Шта је филозофски проблем узрочности?

1. Шта је филозофски проблем узрочности?

2. Шта је филозофски проблем узрочности? Када бела билијарска кугла натера црну деветку у рупу, на основу чега кажемо да је то случај узрочности?

3. Шта је филозофски проблем узрочности? Када бела билијарска кугла натера црну деветку у рупу, на основу чега кажемо да је то случај узрочности? Можемо претпоставити да одговор на ово питање није потребан. То је очигледан пример узрочности, и на основу оваквих очигледних појединачних случајева узрочности треба трагати за општом теоријом узрочности која ће обухватати и бити у складу са појединачним случајевима.

4. Шта је филозофски проблем узрочности? Када бела билијарска кугла натера црну деветку у рупу, на основу чега кажемо да је то случај узрочности? Можемо претпоставити да одговор на ово питање није потребан. То је очигледан пример узрочности, и на основу оваквих очигледних појединачних случајева узрочности треба трагати за општом теоријом узрочности која ће обухватати и бити у складу са појединачним случајевима. Другачији приступ би био рећи да одговор на горње питање зависи од одговора на много различитих општих питања о узрочности.

5. Шта је филозофски проблем узрочности? Када бела билијарска кугла натера црну деветку у рупу, на основу чега кажемо да је то случај узрочности? Можемо претпоставити да одговор на ово питање није потребан. То је очигледан пример узрочности, и на основу оваквих очигледних појединачних случајева узрочности треба трагати за општом теоријом узрочности која ће обухватати и бити у складу са појединачним случајевима. Другачији приступ би био рећи да одговор на горње питање зависи од одговора на много различитих општих питања о узрочности. Најопштије питање је : “Шта је узрочност?”

6. Шта је филозофски проблем узрочности? Када бела билијарска кугла натера црну деветку у рупу, на основу чега кажемо да је то случај узрочности? Можемо претпоставити да одговор на ово питање није потребан. То је очигледан пример узрочности, и на основу оваквих очигледних појединачних случајева узрочности треба трагати за општом теоријом узрочности која ће обухватати и бити у складу са појединачним случајевима. Другачији приступ би био рећи да одговор на горње питање зависи од одговора на много различитих општих питања о узрочности. Најопштије питање је : “Шта је узрочност?” Одговор на ово зависи од одговора на велики број даљих питања, као:

7. Подразумевајући да је узрочност релација, можемо постављати питања о природи тога што стоји у релацији:

8. Подразумевајући да је узрочност релација, можемо постављати питања о природи тога што стоји у релацији: Најпре, шта то стоји у узрочној релацији?

9. Подразумевајући да је узрочност релација, можемо постављати питања о природи тога што стоји у релацији: • Најпре, шта то стоји у узрочној релацији? • Како одредити категорију, број и улогу тога? • Другим речима: • које врсте ствари стоје у релацији

10. Подразумевајући да је узрочност релација, можемо постављати питања о природи тога што стоји у релацији: • Најпре, шта то стоји у узрочној релацији? • Како одредити категорију, број и улогу тога? • Другим речима: • које врсте ствари стоје у релацији • колико их има

11. Подразумевајући да је узрочност релација, можемо постављати питања о природи тога што стоји у релацији: • Најпре, шта то стоји у узрочној релацији? • Како одредити категорију, број и улогу тога? • Другим речима: • које врсте ствари стоје у релацији • колико их има • како оне доприносе остварењу релације

12. Подразумевајући да је узрочност релација, можемо постављати питања о природи тога што стоји у релацији: • Најпре, шта то стоји у узрочној релацији? • Како одредити категорију, број и улогу тога? • Другим речима: • које врсте ствари стоје у релацији • колико их има • како оне доприносе остварењу релације • Примери одговора на прво питање (категорије):

13. Подразумевајући да је узрочност релација, можемо постављати питања о природи тога што стоји у релацији: • Најпре, шта то стоји у узрочној релацији? • Како одредити категорију, број и улогу тога? • Другим речима: • које врсте ствари стоје у релацији • колико их има • како оне доприносе остварењу релације • Примери одговора на прво питање (категорије): • Ствари или ‘супстанције’ (нпр бела кугла и црна кугла), догађаји, чињенице, својства, стања ствари, и, у новије време, ситуације, тропе, и аспекти

14. Даље се могу постављати питања о самој релацији

15. Даље се могу постављати питања о самој релацији • о вези између узрока и последице (каква је разлика између узрочних следова догађаја или стања ствари итд и следова који нису узрочни)

16. Даље се могу постављати питања о самој релацији • о вези између узрока и последице (каква је разлика између узрочних следова догађаја или стања ствари итд и следова који нису узрочни?) • о смеру узрочности (каква је разлика следова који стоје у релацији као узрок према последици, и оних у релацији као последица према узроку, или оних који стоје у релацији као последице заједничког узрока?)

