulacije su određene (certae), a neke neodređene odnosno odredive (incertae). • Određena je kada iz izjave jasno proizilazi šta, kakvo i koliko da bude, na primer deset zlatnika, zemlja Tuskulanus, rob Stihus, sto modija najbolje afričke pšenice, sto amfora najboljeg kampanskog vina). • Gde se, međutim, iz stipulacije ne vidi šta, kojeg kvaliteta i koliko se duguje, kaže se da je stipulacija incerta. 1. Ako je, dakle, stipulacijom nekome obećano da će mu se dati zemljište, a nije rečeno tačno koje zemljište, ili uopšteno rob, bez njegovog imena, time je u obligaciju uneto nešto neodređeno (ali odredivo). 2. To je do te mere tako da ukoliko se neko obavezao na sto modija dobre afričke pšenice, sto amfora dobrog kampanskog vina, smatraće se za stipulacijuna incertum, jer od dobrog može biti bolje. Iz ovoga proizlazi da kada se nešto nazove dobrim, ne označava nešto određeno, jer ono što je bolje od dobrog je isto tako dobro. A kada neko ugovori najbolje onda je on ugovorio stvar najvišeg stepena kvaliteta i to osigurava da je ugovoreno nešto određeno).

7. Zadatak: • Marko i Gaj zaključili su verbalnu stipulaciju. Marko je upitao Gaja: „Da li obećavaš da ćeš mi dati 1000 sestercija“? Gaj je odgovorio:“Obećavam“. • Koji je položaj Marka, a koji Gaja u ovom poslu? • Šta je iz ovog ugovora vidljivo, a šta nije? • Koje su prednosti, a koji su nedostaci ovakvog ugovora? • Kojom tužbom će Marko tužiti Gaja ukoliko ne ispuni obavezu? Da li Gaj ima tužbu protiv Marka?

8. Slabljenje verbalne forme • Ako bi neko ovako upitao: “Daćeš”, a drugi odgovorio “Zašto ne?”, on će svakako biti u obavezi, ali to neće biti slučaj ako je bez reči kimnuo (glavom).

9. Pitanje i odgovor se ne slažu • D.45.1.1.2-6 (ULPIANUS libro quadragesimo octavo ad Sabinum): • Ako na moje pitanje: „(Daćeš) deset?“ odgovoriš: „(Daću) dvadeset“, jasno je da je obligacija nastala samo za deset. I obrnuto ako od mene upitan da li ćeš dati dvadeset odgovoriš da ćeš dati deset, obligacija će nastati samo za deset. S obzirom da je potrebno da se sume slažu, potpuno je izvesno da je deset sadržano u dvadeset. 5. Ali ako ja upitam: „Daćeš Pamfila?“, a ti odgovoriš „Daću Pamfila i Stiha“, mislim da dodatak koji se odnosi na Stiha treba smatrati suvišnim. Jer ima toliko stipulacija koliko ima predmeta koji su obećani. U ovom slučaju dve su stipulacije. Jedna je valjana, a druga nije valjana. Valjana stipulacija nije poništena zbog nevaljane stipulacije.

10. Pitanje i odgovor na različitim jezicima • 6. Nema razlike u slučaju da je odgovor na pitanje dat na istom jeziku ili na različitom jeziku od pitanja. Na primer, ako neko pita na latinskom, ali dobije odgovor na grčkom, ukoliko je odgovor saglasan pitanju, nastaje obligacija. Sporno je da li se ovo pravilo primenjuje samo na grčki jezik ili i na druge jezike kao na primer punski, asirski ili neki drugi jezik. Spisi Sabina odobravaju mišljenje da se na svim jezicima može stvoriti verbalna obligacija pod uslovom da obe stranke razumeju jezik jedne i druge strane bilo samostalno ili putem verodostojnog prevodioca).

11. Cautio (instrumentum stipulationis) • Pauli Sententiae, 5.7.2: • Verbalna obligacija zaključuje se između prisutnih, a ne i odsutnih osoba. Ako je u pisanoj ispravi napisano da se neko obavezao, to treba smatrati (valjanim) kao da je na prethodno postavljeno pitanje odgovoreno.

