naselja i poku anstvo govor i drugi oblici sporazumevanja n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
NASELJA I POKUĆANSTVO GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA PowerPoint Presentation
Download Presentation
NASELJA I POKUĆANSTVO GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 60

NASELJA I POKUĆANSTVO GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA - PowerPoint PPT Presentation


  • 149 Views
  • Uploaded on

Predavanje III. NASELJA I POKUĆANSTVO GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA. dr An đ elija Ivkov -Džigurski. Stanovništvo jedne geografske teritorije predstavlja skup ljudi koji žive na njoj. NASEOBINE (SKLONIŠTA I KUĆE). prirodni zakloni

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'NASELJA I POKUĆANSTVO GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA' - kelsey-douglas


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide2

Stanovništvojedne geografske teritorije predstavlja

skup ljudi koji žive na njoj.

NASEOBINE (SKLONIŠTA I KUĆE)

  • prirodni zakloni
  • kosi ili vertikalni zakloni (po ugledu na krošnje drveća)
  • kosine i zakloni na dve strane
  • nastrešnice
  • skloništa (busara, dubirog, ...)
  • kuće - građevine koja ima dva osnovna elementa: krov i zidove,
  • a samim tim se stavara prostorija
  • Uticaj geografskih karakteristika je veoma značajan, ako ne i presudan u izgradnji kuća:
  • U toplim predelima potrebnija je zaštita od žege, pljuskova i sparine
  • U hladnijim stanovi treba da budu topli, što više zatvoreni
  • U područjima suve klime krovovi ne moraju imati nagib,

koji je opet neophodan u sredinama sa dosta atmosferskih padavina

  • Trusne oblasti zahtevaju zgrade od lakših materijala i ne velike visine

PRENOSIVA STANIŠTA

slide3

TIPOVI KUĆA

  • Osnovni prirodni i društveni faktori koji utiču na ljudska staništa:
  • Klimatski faktori: vetrovi, temperature, padavine
  • Hidrološki faktori: poplave, močvarna zemljišta
  • Raspoloživ materijal za gradnju
  • Kulturni nivo stanovništva
  • Načini privređivanja
        • a) Privremena staništa (nomadsko privređivanje)
  • b) Stalna staništa (poljoprivreda, ribolov ...)
slide4

PRIVREMENA STANIŠTA

SKLONIŠTA – najprimitivnija staništa koja se ne mogu nazvati kućama

  • stanovništvo na najnižem kulturnom nivou
  • minimum zaštite i udobnosti
  • stanovništvose bavi lovom ili sakupljanjem plodova

Pigmeji iz Afrike -kolibeod unakrsno postavljenih lukova od tankog šiblja čija su oba kraja pobodena u zemlju, preko toga debeo sloj trave ili lišća

hranu nekuvaju i nemaju gotovo nikakvog pokućstva

Pigmeji

slide6

Pigmeji iz jugoistočne Azije - grade nastrešnice «na jednu vodu» bez zidova

  • Izdignuta platforma od zemlje
  • uz staništa pale vatru, zaštita od insekata
slide7

Aboridžani iz Australije -gradeveomasličnanaselja, platformenakojima

boraveprekrivajukrznima

Bušmani -od pruća grade zid, a iza njega rupu u pesku u koju se sklanjaju.

Stalna staništa čini desetak koliba postavljenih u krug.

Bušmani

Aboridžani

slide8

ŠATORI – staništa karakteristična za stočare nomade i za lovce

Arapi beduini grade šatore od sukna, grube debele tkanine

koje tkaju od kozije illi kamilje dlake.

Preko nekoliko vertikalnih štapova različite visine

prebacuju suknenu tkaninu

za podlogu učvršćuju kamenjem ili kočićima.

Pod se pokriva ćilimima, a otvor se postavlja nasuprot

duvanju vetra

Oblik je identičan obliku dina

Izdeljeni zavesama

slide9

Mongolske jurtesutipični šatorizastanovništvosrednjeAzije.

Poluloptastog su oblika, na vrhu jurte je otvor za dim

(3-6m x 3-3,5m)

slide10

Vigvami su šatori nekih grupa Indijanaca Severne Amerike

imaju vrlo jednostavnu konstrukciju. Štapovi postavljeni u obliku kupe,

preko kojih se prebacuju i kaišima pričvršćuju životinjske kože.