17. Даље се могу постављати питања о самој релацији • о вези између узрока и последице (каква је разлика између узрочних следова догађаја или стања ствари итд и следова који нису узрочни?) • о смеру узрочности (каква је разлика следова који стоје у релацији као узрок према последици, и оних у релацији као последица према узроку, или оних који стоје у релацији као последице заједничког узрока?) • Одговори на оваква питања би требало да одреде и однос узрочне релације према времену

18. Даље се могу постављати питања о самој релацији • о вези између узрока и последице (каква је разлика између узрочних следова догађаја или стања ствари итд и следова који нису узрочни?) • о смеру узрочности (каква је разлика следова који стоје у релацији као узрок према последици, и оних у релацији као последица према узроку, или оних који стоје у релацији као последице заједничког узрока?) • Одговори на оваква питања би требало да одреде и однос узрочне релације према времену • Да ли узрок претходи последици?

19. Даље се могу постављати питања о самој релацији • о вези између узрока и последице (каква је разлика између узрочних следова догађаја или стања ствари итд и следова који нису узрочни?) • о смеру узрочности (каква је разлика следова који стоје у релацији као узрок према последици, и оних у релацији као последица према узроку, или оних који стоје у релацији као последице заједничког узрока?) • Одговори на оваква питања би требало да одреде и однос узрочне релације према времену • Да ли узрок претходи последици? • Да ли узрок и последица могу да буду истовремени?

20. Даље се могу постављати питања о самој релацији • о вези између узрока и последице (каква је разлика између узрочних следова догађаја или стања ствари итд и следова који нису узрочни?) • о смеру узрочности (каква је разлика следова који стоје у релацији као узрок према последици, и оних у релацији као последица према узроку, или оних који стоје у релацији као последице заједничког узрока?) • Одговори на оваква питања би требало да одреде и однос узрочне релације према времену • Да ли узрок претходи последици? • Да ли узрок и последица могу да буду истовремени? • Да ли је могућа узрочност ‘натрашке’ (последица временски пре узрока)?

21. Досад поменута општа питања су у првом реду метафизичка

22. Досад поменута општа питања су у првом реду метафизичка Питања о узрочности могу имати и првенствено епистемолошки значај, нпр

23. Досад поменута општа питања су у првом реду метафизичка • Питања о узрочности могу имати и првенствено епистемолошки значај, нпр • Како ми знамо одговор на било које од наведених општих питања?

24. Досад поменута општа питања су у првом реду метафизичка • Питања о узрочности могу имати и првенствено епистемолошки значај, нпр • Како ми знамо одговор на било које од наведених општих питања? • Како знамо да је неки наводни или чак нама очигледан случај узрочности заиста случај узрочности?

25. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области

26. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области Појам промене

27. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области Појам промене појам научног објашњења, или објашњења уопште

28. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области Појам промене појам научног објашњења, или објашњења уопште појам природног закона

29. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области Појам промене појам научног објашњења, или објашњења уопште појам природног закона детерминизам, индетерминизам

30. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области Појам промене појам научног објашњења, или објашњења уопште појам природног закона детерминизам, индетерминизам слобода воље

31. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области Појам промене појам научног објашњења, или објашњења уопште појам природног закона детерминизам, индетерминизам слобода воље значење модалних појмова

32. Питања о узрочности су повезана са великим бројем централних појмова или питања скоро свих филозофских области Појам промене појам научног објашњења, или објашњења уопште појам природног закона детерминизам, индетерминизам слобода воље значење модалних појмова Како долази до узрочности између онтолошки битно различитих типова ствари (бога и људи, бога и света, духа и тела, менталних стања и тела, али и менаталних стања међусобно)

33. Питања о узрочности се постављају и на мање општи начин уколико се њихов значај првенствено односи на проблеме неке посебне дисциплине (теологије, филозофије науке, филозофије језика, филозофске психологије, теорије сазнања, етике)

34. Питања о узрочности се постављају и на мање општи начин уколико се њихов значај првенствено односи на проблеме неке посебне дисциплине (теологије, филозофије науке, филозофије језика, филозофске психологије, теорије сазнања, етике) Са друге стране, појам узрочности се може узети као дат и онда искористити за решавање нечег другог.

