АНАЛИЗА ИЗВЕШТАЈА ПОВРЕДА НА РАДУ ФИЛИЈАЛЕ ЗА ГРАД БЕОГРАД РЗЗО

1. АНАЛИЗА ИЗВЕШТАЈА ПОВРЕДА НА РАДУ ФИЛИЈАЛЕ ЗА ГРАД БЕОГРАД РЗЗО И ИЗВЕШТАЈА ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУЗА ГРАД БЕОГРАД - МИНИСТАРСТВА РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ЗА ПЕРИОД ОД 2007. ДО 2009. ГОДИНЕ

2. Аутори: Батножић В., Савовић-Марковић С., Пантић Л., Репац М. Врњачка Бања, мај 2010.

3. УВ О Д РЗЗО је током 2009. године по основу накнаде за време привремене спречености за рад исплатио 4 милијарде 973 милиона динара (4.973.000.000). На боловања која трају дуже од 30 дана, а која се финансирају из средстава РЗЗО , током 2009. године је било укупно 77.674 лица, а укупан број дана боловања износи 4.144.491. Просечна дужина боловања по особи износи 53,36 дана, а просечан износ исплаћен за боловање по лицу износи 75.470 хиљада динара. У Републици Србији не постоји једиствено регистровање повреда на раду које су често узрок одсуствовања са посла, инвалидности и смртности и као такве имају велики социјално – медицински и економски значај за државу.

4. ЦИЉ РАДА Праћење и кретање повреда на раду за период од 2007. до 2009. године у Београду анализом извештаја филијале РЗЗО за град Београд и инспекцијских надзора Београда - Министарство рада.

5. МЕТОДРАДА Коришћени су извештаји о повредама на раду које месечно достављају првостепене лекарске комисије у свом извештају о раду, а приликом оцењивања привремене спречености за рад осигураика упућених од стране изабраног лекара за период од 2007. до 2009. године. Испоставе Филијале сачињавају месечни извештај о повредама на раду уз претходну оверу првостепених лекарских комисија доспелих пријава на раду од стране послодавца. Ови извештаји се прослеђују филијали које смо анализирали у периоду од 2007. до 2009. године. У случају када се догоди тешка смртна или колективна повреда на раду или повреда због које запослени није способан за рад више од три радна дана, послодавац је дужан да исту пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу унутрашњих послова најкасније до 24 сата од њеног настанка. Када добије пријаву о повреди на раду, инспектор је дужан да одмах испита стање на лицу места и предузме мере извора и узрока који су допринели повређивању запосленог. Коришћени су извештаји о инспекцијском надзору у области безбедности и здравља на раду за протекле 3 године (2007 – 2009.) за град Београд (град Београд 1, 2, 3.).

6. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА У трогодишњем периоду од 2007. до 2009. године дошло је до пораста како повреда на раду, тако и ван рада. У 2007. години се јавило ПЛК 6643 а 2009. 7954 осигураника због повреда ра раду. У извештају Испостава у 2007. години било је 5146 повреда на раду а у 2009. години 5426, што представља пораст броја повређених. Разлике настале између броја повређених ПЛК и Испостава у 2007. години је 1497 а у 2009. години 2528 осигураника је изузетно значајна, а као резултат је разлог јављање осигураника на ПЛК због исте повреде више пута (табела 1.)

7. Повреде на раду за период од 2007. до 2009. године за град Београд Табела 1.

8. Дијаграм повреда на раду за период од 2007. до 2009. године за град Београд

9. Када се пореде повреде на раду и повреде ван рада однос је двоструко већи ван рада што чини нелогичност и сумњу да је један број повреда на раду последица прикривања као повреде на раду. У 2007. години извршен је надзор од стране Министарства рада у 402, а у 2009. години 352 случаја повређивања на раду, што се значајно разликује од повреда регистрованих од стране Испостава. Разлог је што послодавци прикривају повреде на раду и не пријављују их, као и не пријављивање повреда насталих приликом доласка и одласка са посла. У месечном извештају испостава лакше повреде се најчешће догађају у летњим месецима (2007. – август, – 2008. – јун, – 2009. – јул) што је вероватно последица прековременог рада због повољних временских услова и тако преморени чешће се повређују (табела 2.)

