INTERNET

1. INTERNET

2. INTERNET Internet je međunarodna, globalna, javna, decentralizovana distribuirana, računarska mreža, "mreža svih mreža". • Sastoji se od međusobno veoma različitih, često nekompatibilnih računara. Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada (jedino centralizovano je pitanje adresa). • Ova mreža (kao celina)nema vlasnika. Pojedine države ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi.

3. ISTORIJSKI RAZVOJ INTERNET • Prva paketski komutirana globalna računarska mreža ARPANET nastala je 1969. u doba "hladnog rata", finansirana od vlade SAD. U početku, ARPANET se sastojao od pedesetak računara–čvorova, kojima su se povezivali lokalni računari. Čvorovi su bili tako međusobno povezani, da je između svaka dva moguće naći više različitih puteva. • 1975. mrežu je preuzelo Ministarstvo odbrane SAD. • 1980. Nacionalna fondacija za nauku SAD osnovala je svoju mrežu The Internet, koja je 1987. povezana sa ARPANET mrežom i tako je nastao NSFNET. • Krajem 70-ih, razvijao se i USENET, BITNET.

4. STRUKTURA INTERNET Međusobno povezivanje mreža • Host (ili node=čvor) – računar u mreži • Router(usmerivač, skretnica, rute) – namenski računar za povezivanje mreža • Subnet (podmreža) – mreža povezanih računara Subnet Router host LAN

5. SERVISI INTERNETA INTERNET • Servisipredstavljaju razne vrste usluga koje se mogu dobiti posredstvom Interneta. • WWW (World Wide Web)je najveći informacioni servis koji omogućava stvaranje, manipulaciju, organizaciju i pretraživanje multimedijalnih dokumenata. • WWW (World Wide Web)je servis koji omogućava pretraživanje Interneta korišđenjem grafičkog korisničkog interfejsa.

6. WWW INTERNET • Projekat WWW je zamišljen i razvijen u CERN –u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku) od 1989. do 1994. godine pod rukovodstvom Tim Berners Lija. • "Širom sveta razapeta mreža". Često se kaže i samo Web. Mnogi, pogrešno, ovaj najpopularniji "deo Interneta" poistovećuju sa celim Internetom. • Masovna upotreba i svetska popularnost WWW–a je počela 1993. pojavom Mosaik Browser–a, programa za lako i efikasno pretraživanje Web–a. Ovaj program je kasnije usavršen u komercijalni pretraživač hipertekst dokumenata Netscape Navigator. • Zbog velike rasprostranjenosti i širenja WWW, 1994. osnovan je World Wide Web Consortium (W3C). To je organizacija osnovana sa ciljem da određuje standarde i upravlja razvojem i širenjem Web–a. (http://www.w3.org/)

7. E-mail INTERNET • Elektronsko pismo E-mail • Mogućnost da se "elektronska pisma" šalju preko mreže. • Pismo (poruka, message) koje ne mora da bude samo tekst, već bilo kakav fajl, pošiljalac šalje posredstvom svog provajdera, da bi Internetom putovao do provajdera primaoca. Računar primaoca pismo dobije odmah, ako je stalno na mreži, ili ga preuzme sa servera provajdera kad uspostavi vezu. • Pismo može da ima priloge: tekst. dokument, crtež, slike, fotografije... • Može da se koristi adresa dobijena od provajdera ili da se koristi adresa preko servisa za besplatnu elektronsku poštu. (http://www.hotmail.com , http://mail.yahoo.com...) • Programi za elektronsku poštu:Outlook Express, Gmail, Yahoo mail, Netscape Mail, Eudora... • Komponente adrese elektronske pošte • neko@negde.nešto

8. CHAT INTERNET • Chat • Najviše podseća na zajedničku telefonsku liniju na kojoj je moguće razgovarati sa ljudima sa bilo kog kraja sveta. Izraz pričaonica-server za ćaskanje koji omogućuje istovremeno prijavljivanje više osoba.Osobe koje su prijavljene na server mogu da unose poruke koje momentalno mogu da vide svi ostali. • Vrste ćaskanja • “štafetno” (tekstualno ćaskanje), • ćaskanje zasnovano na web-u(mogusedodatislike i zvuk) i • “hibridno” ćaskanje. • Programiza ćaskanje • mIRC,AOL Instant Messenger,ICQ… • IRC (Internet Relay Chat) – Pričaonica. Mogućnost da mnoštvo korisnika istovremeno "ćaska" (chat, čet) preko Interneta. Ovo ćaskanje je javno • ICQ (I seek you), MSN Messenger i sl. – Programi koji omogućuju "ćaskanje" dva ili više odabranih korisnika, dakle, za razliku od IRC nije javno. Automatski se prijavljuje prisutnost svih članova "grupe".

9. SERVISI INTERNETA INTERNET • Diskusione grupe (newsgroup) • Predstavljaju virtuelni okrugli sto. Formiraju se oko određene teme ili oblasti interesovanja. Poruke koje se šalju smeštaju se na spisak koji mogu da vide svi njeni članovi. Na serveru kod provajdera nalazi se spisak imena diskusionih grupa.Programi :OutlookExpress, NetscapeCommunicator… • Usenet diskusione grupe - Trenutno postoji više od 24.000 diskusionih grupa koje pokrivaju gotovo svaku moguću temu. (http://www.dejanews.com). • Sistem javnih oglasnih tabli -Usenet. • Liste slanja - Liste slanja su slične diskusionim grupama, sem što elektronskom poštom ovde primate sve poruke koje se stavljaju na listu (ili, u nekim slučajevima, sažeti pregled poruka). Spisak lista slanja možete dobiti tako što ćete u telo poruke upisati "help" i poruku poslati na adresu elektronske poste mai1server@sri.com ili mai1-server@rtfm.mit.edu. • Radio i TV prenos

10. PREZENTACIJE NA INTERNETU INTERNET • WWW je servis koji se najbrže razvija. • Web se zasniva na tehnici hiperteksta koja omogućava direktan prelaz na drugu Web lokaciju koja sadrži tražene informacije i to bez obzira na to gde se stranica nalazi. Skok se izvodi aktiviranjem hiperveze koja sadrži adresu Web stranice na kojoj se nalazi tražena informacija. • Web dokumenta pišu se u HTML formatu, jeziku koji omogućava korišćenje hiperveza.