12. Forma ad solemnitatem • Forma ad probationem

13. Iustiniani Institutiones, 3.19.12: • Stoga je stipulacija zaključena među odsutnima ništava. Ali budući da je to ljudima sklonim parničenjima davalo povod za pokretanje sporova, na taj način što bi, na primer, po proteku vremena iznosili takve dokaze, tvrdeći da ili oni sami ili njihovi protivnici u parnici nisu bili prisutni, doneta je naša konstitucija radi bržeg dovršavanja (parnica) upućena advokatima u Cezareji, u kojoj smo odlučili da se pismenim ispravama koje pojedina od stranaka odmah podnese kao dokaz, uvek mora pokloniti vera, ako se ne dokaže očiglednim dokazima, bilo pismenim, bilo verodostojnim svedocima, da je onaj ko se takvim nepoštenim dokazima služi sam, ili njegov parnični protivnik bio čitavog tog dana kada je isprava sastavljena u nekom drugom mestu.

14. Zadatak: • Marko i Gaj sastavili su ispravu o zaključenoj stipulaciji u kojoj je navedeno da je Marko, upitan da li će dati roba Stiha, odgovorio potvrdno. U stvarnosti, međutim, stranke nisu koristile usmenu formu. Marko se, u sporu pred sudom, pozvao na činjenicu da nije zaključena usmena stipulacija. • a) Kakvo rešenje će biti u ovom sporu u klasičnom pravu, kakvo u postklasičnom, a kakvo u vrema Justinijana?

15. Funkcije stipulacije- adstipulatio • Gai Institutiones, 3.110-113: • 110. Stipulaciji koju zaključujemo možemo ipak pridružiti neko drugo lice koje stipuliše isto i njega obično nazivamo adstipulator (pridruženi, dodati stipulator). 111. Njemu iz toga pripada pravo na tužbu a i obligacija se punovažno može njemu izvršiti kao i nama; ako štogod primi, dužan je da nama preda na osnovu tužbe iz mandata. 112. Adstipulator može upotrebiti reči različite od onih kojima smo mi zaključili stipulaciju. Tako, ako sam, primera radi, stipulisao rečima: „Obećavaš da ćeš dati“, on može ovako pitati. „Obećavaš li isto to svojom čašću“ ili „Zaklinješ li se svojom čašću na isto“ ili obrnuto. 113. Može se takođe neko adstipulacijom obavezati na manje, ali ne i na više. Tako ako sam s tobom sklopio stipulaciju na deset sestercija, on može da stipuliše pet, a obrnuto ne biva. Takođe, dopušteno je da ja zaključim bezuslovnu stipulaciju, a on pod uslovom, a obrnuto nije moguće. Ne samo u pogledu količine, nego i u pogledu vremena, može se govoriti i većoj ili manjoj obavezi; veća je ako se štogod mora odmah dati, a manja je ako se daje posle nekog vremena. 114. U pogledu ovog instituta važe i neka posebna pravila. Tako naslednik adstipulatora nema pravo da podigne tužbu.

16. Gaj, Institucije, 3.117: • …adstipulatora samo onda koristimo kada treba da se osigura isplata po našoj smrti. ...(tada) je naša stipulacija nevažeća , zato se pridružuje adstipulator da bi posle naše smrti mogao da tuži, ali sve ono što pribavi dužan je da preda mojim naslednicima na osnovu tužbe iz mandata.

17. Zadatak: • Gaj je zaključio stipulaciju s Ticijem kojom se Ticije obavezao da će Gaju dati 10 zlatnika. Gaj je dao nalog Marku da zaključi dopunsku stipulaciju kao adstipulator s njegovim dužnikom Ticijem, kako bi od njega (Ticija) mogao zahtevati i primiti izvršenje te iste obligacije. Marko je to učinio. Kada je obaveza dospela, Ticije je dao Marku 10 zlatnika, jer mu je tako bilo jednostavnije. • Da li Gaj može tužiti Ticija ukoliko nije dobio novac pozivajući se na činjenicu da je njegova stipulacija glavna? • Kojom tužbom može da tuži Marka ukoliko mu on nije dao 10 zlatnika?

