Vazdušna strujanja

1. Vazdušna strujanja

2. Uzrok vazdušnih strujanja Temperaturne razlike između susednih vazdušnih masa, odnosno razlike u pritiscima između dva mesta na Zemlji.

3. Pravac vazdušnih strujanja • Horizontalan (vetar, advekcija) • Vertikalan (konvekcija) • Kos (uzlazna i silazna strujanja na preprekama)

4. Sile koje dovode do strujanja vazdušnih masa • Sila gradijenta pritiska odnosno

5. Sile koje dovode do strujanja vazdušnih masa • Koriolisova (devijaciona sila)  = 7,2910-5 s-1 - geografska širina

6. Koriolisova sila

7. Sile koje dovode do strujanja vazdušnih masa • Centrifugalna sila • Sila trenja (unutrašnjeg i spoljašnjeg) Ftr= k v

8. Karakteristike vetra • Pravac i smer, brzina, jačina, čestina • Vetrokazi i anemometri • s1 v1 = s2 v2

9. Preovlađujući vetrovi – opšta cirkulacija • Pasati (od 30o g.š. ka Ekvatoru iznad površine) i antipasati (od Ekvatora ka 30o g.š. na visini) • Zapadni vetrovi (od visokog pritiska na 40o do niskog na 65o g.š.) • Polarni vetrovi – od polova prema paralelama

10. Periodični vetrovi – sa dnevnim periodom • Vetar s mora (nastaje između 8 i 9 ujutro; 5-6 m/s) i vetar s kopna (znatno posle zalaska Sunca; 3-4 m/s). U umerenim širinama – samo pri mirnom vremenu.

11. Periodični vetrovi – sa dnevnim periodom • Dolinski (od 10 h do zalaska Sunca; uz padinu ) i gorski vetar (od 22 h do izlaska Sunca; niz padinu) – slabi, nastaju leti pri tihom i vedrom vremenu.

12. Periodični vetrovi – sa dnevnim periodom • Gradski (seoski) vetar – uvek duva ka gradu

13. Periodični vetrovi – sa godišnjim periodom • Monsuni – nastaju na mestu gde se graniče velike vodene i velike kopnene površine.

14. Slapoviti vetrovi • Duvaju na mahove i imaju karakter silaznih strujanja • Nastaju kada su vazdušne mase primorane da savladavaju planinske prepreke (fen i bura) ili da prolaze kroz planinske klance, rečne doline ili klisure (košava)

15. Slapoviti vetrovi • Fen – topao i suv vetar na zavetrenoj strani planine. Najčešće se javlja nakon što se vazduh na navetrenoj strani adijabatski hladi, formiraju se oblaci i izlučuju padavine. • Bura – slapovit i jak zimski vetar, suv i hladan. Duva od kopna prema moru duž istočne obale Jadranskog Mora kada je nizak pritisak iznad mora a visok iznad Panonske Nizije.

16. Slapoviti vetrovi • Košava – suv vetar. Javlja se kada je visok pritisak iznad Ukrajine i Besarabije a nizak nad zapadnim Sredozemljem i Jadranom. • Pravac uslovljen reljefom. Umesto da se prebace preko planinskih masiva, vazdušne mase struje kroz kanjone, doline i klisure. • Duva dolinom Dunava od Golupca do Vukovara ali i u oblasti Niša, Kruševca i u Šumadiji. • Najjača je u dolini Dunava izmedju Novog Sada i Velikog Gradišta i u južnom Banatu. • Najčešća u jesen, zimu i proleće.

17. Lokalni vetrovi • Košava, bura, jugo, maestral, vardarac • Jugo – topao, jak vetar koji duva često zimi. Nastaje kada je visok pritisak nad Severnom Afrikom a nizak nad severnim delom Sredozemnog mora. • Maestral – vetar s mora koji duva u toku leta kada su dani topli i vedri na istočnoj obali Jadrana. • Vardarac – zimski vetar, suv i hladan koji duva od Šarplanine dolinom Vardara prema Egejskom Moru