11. Specifičnosti prezentacije na Internetu INTERNET • Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju prezentaciju koja je odmah dostupna svima koji su priključeni na mrežu. Ovakav koncept karakteriše: • hipermedija – unapređene veze između strana, • distribucija – sistem datoteka je ceo svet, • Interaktivnost – korisnik može da radi interaktivno sa medijem, • Dinamika - imolicitna kontrola publikovanja, • Nezavisnost od platforme – nije vezana za jednog proizvođača, • Više izvora informacija – podržani prethodni Internet protokoli, • Nema centralnog upravljanja – svako može da objavljuje, nema kritične zavisnosti od jednog servera. • Dokumenti na Internetu sadrže integrisan tekst, zvuk i sliku. Korisnik može sam da definiše izgled dokumenta koji želi u zavisnosti od jegovih potreba. Objavljeni dokument može da se inovira u svakom trenutku sa najnovijim podacima. Objavljeni materijal je pod jednakim uslovima dostupan u celom svetu.

12. HIPERMEDIJA INTERNET • MULTIMEDIJA = tekst + zvuk + animacija + grafika + video • (integracija sadržaja). • Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informacija u računaru program postaje interaktivna multimedija. • HIPERTEKST (hypertext) • Izraz hypertext uveo je Ted Nelson 1965. godine. • Nelinearna metoda organizovanja i prikazivanja informacija u obliku teksta koji sadrži veze na druge dokumente; • Veze ( link) koje ukazuju na delove dokumenta na drugom računaru su hiperveze (hyperlinks); • Čitalac hiperteksta stvara svoj vlastiti put pretraživanja i čitanja; • Hipertekst predstavljaju dokumenti koji su međusobno povezani na osnovu označenih pojmova ili skupom reči;

13. čvor sssssssss sssssssss sssssssss sssssssss eeeeeeeee eeeeeeeee eeeeeeeee eeeeeeeee hiperveze bbbbbbb bbbbbbb bbbbbbb bbbbbbb aaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaaaa aaaaaaaa HIPERMEDIJA INTERNET Čvor – dokumenti, inf. jedinice, kartice, okviri, prozori itd. Hiperveze definišu odnose među čvorovima.

14. PRETRAŽIVAČI INTERNET Pretraživač hipertekst dokumenata, čitač, poznatiji pod engleskim imenom brauzer(browser), je program koji omogućava pregledanje stranica i interaktivan rad na WWW–u. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Korišćenjem HTTP–a, brauzer preuzima sa servera HTML dokument i prikazuje sadržaj web stranice. HTML dokumenti su tipa .htm ili .html .

15. PRETRAŽIVAČI INTERNET Osim za stranice sa Interneta i intraneta, brauzer se koristi i za pregledanje bilo kakve hipermedijalne aplikacije koje nisu na mreži već na lokalnom računaru. Prvi brauzer sa grafičkim korisničkim interfejsom bio je Mozaik(Mosaic, 1993.). Njegov naslednik, Netskejp navigator (Netscape Navigator, Netscape Communicator) i danas je veoma popularan. Nešto kasnije napravljen, ali danas u svetu najviše korišćen je InternetExplorer. Takođe, na tržištu postoji još mnoštvo brauzera koje koristi manji broj korisnika. Microsoft Internet Explorer se isporučuje uz OS Windows, tako da se novi brauzeri probijaju na tržište samo ako nude nešto što drugi nemaju. Na primer, za norveški brauzer Operana Internetu se nudi veliki broj različito dizajniranog korisničkog interfejsa (popularnih skin–ova), mogućnost korišćenja na nekim tipovima mobilnih telefona i sl. Često se koristi i Mozilla Firefox.

16. Web site INTERNET Internet prezentacija ili Web mesto (site)je čvor, odnosno lokacija na Web-u koja se sastoji od skupa stranica (hipermedijalnih dokumenata). Svaka stranica sadrži međusobno povezane informacione elemente koji mogu da budu na istom računaru, ali mogu i da budu na različitim računarima širom Web-a. Dokumenti (fajlovi) od kojih se sastoji prezentacija smešteni su na serveru (ili hostu). Svaka prezentacija počinje naslovnom stranicom (home page). Adresa prezentacije je u stvari adresa prve, naslovne, stranice i ona predstavlja uvod u celu prezentaciju. Na njoj je obično predstavljen sadržaj i osnovne informacije koje ukazuju šta se prezentuje. Ukoliko je korisniku poznata URL adresa neke stranice unutar prezentacije, nije neophodno da se poseti naslovna stranica. Na jednom serveru može da se nalazi mnoštvo prezentacija. Zanimljivo je da cela prezentacija ne mora da se nalazi na jednom serveru, čak serveri koji sadrže delove jedne prezentacije mogu da budu geografski veoma udaljeni. To je naročito izraženo kod vebsajtova velikih, internacionalnih kompanija. Međutim za korisnika Interneta koji gleda prezentaciju to uopšte nije od značaja, jer on i ne zna gde se (geografski) nalaze podaci koje dobija sa mreže.