18. Jemstvo (adpromissio) • Gaius. Institutiones, 3.115-121: • 115. Pro eo quoque, qui promittit, solent alii obligari, quorum alios sponsores, alios fidepromissores, alios fideiussores appellamus. 116. Sponsor ita interrogatur: IDEM DARI SPONDES? fidepromissor <ita>: IDEM FIDEPROMITTIS? fideiussor ita: IDEM FIDE TVA ESSE IVBES? videbimus de his autem, quo nomine possint proprie adpellari, qui ita interrogantur: IDEM DABIS? IDEM PROMITTIS? IDEM FACIES? • 115. Uz onoga koji se stipulacijom obavezuje mogu biti i druga lica obavezana od kojih jedne zovemo sponzori, druge fidepromisori, a treće fidejusori. 116. Sponzor se pita na sledeći način: „Da li se obavezuješ da ćeš dati isto?“ Fidepromisor ovako: „Da li svojom čašću obećavaš isto?“ Fidejusor: „Zaklinješ li se čašću na isto?“ Videćemo kakva se imena mogu upotrebiti za lica koja se pitaju rečima: „Hoćeš li dati isto? Obećavaš li isto? Hoćeš li učiniti isto?“

19. 117. Sponzore, fidepromisore i fidejusore obično koristimo kada nastojimo da nam dug bude sigurniji, a adstipulatora samo onda koristimo kada treba da se osigura isplata po našoj smrti. ...(tada) je naša stipulacija nevažeća , zato se pridružuje adstipulator da bi posle naše smrti mogao da tuži, ali sve ono što pribavi dužan je da preda mojim naslednicima na osnovu tužbe iz mandata.

20. Sponzori, fidepromisori i fidejusori • 118. Položaj sponzora i fidepromisora je sličan, a fidejusora veoma različit.

21. Sponzori i fidepromisori • Gaj,3.119: Ovi prvi (sponzori i fidepromisori) mogu da budu pridodati jedino uz verbalni kontrakt, a nekada mogu biti obavezani čak iako glavni dužnik nije u obavezi kao kada žena ili štićenik zaključe posao bez tutorovog ovlašćenja ili ako neko štogod obeća da će dati posle svoje smrti. • Akcesornost?

22. Fidejusor • 119a. Fidejusor, pak, može biti pridodan kao jemac uz svaku obligaciju, bilo da je sklopljena u realnom, verbalnom, literarnom ili konsensualnom obliku. Takođe, bez značaja je da li je obligacija, uz koju se obavezuje civilna ili prirodna; štaviše važi i u slučaju da se neko obavezao za roba, bilo da je to neko drugi kome se fidejusor za roba obavezuje, bilo da je to sam gospodar kome rob nešto duguje.

23. Intuitu personae – inter partes • 120. Osim toga, naslednici sponzora i fidepromisora nisu u obavezi sem ako nije reč o peregrinima čije lokalno pravo nešto drugo predviđa. 121. U slučaju fidejusora u obavezi su i naslednici.

24. Slučaj više jemaca • Isto tako sponzor i fidepromisor na osnovu Furijevog zakona, posle dve godine oslobađaju se jemstva i bilo koliki da je njihov broj u vreme kada se može tražiti isplata, dug se među njima deli na toliko delova i svaki odgovara samo za svoj deo. Fidejusori su, pak, trajno obavezni i ma koliki da je njihov broj, svaki pojedinačno odgovara za ceo iznos. Tako poverilac može od koga mu drago da traži ceo dug. Ali sada, prema pismu božanskog Hadrijana, poverilac je dužan da zahteva od svakog pojedinačno koji je u stanju da plati, (samo) njegov deo.

