NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA

1. NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJUSUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA Dr.sc. Hajrija Mujović Zornić doktor medicinskog prava viši naučni saradnik Institut društvenih nauka u Beogradu Udruženje za medicinsko pravo Srbije

2. osnovna pitanja • UVOD • POJAM VEŠTAKA i POSLOVI VEŠTAČENJA • FIZIČKA ili PRAVNA LICA KAO VEŠTACI • USLOVI ZA OBAVLJANJE POSLA i IZBOR VEŠTAKA • PRAVNI STATUS VEŠTAKA • STRUČNOST U RADU I EDUKACIJA VEŠTAKA • NAGRADA ZA RAD VEŠTAKA I NAKNADA TROŠKOVA • OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA SLUČAJ ŠTETE • JAVNOPRAVNI I STRUKOVNI ELEMENTI POSLOVA VEŠTAČENJA • zakletva veštaka • registar veštaka • nadzor nad radom sudskih veštaka • KAZNENE ODREDBE • ZAKLJUČNE NAPOMENE

3. uvod • komparativna analizazakona: obimnost problematike, istovetnost ili sličnost pitanja koja se zakonski regulišu (zemlje u okruženju) • Srbija: predlog zakona povučen iz procedure za usvajanje

4. struktura zakona • izuzetak od zakonskog uredjenja; Hrvatska, Pravilnik o stalnim sudskim veštacima (Narodne novine, 88/2008, 08/2009) • zakoni prate klasičnu podelu na: • opšte odredbe o veštačenju (veštak i poslovi veštačenja) • pojedinačne odredbe (posebna pravna pitanja vrste nosioca veštačenja, statusna pitanja vezana za prava i dužnosti veštaka u pojedinostima, kaznene, prelazne i završne odredbe) • odredbe o registrima (komore i udruženja sudskih veštaka i ministarstvo pravde i drugih stručnih tela po tim pitanjima)

5. veštak / procesno pravo • procesneodredbe ne sadrže pojam veštaka niti njegove delatnosti, već samo odredbe o proceduri i položaju; veštak kao učesniku sudskom procesu, što i jeste zaštitni cilj procesnih normi • veštaci su treća lica u postupku i za sud su specifičan i stručan izvor saznanja

6. veštak / materijalno pravo • odredbe zakona koji uredjuju sudsko veštačenje; 1) pristup koji polazi od definicije veštaka (to je lice koje je imenovano za obavljanje poslova veštačenja, RSrpska/BiH) 2)pristup koji ne definiše ličnost veštaka, već bliže odredjuje šta su poslovi veštačenja • sažeta definicija je bliska stavu u pravnoj teoriji o užemshvatanju "laičkog" (ne-pravničkog) znanja kojim sud ne raspolaže; veštak u širem smisluje svako ko u stvarima iz odredjene stručne oblasti, na osnovu svoga obrazovanja ili iskustva, raspolaže posebnim stručnim znanjima

7. poslovi veštačenja • aktivnosti čijim se obavljanjem uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća, pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak potrebna stručna znanja koja se koriste prilikom utvrdjivanja, ocene ili razjašnjenja pravno relevantnih činjenica • poslovi veštačenja su po zakonu od posebnog društvenog značaja • sudski veštak je dužan da svoju delatnost obavlja na osnovu odredaba zakona i drugih propisa, primenom pravila struke po svom najboljem znanju i umeću, kao i uz pridržavanje zakletve koju je položio

8. fizička i pravna lica kao veštaci • shodno zakonu veštačenje mogu obavljati fizička i pravna lica zavisno od prirode posla koji im se nalaže • na primer, navodi se da delatnost sudskog veštaka obavlja: a) fizičko lice; b) privredno društvo upisano u registar firmi; c) institucija za sudsko veštačenje koja je u tom cilju osnovana; d) državni organ i organizacija ovlašćena posebnim propisom i e) u izuzetnim slučajevima veštak postavljen ad hoc

