PORESKA HARMONIZACIJA

1. PORESKA HARMONIZACIJA Cerovac M., Faulend M., Minas HodakLj., Majić N., Mataija M., Mijatović, Ondelj I., Sokol T., Šimac S., Škreb M., Šošić V., Vidović B., Mikuš Žigman N., 2010., Evropska Unija, Mate, Zagreb

2. Poreska harmonizacija • Odsvogaosnivanja Evropskaunija (u nastavku EU) stvarairazvijazajednicko (unutrašnje) trziste, koje se odrešujekaopodrucje ,,bez unutrašnjih granica, na kojem se osigurava slobodno kretanje roba, ljudi, usluga i kapitala". Prepreku ostvarenja zajednickogtrzistapredstavljaju, izmđu ostalogirazlicitanacionalna poreskazakonodavstva. Zeli li se ostvariti prostor bez unutrašnjih granica potrebno je ukinuti nacionalne poreskegranice i razlicitosti - govori se o tzv. zabrani poreske diskriminacije. Ukidanjemnacionalnihporeskih razlicitostiotvarase nesmetan put privrednoj saradnjidrzavaclanica. • Zabrana poreske diskriminacije utvrđena je clanom 95. Ugvorao osnivanjuEvropskezajednice (tzv. Rimskiugovor) iz1957.

3. Poreska harmonizacija • Upravo s ciljemuklanjanjaporeske diskriminacijeiosiguranjanesmetanogdelovanja zajednickog trzista, od svoga osnivanja EU je prionula usklađivanju poreskihpropisa, pre svegaposrednihporeza(porez na dodatu vrednost i akcize), a manjim delom i neposrednihporeza (poreznadobitiporeznadohodak).

4. Poreskapolitika EU odnosi se nadvapodručja • Područje neposrednihporeza,koji potpadaju gotovo pod iskljucivu nadleznost drzava clanica, i • Područje posrednihporeza, kojiimajuposebanuticajna slobodanprometdobaraiusluga. • U slucajuneposrednihporeza drzave clanice gotovo samostalno preduzimaju mere radi sprecavanja poreskeutajeidvostrukogoporezivanja. • Nasuprottome,usklađivanjeposrednihporeza, zahvaljujucipropisimainkorporiranimu europskeugovornepropise, u nadleznostijeEU i to je razlog znatnog dostignuca na podrucju uskladivanja posrednihporeza.

5. Uskladivanje poreza na dodanu vrijednost • Usklađivanje poreza na dodatu vrednost je poresko područje s kojim je EU daleko odmakla, te se moze govoriti o velikom stepenuusklađenostiPDV-a između drzavaclanica. Odnosno,PDV je nastao u okviru jedne nadnacionalne tvorevine EU.

6. Uskladivanje poreza na dodanu vrijednost • Time se razlikujeodvećineostalihporezakojipotiču izpojedinihdržava, tačnijenjihovihnacionalnihzakonodavstava, te su potom preuzimani i preslikavani u poreske sastave drugih država. Presudna godina za stvaranje PDV-a bila je 1967. alisamzačetakPDV-a seže petnaestakgodinaunazad, u periodu kada su udarani temelji EU. Posebne zasluge za stvaranje evropskogPDV-a pripadajuNeumarkovojkomisiji.

7. Pripremne radnje • Ona se pritomnijebavilaipravnomregulativomusklađivanja, očekujućida će potrebni zakoni i ugovori biti izrađeni od strane nadležnih organa kada za to dođe vreme. • Pored nekihspoznajaipredlogavezanozaneposredneporeze,Neumarkova komisija se 1962. godine, na području opšteg porezana promet zauzela za odustajanje od uporabe bruto-svefaznog porezanaprometizauvođenjeneto-svefaznogporezanapromet(PD V-a) s pravom na odbitak pretporeza uz uvažavanje načela odredišta. Time su ujedno određene i tri glavne karakteristike evropskogPDV-a. • Zamišljenoje da bi pritomodoporezivanjabio izuzetposljednjistepen prometa (trgovinanamalo),a njegovooporezivanjevršilobi se primenomnekogdrugogporeza. Taj je predlogkasnijeiprihvaćen s tomrazlikomštoje izvršenamanjaprepravkau smisluprimenePDV-a u svimstadijumimaprometa.

8. Razvojni tok evropskog sastava PDV-a • Postupakusklađivanja opštegporezanapromet u okviruEUmoguće je posmatrati kroz tri koraka: a) najpre se ugrađuje PDVu poreske sastave država članica, a zatimse b) pristupausklađivanjuporeske osnovice PDV-a u timdržavamaikonačno, c) nastoji se izjednačiti broj i visina poreskih stopa.

