РАНГИРАЊЕ ИНДИКАТОРА КВАЛИТЕТА СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ ПОМОЋУ „FUZZY AHP“ МЕТОДА

1. РАНГИРАЊЕ ИНДИКАТОРА КВАЛИТЕТА СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ ПОМОЋУ „FUZZY AHP“ МЕТОДА Сузана Савић Миомир Станковић Горан Јанаћковић Универзитет у Нишу Факултет заштите на раду у Нишу

2. Kомплексан систем је сваки систем који садржи велики број интерактивних елемената (агената, процеса, итд) који имају нелинеарно резултујуће понашање и обично показује хијерархијску самоорганизацију. Основни проблем комплексних система јесте проблем моделирања и симулације. Због тога се у њиховом истраживању често користе методи вишекритеријумског одлучивања засновани на експертним оценама. КОМПЛЕКСАН СИСТЕМ Извор:http://en.wikipedia.org/wiki/Complex_systems

3. ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКО ОДЛУЧИВАЊЕ Карактеристике проблема вишекритеријумског одлучивања су: • већи број критеријума, односно атрибута, које мора креирати доносилац одлуке; • конфликт међу критеријумима, као чест случај код реалних проблема; • неупоредиве јединице мере; • пројектовање или избор, што подразумева да су решења проблема или пројектовање најбоље акције (алтернативе) или избор најбоље акције из коначног скупа претходно дефинисаних акција. Постоје две групевишекритеријумског одлучивања: • вишеатрибутивно одлучивање (или вишекритеријумска анализа) и • вишециљно одлучивање.

4. ВИШЕАТРИБУТИВНО ОДЛУЧИВАЊЕ Вишеатрибутивно одлучивањеподразумева дефинисање сваког критеријума помоћу атрибута, на основу којих се бира одговарајућа алтернатива за реализацију постављеног циља. Сваки атрибут треба да обезбеди средство оцене (евалуације) нивоа једног критеријума (циља). По правилу, већи број атрибута треба да карактерише сваку алтернтиву и они се бирају на основу скупа критеријума дефинисаног од стране доносиоца одлуке. Чести синоними за атрибуте су: параметри, перформансе, компоненте, фактори, особине, карактеристике, и сл. У вишеатрибутивном одлучивању ограничења су укључена у атрибуте.

5. ВИШЕАТРИБУТИВНО ОДЛУЧИВАЊЕ Извор: Чупић, М., Сукновић, М. (2010). Одлучивање. Београд: Факултет организационих наука

6. ПРОЦЕС ПРИМЕНЕ ВИШЕАТРИБУТИВНОГ ОДЛУЧИВАЊА Извор: L. Ustinovichius et al.: “Application of a quantitative multiple criteria decision making (MCDM-1) approach to the analysis of investments in construction“, Control and Cybernetics36(2007) 251–68.

7. СИСТЕМ ЗАШТИТЕ НА РАДУ--КОМПЛЕКСАН СИСТЕМ Систем заштите на раду се састоји од разнородних елемената: • запослених (са различитим индивидуалним и групним понашањем, навикама, културом), • предмета рада (материјала, енергије, информација), • средстава рада (машина, уређаја, алата) и • радног окружења (у коме се формирају материјални и социјални услови рада). Различитим интеракцијама елемената на различитим нивоима формирају се различита понашања система, најчешће нелинеарна. Стога је систем заштите на раду комплексан систем.

8. КВАЛИТЕТ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ На квалитет система заштите на раду утичу следећи фактори: • технички • људски • организациони • спољашњи Квалитет система заштите на раду дефинишу перформансе и индикатори као њихове мере

9. ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ Перформансе заштите на раду су се традиционално мериленакон дешавања штета (нпр.стопа акцидената, стопа повређивања, трошкови повреда). Такви индикатори перформанси се називају“lagging” (излазни или последични) индикатори. Савремено мерење перформанси укључујеиндикаторе стања или догађаја који претходе нежељеном догађају, те самим тим имају и евалуациони потенцијал. Они се придружују проактивним активностима којима се идентификују опасности и процењује, елиминише, смањујеили контролише ризик. Ови индикатори перформанси се називају“leading” (водећи) индикатори.

10. ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ Технички индикатори

11. ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ • Људски индикатори

12. ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ • Организациони индикатори

13. ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ • Спољашњи индикатори

14. ЕВАЛУАЦИЈА ИНДИКАТОРА • Избор кључних индикатора врши се експертним оцењивањем. • Сагласност мишљења експерата оцењује се помоћу коефицијента конкордације.

15. ЕВАЛУАЦИЈА ИНДИКАТОРА • Коефицијент конкордације за строго рангирање • Коефицијент конкордације за слободно рангирање где је: n– број индикатора; m – број експерата; - ранг ј-тог индикаторадодељен од стране i-тог експерта; • - број једнаких рангова у k-тој групиу рангирањуi-тогексперта; - број група једнаких ранговау рангирањуi-тогексперта.

16. “FUZZY AHP” МЕТОД Фазе примене метода: • Дефинисање циља • Идентификација критеријума, подкритеријума и алтернатива • Формирање хијерархијске структуре • Парно упоређивање коришћењем фазификоване Сатијеве евалуационе скале • Одређивање вектора приоритета коришћењем метода сопствених вредности, проширења фази анализе и принципа агрегације • Дефазификација методом тоталних интегралних вредности и коначно рангирање алтернатива

17. “FUZZY AHP” МЕТОД • Дефинисање циља Рангирање кључних индикатора квалитета заштите на раду • Идентификација критеријума, подкритеријума и алтернатива Критеријуми: ризик, трошкови, друштвена одговорност Подкритеријуми: технички, људски, организациони и спољашњи фактори Алтернативе: кључни индикатори перформанси

18. “FUZZY AHP” МЕТОД • Формирање хијерархијске структуре South African Journal of Industrial Engineering Mont Year Vol_(_): pp.

