KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) - PowerPoint PPT Presentation

keziah
kriva proizvodnih mogu nosti kpm n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) PowerPoint Presentation
Download Presentation
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

play fullscreen
1 / 13
Download Presentation
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)
263 Views
Download Presentation

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • KPMje skup svih tačaka moguće proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa (A, B, C, D, E). • Tačka F predstavlja moguću proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa. • Tačka G je nedostižna proizvodnja. pšenica A B 15 • G 14 C 12 D 9 • F E 012 34 tekstil

  2. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • KPM je opadajuća kriva jer proizvodnja više jedinica jednog proizvoda zahteva odricanje od dela proizvodnje drugog proizvoda. • Količina jednog proizvoda koja se žrtvuje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice drugog proizvoda naziva se oportunitetni trošak ili marginalna stopa transformacije (MST). pšenica A B 15 • G 14 C 12 D 9 • F E 012 34 tekstil

  3. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • Ukoliko krenemo od tačke A, oportunitetni trošak prvog metra tekstila je 1 kg pšenice. Trošak drugog metra tekstila je 2 kg pšenice, trećeg 3 kg... • Kažemo da je ovo kriva rastućeg oportunitetnog troška. pšenica A B 15 14 C 12 D 9 E 012 34 tekstil

  4. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • Oportunitetni trošak se grafički predstavlja tangentom u tački proizvodnje. • Ta tangenta je istovremeno i grafički prikaz odnosa cena dva proizvoda. • Veći nagib prave odnosa cena podrazumeva višu cenu proizvoda na x-osi. pšenica A B 15 14 C 12 D 9 • F E 012 34 tekstil

  5. KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI) • KI je skup svih kombinacija dva proizvoda koje potrošaču pružaju isti nivo zadovoljstva u potrošnji. (A, B, C, D). • Ispod krive indiferencije su tačke nižeg, a iznad KI tačke višeg zadovoljstva. pšenica A 20 B 8 C D 6 5 01 2 34 tekstil

  6. KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI) • KIje opadajuća kriva jer se manja količina jednog proizvoda mora kompenzirati većom količinom drugog. • Količina jednog proizvoda koja donosi isto zadovoljstva kao jedinica drugog proizvoda je marginalna stopa supstitucije (MSS). pšenica A 20 B 8 C D 6 5 01 2 34 tekstil

  7. MAPA INDIFERENTNOSTI • Mapa indiferentnosti je skup bezbroj KI na različitim nivoima zadovoljstva. • Viša KI označava viši nivo zadovoljstva potrošnjom. (E >D>A=B=C) • Nivo potrošnje je ograničen raspoloživim budžetom. pšenica • A 100 D • E • B • 40 C • 30 25 0102030 tekstil

  8. RAVNOTEŽA U AUTARKIJI • Od svih mogućih tačaka proizvodnje (A, B, C i ostalih na KPM), optimalna proizvodnja u autarkiji je tačka C, jer donosi najveći nivo zadovoljstva koji je moguć . • Tačka D koja predstavlja još viši nivo zadovoljstva nije moguća tačka proizvodnje, jer se nalazi van KPM. • Tačka C je tačka ravnoteže u autarkiji i predstavlja istovremeno i proizvodnju i potrošnju. pšenica A D • • C • B • tekstil

  9. RAVNOTEŽA U AUTARKIJI • Odnos cena dva proizvoda je predstavljen tangentom u tački ravnoteže (prava p). pšenica A D • • C • B p • tekstil

  10. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM p1 • Zatvorena privreda se nalazi u ravnoteži u tački A (proizvodnja i potrošnja u autarkiji). Odnos cena je prava p. • Pretpostavimo da se cena dva proizvoda na svetskom tržištu razlikuje, tako da je tekstil skuplji na stranom, a pšenica na domaćem tržištu (prava p1). • To znači da zemlja ima komparativnih prednosti u proizvodnji tekstila. pšenica A • p tekstil

  11. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM • Zemlji se isplati da deo proizvedenog tekstila izvozi (AE) i da uvozi pšenicu (EF). • Tako se tačka potrošnje pomera iz A u F. Ostvarena je dobit koja se ogleda u postizanju višeg nivoa zadovoljstva potrošnjom (viša KI). F • pšenica A E • tekstil

  12. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM • Dobit može biti još veća ukoliko se zemlja specijalizuje u skladu sa komparativnim prednostima. Tako se proizvodnja premešta iz tačke A u tačku B (proizvodnja nakon specijalizacije). • Deo tekstila se zatim izvozi (BC), a uvozi se pšenica (CD). • Nova tačka potrošnje je tačka D, na još višoj KI od tačke F. D • F • pšenica A E • B C • tekstil

  13. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM • Tačka D je tačka ravnotežne potrošnje sa međunarodnom trgovinom. • Napomena: u uslovima otvorene ekonomije tačka proizvodnje i tačka potrošnje se razlikuju! • Uslovi ostvarivanja maksimalne dobiti na svetskom tržištu su: • trgovina i • specijalizacija. D • F • pšenica A E • B C • tekstil