9. Razvojni tok evropskog sastava PDV-a • Do danas je napodručjuPDV-a donesenoviše odtridesetrazličitihsmernica, no posvomeznačenjuposebno se ističu PrvaiDrugasmernicaiz 1967., Šestasmernicaiz 1977. iSmernica112 iz 2006. godine. • Nakon što je konačno bio prihvaćen predlog Neumarkiove komisijeza usaglašavanjem opštegporezanaprometprimenomPDV-a, KomisijatajpriedlogupućujeVeću koje 1967. donosiPrvuiDrugusmernicu.

10. Razvojni tok evropskog sastava PDV-a • Prvasmernica 67/2271 Evropske ekonomske zajednice o usklađivanjupravnihpropisadržavačlanicao opštemporezu na promet od država članica zatražila je ugradnju PDV-a s pravom na odbitak pretporeza u njihove poreske sisteme. Navedenu je ugradnjutrebaloizvršiti do1970., ali je nekim državama clanicama taj rok iz administrativnihrazlogaprodužen.

11. Razvojni tok evropskog sastava PDV-a • Drugasmjernica o usklađivanju pravnih propisa država članica o strukturi i modalitetimaprimene zajedničkog sistema poreza na dodatu vrednost pružila je daleko više pojedinosti. Precizirala je da to treba biti PDV potrošnogtipate je bliže odredilanačin oporezivanjaisporukedobaraiusluga u zemlji, oporezivanjeuvozateoslobođenjeodoporezivanjaizvoza - prihvatila je načeloodredištarobe s ciljemizbegavanjadvostrukogoporezivanja. • Takođe je odredilada se uzjednustandardnustopu možeuvesti i povišena i snižena poreska stopa, ne precizirajući pritomvisinutihstopa.

12. Usklađivanje poreske osnovice PDV-a • Polaznatačka usklađivanja poreske osnovice PDV-a bila jeodluka Veća 1970. o finansiranju EU vlastitim sredstvima koje je trebalo stupiti na snagu od 1975. godine. Pored ostalog, finansiranje EU vlastitim sredstvima vezivalo se i za PDV, tačnije za iznose ubrane na ime PDV-a. Reč je o budžetu kojegsu, između ostalog, trebalepunitidržavečlanice deliom prihodasvoga PDV-a. Kako ne bi došlo do toga dabudžetski teretEU usledrazličitihineusklađenih poreskihosnovica PDV-a bude nepravedno raspodijeljen na države članice, pojavilase potrebausklađivanja poreske osnovice. • U suprotnom, došlo bi do neujednačenevisineuplaćenihnacionalnihdoprinosa.

13. Usklađivanje poreske osnovice PDV-a • Stoga, usklađivanje poreskeosnovice PDV ostvareno je prihvatanjemSmernice 77/388/EEZ o zajedničkom sistemu poreza na dodanu vrednost i jedinstvenoj poreskoj osnovici (tzv. Šestasmernicaiz 1977.). Šesta smernica trebala je biti ugrađena u nacionalno zakonodavstvp do 1978. Istovremeno sa stupanjem na snagu Šeste smernice, prestala je važiti Druga smernica. Dok je Druga smernicadalasamoosnovnanačelačlanicama o oporezivanju prometa PDV-om, dotle je Šestasmernicabliže odredila i uskladilaodredbe evropskog PDV-a, tačnije, njome je utvrđena jedinstvena poreska osnovica za članice. • lako je nakondonošenjaŠestesmjernice 1977. doneseno više odtridesetdrugihsmernicakojesu bile u svezi s PDV-om, uglavnom je bila reč o tehničkim prepravkama i dopunipojedinihodredbisadržanih u Šestojsmernici. Kako suusledbrojnihizmena evropskipropisi o PDV-u postalinepregledni, pojavila se potreba donošenja nove smernice kaoprečišćenitekst važećihpropisa. Rezultat togaje Smernica 2006/112/EZ iz 2006., kojapredstavlja, zapravo konsolidovnu verziju evropskihpropisa o PDV-u, bezda je pritomtrebalo menjativažeće pravnepropise. Smernicakaotakvasadržipravnuosnovu, tj. glavneodrednice evropskog sistema PDV-a.