Šatori Laponacasu skoro identični sa vigvamima.

Konstrukcija je od dugih štapova podignutih u kupu

koja je prekrivena kožama irvasa ili vunenim tkaninama

slide13

IGLO – je karakteristično stanište Inuita koji žive u arktičkim predelima.

  • poluloptast oblik, a prečnik mu je od 3 do 9m
  • za gradnju je potrebno od 1 do 3 sata
  • uz zidove grade se klupe, a na zidovima police
  • prozirni komadi leda
  • ulazi imaju oblik dugih svodova i u njima borave psi
  • STANIŠTA BALKANSKIH NARODA
  • u zavisnosti od materijala nazivaju se sibara, busara, dubirog, slamara
  • konstrukcija im je slična vigvamima
slide14

STALNA STANIŠTA

PEĆINE - mogu biti prirodne ili kopane ljudskom rukom

  • Vede sa Cejlona
  • Arapi iz Tunisa
  • Kinezi- ukopavaju staništa u visoke lesne odseke
  • na prostoru Srbije- u Titelu i Sremskim Karlovcima
slide17

KUĆE OD DRVETA

  • Pleme Kombaji/Papua Nova Gvineja,

kuće podižu visoko u krošnji drveća

  • Od balvana i zrelog bambusa
  • krov lišće sago palme
  • žive svi zajedno
slide18

Pleme Korovaji/Papua Nova Gvineja

  • grade kuće u deblima prastarih stabala
slide19

Pleme Una/Zapadna Nova Gvineja

  • Kuće su napravljene od drveta, polukružnog oblika,
  • Sa krovovima u obliku kupola od slame
  • Majstori u posebnim kućama
  • Pleme Batak/Indonezija
slide20

Siki koji žive u južnoj i jugoistočnoj Azije - kuće su imposebna vrsta sojenica

  • Malajci sa reke Kampon na Borneu - su ribari i žive u velikim sojeničkim naseljima (do 10.000 st., žene ---- kopno!)
slide23

KUĆE OD TRAVE

Južni Sudan – kuće se grade od opletenog granja,

zidovi su oblepljeni blatom, a krovovi,

čije se strehe spuštaju do zemlje su pravljeni od trave.

Mašoni- grade kuće od opletenih štapova oblepljenih blatom

Stanovnici ostrva južnog Pacifika - kostur se gradi od bambusove trske,

zidovi od pletene trave, a krov od debelog sloja trave i lišća

slide25

KUĆE OD ZEMLJE

Kuće u severnoj Nigeriji– imaju mali kupasti krov od trave,

a visoki zidovii su od zemlje

(naboj, ojačan drvenom konstrukcijom)

Zulu pleme, Masai, Hotentoti - kral

Arapsko stanovništvo - na području od Tunisa do Irana

Pueblo Indijanci– koji žive u Novom Meksiku

U južnoj Indiji – se kuće grade od zemlje,

ali su krovovi kuća kosi i pokriveni slamom

U Panonskoj niziji - naboj

slide30

KUĆE OD KAMENA

Kolibe od kamena - kružna osnova prečnika od 3-4m, a visine do 2m

Tibetanske kuće – imaju kvadratni oblik i više spratova,

zidovi su im debeli i do 120cm

Crna Gora i Dalmacija

slide31

AUTOHTONE KUĆE NA BALKANSKOM POLUOSTRVU

  • Brvnare (vajati i ambari)
  • Kuće od kamena
  • Kuće od čerpića i pletari
  • Kule -prizemlje od kamena,
  • a gornji sprat od pletari, drveta ili bondruk konstrukcije
slide32

KUĆE U VOJVODINI

Ambijentalne i fizionomske vrednosti današnjih vojvođanskih sela

datiraju iz XVIII veka

  • Prve kuće su bile:
    • jednodelne, potom dvodelne sa malom kuhinjom i velikom sobom
    • krov je bio pokriven trskom
    • nastrešnica kao prethodnica trema, na dvorišnoj strani
    • prve kuće su bile i nešto ukopane u zemlju
  • Izdvaja se nekoliko tipova kuća:
  • Kuća“na brazdu”
  • Dužna kuća
  • Preka kuća
  • Kuća “na ključ” ili na “lakat”
slide33

