1 / 25

НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ

НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ. Шта подразумева безбедност у савременим условима?.

manny
Download Presentation

НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ

  2. Шта подразумева безбедност у савременим условима? Безбедност у савременим условима подразумева стање заштите животно важних интереса личности, друштва и државе, од унутрашњих и спољашњих претњи политичког, економског, социјалног, војног, техногеног, еколошког, информативног и др. карактера.

  3. Шта је претпоставка безедности у савременим условима? • политичка, економска и социјална стабилност у држави, • безусловно остваривање закона и одржавања правног поретка, • развој међународне сарадње на основу партнерства.

  4. Шта угрожава безбедност у савременим условима? • различити сукоби (локални и регионални, националистички, религиозни,...) • продаја дроге • продаја оружја • криминалне активности, • деградација животне средине, • раст популације • миграције становништва …

  5. Локални и регионални сукоби • Од 3600 године пре н.е. до 1992 водили се више од 14 730 ратова. • Од 1480. до 1940. било је 2659 ратова • После Другог светског рата почео је тзв. „хладни рат“ - стање ни рата, ни мира са великим бројем локалних и регионалних ратова, погинуло је више од 20 милиона људи, а 50 милиона померено са огњишта.

  6. Ратнисукобидо 1995. године

  7. Да ли ће се број сукоба повећати или смањити? Многи сматрају да ће се број сукоба увећавати због: • војно - индустријских комплекса; • неравномерне распоређености сировина и енергената.

  8. Нови светски поредак • Представља заправо политичку замисао председника САД-а. • На Генералној скупштини УН говори као о свету „отворених граница, слободе, отворене трговине и мисли“, а Америка је модел. • Предложио проширивање надлежности УН кроз уплитање у унутрашње послове државе, ради демократских преображаја, и сл.

  9. По мишљењу Михајла Марковића пројекат неће да успе, због: • јер се иза лепих фраза, крије цинизам и доминација и контрола простора, • недостаје мотивација за масовно ангажовање и лично жртвовање, • мали су изгледи да једна суперсила дуго сачува свој статус, јер на сцену ступају групације и • постојање слабости у америчкој економији и политици (дефицит, унутрашња дуговања, стање школства, раст криминала ...).

  10. Глобализација • Теоријске основе глобализма поставио је Збигњев Бжежински, 70-тих година прошлог века. • Покретач глобализације су: глобализација производње и финансија.

  11. Последице: • преструктуирање света • преношење власти националних држава на наднационалне ентитета • контрола над системом комуникације, повезаност штампе, телекомуникација и компјутерске индустрије. • Када се говори о утицају глобализације на безбедност треба бити крајње обазрив, јер има различит утицај на националне безбедности појединих држава.

  12. Корупција • Најприкривенија врстау криминалног понашања. • Карактеришу га: • прикривеност, • променљивост, • висок степен друштвене опасности, • мноштво појавних облика, • широка распрострањеност иинтернационализација, • тешко доказивање, • користољубивост, • перфидност.

  13. Худек сматра да корупција осим подмићивања, подразумева и • патронат над неким, • сукоб интереса, • задовољавање приватних пословних интереса преко јавне службе и стицање прихода на основу вршења функције у јавној служби, • стицање користи на одговорној функцији. У корупцију спада и - стицање материјалне добито злоупотребом положаја, крађом, одржавање неетичких контаката са клијентима (пријем провизије да би се закључио неки уговор) ...

  14. Корупција се јавља на државном и међународном нивоу Државни ниво Међународни ниво Сматра се да добро плаћање за обављање посла који се обавља искључује могућност примања новца или поклона за посао који обављају. • Корупција се сматра кривичним делом које штети економији једне земље и њеном угледу.

  15. Безбедност и деструктивне секте • Секте су мање друштвене заједнице чији се чланови по карактеристикама и ставовима које заступају одвајају од осталих чланова друштва. • Деструктивне секте групе које се могу препознати по својој манипулацији усмереној на психолошку дестабилизацију својих следбеника, с циљем да се од њих извуче потпуна потчињеност, смањење критичког духа, прекид са општеусвојеним препорукама ....

  16. Са становишта безбедности, опасне секте се одређују, на основу: • моћи • вође • унутрашње структуре • финансија • живота верника

  17. Са безбедносног становишта можемо их поделити: • на секте чије доктрине отворено проповедају деструктивно и криминално понашање • на оне чији садржај потенцијално може дасе искористи за позивање чланова на деструктивно понашање и • оне чији садржај формално не противуречи друштвеним нормама

  18. Деструктивне секте угрожавају безбедност: • затворене су • негативно оријентисане према друштву • ставови су у супротности са општеприхваћеним вредностима. • негативно утичу на интегрисаност породице и могу да доведу до насиља у њој, проституцију, вандализам, суицид ... • раде на слабљењу традиције и осећања патриотизма, јединства, националне припадности, демократији.

  19. Организовани криминал • промет дрога • промет оружја • економски емигранти – лажни азиланти

  20. Промет дрога • “Балканска рута”: Југоисточна Азија-Турска-Бугарска-Југославија- Албанија-Грчка (6 тона хероина месечно)

  21. Промет оружја • веомараспрострањен, уносанпосао и опасан забезбедностсвета;

  22. Лажни азиланти Доприносе: • порастукриминала • повећањеурасизма • јачањеудесни-чарскихпокрета у земљама ЕУ.

  23. Медији и безбедност • Медијски рат се дефинише као „збир техника психолошког притиска који употребљавају политички лобији, организације и појединци с циљем постизања сопствених политичких циљева, користећи при том средства масовног информисања против изабране циљне групе у властитој или другим земљама у широком временском раздобљу.“

  24. Типологија лоших вести са становишта безбедности: • могуће, али лоше информације • цензурисане информације за „добробит“ грађана • тачна вест са погрешним закључцима • статистичке информације • историјске информације

  25. Закључак: • помоћу лоших вести, полупроверених или непроверенихобјашњења лако се преносе неистине • са становишта безбедности, опасне јер личе на праве, а разликују се од дезинформације јер имају трунку истине • власници технологија могу да контролишу информације.

More Related