14. Osnovneodredniceevropskog sistemaPDV-a • Evtopski sastavporezanadodatu vrednosttiče se proizvodnjeiprodajedobaraiizvršavanjausluga, koji se prodajuističuradipotrošnje na području EU. Kako bi se zagarantovala poreska neutralnost bez obzira na broj prometa, obveznicima PDV-a dopusteno je od svoje obveze odbiti PDV koji su na ime pretporeza platiliprilikomnabavke dobaraiuslugakojekoriste u svojojoporezivojdelatnosti. PlaćeniPDV konačnoplaća krajnjipotrošač kao procentualni udeo u konačnoj ceni dobra ili usluge.

15. Predmet oporezivanja • a) isporukadobara; • b) sticanje dobara koja potiču iz jedne države članice na područjudrugedržavečlanice; • c) izvršavanjeusluga; • d) uvozdobaraiztrećihdrzava (državaizvanEU)

16. Poreski obveznik • Poreskim obveznikom smatra se osoba koja samostalno i nezavisnoobavljaprivrednu delatnost.

17. Poreska osnovica razlikuje se u zavisnosti o kojoj se vrsti oporezivanja prometa radi a) ako je reč o isporuci dobara i izvršavanju usluga na području Zajednice, poreskom osnovicom smatra se protuvrednostsvegaonogašto je isporucitelj dobra iliizvrsiteljuslugedobioodsticateljatog istog dobra iliusluge; b) ako je rec o uvozu dobara, poresku osnovicu predstavljaiznoscarinskevrednosti .

18. Poreske stope • Redovna poreska stopa utvrđena je kao procentualni udeo poreske osnovice; ne smebiti niža od 15 %. Pored toga, državama članicama dopušteno je uvestijednuilinajvisedvesnižene poreske stope– nesmeju bitiniže od 5 % - koje se smejukoristitinaisporukudobara i usluga. Nekim je državama članicama na određenim područjima omogućena je primenasniženeilinaročitosnižene poreskestopeiličaknultestope.

19. Poreska oslobođenja • Zaodređenuisporukudobaraiuslugapredviđena suoslobodenja. Uglavnom je rečo uslugamakoje služe opštemdobru(na primer zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, obrazovanje,određene kulturneuslužne delatnostiili isporukeprehrambenihnamirnica), kaoiodređenimprometima vezanim za osiguranje, kredite, određenebankarske usluge, isporu poštanskih vrednosti, igrama na sreću,iodređenimisporukamanekretnina. • U određenimslučajevimavredeposebneodredbeplaćanjaPDV-a: a) mali preduzetnici; b) poljoprivredni proizvodači(zajednickepaušalneodredbe); c) korišćeni proizvodi, kulturna dobra,kolekcionarski primeri i antikviteti; d) ulagačko zlato; e) putničkeagencije; f) elektroničkiizvršene uslužne delatnosti.

20. Usklađivanje akciza • Sistemi akciza pojedinihdrzavaclanica EU, uzimajući u obzir predmete oporezivanja, strukturu i visinu poreskog tereta, međusobnose uvelikorazlikujuzahvaljujućirazličitimprivrednim, socijalnim, kulturnim i slicnim odnosima u tim državama. Samačinjenicada se danas u okvirupojedinih držva članica EU ubiruju akcizena velikibroj različitih proizvoda – na primer, u Danskoj se ubiranajviše akciza (oko četrdeset) - ipostojinekolikostotinarazličitih poreskihstopa, dovoljnogovori o poteškocamanakoje se nailaziprilikom (pokušaja) usklađivanja akcizaunutar EU. Osim toga, na umu treba imatiipostojanjevelikihrazlika u fiskalnojstrukturiznačenjuakciznihprihodazabudžetpojedinih država.

21. Usklađivanje akciza • Svaka promenau područjunacionalnihakciza, nastala kao posledicausklađivanjaporezaunutar EU, zadire u strukturuisuverenitetpojedinihdržavaineminovnoizaziva nizpopratnihposledica. Takođe, usklađivanjetreba posmatrati ne samokaoujednačavanjerazličitihnacionalnihpravnih propisa, već ono štaviše treba predstavljati i za posljedicu imati uporedivupravnusituaciju u timistim različitim državama. Uprkos navedenim različitostima, EU je uspela delimičnouskladitiakcizeu svojimdrzavamaclanicama.