9. ko veštači • veštaci se određuju sa spiska stalnih sudskih veštaka za određenu vrstu veštačenja • veštačenje se može poveriti za to registrovanoj ustanovi (državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove); ako postoje posebne ustanove za određene vrste veštačenja, takva veštačenja, a posebno ona složenija, poveriće se, u prvom redu, tim ustanovama • u nedostatku sudskog veštaka odredjene struke, za obavljanje zadatka može se postaviti i drugo fizičko lice ili organizacija (veštak za poseban slučaj), ukoliko raspolažu potrebnim stručnim znanjem

10. gde veštači • Po zakonu poslovi veštačenja se mogu vršiti od veštaka na teritoriji celedržave • izuzetno, ukoliko se ne može naći veštak odgovarajuće struke ili postoje drugi pravni ili stvarni razlozi zbog kojih raspoloživi veštaci ne mogu da vrše poslove veštačenja, onda se može pozvati i veštak iz druge države, koji po zakonu te države ispunjava uslove za vršenje poslova veštačenja

11. uslovi za obavljanje veštačenja • za obavljanje veštačenja u vidu zanimanja fizička lica treba da imaju najmanje srednju školsku spremu odgovarajuće struke, a pravna lica registrovanu delatnost uz zahtev da poslove obavljaju njihovi zaposleni koji ispunjavaju uslove kao i fizička lica • sudske veštake imenuje i razrešava predsednik okružnog ili trgovinskog suda za područje svoje delatnosti, pri čemu se stalni sudski veštaci postavljaju na vreme od četiri godine i mogu biti ponovno imenovani

12. odredba o uslovima • novi usaglašeni zakoni postavljaju šire uslove: a) da nije kažnjavan i da prema njemu nije izrečena mera zabrane obavljanja zanimanja; b) da ima odgovarajuće obrazovanje za pojedina stručna područja i da ima najmanje pet godina stručne prakse, računajući od sticanja svog obrazovanja; c) da je član strukovne komore, ukoliko je propisano obavezno članstvo; d) da prihvata obavezu da udovolji postavljenom zadataku od strane suda, izuzev ako mu zakon dopušta drugačije; e) da je položilo ispit iz oblasti prava predvidjen posebnim propisom

13. pravni status veštaka • veštačenje se određuje pismenom naredbom u krivičnim predmetima, a u parničnim predmetima rešenjem koje sadrži ime i prezime, zanimanje veštaka, predmet spora, predmet i obim veštačenja i rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pismenom obliku • veštak je samostalan i nezavisan u obavljanju veštačenja, i u radu se pridržava pravila struke, zakona, drugih propisa i međunarodnih standarda

14. stručnost u radu • veštak ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje • razlikuje se stručna obuka za obavljanje poslova veštačenja i posle toga kontinuirana edukacija • prema novijim zakonskim tekstovima o obrazovanju sudskih veštaka i aktivnom obavljanju organizacije i poslova evidencije kompletno se stara Komora sudskih veštaka

15. nagrada za rad veštaka • za obavljeno veštačenje veštaci imaju pravo na nagradu za rad; konkretan iznos nagrade određuje se u svakom pojedinačnom slučaju rešenjem suda koji postupa u toj pravnoj stvari; visina nagrade za rad po pravilu zavisi od obima i složenosti predmeta • neki od zakona uvode sistem bodovanja kako bi bolje izrazili vrednost angažovanja veštaka

16. posebni uslovi rada • u posebno složenim predmetima (za rad noću od 22 do 06 časova, nedjeljom i praznikom, rad po izuzetno nepovoljnim vremenskim prilikama na otvorenom prostoru i sl.) iznos može da se poveća do 100%. • isto pravilo važi i u slučajevima kada je za obavljanje veštačenja potrebno posebno znanje, stručnost i iskustvo. • kada se sredstva za neka veštačenja (npr. obdukcije) obezbedjuju unapred, visina se utvrđuje na osnovu cenovnika o nagradi veštaku, a utvrđena visina sredstava može da se poveća za 150%

