1 / 50

REVOLUCIJE 1848 /1849.

REVOLUCIJE 1848 /1849. “ Prole će naroda ”. Čarls X, ubeđeni apsolutista, suspeduje zakonodavnu vlast, ograničava pravo glasai ograničava štampu. Kada je vlada pokušala da ućutka kritičare i spreči javna okupljanja, razjarena masa izlazi na ulice.

kenna
Download Presentation

REVOLUCIJE 1848 /1849.

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. REVOLUCIJE1848/1849. “Proleće naroda”

  2. Čarls X, ubeđeni apsolutista, suspeduje zakonodavnu vlast, ograničava pravo glasai ograničava štampu. Kada je vlada pokušala da ućutka kritičare i spreči javna okupljanja, razjarena masa izlazi na ulice. Liberaliiradikali se buneipreuzimajukontrolunadParizom. LujFilipabdicira. UmereniliberaliuspostavljajuustavnumonarhijuibirajuLujaFilipazakralja. RevolucionarnilideriproglašavajuDruguFrancuskurepubliku. Zaštodolazi do revolucija u Francuskoj 1830. i 1848. godine? 1830 1848

  3. Revolucija u Francuskoj 1830 • 1824, nakon višemesečne bolesti, 69-godišnji kralj Luj XVIII je umro, ne ostavivši potomstvo. Stoga je francuski tron nasledio njegov mlađi brat, 66-godišnji Šarl. Dana 27. septembra, Šarl X, kako je nazvan, ušao je u Pariz uz opšte odobravanje naroda. Ali, već osam meseci kasnije, mišljenje glavnog grada o novom kralju se znatno pogoršalo. Uzroci ove nagle promene javnog mnjenja bili su brojni. • Da bi sprečio kritike, jula 1830, Šarl X je potpisao Julsku uredbu, poznatu i kao Uredba iz Sen Klua, kojom se uvodi cenzura.

  4. Revolucija u Francuskoj 1830 Kada je policija zauzela novinsku štampariju i zaplenila nelegalne novine, susrela se sa nezaposlenom ruljom i njenim povicima: À bas les Bourbons! („Dole s Burbonima!“) Scene jula 1830., slika Leona KonjijeakojaaludiranaJulskurevoluciju BitkakodGradskekuće

  5. Revolucija u Francuskoj 1830 Revolucija jula 1830. donela je ustavnu monarhiju. Dana 2. avgusta, Šarl X i njegov sin Dofen abdicirali su s trona i otišli za Veliku Britaniju. Iako je Šarl nameravao da za naslednika postavi svog unuka, vojvodu od Bordoa, liberali iz privremene uprave su na tron postavili njegovog daljeg rođaka, Luj Filipa iz kuće Orleana, koji je pristao na ulogu ustavnog monarha. Naredni period poznat je kao Julska monarhija. Luj-Filip na putu od Kraljevske palate do Gradske kuće

  6. Ova obnovljena revolucija podstakla je avgustovski ustanak u Briselu i Južnim provincijama Ujedinjene Kraljevine Nizozemske, što je dovelo do uspostavljanja nezavisne Kraljevine Belgije. • Julska revolucija je takođe nadahnula i neuspele revolucije u Italiji i Poljskoj. • 1830. ustanak u Poljskoj. Ugušili su ga Rusi

  7. Revolucije u Evropi 1830 i 1848 Ostvarile nezavisnost 1830 -1831 Revolucije 1830 Revolucije 1848 Pritisci na revolucionare 1830 Pritisci na revolucionare 1848

  8. Uzroci revolucija 1848. • Poljoprivredna kriza • Lose žetve žitarica • Cene porasle 60% za godinu dana. • Finansijska kriza • Investicije železnice, gvozđe, ugalj. • Nezaposlenost ubrzano raste. Radnička isrednjaklasasusadaudružene u bediisto kao ipoljoprivrednostanovništvo.