22. Pripremne radnje • AktivnostiKomisije s ciljemusklađivanjaakciza sežunapočetak1960-ih godina. Uprkosrazličitimnastojanjimaod1972.dugovremenanije bio postignutnikakavnapredaknapodručjuusklađivanja akciza. Te je godine, naime, Komisija predložilaVeću okvirnusmernicuzausklađivanjeakciza, u kojojsubile sadržaneodredbe u vezi poreskogpredmeta, poreske osnoviceiporeske stope. Budućida je gotovo 90 postoakciznih prihodadržavačlanicaEU poticalopoosnovioporezivanjaduvanskihproizvoda, alkoholainaftnihproizvoda, Komisijaje predložilaoporezivanjesamoduvana, vina, piva,alkoholainaftnihproizvoda. Sveostaleakcizetrebalesuistovremenobitiizbačeneizporeskog sistema. IzuzevSmernicezausklađivanje duvanskihproizvodakoje je KomisijapredložilaiVeće 1972.prihvatilo, o svimostalimpredlozimasmernica nije se mogla postići saglasnost. Iste 1985.,prihvatanjemBeleknjigeza dovršenjeZajedničkogtržišta(WeiBbuch zur Vollendung des Binnenmarktes), utvrđeni suosnovni uslovizastvaranje akciznog sistemaunutarEUbez graničnih kontrola. U toj se studiji nalazi i jedno poglavlje u vezi sausklađivanjemakcizanaduvan, alkoholimineralnaulja.

23. Pripremne radnje • Na osnovu Bele knjige, Komisija je 1987 predložilapaketsmernicazapribližavanje akcizanaalkoholnapića, cigareteiostaleduvanskeproizvode, kaoinanaftneproizvode(mineralnaulja). Fleksibilnisistemusklađivanjaograničiose nastvaranjeneophodnihminimalnihuslova zaslobodanprometrobe, tj. minimalnousklađivanjeakciza. Naime,snagomčlana. 3 stav. 3. Sastavnesmerniceiz 1992. drzavama članicamaostavljena je mogućnostubiranjaneusklađenih akciza, pod uslovomdatakveakcizene utiču naprekograničnipromet robe unutar EU. • Porezi ne smeju u prometuunutar EU ,,sasobompovlačitiformalnostipovezane s prelaženjemgranica". Stoga, državečlanicemoguzadržati postojeće iliuvestinoveneusklađeneakcize, pod uslovom dato ne vodismetnjama u prekograničnom prometuili ne škoditržišnoj konkurenciji. Odakciza kojese ,,opiru" ukidanjujasno se ističu tzv. tradicionalneakcize(npr. akcize na kafu) kojeidaljepostoje u savremenim poreskim sistemima.

24. Razvojni tok usklađivanja akciza • Propisio akcizamaunutarEU - izuzevvisineporezameđusobnosuprilično ujednačeni. To naročitovrijedizadefinicijupredmetaoporezivanja, poreskihoslobođenjaiakciznog postupka(slanje, prevoziskladistenje). Neutralanporeski sistemu vezi porekla dobaraznačiujednačavanje ne samo poreske strukture nego takođe i poreskih stopa. S cIjemostvarenjaifunkcioniranjaZajednickogtržišta, poreski zahtevu svimdržavamačlanicamamorabitiidentičan.

25. Razvojni tok usklađivanja akciza • Ujednačenostakcizaposledicaje donošenjaSastava smernice92/12/EEZ 1992. dine. O njoj se govorilokao o jezgru evropskogakciznogpravai s obziromnaobavezunjenogsprovođenjau poreskim sistemimadržavačlanicaimadalekosežne poslediceponacionalnaakciznaprava. • Tom je Smernicom nadaljepostignutousklađenjesamonajvažnijihakciza tj. akcizomnaalkoholialkoholnapica, akcizenaduvan i akcize nanaftneproizvode (mineralnaulja). • Većina drugih akcizanestala je iz poreskih sistema država članica 1993. ili se očekujedaće nestati u doglednojbudućnosti. Sastavna smernica je 2008. zamijenjena Smernicom 2008/118/EZZ o opštemakciznom sistemukojautvrđuje opštiakcizni sistem- tiče se energetskihproizvodaielektrične energije (premaSmernici 2003/96/EEZ), alkoholaialkoholnihpića (premaSmernicama92/83/EEZ i92/S4/EEZ), teduvanskihproizvoda (premaSmernicama 95/59/EEZ,92/79/EEZ i 92/80/EEZ).

26. Razvojni tok usklađivanja akciza • Strukturnesmerniceiz1992., odnosno1995. (Smernica92/81/EEZ - mineralnaulja, 92/83/EEZ alkohol,95/59/EEZ1" duvanski proizvodi") za svaku kategoriju akciznihdobarautvrđujukrugpredmetakojipodležu placanjuusklađenihakciza. • Smerniceo poreskimstopamaiz1992. (Smernice92/7912 i 92/80" - duvanskiproizvodi, 92/82mineralnaulja, 92/84 - alkohol) nadalje, utvrđujunajniže poreske stopezasvepredmete oporezivanja kojipodležu plaćanjuusklađenihakciza.

