Asteroidi

1. Asteroidi Nebojša Đorđević

2. Asteroidi • Na putanapopularannačin “objasnićemo” asteroide: U ovom, prvomdelubićereči o pojmu, otkriću, istorijatuiosnovnimparametrimakojikarakterišu ova nebeskatela. Drugideobiće “rezervisan” zaastrofizičkeparametre, kaoštosuoblik, veličina, rotacija, kaoizabližaobjašnjenja, odnosno, podeluasteroida u odnosunapoložaj, odnosnopodelunafamilije, itd…

3. Asteroidi • Asteroidi su najstarije kamenje u Sunčevom sistemu, jer geoloski procesi kod njih praktično ne postoje. Oni su i danas takvi, kakvi su bili u vreme svog nastanka, pre nekih 4,5 milijarde godina. Stoga su od izuzetnog značaja za nauku jer govore o najstarijem periodu solarnog sistema. • U Lilientalu, kraj Bremena, 21. septembra 1800. nekoliko astronoma na glasu odlučilo je da osnuju udruženje astronoma sa zadatkom da se pretraži prostor između Marsa i Jupitera, kako bi se našla nova planeta. Za predsednika je bio izabran J. Hieronimus Sreter. Udruženje je postalo poznato pod imenom “Nebeska policija”, a odluceno je i da se nebo “podeli” na sektore, te je svaki član imao da izradi kartu sazvezđa na svom delu neba. Čak je za buduću planetu bilo rezervisano ime Faetont (nesrecni sin boga Helija). • “Nebeski policajci”, jednostavno, nisu imali sreće. Prvog januara,1801. godine, baš na predvidjenoj razdaljini od Sunca (27,7), Djuzepe Pjaci (Giuseppe Piazzi, 1746-1826), koji nije bio član Policijie pronašao je novo nebesko telo, osme prividne velicine. Pjaci mu je dao ime Ceres po rimskoj boginji plodnosti i braka, zaštitnici Sicilije.

4. Asteroidi • Narednih godina pronađeno je još nekoliko tela: 2 Pallas (1802), 3 Juno (1804), 4 Vesta (1807) itd. Ali, ispostavilo se da nijedno to telo, ipak, nije dovoljno veliko za planetu, kakva se zapravo ocekivala. To što je pronađeno, bila je samo velika gomila kamenja koja luta izmednju Marsa i Jupitera. • Po svemu mogle su to biti i planete, po svemu sem po velicini. Zato su nazvane male planete, planetoidi i asteroidi jer podsećaju i na zvezde.

5. Asteroidi • Prva misao astronoma je bila da svo to kamenje potiče ustvari od nekadašnje planete, koja se iz nekog razloga raspala na sitne delove. • Astronomi pre svega nisu mogli da objasne uzrok raspadanja te pretpostavljene planete. Pokazalo se da uništavanje neke planete nije ni malo jednostavno. Sem toga, računi su pokazali da svi asteroidi sakupljeni zajedno nisu dovoljni da sačine neku veću planetu. Zatim, uočeno je da Jupiterova snažna gravitacija, ne bi ni dozvolila formiranje velike planete u svom susedstvu. I na kraju, “pada u oči”, da asteroidi na razlicitim daljinama od Sunca imaju razlicitu građu i gustinu, i da gustina sa razdaljinom od Sunca opada.

6. Asteroidi • Zbog svega toga postavljena je druga teorija. U pitanju je, čini se, kako to astronomi kazu, “neuspešna” planeta, planeta koja je bila na putu rađanja pa je u tome ometena. • U ranoj istoriji solarnog sistema planetizimali su se putem laganih, sporih sudara “slepljivali” u velika tela – današnje planete. Ali. pod uticajem gravitacije proto - Jupitera, neki veliki planetizimali su izbačeni iz svojih orbita. Prolazeći kroz unutrašnji deo solarnog sistema, oni su remetili putanje planetizimala u prostoru današnjeg asteroidnog pojasa, povećavajuci im brzinu do, u proseku, 5 km u sekundi. Zbog toga su se, dotada spori sudari pretvorili u brze i razorne, koji su zaustavili procese akrecije. Ovakve sudare mogli su da prežive, samo objekti od oko 500 km u prečniku, dok su se ostali raspadali u krhotine – današnje asteroide. • Od 50.201 uočenih i osmatranih asteroida, danas je 10.666 numerisano (podaci iz maja 1999.). Svake godine otkrije se na desetine hiljada novih asteroida. U tom poslu često su uspešni astronomi amateri, Japanci pre svih. • Novi asteroid dobija svoj redni broj i ime (pravo da bira ime pripada astronomu koji je pronašao asteroid). Tako su nastali nazivi asteroida: 1 Ceres, 2 Pallas, 3 Juno, 4 Vesta itd.