  9. Zahtevi revolucionara • Ukidanje feudalizma i liberalni ustavi • Nacionalna prava • Veća demokratizacija društva • Ujedinjenje • Nezavisnost

  10. Zemlje obuhvaćene revolucijom • Francuska • Austrija (Mađarska) • Nemačke države • Italijanske države

  11. Centrirevolucije1848.

  12. Knez Meternih 1815:PrepravilismomapuEvropezavečnost.

  13. FRANCUSKA: Ogromnamorskazmija?

  14. FRANCUSKA

  15. Luj Filip, “Kruška,” 1848.

  16. Februarskarevolucija • Radnička klasa i liberali sunezadovoljni kralja Luja Filipa, koji se protivi izbornoj reformi i daljoj demokratizaciji društva. • Organizovani su skupovi na kojima se govorilo protiv kralja. • Pariski skup zabranjen. • Trupe su otvarale paljbu na mirne demostrante • Nacionalna garda • Kralj Luj Filip gubi kontrolu nad Parizom i abdicira, 24. februara 1848.

  17. AlfonsLamartin • Pesniki liberal, verovao je u “pravačoveka”. • Daimapravoglasa , • daimaslobodugovora, • pravonaimovinui • osnovnoobrazovan Konzervativciiliberali se sumnjiče zarepublikanstvo.

  18. Pariz: Opet na barikade!

  19. Druga Francuskarepublika(1848-1852) • General Luj Kavenjak je slomio pobunu. • 10,000 mrtvih. • Pobeda konzervativaca. • Nov., 1848  novi ustav je predviđao: • Izbore za predsednika. • Zakonodavstvo. RepublikaJean-Leon Gerome

  20. Predsednik Luj Napoleon • Decembarskiizbori: • Kandidat “,Luj Napoleon Bonaparta,porazio je Kavenjaka. • Ovo je bio velikipomak u mišljenju srednjeklase ! • Novi predsednik: • Raspuštenanarodnaskupština • Održavaju se novi izbori • Predstavio je sebekao “čovekanaroda.”

  21. 1852- 1870. II francusko carstvo • Presednik Luj Napoleon je proglasio Drugo francusko carstvo. • Kao car nazivao se Napoleon III. • Narod je prihvatio carstvo na plebiscitu.

  22. AUSTRIJSKOCARSTVO

  23. Austrijskocarstvo: 1830.

  24. Ferdinand I (1835-1848.) • Austrijsko carstvo: • Vrlo konzervativna monarhija • [liberalne institucije nisu postojale] • Car Franc I ostavio je poruku sinu: • ”Vladaj i ništa ne menjaj” • Kulturno inacionalno raznolika • Kmetovi su lišeni prava i ostavljeni na život bez nade • Korumpiranoi neefikasno • Konkurencija sa moćnom Pruskom Dakle , carstvo je bilo osetljivo na revolucionarne izazove.

  25. Beč, 1848: Liberalnarevolucija • “Februarskarevolucija” u Francuskojizazvalapobunu i zahtev za reformama. • Mart 13. Neredi u Beču. • Revolucija 1848. u Austriji započela je velikim demonstracijama u kojima su demonstranti tražili uspostavlјanje ustavne monarhije i da kancelar Meternih podnese ostavku • Austrijskocarstvopalo. • Meternih je pobegao. • Ustavotvornaskupstina. • Ukinut feudalizam. • Garantovane su građanske slobode, opšte pravo glasa • Revolucija je počeladaslabi. • Revolucionarnavladanijeuspelaefikasnodaupravlja događajima.

  26. Novi austrijskivladar Franc Jozef[1848-1916.]

  27. Mađarskarevolucija

  28. LajosKošut(1802-1894.) • Vođa Mađarskerevolucije. • Mađari traže nezavisnost, pa se zbog toga vodi rat sa Austrijancima. • Mađarimeđutim, nisupriznavalinikakvanacionalnapravadrugimnarodima, kojisuživeli u okviruUgarske. • Revolt Srba je izazvalonasilnozamenjivanjenjihovihimenamađarskimimenima u matičnimcrkvenimknjigama.

  29. LajosKošut(1802-1894.) • Srbi su na strani austrijskog dvora. • Usledznačajnihmađarskihvojnihuspeha, carskavlada je pozvalaruskogcaradajojpomogne u gušenjupobune. Car Nikola se odazvaoovompozivu, delomjer je isam bio protivniksvihrevolucija. Austrijskairuskaarmijaporazilesu Mađarsku. Mađarskirevolucionarisubilikonačnoporaženi u bicikodVilagoša, 13. avgusta 1849 • Mađariće tek 1867. stvaranjem Austro-ugarske rešiti pitanje svojih prava.

  30. Ruski car Nikola I (1825-1855.) • On je okupio armiju od 400000 vojnika kao odgovor na zahtev Franca Jozefa . • 140,000 ljudi je ugusilo Mađarsku revoluciju.

