Većina vlada na depresijaciju gleda kao na znak slabosti. Ima li smisla sprečavati depresijaciju u

1. Većina vlada na depresijaciju gleda kao na znak • slabosti. Ima li smisla sprečavati depresijaciju u • slučaju da je inflacija visoka?

2. . Ima li smisla sprečavati depresijaciju u slučaju da je inflacija visoka

3. Kolika je bila inflacija u ovoj zemlji, ako su nominalni i realni kurs sledili ove putanje?

4. 2. „Monetarna neutralnost je drugi način da se kaže • da sa novcem nema prevare”. Komentarišite. • Šta je to realni kurs? • To je kupovna moć

5. Kako su se izjednačile vrednosti nemačke marke i evra u Srbiji? • 30 din/DEM (0.03 dem/din) • 60 din/EUR (0.016 eur/din) • Ali... s = SP/P*=0.03*2=0.067 • To je kaoda je kurs 15 din/DEM

6. s = SP/P*= prepolovljavanje kupovne moći, ako je inflacija 100% • Realni kurs DEM • s = SP/P*=0.03*2 = 0.067, tj. 15 din/dem • 1 EUR=2 DEM, dakle, realni kurs EUR – 30 din/dem

7. 3. Jaka valuta je ona kojoj vrednost realno raste. U • kom smislu je ovo poželjan cilj? • Švajcarski franci

9. 4. Zakon jedne cene ne važi. Možete li nam objasniti • zašto?

10. 5. Okvir 6.2 nam daje primer Zimbabvea. Takođe • se kaže i to da hiperinflacija nastaje nakon ratova. • Po vašem mišljenju, zašto vlasti dozvoljavaju da • se to dogodi?

11. Sedmo poglavlje

12. Neto sadašnja vrednost • Koliko danas vredi sutrašnja ušteda • s/(1+r) • NPV= -I + D1/(1+r)+D2/(1+r)2 + D3/(1+r)3... + Dn/ (1+r)n • Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati?

13. Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati, ako je kamatna stopa 10%? Kako izgleda jednačina sledeće investicije – ulaganje u banku na 5 godina?

14. Raspoloživost, bogatstvo i potrošnja Slika 5.1

15. Prvo, ekonomija je zasnovana na pretpostavcida se subjekti racionalno ponašaju. Drugo, mada se najveći broj ljudi ne ponašasasvim racionalno u svakom momentu, ni alternativne hipoteze nisu ništa bliže realnosti, Ljudi, dakle, ne prave SISTEMATSKE GREŠKE

16. Biće dovoljno da se manji brojdobroinformisanih privrednih subjekata na tržišturacionalno ponaša. Ako sindikati istupaju u ime svog članstva, dovoljno je da njihova očekivanja uproseku budu tačna. Na finansijskim tržištima, dovoljno je da samo jedan broj profesionalaca sa dovoljno velikim finansijskim kapitalom budedobro informisan. Manje obavešteni klijenti prihvatiće važeće tržišne cene,

17. U poznatoj sceni iz Šekspirovog Hamleta, Polonije svom sinu daje savet:„Nemoj uzimati ni davati zajmove. Jer često dajući pare na zajam gubiš i pare i prijatelja, a tvoj poslovni instinkt otupljuje”. Šta ima loše u naplaćivanju kamate, ako se o njenom iznosu obe strane slobodno dogovore? Možda je ono nastalo zbog toga što davaoci kredita imaju bezuslovno pravo na hipoteku, tj. da zaplene resurse dužnika ako ne vrati novac na vreme

18. D M (student, nizakY1danas, visok Y2sutra) A Y2 (Profesionalni atletičar, visokY1 P danas, nizak Y2sutra) nagib =-(1+r) Y1 B bogatstvo... Raspoloživi resursi, Resursi M, AiPpri kamatnoj stopi roznačavaju isti nivo bogatstva OB. Potrošnja sutra 0 Slika 5.1 Potrošnja danas

19. A Y2 nagib =-(1+r) Y1 bogatstvo... Raspoloživost, i potrošnja D Potrošnja sutra B 0 Slika 5.1 Potrošnja danas

20. Nasledjivanje bogatstva ili duga bogatstvo Slika 5.2

21. bogatstva ili duga Nasledjivanje D´ D D´´ } } B Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja. Potrošnja sutra B´´ B´ 0 Slika 5.2 Potrošnja danas

24. bogatstva ili duga Nasledjivanje D´ D D´´ } } B Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja. Potrošnja sutra B´´ B´ 0 Slika 5.2 Potrošnja danas

