250 likes | 377 Views
НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ. Шта подразумева безбедност у савременим условима?.
E N D
НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ
Шта подразумева безбедност у савременим условима? Безбедност у савременим условима подразумева стање заштите животно важних интереса личности, друштва и државе, од унутрашњих и спољашњих претњи политичког, економског, социјалног, војног, техногеног, еколошког, информативног и др. карактера.
Шта је претпоставка безедности у савременим условима? • политичка, економска и социјална стабилност у држави, • безусловно остваривање закона и одржавања правног поретка, • развој међународне сарадње на основу партнерства.
Шта угрожава безбедност у савременим условима? • различити сукоби (локални и регионални, националистички, религиозни,...) • продаја дроге • продаја оружја • криминалне активности, • деградација животне средине, • раст популације • миграције становништва …
Локални и регионални сукоби • Од 3600 године пре н.е. до 1992 водили се више од 14 730 ратова. • Од 1480. до 1940. било је 2659 ратова • После Другог светског рата почео је тзв. „хладни рат“ - стање ни рата, ни мира са великим бројем локалних и регионалних ратова, погинуло је више од 20 милиона људи, а 50 милиона померено са огњишта.
Да ли ће се број сукоба повећати или смањити? Многи сматрају да ће се број сукоба увећавати због: • војно - индустријских комплекса; • неравномерне распоређености сировина и енергената.
Нови светски поредак • Представља заправо политичку замисао председника САД-а. • На Генералној скупштини УН говори као о свету „отворених граница, слободе, отворене трговине и мисли“, а Америка је модел. • Предложио проширивање надлежности УН кроз уплитање у унутрашње послове државе, ради демократских преображаја, и сл.
По мишљењу Михајла Марковића пројекат неће да успе, због: • јер се иза лепих фраза, крије цинизам и доминација и контрола простора, • недостаје мотивација за масовно ангажовање и лично жртвовање, • мали су изгледи да једна суперсила дуго сачува свој статус, јер на сцену ступају групације и • постојање слабости у америчкој економији и политици (дефицит, унутрашња дуговања, стање школства, раст криминала ...).
Глобализација • Теоријске основе глобализма поставио је Збигњев Бжежински, 70-тих година прошлог века. • Покретач глобализације су: глобализација производње и финансија.
Последице: • преструктуирање света • преношење власти националних држава на наднационалне ентитета • контрола над системом комуникације, повезаност штампе, телекомуникација и компјутерске индустрије. • Када се говори о утицају глобализације на безбедност треба бити крајње обазрив, јер има различит утицај на националне безбедности појединих држава.
Корупција • Најприкривенија врстау криминалног понашања. • Карактеришу га: • прикривеност, • променљивост, • висок степен друштвене опасности, • мноштво појавних облика, • широка распрострањеност иинтернационализација, • тешко доказивање, • користољубивост, • перфидност.
Худек сматра да корупција осим подмићивања, подразумева и • патронат над неким, • сукоб интереса, • задовољавање приватних пословних интереса преко јавне службе и стицање прихода на основу вршења функције у јавној служби, • стицање користи на одговорној функцији. У корупцију спада и - стицање материјалне добито злоупотребом положаја, крађом, одржавање неетичких контаката са клијентима (пријем провизије да би се закључио неки уговор) ...
Корупција се јавља на државном и међународном нивоу Државни ниво Међународни ниво Сматра се да добро плаћање за обављање посла који се обавља искључује могућност примања новца или поклона за посао који обављају. • Корупција се сматра кривичним делом које штети економији једне земље и њеном угледу.
Безбедност и деструктивне секте • Секте су мање друштвене заједнице чији се чланови по карактеристикама и ставовима које заступају одвајају од осталих чланова друштва. • Деструктивне секте групе које се могу препознати по својој манипулацији усмереној на психолошку дестабилизацију својих следбеника, с циљем да се од њих извуче потпуна потчињеност, смањење критичког духа, прекид са општеусвојеним препорукама ....
Са становишта безбедности, опасне секте се одређују, на основу: • моћи • вође • унутрашње структуре • финансија • живота верника
Са безбедносног становишта можемо их поделити: • на секте чије доктрине отворено проповедају деструктивно и криминално понашање • на оне чији садржај потенцијално може дасе искористи за позивање чланова на деструктивно понашање и • оне чији садржај формално не противуречи друштвеним нормама
Деструктивне секте угрожавају безбедност: • затворене су • негативно оријентисане према друштву • ставови су у супротности са општеприхваћеним вредностима. • негативно утичу на интегрисаност породице и могу да доведу до насиља у њој, проституцију, вандализам, суицид ... • раде на слабљењу традиције и осећања патриотизма, јединства, националне припадности, демократији.
Организовани криминал • промет дрога • промет оружја • економски емигранти – лажни азиланти
Промет дрога • “Балканска рута”: Југоисточна Азија-Турска-Бугарска-Југославија- Албанија-Грчка (6 тона хероина месечно)
Промет оружја • веомараспрострањен, уносанпосао и опасан забезбедностсвета;
Лажни азиланти Доприносе: • порастукриминала • повећањеурасизма • јачањеудесни-чарскихпокрета у земљама ЕУ.
Медији и безбедност • Медијски рат се дефинише као „збир техника психолошког притиска који употребљавају политички лобији, организације и појединци с циљем постизања сопствених политичких циљева, користећи при том средства масовног информисања против изабране циљне групе у властитој или другим земљама у широком временском раздобљу.“
Типологија лоших вести са становишта безбедности: • могуће, али лоше информације • цензурисане информације за „добробит“ грађана • тачна вест са погрешним закључцима • статистичке информације • историјске информације
Закључак: • помоћу лоших вести, полупроверених или непроверенихобјашњења лако се преносе неистине • са становишта безбедности, опасне јер личе на праве, а разликују се од дезинформације јер имају трунку истине • власници технологија могу да контролишу информације.