27. Razvojni tok usklađivanja akciza • Vidljivo je da je najveći deo pravnihpropisa EU kojisetiču akciznogpravadonesen 1992., primjenjujese od1993. ipredstavljadeo jedinstvenogplanazapribližavanjestopaiusklađenjestruktureposrednihporeza. Valjaspomenutiida se zajednički sistemoporezivanjamineralnihuljadonedavnozasnivaonaSmernicama92/81 i 92/82, da bi prihvatanjemSmernice2003/96/EZ orestrukturiranjuokvirnihpropisaZajednice o oporezivanjuenergetskihproizvodaielektričnestruje od 2003. navedenesmernicebile dopunjene, što je uzeto u obzirprilikomdonosenjaSmjernice 2008/118/EEZ. Smernicomiz 2003. uvedeno je oporezivanjeenergetskihproizvodaielektričnestrujeako se koristekaopogonskoiliogrevnogorivo(predviđeno je poreskooslobođenjeako se koristekaosirovinauodređenimslučajevima).

28. Razvojni tok usklađivanja akciza • Na osnovi svega iznesenog jasno je da važeći akcizni sistempod okriljcm EU predstavljasvojevrsnikompromis popitanjukrugaproizvodakojipodležu usklađenim akcizama, najnižihporeskihstopaisistemaoporezivanja, koji prihvata oporezivanjeprema načeluodredišta.

29. Osnovne odrednice uskladenih akciza • Važećimsmernicamautvrđen je opštiakcizni sistem, koji se ubirenapotrošnjusljedećih (akciznih) proizvoda a) energetskihproizvodaielektricnestruje (Smernica 2003/96/EZ); b) alkoholaialkoholnih pića (Smernica 92/83/EEZ,EEZ); c) duvanskihproizvoda (Smernica 95/59/EZ,92/79/192/80/EZ).

30. Osnovne odrednice uskladenih akciza • Navedeniproizvodipodležu plaćanju akcize na osnovusvoje proizvodnje odnosno uvoza na području Zajednice. Ako ne postoje formalnosti prilikom prekograničnog prelaska, državečlaniceimajupravoubiratiakcizeinadruge proizvodeiuslužne delatnosti.

31. Osnovne odrednice uskladenih akciza • Akcizna obaveza nastaje u trenutnku uvođenja akciznih predmeta u slobodni promet u drzavama clanicama. Poreski obveznik je svaka osoba koja akcizne predmete izuzima i stavlja u slobodan promet odnosno samostalno koristi. To je načelnovlasnikporeskogskladišta. Prilikom uvoza akciznerobe iztrećihdržava(državaizvan EU) osoba poreskiobveznikutvrđujese premapropisimacarinskog prava. To je, isto kao i pre, uvoznik odnosno carinski obveznik. U slučaju kataloške prodaje, poreski obveznik je kataloški trgovac.

32. Osnovne odrednice usklađenih akciza • Akcizni proizvodi mogu se u okviru postupka iskazivanja poreza na području Zajednice prevoziti od jednog poreskog skladista ili mesta uvoza u drugo poresko skladište. Takav prevoz mora biti popraćen odgovarajućim elektroničkim dokumentima. Akcize se ubiraju samo u državi u kojoj akcizna dobra stiču privatne osobe. • Akcize se ubiraju premaakciznimodredbamapojedinihdržava članicaEU. Nacionalneodredbemorajugarantovatidarobaporeklomizdrugedrzaveclanicepodleže istimodredbamakoje se primjenjuju za robu koja je proizvedenau toj zemlji (zabranadiskriminacije). • Usklađivanje poreskihstopanijeusledilo. Utvrđenesusamonajniže akciznestope, kojesvakadrzavaclanicamorauzetiu obzir. Ipak, drzavamaclanicama jeostavljenopravoda za određene akcizne proizvode i u određenim područjima mogu predvidetiodređena poreskasniženja.