7. Asteroidi • Ali pre no što asteroid dobijesvojbrojiimepotrebno je da se utvrdenjegoviorbitalnielementi, kako se asteroid ne bi izgubio (dešavalo se). ImenovogasteroidaodobravaMedjunarodnaastronomskaunija (International Astronomical Union). • Računa se daasteroidavelicine 1 km u prečnikuima vise stotinahiljada, moždaičitavmilion, aliih je svegaoko 250 saprečnikomodpreko 100 km, odnosnooko 26 čiji je prečnikiznad 200 km. • Najveći asteroid je 1 Ceres: 940 km, zanjimsledi 2 Pallas 533 km, pa 4 Vesta 576 km, 10 Hygeia 430 km itd.

8. Oblik • Velikiasteroidisuugalvnomsfernogoblika. Ovakavoblikposledica je relativnovelikemasetihasteroida, jer je u procesuformiranjanjihova, gravitacijabiladovoljnosnažnadaihoblikuje u kuglu. Manjiasteroidiimajunajrazličitijenepravilneoblikepoputkamenja, kojenalazimo u prirodi. Asteroidisuisuvišesitnida bi se sazemljemoglidetaljnosagledati, te se o oblikunekogasteroidasudi, popromeninjegovogsjaja.

9. Rotacija • Brzepromenesjajanekogasteroidagovore o njegovomnepravilnomobliku. Razumljivo je, dateloloptastogoblikareflektujejednu, teistu, količinusvetlosti, ako se izuzme to, štozaposmatračasaZemlje, nebeskatela, kojakružeokoSuncaulaze u svoje faze. Posmatranjemovihkratkoperiodičnihpromenasjaja, pošto se one ponavaljaju u jednakimciklusima, moze se odreditiibrzinarotacijeasteroida.

10. Asteroidi • Najsjajniji asteroid je Vesta - jedini asteroid, koji se moževidetiigolimokom. Desetasteroidasanajvećommagnitudom u perioduopozicijesu: 4 Vesta 6,4 1 Ceres 7,3 2 Pallas 7,5 7 Iris 7,8 3 Juno 8,1 6 Hebe 8,3 433 Eros 8,3 15 Eunomia 8,5 8 Flora 8,7 18 Melpomene 8,9 • Ukupna masa svih asteroida je koncentrisana uglavnom u velikim asteroidima. Oko 90% mase asteroidnog pojasa sadržano je u asteroidima, sa prečnikom od preko 100 km. Ili, ukupna masa asteroidnog pojasa, svega 3 puta je veća od mase Ceresa. Inače, ukupna masa svih asteroida je manja od mase Meseca. • Asteroid sa najkraćom rotacijom je 1566 Icarus. On se oko svoje ose obrne za 2 sata i 16 minuta. Sledi 321 Florentina, čiji “dan” traje 2 časa i 52 minuta . Najsporiji je 280 Glauke. Njemu treba 1.500 sati za jedan okret.