  31. Češka, 1848. • Konferencija u Pragu: • Razvijenaideja Austro-slovenstva. • Ustaviautonomija u okviruHabsburskog carstva. • Austrijskavojska je napalaPrag, okupirala Česku iugušilapobunu. Barikade u Pragu

  32. Italija

  33. Prevrat u Italiji :1848 • Italijani traže da se okonča strana vladavina u Italiji. • Milano, Lombardija i Venecija traže da se Austrija povuče sa Apeninskog poluostrva. • Bourbonivladaju Napuljskom kraljevinom. • Italijanska država Pijemont je garantovala liberalne ustave. • Sardinija-Pijemont je objavila rat Austriji.

  34. Italja, 1848. • Đuzepe Macini – Mlada Italija • Papa Pije IX prisiljen da pobegne. • Austrijski general Radeckije srušioSardiniju-Pijemont. • Francuske trupe su se povukle izPapske drzave. • Viktor Emanuel II uzima presto u Sardiniji-Pjemontu.

  35. Razlozizaneuspeh u Italiji • Ruralno stanovnistvo nije podrzalo revolucije. • Revolucionari su uglavnom iz gradske srednje klase. • Revolucionari nisu bili ujedinjeni. • Strah od radikala među učesnicima će dovesti do kolapsa revolucije.

  36. Nemačke države

  37. Revolucija u Bavarskoj • Prvo je došlo je do revolucionarnih vrenja u Berlinu. Ubavarskoj priestonici Minhenu demonstranti su prisilili kralja Ludviga da se odrekne prestola u korist sina Maksimilijana. • Radi uklanjanja nemačke rascepkanosti 18. maja 1848. sazvan je Frankfurtski parlament koji je u martu 1849. doneo ustav i izabrao pruskog kralja Fridriha Vilhelma IV za cara ujedinjene Nemačke, ali je on odbio krunu.

  38. Skupština u Frankfurtu • Nemački liberali su presrećni! • Nemačka narodna skupština je uspostavila u Frankfurtu: • Univerzalno pravo glasa. • Delegati uglavnom iz srednje klase. • Debata oko državnog uređenja Monarhija ?

  39. Frankfurtska skupština

  40. Germanija– 1848.

  41. Fridrih Viljem IV Pruski(1840-1861.) • Anti-liberal • Oslanjali se na podrsku Junkera – plemići zemljoposednici. • Pruska sredinom 19v: • Efikasna. • Dobra ekonomija. • Jaka vojska.

  42. Nemci prate stopeFrancuza • Austrija i Pruska su očekivale da uguše ove pobune, ALI: • Revolucija u Beču dovela je do pada Meterniha. • Berlinski nemiri: • Pruska vojska efikasno potiskuje revolucionare. • Kralj Fridrih Viljem IV povlači trupe i donosi pruskim liberalima ogromnu pobedu.

  43. SahranazaboracezasloboduBerlina

  44. Policijskaparada u Berlinu

  45. “Tri Nemačke”

  46. AustrijaiPruska–povraćajkontrole- • Austrija je ponovo uspostavila kontrolu nad Bečom. • Skupština u Frankfurtu je ponudila liderstvoFridrihu Viljemu. • Odbio je . • Radikali su opet zauzeli barikade. • Pruska vojska je slomila svaki otpor. • Aprila, 1849  Skupština propala.

  47. Nova nemačka konfederacija • Frederik Wiliam IV (Pruska) je i dalje bio zainteresovan za vladanjem ujedinjenom Nemačkom. • 1850  Nemačka konfederacija je ponovo osnovana u Olmucu. • Ali, Frederik je bio prisiljen da prihvati Austrijsko vođstvo konfederacijom.

  48. Liberalizampropao u Nemačkoj • Mala narodnapodrška. • Savezliberalaidemokratanijedugotrajao. • Sila je jedininačinzapobedu! • Masovnoiseljavanjeliberalnihintelektualaca.

  49. Zaključak • Izgledalo je kaodasukonzervativnetrupepobedile. • ALI… • Stvarisu se promenilezauvek. • Ekonomskosocijalniprobleminastavilisudabudustalniizazovzavladajućiporedak. • Konzervativciće moratidanapraveustupke u ciljudaostanunavlasti. • Mnogaodliberalnihdostignuća ostaćetrajna. • Konačno je u Evropi ukinut feudalizam.

More Related