33. Usklađivanje neposrednih poreza • Iakoneposredniporezinemajutolikiznačaj unutar Zajednice kao što to imaju posredni porezi, ne smeju se zanemariti. • Naime, njihovarazličitostineusklađenost, naročito upodručjuoporezivanjatrgovačkihdruštava, može uvelikeštetnouticatinafunkcioniranjeZajednickogtržištaivoditiiskrivljavanjutržišne konkurencije. Budućidaporeskopoglavljetzv. Rimskogugovora ne sadržinikakveposebneodredbekojebi EU ovlastilenapravnouređenjeiusklađivanjeporeza,pravnuosnovuujednačavanjaiusklađivanjaporezapod okriljem EU trebatražitiu opštim propisimatzv.Rimskogugovora, koji se tiču ujednačavanjapropisameđu državama članicama.

34. Usklađivanje neposrednih poreza Veće jednoglasnomodlukomizdajesmernice za ujednačavanje onih zakona, propisa i upravnih odredbi članicakojiutičuu nauspostavuidelovanje Zajedničkog tržišta. Od važnosti je i članak 220. (,,Opšte i završne odredbe"), koji je propisao da ce ,,države članice... u mjeri u kojoj je to potrebno, pristupiti međusobnim pregovorimakako bi u koristsvojihdržavljanaosigurameđu ostalog, i ,,ukidanjedvostrukogoporezivanjaunutar Zajednice". Treba navesti i clanak 221. (poglavlje ,,0pšte i završne odredbe") kojizabranjujediskriminisanjedržavljanadržavačlanica,,s obziromnanjihovosudelovanjeu kapitalu društava." Od važnosti je i članak 235. (poglavlje ,,0pšte i završne odredbe") kojigovoridaako se tokomfunkcionisanja Zajedničkog tržista ukaze potreba za delovanjem Zajednice radipostizanjajednogodnjenihciljeva, a tzv. Rimski ugovor ne predviđa posebne mere, Veće ima pravo da donese odgovarajuće mere svojomjednoglasnomodlukomnapredlog misije i nakon savetovanja s Evropskim parlamentom (reč je o tzv. dopunskojkompetenciji).

35. Usklađivanje neposrednih poreza • Nasuprotnavedenimodredbamatzv. Rimskogugovora koje supravnoobvezujuće, postojeipravnoneobavezujuće odredbe sadržaneu Kodeksuponašanjaradiborbeprotivnekorektne I štetne poreskekonkurencije, donesenom 1997., kojipokrivaoporezivanje trgovačkihdruštava, teidentificiraštetne poreske mere kojeilimoguuticatinaznačajannačin nalociranjeposlovnihaktivnostiunutarZajednice.

36. Usklađivanje oporezivanja dobiti • Direktniporezismatraju se bitniminstrumentimadržavne i finansijske politike. Stogadrzaveclanicenastojekreirati povoljniji poreski sistem u odnosu na konkurentske poreske sisteme drugih država kako bi privukli strani kapital i podsticali preduzetničke delatnosti. • To je razlogdase članice nerado odriču prava na samostalno uređivanjeelemenata svojih sistemaoporezivanja dobiti. Pored tog treba spomenutiičinjenicudasnagomčlanka100. tzv. Rimskog ugovora Veće jednoglasnom odlukom (teško je pomiriti interese svihdržavačlanica!) donosidirektivezaujednačavanjepropisadržavačlanicakojidirektnoutičunauspostavu i delovanje Zajedničkog tržišta. • Zahvaljujući tim otežavajućim okolnostima, oporezivanje dobiti pod okriljem EU samo je manjim delom usklađenom.

37. Pripremne radnje i razvojni tok usklađivanjaporezanadobit • Komisija je prepoznalačinjenicudapostojanjerazličitihnacionalnih sistema poreza na dobit stvara smetnje na Zajedničkomtržištu. Kako bi umanjilasmetnjetakvevrste, preduzelaje određenemere ograničenogkarakteraradiostvarenjaslobodnogprometaunutarZajednickogtržišta. S usklađivanjemdirektnih porezazapočelose već1960-ih godina, da bi Komisija1967.u Programuzausklađivanjedirektnihporezajasnoizrazilatežnjuza ujednačavanjem poreza na dohodak i poreza na dobit.

38. Pripremne radnje i razvojni tok usklađivanjaporezanadobit • Konkretnipomaciučinjenisu1990., kadaVeće kaopaketmeradonosi: a) Smernicuo trgovačkomdruštvumajciićerci, b) Smernicu ofuziji te c) Konvenciju o arbitražnom postupku.