19. “FUZZY AHP” МЕТОД • Парно упоређивање коришћењем фазификоване Сатијеве евалуационе скале

20. “FUZZY AHP” МЕТОД • Парно упоређивање почиње од највишег нивоа (нивоа критеријума), а завршава се на нивоу алтернатива. Свако упоређивање се приказује у виду матрице где су фази вредности које означавају релативни значај критеријума/подкритеријума/алтернативе iу односу на критеријум/подкритеријум/алтернативу j, заi=jи за i≠j.

21. “FUZZY AHP” МЕТОД • Одређивање вектора приоритета коришћењем метода сопствених вредности, проширења фази анализе и принципа агрегације Тежински вектор критеријума: Тежински вектор подкритеријума:

22. “FUZZY AHP” МЕТОД Тежински вектор алтернатива

23. “FUZZY AHP” МЕТОД • Дефазификација методом тоталних интегралних вредности и коначно рангирање алтернатива M=(l, m, u)– фази број λ – индекс оптимизма. Вредности 0, 0.5 и 1 репрезентују песимистички, неутрални и оптимистички поглед доносилаца одлука. Ако је тада је Ако је тада је Ако је тада је

24. СТУДИЈА СЛУЧАЈА Предузеће за путеве “Ниш” • Избор кључних индикатора и парно упоређивање урадили су процењивачи ризика из Института за квалитет радне и животне средине “1. мај” Ниш, који су вршили процену ризика у више предузећа за путеве у Србији, укључујући и Предузеће за путеве “Ниш”. • Од 48 индикатора са листе 5 експерата је издвојило 20 (по пет индикатора из сваке групе) који на најбољи начин презентују стање заштите на раду у овом предузећу.

25. РЕЗУЛТАТИ Кључни индикатори перформанси Технички индикатори (W=0.8316) • Број заштитних нивоа • Број отказа техничких система заштите • Број акцидената • Интензитет одржавања • Трошкови одржавања Индикатори људског фактора (W=0.7287) • Стопа повреда на раду • Индекс вештина запослених • Степен поштовања радних процедура • Индекс задовољства запослених • Број грешака и пропуста

26. РЕЗУЛТАТИ Организациони индикатори (W=0.9270) • Ефикасност управљања ресурсима заштите • Број радних места са повећаним ризиком • Број контрола безбедности рада у пракси • Годишњи просечни број сати обуке запослених за заштиту на раду • Број упутстава за заштиту на раду и очување здравља запослених Индикатори спољашњег окружења (W=1) • Ниво технологије заштите • Ниво имплементације законске регулативе • Број имплементираних добровољних стандарда • Број доступних база података о акцидентима • Број доступних фондова

27. РЕЗУЛТАТИ Рангирање критеријума λ=0,5 λ=1 • ризик0,5779 0,5845 • трошкови 0,2431 0,2466 • социјална одговорност0,1789 0,1689

28. РЕЗУЛТАТИ Рангирање подкритеријума у односу на критеријуме λ=0,5 λ=1 У односу на ризик • људски фактори 0.3924 0.3957 • организациони фактори 0.3618 0.3586 • технички фактори 0.1750 0.1762 • спољашњи фактори 0.0708 0.0696 У односу на трошкове • технички фактори 0.4692 0.4656 • организациони фактори 0.2390 0.2449 • спољашњи фактори 0.2079 0.2069 • људски фактори 0.0835 0.0826 У односу на социјалну одговорност • организациони фактори 0.3925 0.3929 • спољашњи фактори 0.3467 0.3455 • људски фактори 0.1949 0.1960 • технички фактори 0.0660 0.0656

29. РЕЗУЛТАТИ Резултујући приоритети подкритеријума: λ=0,5 λ=1 • организациони фактори 0.36360.3647 • спољашњи фактори 0.2524 0.2576 • људски фактори 0.2342 0.2318 • технички фактори 0.14980.1459

30. РЕЗУЛТАТИ Рангирање алтернатива/индикатора у односу на подкритеријуме • технички индикатори 1. број нивоа заштите • људски индикатори 1. ниво поштовања радних процедура • организациони индикатори 1. ефикасност управљања ресурсима заштите • спољашњи индикатори 1. ниво технологије заштите

31. РЕЗУЛТАТИ Резултујуће рангирање индикатора: • ефикасност управљања ресурсима заштите (ОФ) • број контрола безбедности у пракси (ОФ) • ниво технологије заштите (СФ) • ниво поштовања радних процедура (ЉФ) • удео радних места са повећаним ризиком (ОФ) • итд.

32. ЗАКЉУЧАК Свих пет прворангираних индикатора заштите на раду припадају групи “leading” (водећих) индикатора, што указује на значај превенције и могућност свођења ризика на прихватљив ниво. Дефинисање кључних индикатора система заштите на раду, њихово рангирање применом одговарајућих метода вишекритеријумског одлучивања, континуално праћење и побољшање вредности најбоље рангираних индикатора доприноси побољшању квалитета система заштите на раду, а тиме и конкурентности организације.