11. Familije • Asteroidikojiimajusličneorbitalneelemente (velikupoluosu, ekscentricitetiinklinaciju) čineporodicuasteroida, kojadobijaimeponajniženumerisanomčlanuiztefamilije (znacipoprvootkrivenom). Pretpostavka je, dasufamilijenastaleprilikomraspadaasteroida u sudarima. Takvisudarisučesti u svetuplanetoida, ioko 40% poznatihasteroidapripadajunekojporodici. • Tri najvecefamilijesu Eos, KoronisiThemis, izanjih je utvdjenodasukompozitnohomogene. Asteroidisvakeodovihporodica, potičuodjednog, raspadnutogtela, koje bi u prvomslucaju (Eos) moraloimati 200, u drugom (Kronis) 90 i u trecem (Themis) 300 km u prečniku. • Manjefamilijenisujosdobroproučenezbog toga stosunjihovičlanovi, priličnositniislabogsusjaja. Medjutimzna se idanekeodmalihporodicanisukompozitnohomogene, idasu, bar u nekimslučajevima, delovigeohemijskirazličitihroditeljskihtela.

12. Podelaasteroida Premapoložaju u Sunčevomsistemu, sveasteroidemožemorazvrstatinanekolikogrupa. NajbliziSuncuzuZemljiniPresretači, asteroidi, kojinaputuokoSuncadolaze u blizinuZemlje (NEAs, Near-Earth`s Asteroids). ZatimsledeGlavniasteroidnipojas, TrojanciiKentauri. Presretači Postoje tri velike familije ovih asteroida. • Atens: velika poluosa im je manja od 1 a.j. a afel im je na 0,983 a.j. od Sunca. • Appolos: velika poluosa je veca od 1 a.j. a perihel im je na 1,017 a.j. od Sunca • Amors: njihov perihel je negde izmedju 1,017 i 1,3 a.j. • Marsovi Trojanci • To su asteroidi koji leže u Lagrzovim tackama na Marsovoj orbiti (5261 Eureka i 1998 VF31)

13. Podelaasteroida Glavni pojas • Glavni asteroidni pojas. Putanje: Merkur, Venera, Zemlja, Mars Jupiter • Oko 95% svih poznatih asteroida se kreće po orbitama izmedju Marsa i Jupitera, na rastojanju od oko 2,0 do 4 a.j. od Sunca i to je glavni astroidni pojas. • U pojasu se opažaju na određenim distancama od Sunca koncentracije orbita asteroida razvrstanih u familije asteroida: Hungarias, Floras, Phocaea, Koronis, Eos, Themis, Cybeles i Hildas. • Ali, postoje i pusta područja bez asteroida (Kirkvudove praznine). Duž pojasa, sa povećanjem razdaljine od Sunca, menjaja se struktura asteroida, pa tako i čitav pojas možemo podeliti na unutrašni i spoljašnji. U unutrašnjem preovlađuju silikatni asteroidi (60%) dok je karbonskih malo (10%). U spoljnjem delu pojasa, stvar je obrunuta, jer ima znatno više karbonskih (80%) nego silikatnih asteroida (15%). • Pojas, inače, deli ceo Sunčev sistem na spoljašnji i unutrasnji. . . • Unutrašnji pojas • Postoji samo jedna poznata grupa asteroida u unutrašnjem asteroidnom pojasu: Hungarias. Danas je poznato oko 100 ovih asteroida. • U ovoj grupi asteroida postoji bar jedna porodica. Zbog malog ekscentirciteta orbita, srednja perihelna razdaljina ovih asteroida je 1,76 a.j. Spoljašnjipojas U spoljniasteroidnipojasulazeasteroidikojinačinenajvisedverevolucije u tokujednogJupiterovogorbitalnogperioda. Postoje 3 grupeasteroida u spoljnemdelupojasa: Cybeles, Hildasi Thule, nazvaniponajniženumerisanimasteroidimasvakegrupe.