39. Pripremne radnje i razvojni tok uskla]ivanjaporezanadobit • Treba spomenuti i Studiju za oporezivanje preduze’a na Zajedničkom tržištu iz 2001. godine. • Donosenjem te Studije Komisija je ukazala na potrebu provodenjadvostepenskogpostupkaradiusklađivanja sistema oporezivanja preduzeća. U prvom navratu, potrebno je ostvaritisledeće ,,ciljanemere": razraditisistempomoćidržavama članicama, njihovimprivredamainacionalnimsudovima,vezano za presude Evropskog suda u vezi s propisima o porezimanapreduzećaipropisimao dvostrukomoporezivanju;dopunitiipoboljšatiSmernicuo trgovačkomdruštvumajci ićerciteSmernicuo fuziji; započetikonsultacijes državama članicamaradirešavanjaproblemaprekograničnogporavnanjagubitaka; utvrđivanjezajedničkeosnovezaobračunskecene;usklađivanjeugovora o izbegavanjudvostrukogoporezivanjukojesumeđusobnozaključilepojedine državečlanicesa zahtevima istaknutimu tzv. Rimskomugovoru. Dugoročno, potrebno je ustrojitisistemkonsolidovaneosnoviceporeza na dobit, utvrditijedinstvenuporeskuosnovicuzaporez na preduzećate minimalnu poresku stopu.

40. Pripremne radnje i razvojni tok usklađivanjaporezanadobit • Do konkretnijih se rezultata iznova dolazi tek 2003. kada Veće donosiSmernicu ojednokratnomzahvaćanju kamata i taksa zalicenceizmeđu povezanihpreduzeća.

41. Smernicao trgovačkomdruštvumajciićerci • DonošenjemSmerniceo trgovačkomdruštvumajcii ćerci, EU uvodi tržišno neutralne poreske propise za slučajeve ujedinjavanja društava različitih država članica, kako bi se garantovalonesmetanofunkcioniranjeZajedničkog tržišta. Namerajoj je uklonitidvostrukooporezivanje u slučajuprekogranične raspodeledobitiizmeđu povezanih društava(društvoćerkajednedržavečlaniceraspodeljujedruštvumajci u drugojdržavičlanici). Ujedinjavanjedruštva, naime, ne sme biti sprečeno posebnim ograničenjima, diskriminacijomilikrivotvorenjemnaosnoviporeskihpropisadržavačlanica. U tu svrhu,moraju sedonetitržišno neutralneporeske odredbezaujedinjavanjedruštava, kako bi se omogućilo prilagođavanje preduzeća zahtevimaZajedničkogtržišta,povećanje njihoveproduktivnostiijačanjetržišne sposobnostinameđunarodnomnivou. Ujedinjavanjedruštava, naime, mozedovestido stvaranja grupe preduzeća koja će biti u odnosu društva majkeidruštvaćerke. Ako je rečo postojanjudruštvamajkeidrustvaćerkikojeimajurazličitu poresku pripadnost, različitiporeskipropisitihistihdržavačlanicamogudovesti do znatnonepovoljnijeg poreskogtretmananego u slučajukadadruštvomajkaidruštvoćerkeimajuporeskupripadnostistedržave. Tojasno ukazuje na diskriminaciju povezanih društava u slučajevima u kojimadruštvomajkaidruštvoćerke potiču iz različitihdržava. Takvadiskriminacijamože bitiuklonjenastvaranjemzajedničkog poreskog sistemapod okriljem EU,kojiće olakšatiUjedinjavanjemdruštavananivouEU.

42. Smernica o trgovačkomdruštvumajciićerci • OdredbamaSmerniceo trgovačkomdruštvumajciI ćerci uklanja se dvostruko oporezivanje dobiti koje društvo ćerka u jednoj državi članici u obliku dividendi isplaćuje svome društvumajcisasedištem u drugojdržavičlanici. Naime,akodruštvoćerkau jednojdržaviisplaćujedividendudruštvumajci u drugoj državi, može doći do dvostrukog oporezivanja u sledećim slučajevima: a) s jedne strane na isplaćenu se dividenduplaća porez po odbitku u državi u kojoj se nalazi društvo ćerkakojevršiisplatudividende; b) s drugestrane, dividendakojunatajnačin ostvaridruštvomajkapodeže oporezivanjuu državičlaniciu kojoj se nalazisedištedruštvamajke. Mišljenjeje Komisijedadvostrukooporezivanjetakvevrstestvarapreprekeslobodnomkretanjukapitalaiposledično predstavIja direktnusmetnjuostvarenjumisli o Zajedničkomtržištu.

43. Smernica o trgovačkomdruštvumajciićerci • Društvo majka jeste svako društvo jedne države članice, koje ima udo od najmanje 10 % u kapitalu društva (ćerke) nekedrugedržavečlanice(zahtevaniudenajprije je iznosio20 %, od 1. januara 2007. iznosio je 15 %, a od 1. januara2009. 10 %). • Drustvo ćerka jeste društvo, u čijem kapitalu drugodruštvoimaudelepod uslovimakojisuprethodnonavedeni.

