Download
1 / 13
130 likes | 318 Views
Бакар. Бојана Крезић I -5 Невена Глишин I -5. Бакар (Cu, лат. cuprum) - хемијски елемент, метал VIIIB групе. Поседује 18 изотопа чије се атомске масе налазе између 58-73. Постојана са само два: 63 и 65.
E N D
Бакар Бојана КрезићI-5Невена ГлишинI-5
Бакар (Cu, лат. cuprum) - хемијски елемент, метал VIIIB групе. Поседује 18 изотопа чије се атомске масе налазе између 58-73. Постојана са само два: 63 и 65. • Бакар је познат од давнина, као основни састојак бронзе. Заправо, познат је још у праисторијско доба, па се и доба у људској историји назива бакарним добом. Стари Грци су га називали халкос, али су тако такође називали и месинг и бронзу. Данас је ова реч део кованица за разне минерале који садрже бакар попут халкопирита и халкозина, а бакрорез се још назива и халкографија. • Латински назив за бакар је cuprum.
Рудник бакра • Заступљен је у земљиној кори у количини од 55 ppm (енгл. parts per million) у виду минерала: Халкопирита(Cu2S* FeS2), халкозина(Cu2S), куприта(Cu2O) и других. • Највећи извор бакра у исхрани су морски плодови а међу њима бакра највише има у остригама. Бакар се такође може наћи и у зрнастом црном хлебу, махунастом поврћу, куваним изнутрицама и кивију.
Бакар улази у састав легура од којих су најкоришћеније бронза и месинг. Састав бронзе је 94% Cu и 6% Sn, а месинга 67% Cu и 33% Zn. Највећа налазишта бакра су у Сједињеним Америчким Државама (Lake Superior), у Русији и Канади. Месинг са високим садржајем бакра-томбак је изгледом сличан злату и уобичајен је у изради накита. За индустрију бакар се издваја претежно из сулфитних руда.
Особине • Чисти бакар је црвенкасто-браон боје, мек метал, врло велике топлотне и електричне проводљивости. • На ваздуху не подлеже корозији, али дугим стајањем на њему бакар се превлачи зеленом патином базних соли бакра (хидрокси карбоната, хидроксисулфата или хидроксихлорида). Ако се у ваздуху налази велика количина сумпордиоксида уместо зелене патине ствара се црни слој бакар сулфида. • Може се добити реакцијом метала и воденог раствора бакарне соли. На пример: • Реакција се дешава зато што је алуминијум реактивнији од бакра, па га истискује из соли.
Руда бакра • Бакар са калајем, цинком, молибденом и другим прелазним металима чини групу растопа који се уопштено називају бронзити. Од њих су најпознатији: томбак који подсећа на злато и који има веома добре механичке особине и отпорност на корозију.
Употреба • Бакар се масовно употребљава за продукцију електричних проводника и уопште у електроници. Због малих резерви и велике примене бакар представља материјал од стратешког значаја. Бакар се додаје у разне легуре. Меша се и са сребром и златом што у знатној мери побољшава њихове механичке особине. • У грађевинарству се бакар користи као кровни покривач и за израду олука, а од скора и као материјал за облагање фасада. Пријатна и нежна зелена боја његове патине, као и велика трајност, чине га готово идеалним, иако скупим, грађевинским материјалом.
Биолошки значај • Бакар је микроелемент који се јавља у реактивним центрима многих ензима, као што је супероксиддизмутаза. Потребан је за стварање црвених крвних зрнаца, улази у састав хемоцијанина, има позитиван утицај на ћелијску мембрану нервних ћелија, и има утицај у слању нервних импулса. Дневно је потребно минимално унети 0,5 ppm. Недостатак бакра доводи до Вилсонове болести. • Недостатак бакра може да проузрокује и малокрвност, јер недовољна количина бакра изазива лошу апсорпцију гвожђа и смањење броја крвних зрнаца. Претпоставља се да сем тога недостатак бакра изазива поремећаје у раду срца и успорава рад нервног система (на пример слаба концентрација). Недостатак бакра такође смањује и количину белих крвних зрнаца, а самим тим и отпорност организма на болести.
Налазишта • Бакар најчешће настаје у цементацијској зони лежишта сулфидних руда бакра. Гради велики број генетски различитих типова лежишта и познат је у ендогеном, егзогеном и хидротермалном стадијуму образовања орудњења. У хидротерална лежишта спадају порфирска коју су позната као једна од економски најзначајнијх. Штокверно-импрегнационог типа су и рудни минерали који се тамо налазе су халкопирит и борнит. Седиментана лежишта спадају у егзогена и посебно су значајна маринска лежишта. У њиховом стварању у чествују бактерије и често се налазе на тлу Африке.Најзначајнији рудник на нашим просторима је био Рудна Глава, а сада су Бор и Мајданпек.