25. ZOO: • Jemstvo • Član 997 (pojam) • Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini.

26. Akcesornost, supsidijarnost • Član 1001 (predmet jemčenja): • (1) Jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu, bez obzira na njenu sadržinu. • (2) Jemčiti se može i za uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu. • Član 1002 (Obim jemčeve odgovornosti): • (1) Jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika, a ako je ugovoreno da bude veća, ona se svodi na meru dužnikove obaveze. • Član 1003 (Prelaz poveriočevih prava na jemca (subrogacija) • Na jemca koji je namirio poveriočevo potraživanje prelazi to potraživanje sa svim sporednim pravima i garantijama njegovog ispunjenja. • Član 1004 (Odnos poverioca i jemca): • (1) Od jemca se može zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon što je glavni dužnik ne ispuni u roku određenom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo).

27. Solidarnost, pravo na regres • Član 1005 (Solidarnost jemaca): • Više jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemčili zajedno, ili se svaki od njih obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom njihova odgovornost uređena drukčije. •   Član 1009 (Jemčevi prigovori): • (1) Jemac može istaći protiv poveriočevog zahteva sve prigovore glavnog dužnika, uključujući i prigovor prebijanja, a ne i čisto lične dužnikove prigovore. • Član 1013 (odnos jemca i dužnika): • (1) Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje može zahtevati od dužnika da mu naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od dana isplate. • Član 1018 (Regres isplatioca prema ostalim jemcima): • Kad ima više jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraživanje, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.

28. Novatio • D.46.2.1.pr-1 (ULPIANUS libro quadragensimo sexto ad Sabinum): • Novacija je pretvaranje i prenošenje ranijeg duga u drugu obligaciju, bilo civilnu bilo prirodnu, to jest kada se iz ranijeg pravnog osnova nova obligacija zasniva tako, da se ranija ukine. Novacija se, naime, naziva po reči „novus“ (što znači nov) i po novoj obligaciji. 1. Nije od interesa kakva je bila ranija obligacija, da li prirodna ili civilna ili honorarna, i da li verbalna ili realna ili konsenzualna. Bilo kakva da je, dakle, bila prethodna obligacija, ona se može novirati u verbalnoj formi, ukoliko je nova obligacija valjana po civilnom pravu ili po prirodnom pravu...

29. Animus novandi • D.46.2.2 (ULPIANUS libro quadragensimo octavo ad Sabinum): • Sve stvari (obaveze) mogu se promeniti novacijom: jer sve obaveze koje se zaključuju verbalno ili neverbalno mogu se novirati te iz bilo koje druge obaveze pretvoriti u verbalnu obavezu. Ipak se novacija može provesti samo ako znamo (hoćemo) da to preduzmemo u svrhu novacije obligacije; ako se ne postupa tako, nastaće dve obligacije.

30. ZOO: • Prenov (novacija) • Član 348 (Uslovi) • (1) Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov. • (2) Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom. • Član 349 (Volja da se izvrši prenov): • Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove. • Član 350 (Dejstva prenova): • (1) Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, i nova nastaje. • (2) Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukčije ugovoreno.

31. Acceptilatio • Gai Institutiones, 3.169-170: • 169. Obligacija se gasi i putem akceptilacije. Akceptilacija je vrsta tobožnje isplate; ako ti nešto dugujem iz verbalnog kontrakta, a ti me želiš osloboditi obaveze, može se to obaviti tako što ćeš mi dopustiti da ti kažem sledeće reči: „Jesi li primio ono što sam ti obećao?“ i ti odgovoriš. „Jesam:“ 170. Na ovaj način, kao što smo rekli, gase se samo obligacije koje nastaju iz verbalnog kontrakta, ali ne i druge; izgleda logično da obligacija koja nastaje (svečanim) rečima, drugim (svečanim) rečima bude ugašena. Međutim, i ono što se duguje po nekom drugom osnovu može se preobratiti u stipulaciju i putem akceptilacije ugasiti.

