1 / 22

Način pojavljivanja minerala

Način pojavljivanja minerala. Samostalni kristali. KRISTALNI AGREGATI. Kristalne grupe – skup više kristala koji su sferno raspoređeni. - monomineralne - polimineralne. KRISTALNI AGREGATI. Kristalne druze – skup više kristala na podlozi. - homogene - heterogene. Geode.

laken
Download Presentation

Način pojavljivanja minerala

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Način pojavljivanja minerala Samostalni kristali

  2. KRISTALNI AGREGATI Kristalne grupe – skup više kristala koji su sferno raspoređeni - monomineralne - polimineralne

  3. KRISTALNI AGREGATI Kristalne druze – skup više kristala na podlozi - homogene - heterogene

  4. Geode

  5. Kristalasti agregati kao način pojavljivanja minerala Zrnasti agregati Kriptokristalasti agregati

  6. Vlaknasti agregati

  7. Pritkasti agregati Igličasti agregati Radijalno - zrakasti agregati

  8. Pločasti agregati Listasti agregati Ljuspasti agregati Oolitni agregati

  9. Bubrežasti agregati

  10. Dendritični agregati

  11. FIZIČKE OSOBINE MINERALA * OPTIČKE OSOBINE * boja minerala * ogreb minerala * sjaj minerala * MEHANIČKE OSOBINE * gustina minerala * tvrdina minerala * cepljivost i prelom * MAGNETNE OSOBINE

  12. Kada svetlost dospe do površine minerala, jedan deo svetlosti se apsorbuje, jedan deo prolazi kroz mineral, a ostatak svetlosti može biti reflektovan. Naša čula (vid) će u zavisnosti od udela svakog ovog efekata doživeti boju, sjaj, providnost. Boja minerala • Boja minerala je važna dijagnostička osobina. Pri prolasku bele svetlosti kroz mineral svetlost se ponaša prema opisanim efektima, a naše oko vidi samo deo svetlosti određene talasne dužine, odnosno onaj deo svetlosti koju mineral nije apsorbovao. • Boja minerala može biti: • idiohromatska • alohromatska i • pseudohromatska Mineral nije apsorbovao zeleni deo spektra

  13. Idiohromatska ili sopstvena boja minerala zavisi od hemijskog sastava i strukture minerala. Najčešće idiohromatsku boju mineralu daju prelazni elementi (Fe, Cr, Ti, Mn, Cu...). Ako posmatramo dva minerala sličnog hemijskog sastava: Malahit (CuCO3 * Cu(OH)2) i Azurit (2CuCO3 * Cu(OH)2) videćemo da se jasno razlikuju po boji. U ovom slučaju direktno različita količina Cui položaj u strukturi u ovim mineralima utiče na boju. Malahit (zelen) Azurit (plav)

  14. Alohromatska boja se javlja kod minerala u kojima se inkluzije nekog drugog minerala (na primer fino dispergovane čestice hematita u mineralu kvarcu – tako kvarc koji je najčešće bezbojan ili beo zadobija crvenu alohromatsku boju). Alohromatska boja (kvarc sa inkluzijama hematita)

  15. Pleudohromatska ili lažna boja se javlja kod minerala koji su po površini pretrpeli neke hemijske promene (npr. oksidacija) pa se umesto idiohromatske boje javlja pseudohromatska boja. Kovelin (idiohromatski obojen - indigo plave boje) Kovelin (pseudohromatski obojen – ljubičasto-plave boje)

  16. Ogrebminerala je takođe značajna dijagnostička osobina (kod nesilikatnih minerala) i predstavlja boju fino sprašenog minerala. Boja ogreba se određuje na osnovu traga koji mineral ostavlja na neglaziranoj keramičkoj pločici). Najčešće je boja ogreba ista kao i idiohromatska boja. Kod velikog broja minerala kao što su na primer silikati boja ogreba nije značajna, jer ove mineralne vrste bez obzira na idiohromatsku boju imaju beli ogreb ili samo zaparaju pločicu. boja ogreba cinabarita Boja ogreba je značajna karakteristika u slučajevima kada minerali imaju istu idiohromatsku boju, ali različit ogreb. Neki od parova minerala gde je ogreb značajna karakteristika su: Pirit-Zlato (oba minerala imaju zlatno-žutu boju), pirit ima crn ogreb, a zlato zlatno-žut Arsenopirit – Srebro (srebrno-bele boje), arsenopirit ima crn ogreb, a srebro srebrno-beo Magnetit-Hromit(boja crna), ogreb magnetita crn, a ogreb hromita žuto-mrk Grafit-Molibdenit(boja siva do crna), ogreb grafita sivo-crn, a molibdenita siv sa maslinasto-zelenom nijansom