44. Smernica o trgovačkomdruštvumajciićerci • Oporezivanje u slučajukadadruštvomajkaostvarujeraspodeljenudobitnaosnovuvlasništvaudelau društvućerkevrši senasledećinačin : a) državau kojoj se nalazisedištedruštvaćerketakoostvarenui raspodijeljenu dobit ne oporezuje; b) akodržavau kojoj se nalazisedištedruštvaćerketakoostvarenudobitipakoporezuje, državau kojoj se nalazi sedištedruštvamajkemoraizbećidvostrukooporezivanjeprimljenih dividendina način da se odrekneoporezivanjaprimljenihdividendi (metodaoslobađanja) ili da porez koji je platilo društvo ćerka uračuna u obavezu domaćegporezanadobitdruštvamajke (metodauračunavanja).

45. Smernica o trgovačkomdruštvumajciićerci • Na osnoviiznesenogjasnoproizlazida Smernica dopuštada se prilikomobračuna poreza kojedugujedruštvo majkauzme u obziriznosporezakojasuplatiladruštva (ćerke) unucikako bi se u celostiizbeglodvostruko oprezivanje.

46. Smernice o fuziji • Za razliku od Smernice o trgovačkom društvu majci i ćerci kojapojednostavljujetekuće oporezivanjepovezanihpreduzeća (koncerna), donošenjeSmerniceo fuziji (Smernica 90EEZ, kasnijemenjanaSmernicom2005/19/EZ) pogoduje izgradnji tih povezanih društava (koncerna).

47. Smernice o fuziji • Postoje • me, dvije mogucnosti na koje poduzece iz jedne drzavecl • mozedjelovati u drugojdrzaviclanici: • a) stvaranjepovezanihpoduzeca (koncerna) • (stjecanjeudjela) i • b) spajanjepoduzeca (fuzija).

48. Smernice o fuziji • U prvomslučajujednodruštvostiče bitanudeo ujednom ili više drugih društava i pritom se osniva povezano društvo (koncern) izpravnonezavisnih preduzeća, alikoje u stvarnosti stoje pod jedinstvenimvođstvom. U drugomslučajurazličitapreduzeća odriču se svoje pravne samostalnosti te dolazi do njihovog spajanjainastankanovepravnejedinice. Ne samoisprepletanje preduzeća krozsticanjevlasničkihudela, većtakođe ispajanje preduzećasasobomnosiodređene poreskeprobleme. • Smisaodonošenja Smerniceo fuzijijesteomogućavanjedatakveprekogranične transakcije budu poreski neutralne.

49. Smernice o fuziji Smernica o fuziji ima za cilj olakšanje premeštanja i restrukturiranjadelatnosti preduzećaunutarZajedničkog tržišta i olakšanjeizgradnjepovezanihdruštava(koncerna)unutarEU omogućavanjem poreskoneutralnihtransakcijaistrukturnihpromena. Njenimdonošenjemželise sprečitidafuzijailideljenjedruštava(strukturneizmene) izazovuporeskeposlediceodnosnooporezivanjerazlikaizmeđustvarnevrednosti preduzećaivrednosti preduzećaprikazanihu imovini u oblikuaktiveipasive(garancija poreskeneutralnosti). • Njeneodredbe o spajanju, deljenju, unosuizameniudelau preduzećuprimjenjuju se naslučajevekadasuvlasnicidruštvaosobeizdveiliviše različitihdržavačlanica,kaoi u slučajevimapremeštanjasedišta EvropskihDruštava,odnosno Evropskih zadruga iz jedne u drugudržavu članicu.

50. Smernice o fuziji • Dosad je Smernica u državama članicama samo delimičnougrađena u nacionalnom zakonodavstvu. Naime, ona daje za pravo državama članicama da jeu celosti ili delomično neprimenjuju: a) ako bi fuzija, deljenje, unosilizamenaudelastvaralačinjeničnu pobudunastankuporeskeutajeiliprevare,ilib) ako bi restrukturiranjepreduzeća vodilonemogućnosti garancije suodlucivanjaposloprimacainjihovazastupanja u telimajednogiliviše društava, pod pretpostavkamadavećnisuprimenjene jednakovrsne odredbe Zajednice. Smernicom je u državama članicama (delom) uvedeno isto materijalno pravou vezisaspajanjemodnosnodeljenjem preduzeća.