32. Ugovorna kazna (stipulatio poenae) • Justiniani Instiutiones, 3.15.7: • Ne samo stvari nego i činjenja mogu biti predmet ugovora, na primer, kada ugovorimo da se nešto učini ili ne učini. Kod ovakvih stipulacija najbolje je uneti odredbu o kazni, da ne bi iznos ispunjenja obaveze bio neizvestan i da ne bi tužilac morao dokazivati koliku je štetu pretrpeo. Stoga, ako se neko, kao što to nekada biva, stipulacijom obavezuje, odredbu o kazni treba na ovaj način dodati: „Ako tako ne bude učinjeno, da li obećavaš da ćeš tada na ime kazne dati deset zlatnika?“ Ali i u slučaju kada se u jednoj stipulaciji ugovara da se nešto učini ili ne učini, ova se odredba može na ovaj način dodati: „Ako bude nešto suprotno ovome učinjeno ili ukoliko ne bude učinjeno, da li obećavaš da ćeš tada na ima kaze dati deset zlatnika?“

33. ZOO: • Ugovorna kazna • Član 270 (Opšta pravila) • (1) Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna). • (3) Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze. • Član 272 (Akcesornost) • (1) Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na čije se obezbeđenje on odnosi. • (2) Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara. • Član 275 (Ugovorna kazna i naknada štete) • (1) Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaša visinu štete koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu. • (2) Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

34. Procesne, pretorske, ugovorne stipulacije • D.45.1.5 (POMPONIUS libro vicensimo sexto ad Sabinum): • Neke su stipulacije procesne (sudske), neke pretorske, neke ugovorne, a neke ošte pretorske i sudske (procesne). Procesne su samo one koje proizlaze iz procesnih ovlaštenja pretora, na primer cautio damni infecti. Pojam pretorskih stipulacija treba tako shvatiti da se pod tim podrazumevaju i edilske, jer i one potiču iz (slične) jurisdikcije. Ugovorne su one koje nastaju na osnovu ugovora tuženih; njih ima toliko oblika koliko, moglo bi se reći, i ugovornih odnosa, jer one nastaju kao i sama (verbalna) obligacija i zavisne od odnosnog zaključenog pravnog posla. Opšte stipulacije su, na primer stipulacija rem pupilli salvam fore, jer obećanje osiguranja zbog očuvanja imovine štićenika, naređuje i pretor, a ponekad i sudija, ako se to ne može na drugi način rešiti. Isto tako stipulatio duplae naređuje sudija ili edilski edikt.

35. Actio doli, exceptio doli, exceptio non numeratae pecuniae • D.4.3.7.3 (ULPIANUS libro undecimo ad edictum): • Ne samo onda kada nema mogućnosti da se upotrebi neka druga tužba, nego i onda kada je sporno da li se neka druga tužba može upotrebiti, treba, smatra Labeon, dozvoliti actio doli, pa navodi sledeći primer: ako je neko na osnovu kupoprodaje ili stipulacije dužan da mi preda roba, pa mu on da da popije otrov i takvoga mi preda. • Codex Iustinianus, 4.30.7 (Imp. Alexander A. Iulliano et Ammoniano) (a. 223): • Ako si parničnom protivniku izdao priznanicu kao da si primio novac na zajam, a taj ti novac nije predat, možeš kondikcijom da tražiš da ti se priznanica vrati, pa i ukoliko poverilac ništa ne traži; a ako on pokrene spor, možeš se protiv njega koristiti prigovorom da novac nije odbrojan (exceptio non numeratae pecuniae).

36. Zadatak: • Gaj je imućni zelenaš. Marko, kome je novac preko potreban, obrati mu se s molbom za pozajmicu. Gaj mu obeća novac, ali prethodno zatraži od Marka da stipulacijom preuzme obavezu na povraćaj novca iz očekivanog zajma. Tako je Marko na pitanje Gaja „da li obećava da će dati 1000 odgovorio. „Obećavam“. Gaj se, u međuvremenu, predomislio i Marku nije dao novac na zajam. • Da li Gaj može tužiti Marka za obećanih 1000? Ako da, kojom tužbom? • Da li postoji sredstvo kojim se Marko može uspešno odbraniti? Ako da, koje je to sredstvo? • Da li Marko može nešto preduzeti i pre nego što ga Gaj tuži za dug iz stipulacije? Koje su njegove mogućnosti?