35. Питања о узрочности се постављају и на мање општи начин уколико се њихов значај првенствено односи на проблеме неке посебне дисциплине (теологије, филозофије науке, филозофије језика, филозофске психологије, теорије сазнања, етике) Са друге стране, појам узрочности се може узети као дат и онда искористити за решавање нечег другог. Тако настају узрочне теорије овога или онога (значења, дескрипција, имена, перцепције, знања)

36. Питања о узрочности се постављају и на мање општи начин уколико се њихов значај првенствено односи на проблеме неке посебне дисциплине (теологије, филозофије науке, филозофије језика, филозофске психологије, теорије сазнања, етике) Са друге стране, појам узрочности се може узети као дат и онда искористити за решавање нечег другог. Тако настају узрочне теорије овога или онога (значења, дескрипција, имена, перцепције, знања) Најзад, саврмени филозофи етике сматрају да је суштински важно знати шта је узрочно могуће при одлучивању шта треба да радимо, јер наша морална обавеза не може укључивати нешто (узрочно) немогуће.

37. У схватању узрочности десила се огромна промена током само стотинак година од тридесетих 17. века до тридесетих 18. века

38. У схватању узрочности десила се огромна промена током само стотинак година од тридесетих 17. века до тридесетих 18. века (Од Декартове Расправе о методи 1637 до Хјумове Расправе о људској природи 1739)

39. У схватању узрочности десила се огромна промена током само стотинак година од тридесетих 17. века до тридесетих 18. века (Од Декартове Расправе о методи 1637 до Хјумове Расправе о људској природи 1739) Од Аристотелове и аристотеловске теорије узрочности, која је доминирала до краја периода схоластике и почетком модерног периода, није остало практично ништа.

40. У схватању узрочности десила се огромна промена током само стотинак година од тридесетих 17. века до тридесетих 18. века (Од Декартове Расправе о методи 1637 до Хјумове Расправе о људској природи 1739) Од Аристотелове и аристотеловске теорије узрочности, која је доминирала до краја периода схоластике и почетком модерног периода, није остало практично ништа. До краја курса бавићемо се овом променом.

41. У схватању узрочности десила се огромна промена током само стотинак година од тридесетих 17. века до тридесетих 18. века (Од Декартове Расправе о методи 1637 до Хјумове Расправе о људској природи 1739) Од Аристотелове и аристотеловске теорије узрочности, која је доминирала до краја периода схоластике и почетком модерног периода, није остало практично ништа. До краја курса бавићемо се овом променом. Ово су општа питања о узрочности која ћемо имати у виду при објашњавању мишљења филозофа релеватних за ту промену:

42. Прво, метафизичко питање о узрочности:

43. Прво, метафизичко питање о узрочности: Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ?

44. Прво, метафизичко питање о узрочности: Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ? Модерни филозоф може рећи да пећ (супстанција) пече хлеб (супстанцију) тако што греје хлеб путем преноса или ‘комуникације’ топлоте (акциденција) од пећи ка хлебу.

45. Прво, метафизичко питање о узрочности: Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ? Модерни филозоф може рећи да пећ (супстанција) пече хлеб (супстанцију) тако што греје хлеб путем преноса или ‘комуникације’ топлоте (акциденција) од пећи ка хлебу. Ово је пример како узрочност ради на метафизичком нивоу.

46. Прво, метафизичко питање о узрочности: Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ? Модерни филозоф може рећи да пећ (супстанција) пече хлеб (супстанцију) тако што греје хлеб путем преноса или ‘комуникације’ топлоте (акциденција) од пећи ка хлебу. Ово је пример како узрочност ради на метафизичком нивоу. Очигледно ово објашњење садржи пуно претпоставки о врстама ентитета који постоје и како се они односе.

47. Прво, метафизичко питање о узрочности: Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ? Друго, епистемолошка питања о узрочности:

48. Прво, метафизичко питање о узрочности: • Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ? • Друго, епистемолошка питања о узрочности: • Како знамо шта се догађа на метафизичком нивоу?

49. Прво, метафизичко питање о узрочности: • Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ? • Друго, епистемолошка питања о узрочности: • Како знамо шта се догађа на метафизичком нивоу? • Нека метафизичка теорија узрочности се може напустити ако се закључи да нема начина да се она покаже доступном нашем сазнању.

50. Прво, метафизичко питање о узрочности: • Који услови су задовољени на нивоу крајње метафизичке стварности када се исправно примењује један узрочни исказ? • Друго, епистемолошка питања о узрочности: • Како знамо шта се догађа на метафизичком нивоу? • Нека метафизичка теорија узрочности се може напустити ако се закључи да нема начина да се она покаже доступном нашем сазнању. • Тако је рана модерна филозофија одбацивала схоластичке теорије узрочности због несазнатљивости једног од кључних појмова – супстанцијалних форми.