14. Podelaasteroida Jupiterovi Trojanci • Trojanci su zapravo dve grupe asteroida i zanimljivi su po tome što leze na Jupiterovoj putanji, jedna 60° ispred, a druga 60° iza Jupitera. Postojanje nebeskih tela na ovim pozicijama predvideo je jos 1772. francuski matematicar i astronom J. L. Lgranz, (Joseph-Louis Lagrange) na osnovu teorije stabilnih tačaka ravnostranog trougla koji čini sistem tri tela, u ovom slucaju, Sunca, Jupitera i asteroida. Zbog gravitacionog dejstva ostalih planeta, pre svega moćnog Saturna, sistem Sunce – Jupiter –Trojans, nije pravi trotelni sistem i većina Trojanaca se ne nalaze tačno u Lagrzovim tackama, vec osciliraju oko ovih tacaka pod uglom izmedju 45° i 80° gledano sa Jupitera, a za potpun cikus treba im od 150 do 200 godina. • Lagranzeva predviđanja potvrdjena su 1906. godine, kada je Maks Volf (Max Wolf) otkrio asteroid 588 Achilles ispred Jupitera. Iste godine pronađ ispred Jupitera. • Nazivi ovih asteroida bili su odlučujuci za imenovanje cele familije asteroida. Odlučeno je da se cela porodica nazove Trojan, a njeni članovi da dobiju imena po ratnicima Trojanskog rata, koji se pominju u Homerovoj Ilijadi. Asteroidi, koji prethode Jupiteru, dobijaju imena po grckim ratnicima, a oni drugi po trojanskim. Izuzetak od ovog pravila su dva “špijuna”. Tako se Hektor nalazi u “grckom logoru”, a Patroklo u trojanskom. • Mada je svega oko 160 Trojanaca numerisano, fotografski snimci su pokazali da ima oko 2300 +/- 500 takvih asteroida prečnika veceg od 15 km. Oko 1300 njih je locirano u blizini prethodece Lagranzove tacke i 1000 blizu prateće.

15. Podelaasteroida Centaurs Nekoliko asteroida koji se nalaze u spoljašnjem delu Suncevog sistema nose zajednički naziv Centaurs. Njihove orbite su veoma nestabilne i lako se remete u prolazu pored velikih planeta. 2060 Chiron kruži oko Sunca izmedju Saturna i Urana. 5335 Damocles dolazi u blizinu Marsa, dok mu je afel negde iza Urana. 5145 Pholus opet ima putanju koja leži izmedju Saturna i Neptuna. Neki od ovih objekata, možda, i nisu asteroidi već komete. Trans Neptunian Objects (TNO) • Daleka pučina Sunčevog sistema nije prazna. Otkriveno je stotinak malih planeta na distanci, gde smo verovali da “leži”, samo Neptunova putanja. Neki od ovih planetoida imaju i 800 km u prečniku. • Sudbine nekih asteroida su neobične. Sumnja se, naime, da su neki sateliti zapravo zarobljeni asteroidi. To je najverovatnije slučaj sa Marsovim satelitima Deimos i Phobos, kao i sa svim Jupiterovim spoljnim satelitima.

16. NEO OBJEKTI • “Near Earth Objects” (”objektiblizuZemlje”) su, premazvaničnojklasifikaciji, asteroidiikomete, prečnikaodnajmanje 1 km, čijaputanjadovodioveobjekte u blizinuZemlje, iličakpresecanjenuputanju, i time ihčiniopasnimpoZemljuinaročitosamzivotnaZemlji. U naučnimkrugovima, naime, smatra se da bi sudarZemljesa NEO objektom-asteroidomprečnikaod 1 km. doveo do globalnekatastrofenaZemlji, što bi izazvalopropastcivilizacije, pa isamogživotanaZemlji, zbogzemljotresa, vulkanskiherupcija, kiselihkiša, efektastaklenebašte (zamračenjaSunca, usledprašineidima u atmosferi) i sl. a što bi bilodirektnaposledicasudara. • Da li se to desilo na Zemlji? U geološkoj prošlosti svakako da jeste. Uostalom, ako čovek posmatra Mesec, primetiće da je nas sused “izbušen” kao švajcarski sir (što ga čini interesantnim za posmatranje). Na Zemlji postoje mnogi dokazi o tome, da ni naša draga planeta nije imuna na ove “svemirske posetioce”. Široko je poznata teorija o tome, da je upravo udar asteroida (tj. meteorita većih razmera) na sadašnjoj teritoriji Meksika (poluostrvo Jukatan) razlog nestanka oko 70 % tadašnjih životinjskih i biljnih vrsta sa lica Zemlje, izmedju ostalih i dinosaurusa. U prilog ovoj teoriji nadjeni su brojni geoloski dokazi. Jedini, ljudskom pamćenju poznati događaj ovog tipa je poznata “Tunguska eksplozija” iz 1908 godine.