Kuća “na brazdu”

Preka kuća

Kuća delom

ukopana u zemlju

slide34

Unutrašnji raspored prostorija je bio sledeći:

  • prva prostorija, prema ulici je bila tzv. “gostinska”, “čista” soba
  • u sredini je kuhinja,
  • zadnja soba u kojoj se živelo
  • špajiz,
  • štala i kolnica
  • Sve to pod jednim krovom
slide35

Karakterističan elemenat vojvođanske kuće je zabat

Zabat ili Kalkan je trouglasti deo dvovodnog krova koji prekriva prednju i zadnju stranu.

Pod tim pojmom se podrazumeva i cela zidna površina iznad koje je ovaj deo.

Zabat u celini pokriven crepom

- ćula ili maija.

slide36

POMOĆNE ZGRADE

pomoćne prostorije,

privredne zgrade,

hramovi,

grobnice

  • za držanje stoke (staje, štale, torovi, svinjci), košnice i golubarnici
  • alata (kovačnice, kolarnice...)
  • poljoprivrednih proizvoda (ambari, kotarke, sušnice, kačare, pivnice, mlekare)
  • trapovi(za odlaganje krompira i sličnog povrća)
  • žitne jame(za odlaganje žitarica)
  • vodenice i druge vrste mlinova (potočare; rečne ploveće vodenice
  • na Drini tzv. drinke, na Moravi - moravke)
  • vetrenjače
  • suvače
slide37

POMOĆNE ZGRADE U VOJVOĐANSKIM DOMAĆINSTVIMA

Vetrenjače

  • vejalica
  • 6-10m , 3-5m, krila 10m
  • 1885. god 280!

Suvača

  • Velika Kikinda
  • 1781. (17)
  • 1800. (32)
  • 1847. (51)

9m

  • “novina”
  • U funkciji do 1945.
  • 1951. kulturno dobro

1899.

18-20m

slide38

ambari , kotarke, koševi. čardaci i kotobanje

Poljoprivredni magacin

- Mali Horgoš 1750-1772. g.

slide39

Vodenice

  • potočare
  • dunavke
slide40

sakadžija

Bunari i đermovi

slide41

NASELJA

  • Faktori koji utiču na izgradnju naselja se u osnovi mogu podeliti na dve grupe:
  • Fizičko-geografske:
      • geološki sastav terena,
      • reljef,
      • klimatske karakteristike,
      • hidrološke karakteristike,
      • biogeografske karakteristike,
      • pedološke karakteristike
  • Društveno-geografske:
      • ekonomsko-geografske karakteristike,
      • istorijske prilike,
      • kulturne prilike,
      • sociološke prilike,
      • demografske prilike
      • naseobinske prilike.
slide42

SALAŠI KAO SPECIFIČNOST VOJVOĐANSKOG PROSTORA

Najpoznatiji u okolini:

Sombora, Subotice, Srborbrana, Bečeja i Čeneja

  • udaljenost 200-600m
  • bunari 20-50 m
slide43

POKUĆANSTVO, UREĐAJI I POSUĐE

  • Nameštaj:
  • za spavanje
  • sedenje
  • stolovi
  • za odlaganje predmeta, hrane, odeće i sl.
slide46

Bakarni tanjir

Dinastija Ming

XV vek

Dinastija Ming

XVI vek

Kineski porcelan

slide47

Zepter

Necermann

XX vek

slide49

Osvetljenje

Grejanje

  • luč - mlada
slide51

Lomonosov - prvo se javili gestovi

  • prve reči bile kratke i sadržajne- iskazivale potvrde, odricanje, upozorenje
  • Legende:
  • Australijska legenda - da su različite grupe ljudi jele različite delove tela
  • jedne babe i da su zato progovorili različite jezike
  • Bosanska legenda - Bog je tako kaznio ljude da se nebi mogli sporazumeti
  • šta da rade sa starima koje su nameravali ubiti
  • zabrana govora
  • zajednički jezik - esperanto

Geografio (geγη "tero", grapheinγραφειν "priskribi") estas scienco,

kiu pristudas geografian medion de la Tero, ĝian strukturon kaj dinamikon,

influon kaj distribuon de ĝiaj komponentoj en la spaco.