10. Извештај Филијале о повредама на раду за период јануар - децемба 2007. - 2009. године за град Београд Табела 2.

11. Тешке повреде у 2007. години су најчешће у августу, а 2008. и 2009. године у јануару што што је вероватно последица рада у екстремно ниским и високим температурама. Смртне повреде показују тренд пада од 2007. године када је било 12 смртно настрадалих, а у 2009. години 6 смртно настрадалих. Однос броја лаких телесних повреда које се крећу од 2007. године (4029) до 2009. године (4171) према тешким телесним повредама којих је у 2007. години било 1105, а у 2009. години 1249, указује да се ради о великом броју тешких телесних повреда у односу на лаке, а настале вероватно као последица пропуста послодаваца који не брину о безбедности радника на раду. У односу на пол, забележен је пад у повређивању код мушкараца од 2007. године, када је било 3082 повреде до 2009. године када је регистривано 2956 повреда. Код жена се бележи раст повреда, у 2007. години било је 2064 повреде, а у 2009. године 2472 повреде (табела 3).

12. Извештај Филијале о повредама на раду у односу на полза период јануар - децемба 2007. - 2009. године за град Београд Табела 3.

13. ПРЕДЛОГ МЕРА ПРЕВЕНЦИЈА ПОВРЕДА НА РАДУ Политика спречавања повреда на раду заснива се на покретању низа активности у више области деловања као што је, успостављање одговорности послодавца у свим фазама рада, примена превентивних мера у свим облицима рада и технолошким фазама рада, процена ризика и управљање истим на свим местима рада, оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, праћење њиховог здравственог стања, праћење параметара радне средине и сл. У циљу спречавања повређивања на раду је неопходно следеће: - доследна примена Закона о безбедности и здравља на раду и подзаконских аката; - осмишљена и координисана сарадња свих служби, институција и појединаца чији програми садрже активности на сузбијању повређивања на раду; - редовна сарадња инспекције рада са органима за прекршаје у циљу праћења прекршајног поступка; - појачана медијска кампања усмерена на смањивање броја повреда на раду у циљу подизања свести и информисања јавности на значају превенције повреда на раду; - ефикасни национални систем регистрације и прикупљања података повреда на раду.

14. ЗАКЉУЧАК Повреде на раду су у порасту за протекле три године што говори о пропустима на свим нивоима, од повређених радника, послодаваца и државе. Значајан број повреда на раду се прикрива од стране послодаваца и пребацује у повреде ван рада чиме се оштећују запослени и РЗЗО. Тешке телесне повреде су заступљене у већој мери у односу на лаке што иде у прилог тврдње слабе заштите радника како личне тако и колективне заштите радника. Приближавање и скоро изједначавање броја повређених жена у односу на мушкарце, иако раде у мање опасним гранама индустрије и другим областима може бити последица пренаглашене улоге жене као мајке и домаћице у годинама транзиције и следственог исцрпљивања и премора.

15. ЛИТЕРАТУРА • Устав Републике Србије (Сл. гласник РС бр. 98/06). • Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. гласник РС 101/05). • Закон о облигационим односима (Сл. гласник СЦГ 1/03). • Закон о раду (Сл. гласник РС бр. 24/05 и 61/05). • Закон о ПИО (Сл. гласник РС бр. 85/05; пречишћен текст). • Закон о здравственом осигурању (Сл. гласник РС бр. 107/05). • Правилник о начину и поступак ризика на радном месту (Сл. гласник РС бр. 72/06). • Правилник о садржају и начину издавања обрасца повреде на раду (Сл. гласник РС бр. 72/06). • Видаковић А., Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете у случају професионалних болести и повреда на раду. Ваљево; Ваљевопринт 2005. • Проф. др Душан Дуњић и ср., Експертизна медицина Београд 2008. • Савић М. Професионални трауматизам у: Видаковић У., Медицина рада II Београд: Удружење за медицину рада Југославије: 1997. стр.915-926 • WHO International Classification of funcitioning, distability and health assembly, 22 May 2001. (Resolution WHA 54.21 • Извештај о раду за 2007. – Министарство рада и социјалне политике, Београд, 2008. • Извештај о раду за 2008. – Министарство рада и социјалне политике, Београд, 2009.

16. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!