17. NEO OBJEKTI • SvakogdanaZemlja “postaneteža,” zaoko 1000 tonamaterijala, poreklomizsvemira, uglavnomprašine, aliikamenčića, koji ne izgore u “sudaru” saatmosferom. Sa aspektaživotnogvekazemaljskecivilizacije, šansezakatastrofalnisudarsu male, ali ne izanemarljive, alidugoročnoposmatrano, sudarsa NEO će se jednomsigurnodesiti (akogačovekitehnologija ne spreče), jerstatistikakaže, daposmatranona period odnekolikohiljadagodina, izgledizatakavnemiodogadjajpostajuznačajni. • Ovo je jedno od najznačajnijih pitanja po sudbinu Zemlje, kojem savremena nauka posvećuje maksimalnu paznju. Postoji čitav niz profesionalnih organizacija i programa za praćenje, katalogizaciju i proučavanje ovih objekata. Da sada je ovih objekata katalogizovano oko 1000 (stalno se otkrivaju novi), a smatra se da ih ima mnogo, mnogo, više. Naročito se prate tzv. PHA objekti (Potentially Hazardous Asteroids “potencijalno rizični asteroidi”) kojima se posvećuje posebna pažnja.

18. NEO OBJEKTI • Početkom marta 1998 godine, veliko uzbuđenje u astronomskim krugovimaizazvalo je saopštenje g. Brajana Marsdena, iz Centralnog Biroa zaAstronomske telegrame, da proračuni putanje svemirskog objekta pod službenim nazivom 1997 XF11, koji je otkriven ranije, i to u decembru 1997 godine, ukazuju da bi ovaj asteroid, prečnika oko 1 kilometra, mogao 26.10.2028 godine proći pored Zemlje na “tesnih” 40.000 kilometara. • Kasniji, detaljniji proračuni pokazali su, na svu sreću da ce ovaj objekat u predviđeno vreme proći na “komotnih” 950.000 kilometara od Zemlje, sto ga čini bezopasnim. Da li je slučajnost što je baš u to vreme reklamiran svetski filmski mega-hit “Impact” (sa temom sudara Zemlje i asteroida) preostaje da nagađamo. • Što se tiče “oružja za obračun” sa eventualnim NEO uljezom,verovatno da se nešto u tom smislu u vojnim krugovima sprema, ali mnogo je bolje za sve nas da do toga ne dođe.

19. NAJPOZNATIJI ASTEROIDI CERES Ceres je najveći poznati asteroid i prvi koji je otkriven. Pronašao ga je 1. januara 1801. godine sa opservatorije u Palermu (Sicilija) italijanski astronom Đuzepe Pjaci (Giuseppe Piazzi, 1746-1826). Pjaci mu je dao ime po rimskoj boginji plodnosti i braka, zaštitnici Sicilije. 1 Ceres ima prečnik od 933 km, njegova masa iznosi jednu četvrtinu mase svih asteroida zajedno. Jedan okret oko svoje ose načini za 9 sati i kako mu se pri tom boja i sjaj tek neznatno menjaju izlazi da Ceres ima sferni oblik i da je uglavnom ceo sivkast. Spektar svetlosti odbijene od njegove površine ga svrstava u G klasu. Njegova orbita leži u glavnom asteroidnom pojasu na razdaljini 2,77 a.j. od Sunca. Magnituda u opoziciji dostiže 6,9, albedo mu je svega 9%, a revolucija oko Sunca traje 4,6 zemaljske godine.