Ĉefceloj de la geografio estas eltrovo de manieroj de racia teritoria organizo

de la socio kaj naturekspluatado, kreado de fundamentoj por strategio de ekologie

sendanĝera evoluo de la socio. Gravaj objektoj de geografiaj esploroj estas interagoj

de la homo kaj la naturo, regularo de dislokigo kaj influo de la komponentoj de geografia

medio en loka, regiona, nacia, kontinenta, oceana kaj globala niveloj.

La mondpartoj: Ameriko - Azio - Eŭropo - Afriko - Oceanio - Antarkto

slide52

Grioti - živa istorija Afrike

Dakar

Abidžan

-javni zabavljači-

slide54

Svi jezici se u osnovi mogu podeliti na tri grupe:

Jednosložni (korenski) su oni jezici kod kojih su reči po pravilu kratke,

ali one mogu da imaju razna značenja zavisno od akcenta sa

kojim se izgovore i od njihovog mesta u rečenici

( kineski i bušmanski )

Aglutinativni (jezici sa prilepcima)su oni jezici, čije reči imaju razna značenja

i oblike u zavisnosti od kraćih dodataka (prefiksa),

umetaka (infiksa) ili nastavaka (sufiksa).

( mongolski, crnački i indijanski )

Fleksivni (jezici sa promenama)su oni kod kojih i sama reč (osnova, koren),

može da se menja i da se tom prilikom dobijaju

novi pojmovi ili značenja.

( indoevropski, semitski i hamitski )

slide55

Pismo

Abeceda

Azbuka

Abeceda – Crna Gora

Alfabet - ruski

Glagoljica

slide56

bosančica

kineski

arapski

japanski

slide57

Morzeovaabeceda

Slova

.- A --. G -- M ... S -.-- Y

-... B .... H -. N - T --.. Z

-.-. C .. I --- O ..- U

-.. D .--- J .--. P ...- V

. E -.- K --.- Q .-- W

..-. F .-.. L .-. R -..- X

Brojevi

.---- 1 -.... 6

..--- 2 --... 7

...-- 3 ---.. 8

....- 4 ----. 9

..... 5 ----- 0

Znaci interpunkcije

Tačka . .-.-.-

Zarez , --..--

Znak pitanja ? ..--..

Dve tačke : ---...

Rastavnica = -...-

Razlomačka crta / -..-.-

Sastavnica - -....-

Leva zagrada ( -.--.

Desna zagrada ) -.--.-

Znaci navoda " .-..-.

Tačka zarez ; -.-.-.

Apostrof ` .----.

jednoručna i dvoručna abeceda

slide58

JEZICI U EVROPI

Germanski jezici:

zapadnogermanski (engleski, nemački, frizijski, holandski, flamanski)

severnogermanski (danski, švedski, islandski, norveški, farski)

istočnogermanski – danas mrtvi (gotski, burgundinski i dr)

Romanski jezici:

francuski, španski, portugalski, italijanski, rumunski, valonski

Ostali jezici - ugrofinski jezici (mađarski, finski), grčki, albanski,

irski, turski, baskijski

slide59

MIKRO JEZICI

rusinski jezik u Srbiji

jezik Gradišćanskih Hrvata u Austriji

jezik Moliskih Slovena u srednjoj Italiji

Slovenski jezici

Istočnoslovenska grupa:

ruski jezik (159 miliona),

ukrajinski (42,5 miliona)

beloruski jezik (9,3 miliona)

Zapadnoslovenska grupa:

poljski jezik (39 miliona),

češki (10 miliona),

slovački (5 miliona)

lužičkosrpski jezik (oko 50 hiljada)

Južnoslovenska grupa:

srpski jezik i hrvatski jezik (oko 17 miliona),

slovenački (2 miliona)

bugarski (8,9 miliona)

makedonski jezik (1,5 milion)

odnos jezik - narod

Poljskim jezikom - sto pedeset hiljada Kašuba

Književni jezik

  • Lužički Srbi
  • gornjolužičkosrpski
  • donjolužičkosrpski

Najstariji slovenski književni jezik

staroslovenski jezik– IX vek

Najmlađi

makedonski i rusinski – posle II sv. rata

Mrtvi slovenski jezici (zapadnoslovenski): polapski i slovinski