25. Dug je eksplozivan... • Ako je kamatna stopa na dug • Veća od stope privrednog rasta

26. Proizvodna funkcija Slika 5.3

27. Proizvodna funkcija Output Napomena: inputi kapitala su varijabilni, dok je input rada konstantan (puna zaposlenost). 0 Slika 5.3 Kapital

28. Proizvodna tehnologija Slika 5.4

29. A nagib =-(1+r) Proizvodna tehnologija (profit se zarađuje sve do tačke A) R Output Dobitak od zajma KjeYtj.jednak je F(K) iz drugog pe-rioda, kada nema ostatka K. Profit Trošak pozajmljivanja je K = (1+r)K, tj. otplata glavnice i kamate 0 Slika 5.4 Kapital

30. Neproizvodna tehnologija Slika 5.5

31. R Gubici Neproduktivna tehnologija Output 0 Slika 5.5 Kapital

32. R Profit Produktivna tehnologija Output Tehnološke inovacije 0 Slika 5.5 Kapital

33. Investicije povećavaju bogatstvo Slika 5.6

34. D Ovaj zakrivljeni deo samo je “obrnuta” proizvodna funkcija odlučimo da deo Y1iskoristimo za proizvodnju, umesto za tekuću potrošnju. A Y2 Y1 B Šta će biti ako štedimo početne resurse? Potrošnja stura 0 Slika 5.6 Potrošnja danas

35. E A Y2 K Y1 Ukoliko štedimo Kjedinica Y1... D To je kao da je naša inicijalna tačka raspoloživosti u stvari E, a ne tačka A. Potrošnja sutra C1 B 0 Slika 5.6 Potrošnja danas

36. D´ E Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje F A Y2 K Y1 B´ Investicije povećavaju bogatstvo D Potrošnja sutra C1 B 0 Slika 5.6 Potrošnja danas

38. Budžetsko ograničenje države Slika 5.8

39. Neto štednja korporacija i domaćinstava, 1997-2005. varira kao funkcija poreza na dohodak Slika 5.7

40. U slučaju da nema starog duga (D0=0) Budžetski deficit sutra Budžetski deficit danas 0 Budžetska linija države Slika 5.8

41. Primarni budžetskiviškovi Slika 5.9

43. Rikardijanska jednakost Slika 5.10

44. D A Y2 - nagib =-(1+r) Y1 B Pre nego što država uzme svoj deo kolača... Inicijalna raspoloživost, pre oporezivanja i javne potrošnje, je u tački A. Društveno bogatstvo je sadašnja diskontovana vrednost A, tj. =0B Potrošnja sutra 0 Slika 5.10 Potrošnja danas

45. D´ A Y2 A´ (Y2-G) (Y1-G) Y1 B´ Uvodimo državu D Ako od bogatstva OB oduzemo sadašnju vrednost javne potrošnje (jednakoj sadašnjoj vrednosti poreza), dobićemo privatno bogatstvo OB´ (= OB-B´B). Jednostavosti radi, pretpostavljamo da je Gu oba perioda isto. Potrošnja sutra B 0 Slika 5.10 Potrošnja danas

46. Rikardijanska jednakost D Ideja je da za datu sadašnju vrednost javne potrošnje (tj. duž linije privatnog bogatstva D´B´), privatno bogatstvo ostaje isto bez obzira (i) da li su današnji porezi niski, te će se deficit otplatiti iz budućih visokih poreza ilisu (ii) tekući porezi visoki, što će sprečiti rast poreza u budućnosti. D´ Potrošnja sutra A Y2 A´ (Y2-G) (Y1-G) Y1 B´ B 0 Slika 5.10 Potrošnja danas

47. Slika 5.11

48. D A (Y2-G2) (Y1-G1) B Kreditne restrikcije Ako domaćinstva ne mogu uopšte da pozajmjuju (ali još uvek mogu da pozamljuju), one mogu birati položaj isključivo definisan segmentom AD. Potrošnja stura 0 Slika 5.11 Potrošnja danas

49. D A (Y2-G2) A´ (Y2-T2) (Y1-G1) (Y1-T1) B Jedan način zaobilaženja kreditnih restrikcija ... Ako vlada može da se zadužuje po kamatnoj stopi r, ona će moći da smanji tekuće i poveća buduće poreze (za iznos glavnice i kamate). To će produžiti budžetski segment stanovništva na DA´. Potoršnja sutra 0 Slika 5.11 Potrošnja danas

50. B´ Domaćinstva plaćaju veću kamatnu stopu D Potrošnja sutra A (Y2-G2) (Y1-G1) B 0 Slika 5.11 Potrošnja danas