20. NAJPOZNATIJI ASTEROIDI EROS 433 Eros - drugipoveličini asteroid u bliziniZemlje, pripadaporodici Amor. Njegovazapreminačinigotovopolovinuzapreminesvihostalihasteroidaizistekategorije: NEO (Near Earth Objects - objekti u bliziniZemlje). Eros je prvi NEO koji je otkriven. Zaastronomiju je imaovelikiznačajjer je bio vrlozgodanzamerenjeSunčeveparalakseizadetaljnomerenjemasesistemaZemlja - Mesec. U perioduodnekolikostotinagodinanemaopasnostida Eros padnenaZemlju. DobioimepostaromhelenskombozanstvuErosu.To je biloprvi put da se nekomasteroidudodelimuškoime. Konačno, 12. februar 2001. godine, označio je krajmisije NEAR Shoemaker. Letelica je nasvojdugi put krenula 1996. godineinakonnekihmalihproblemapostiglauspehzaistorijučaki pre okončanjamisije. Letelicanijeprojektovanada se spustina Eros, aliceopoduhvat je takouspešnoprotekaoda je navigatorimaostalajoš, ranijeneplanirana, mogućnostdaletelicumekospustenavelikikamen. U 15:31 UT uključenisuna 20 sekundimotorii NEAR je laganokrenuoErosu. Po proračunima u 20:04 UT trebalo je dadotaknetlo. To se idogodilo. U tom trenutku Eros i NEAR subili 316 milionakilometaradalekoodnašeZemlje. NEAR se, inačena Eros spustiobrzinomod 1,5 do 1,8 metara u sekundi. Pre negosto je dodirnuotlouspeo je danačini 69 snimakavisokerezolucije. SNIMCI SA VISINE: 1150 m, 700 m, 250 m, 130 m NEAR je poslaooko 160 000 fotografijai 10 putavišeostalihpodatakanegošto se očekivalo, a Gama zračnispektrometar je bio posebnouspešan.

21. NAJPOZNATIJI ASTEROIDI IDA 243 Ida je asteroid iz familije Koronis, nepravilnog je, duguljastog oblika, velicine 58 x 23 kilometara. Ida je drugi od tri asteroida osmatranih i snimljenih iz blizine. Svemirska sonda Galileo, na putu za Jupiter, prošla je blizu Ide i snimila je ovu “malu planetu”, 28. avgusta 1993. godine. Tada je otkriveno da Ida ima pratioca, koji je dobio ime Dactyl. Proučavanjem putanje Daktila, astronomi su izračunali da se gustina Ide kreće između 2,2 i 2,9 g/cm3. U početku se smatralo da Ida pripada S tipu, te da je to nikl - gvozdeni asteroid sa primesama silikata. Medjutim, gustina od 2,9 je isuviše mala za takav sastav i Ida po sastavu više liči na neki hondritni meteorit. S druge strane, Galileo je prolazeći pored Ide izmerio promenu solarnog magnetnog polja, što opet sugeriše postojanje nekog magnetskog materijala u sastavu ovog asteroida. Povrsina Ide je izrovarena kraterima. Dactyl, Idin mesec je prvi prirodni satelit koji je otkriven oko nekog asteroida. Njegov prvi, službeni naziv bio je “1993 (243) 1″ da bi septembra 1994. dobio ime Dactyl. Daktili su demoni metalurgije. Ziveli su na planini Ida gde su jedno vreme čuvali malog Zevsa. A postoji i priča, po kojoj su Daktili deca Zevsa i nimfe Ide. Daktil je mali satelit, prošaran kraterima, veličine je 1,6 puta 1,2 km. Od Ide je udaljen oko 90 kilometara. Od nje se razlikuje po građi, što navodi na zaključak da je ovaj binarni sistem nastao raspadom nekog većeg tela od kojeg je formirana i čitava familija Koronis.

22. NAJPOZNATIJI ASTEROIDI GASPRA 951 Gaspra je asteroid, član Flora familije. Kreće se u blizini granice unutrašnjeg asteroidnog pojasa. Nepravilnog je oblika, 19×12x11 km, po površini izbrazdan udarnim kraterima. Najveći krater ima u prečniku 1,5 km. Po broju malih kratera procenjuje se da je Gaspra star, oko 200 miliona godina. Gaspra je prvi od tri asteroida koji su snimljeni iz blizine. Na putu do Jupitera svemirski brod Galilej 29. oktobra 1991. snimio ga je sa razdaljine od 16000 km. U blizini Gaspre Galilej je osetio magnetno polje što ukazuje na metalnu strukturu ovog asteroida. Po građi pripada S tipu i sastavljen je od stena i metalnih minerala. Asteroid je dobio naziv po malom odmaralištu na Krimu. U skladu sa ovim većina kratera na Gaspri nose imena banja i odmarališta iz celog sveta.