17. naknada troškova • veštak ima pravo na naknadu putnih troškova koji obuhvataju prevoz sredstvima javnog saobraćaja (autobus, voz i sl.); ako njih nema troškovi kilometraže po propisima koji se primenjuju na sudije • dnevnica koja obuhvata nužne izdatke za hranu za vreme zadržavanja veštaka izvan mesta prebivališta odnosno boravišta, kao i naknada troškova smeštaja prema priloženom računu do visine cene noćenja u istom mestu koji se priznaje sudiji • licima stalno zaposlenim u državnim telima, stručnim ustanovama ili drugim pravnim licima pripada pravo na neostvarenu platu za vreme odsustvovanja s rada zbog odazivanja na poziv u svojstvu veštaka

18. osiguranje od odgovornosti za slučaj štete • za slučaj štete koja može nastati za treće lice u vezi sa radom veštaka na datom predmetu predvidja se obavezno osiguranje; minimalni iznos osiguranja, vrstu osigurane štete i obuhvat rizika koji se pokriva određuje, saglasno zakonu, nadležno Ministarstvo pravde (BiH/R Srpska i Hrvatska) • veštak treba da bude osiguran tokom celog perioda na koji je imenovan za sudskog veštaka; početkom svake godine imenovani veštak je dužan da predsedniku nadležnog suda dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju za tekuću godinu

19. javnopravni elementi poslova veštačenja • više odredbi javnopravnog, najčešće upravnopravnog karaktera o poslovima koji prate veštačenja (polaganje zakletve, vodjenje registra, obavljanje nadzora nad radom veštaka) • udruženja veštaka na javnopravnoj i privatnoj osnovi; ingerencije Ministarstva pravde

20. kaznene odredbe • većina zakona nema kaznene odredbe; važe opšti propisi o odgovornosti iz krivičnog i gradjanskog prava; ipak, svi zakoni govore o razrešenju veštaka i brisanju iz registra gde se spominju i krivičnopravni razlozi za takve postupke • Novčano se kažnjavafizičko ili pravno lice koje vrši posao veštačenja: • onaj ko neopravdano odbije vršenje poslova veštačenja • ovaj prekršaj se može odnositi i na odgovorno lice kad je to njegov zaposleni • onome ko poslove veštačenja obavlja nestručno ili nesavesno, ne poštuje rokove koji su mu utvrđeni za izvršenje poslova bez opravdanog razloga, kad ne poštuje sud ili stranke, kad ne preuzima dodeljene predmete, kao i kad na njegov rad ima drugih ozbiljnih prigovora, može se rešenjem izreći mera javne opomene, pa i predložiti razrešenje

21. zaključak • komparativnom analizom dobija se celovitiji pregled i odredjeni zaključci vezano za stanje zakonodavstva o tome širebi u Srbiji • materija sudskog veštačenja u Srbiji zahteva podrobnije i obuhvatnije zakonsko regulisanje, budući da su sadašnja pravna rešenja nedovoljna; tekst novog predloga zakona, koji je povučen iz faze predlaganja, dobio je ozbiljne kritike • odredbe novog zakona treba staviti u kontekst izmena procesnih zakona (ZPP, ZKP) koji su takodje aktuelni • pravno razumevanje stručnog (ekspertskog) znanja i institucije veštačenja treba uzeti u širem smislu, što je u skladu sa savremenim tendencijama • deo regulative u pojedinostima (definicije, prava i obaveze, upravni postupak, odgovornost) i odgovarajuća rešenja novih zakona zemalja u okruženju nesumnjivo mogu poslužiti i ovde kao dobar primer u zakonodavstvu i praksi Srbije

22. ▲ h v a l a na p a ž nj i ! • hmujovic@idn.org.rs