  17. Sjaj mineralaodnosi se na količinu svetlosti koja se reflektuje sa površine minerala. Ona je u direktnoj je vezi sa indeksom prelamanja minerala. Na osnovu indeksa prelamanja minerala razlikujemo: Staklast sjaj (n = 1.3-1.7)(kvarc, feldspati, kalcit, pirokseni, amfiboli…) Poludijamantski sjaj (n = 1.7-1.9) Dijamantski sjaj(n = 1.9-2.6) (dijamant, kasiterit...) Polumetalični sjaj(n = 2.6-3.0) (cinabarit, hematit...) Metalični sjaj(n > 3.0) (galenit, arsenopirit, pirit, antimonit, molibdenit...) Golim okom najčešće se razlikuju samo krajnje sjajnosti. staklasta sjajnost metalična sjajnost

  18. Pojedini agregati imaju specifičan sjaj Mat sjaj (praktično bez sjaja) – sitnozrni agregati (minerali iz grupe glina - kaolinit) Svilast sjaj – vlaknasti agregati (hrizotil azbest) Sedefast sjaj – listasti agregati (minerali iz grupe liskuna – muskovit, biotit...) sitnozrni agregati – mat sjaj vlaknasti agregati – svilast sjaj listasti agregati – sedefast sjaj

  19. GUSTINA Gustina minerala zavisi od strukture i hemijskog sastava minerala i pokazuje odnos mase minerala i mase iste zapremine vode na temperaturi od 4oC.Uticaj hemijskog sastava na gustinu minerala može se uočiti na primeru minerala anhidrita i minerala barita. Oba minerala predstavljaju sulfate i oba imaju istu strukturu, a gustina im se značajno razlikuje zbog atomske težine katjona. U anhidritu (CaSO4, gustine 2.98 g/cm3) katjon je kalcijum čija je atomska masa 40.08, dok je u baritu (BaSO4, gustine 4.50 g/cm3) katjon barijum, čija je atomska masa 137.36. Struktura minerala takođe ima veliki uticaj na gustinu minerala. Primer za to su minerali istog hemijskog sastava, a različite strukture. Dijamant 3.52g/cm3i grafit 2.23 g/cm3 su po hemijskom sastavu čist ugljenik (C). Dijamant kristališe teseralno, a grafit heksagonalno. TVRDINA MINERALA Tvrdina predstavlja otpor minerala pri nekom mehaničkom dejstvu (paranju, utiskivanju). Ona zavisi od tipa i jačine hemijskih veza među atomima, valentnosti katjona, strukture… Postoji apsolutna tvrdina koja se meri aparatima – sklerometrima i relativna tvrdina koja se određuju pomoću Mosove skale.

  20. Mosova skala relativne tvrdine 1, 2 – paraju se noktom 6 i 7 – paraju staklo 3, 4 i 5 – paraju se metalnim predmetom 8, 9 i 10 – seku staklo 1.talk 2.gips 3.kalcit 4. fluorit 5. apatit 6. feldspat 7. kvarc 8. topaz 9. korund 10. dijamant

  21. CEPLJIVOST I PRELOM MINERALA Pri razbijanju minerala čekićem ili pri drobljenju pod pritiskom, namineralu se mogu javiti ravne, glatke površine cepljivosti ili neravne površine preloma. Pravci cepljivosti u kristalu poklapaju se sa pravcima najslabijihhemijskih veza i uvek paralelni postojećim ili mogućim pljosnioma na kristalu. Podela cepljivosti Vrlo savršena cepljivost – kristal se sa lakoćom cepa na tanke listove (muskovit, biotit). Savršena cepljivost – lagani udar je dovoljan da se kristal pocepa na niz sitnijih delova koji su po izgledu isti sa početnom kristalnom individuom. (kalcit, galenit). Jasnacepljivost. Pored površina cepljivosti zapažaju se i prelomne površine (feldspati). Nesavršena. Cepljivost se teško zapaža, dominiraju prelomne površine (apatit, samorodni S). Nejasna – bez cepljivosti (kvarc, korund). Prelom može biti: školjkast (magnezit), iverast...

  22. MAGNETNE OSOBINE MINERALA • Feromagnetični – prirodno magnetični (magnetit, pirotin) • Paramagnetični – privlači ih jako elektromagnetno polje (granati, biotit...). • Dijamagnetični – magnetno polje ih ne privlači (kvarc, kalcit…) magnetit Fiziološke osobine: miris, ukus (halit – slan)

More Related