23. NAJPOZNATIJI ASTEROIDI MATILDA 253 Mathilde je asteroid glavnog asteroidnog pojasa, mada se, u perihelu, približava Suncu na prilično bliskih 1,94 a.j. U proseku od Sunca je daleko 394 miliona kilometara. Mathilda je nepravilnog oblika dimenzija 59 x 47 km. O Matildi znamo najviše zahvaljujuši svemirskom brodu NEAR koji je prošao pored ovog planetoida 27. juna 1997. To je asteroid C tipa. Na površini se zapažaju krateri, od kojih su bar pet veći od 20 km u prečniku. S obzirom na dimenzije samog asteroida ovi krateri su gigantskih razmera, te zbunjuju naučnike jer nije lako objasniti kako na tako malom telu mogu da nastanu tako veliki krateri. Gustina Matilde je svega 1,4 gm/cm,3 te je asteroid najerovatnije jako porozan i predstavlja neku vrstu planetoidnog sundjera. Albedo je svega 0,04, boja mu je veoma jednolika i smatra se da je to primerak iz veoma starog doba Suncevog sistema. Matildin dan traje 17,4 naših, zemaljskih dana. Manji asteroidi se rotiraju sporije od velikih jer u sudarima nisu bili u stanju da zadrže brzinu svoje rotacije (njih ometaju i sopstvene krhotine) i sudeći po tome, Mathilda je imala veoma buran život, ispunjen čestim sudarima.

24. SRPSKI ASTEROIDI • SredinomovogvekaastronomMilorad B. Protić je bio uspesanlovacna male planete. Zanjegovoimevezuje se vise asteroida. Idemoredom: 1517 Beograd, 1550 Tito, 1554 Yugoslavia, 1564 Srbija, 1675 Simonida, 1724 Vladimir (pronasaoju je Delporte, E.), 2244 Tesla i 2348 Michkovitch (Simonida je ženasrednjevekovnogkraljaMilutina, Vladimir je pronalazačevunuk, a Miškovic, 1892-1976, je akademikisvojevremenodirektorAstronomskeopservatorije u Beogradu). A od 1983. postojii asteroid 22278 Protitch, koga je inačeotkrioznamenitibelgijskiastronom Henry Debehogne.

25. SRPSKI ASTEROIDI • Postoji i asteroid 3900 Kneževic koji je 14.9.1985. otkrio americki astronom Edvard Bouel (Edward Bowell). Ovaj planetoid je dobio ime po astronomu Zoranu Kneževicu, strucnjaku za male planete u svetskim razmerama. Između ostalog, Knezevic je izvršio ključno osmatranje asteroida 3276 Paolicchi. • Astronom Pera M. Đjurkovic ima asteroid 1700 Zvezdara i 1605 Milankovitch koji nosi imevelikog Milutina Milankovica. Asteroid 1555 Dejan je dobio ime po sinu Pere Đjurkovica.

26. SRPSKI ASTEROIDI • 1554 Yugoslavia Velikapoluosa 2,620 a.j. Ekscenticitetorbite 0,200 Nagiborbitepremaekliptici 12° 09′ Sidericki period 4,2 godina Apsolutnamagnituda 11,90 • 1605 Milankovitch • Dimenzije 38,5 km • Velika poluosa 3,014 a.j. • Ekscenticitet orbite 0,076 • Nagib orbite prema ekliptici 10° 33′ • Sidericki period 5,2 godina • Apsolutna magnituda 11,90 • Albedo 0,10

27. SRPSKI ASTEROIDI • 3900 Knezevic • Velika poluosa 2,371 a.j. • Ekscenticitet orbite 0,137 • Nagib orbite prema ekliptici 6° 43° • Sidericki period 3,7 godina • Apsolutna magnituda 13,60 • Precnik ~15 km • 2244 Tesla Dimenzije 29,6 km Velikapoluosa 2,809 a.j. Ekscenticitetorbite 0,183 Nagiborbitepremaekliptici 7° 48′ Sidericki period 4,7 godina Apsolutnamagnituda 11,90 Albedo 0,03

28. HVALA NA PAŽNJI