1 / 101

EVROPSKA IDEJA I UJEDINJENJE EVROPE I. POREKLO IMENA

EVROPSKA IDEJA I UJEDINJENJE EVROPE I. POREKLO IMENA. BOGINJE EVROPU I AZIJU POMINJE HESIOD (KRAJ VIII I POČ. VII V) IZRAZ NASTAO IZ SEMITSKE REČI EREB: ZAĆI, VEČE, A ASIS TAMO GDE SUNCE IZLAZI PESNIK OVIDIJE U METAMORFOZAMA OPISUJE EVROPU I BIKA

Download Presentation

EVROPSKA IDEJA I UJEDINJENJE EVROPE I. POREKLO IMENA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EVROPSKA IDEJAIUJEDINJENJE EVROPEI. POREKLO IMENA BOGINJE EVROPU I AZIJU POMINJE HESIOD (KRAJ VIII I POČ. VII V) IZRAZ NASTAO IZ SEMITSKE REČI EREB: ZAĆI, VEČE, A ASIS TAMO GDE SUNCE IZLAZI PESNIK OVIDIJE U METAMORFOZAMA OPISUJE EVROPU I BIKA EVROPA JE KĆERKA FENIČANSKOG KRALJA AGENORA KOJU JE OTEO ZEVS

  2. II. GRANICE EVROPE 1. Antičko određivanje granica Naziv Evropa u VII veku p. N. E. Imao je u vidu Heladu, Trakiju i MakedonijuPočetkom VI v. p. n.e. Prostor između Gibraltara i Crnog mora označavan je EvropaHerodot opisuje otmice: Feničani su oteli u Argu kćerku kralja Inaha Iju; Heleni u Fenič. gradu Tiru (sada Sidon) ugrabe kraljevu kćer Evropu; Heleni na reci Fasid otmu kraljevu kćer Medeju; Prijamov sin Aleksandar (Paris) otme iz Helade Jelenu.Oko 180 godine p.n.e znalo se da se Evropa prostire do Severnog ledenog okeanaDioklecijan (240 – 316) i Konstantin Veliki (285-337) u Evropu ubrajaju upravnu jedinicu Trakiju sa zaleđem CarigradaEnciklopedista iz XIV veka: Evropa počinje na reci Tanaj (Don), pruža se do Severnog okeana i Španije)Godinu dana posle pada Carigrada (1454) Eneja Silvije Pikolomini piše u Frankfurtu da je hrišćanstvo poraženo u Evropi

  3. 2. Rimski limes i vojna krajina • granice nekad i sad: između rimske države i varvara; kineski zid; berlinski zid; zid u Izraelu prema palestincima; američki zid prema Meksiku • rimski imperator Karakala 212 doneo odluku da svaki slobodan građanin Carstva dobije status rimskog građanina • limes je u početku bio naziv za put u neprohodnim oblastima, a kasnije za granicu između carstva i varvara, nomada i starosedelaca, zakona i samovolje: dok je unutar Carstva vladao “pax Romana”. Limes se protezao od severne Engleske preko Belgije i južne Nemačke, duž Dunava do Crnog mora i Dnjestra • Od sredine XVI v. Habzburška carevina podiže vojnu krajinu (confinium militare), radi odbrane od Osmanlija. Naseljenici pravoslavni od 1535. dobijaju privilegije. Vojna granica je bila duga • 1750 km od Jadrana do Karpata. Poslednji potomci čuvara vojne granice – Srbi proterani su iz Krajine i Zap. Slavonije 1995

  4. 3. Današnje granice Evrope • Geografska definicija: posle Australije drugi najmanji kontinent na Zemlji • Granice: Severni ledeni okean, Atlantski okean, Sredozemno more, Crno more i Kaspijsko more; istočna granica – Ural i reka Ural • Evropska obala duga 38.000 km; površina Evrope 10.400.000 km2 • Prema popisu iz 2001. Evropa ima 666.498.000 stanovnika • Univerzalni i parcijalni elementi čine strukturu Evrope: grčko rimski koreni i hrišćanska religija – Grčka je začetnik demokratije, filozofije, nauke i umetnosti. Sredinom II p.n.e. Antička Grčka je pala pod vlast Rimskog carstva. Rimsko carstvo je prenelo tekovine Grčke civilizacije do danas.

  5. III. EVROPA I RUSIJA • Zapadni susedi su nastojali da iz Evrope isključe Rusiju ističući da je necivilizovana, autokratska i ortodoksna • Sigismund fon Herberštajn je objavio Komentare o Rusiji. Rusiju je ubrojao u manje poznate zemlje. Podržava granicu Evrope i Azije na Donu. Nije jasno da li je Moskva u Evropi jer Don izvire južnije od Moskve • Granicu Evrope i Azije na Uralu postavio je u XVIII Petar Veliki da bi označio azijski i evropski deo Carstva. • Pobedom boljševika Rusija je od 1917. izolovana. • Posle raspada SSSR zapad je podržao Rusku Federaciju, ali nije kandidat za Evropsku uniju. • Uspon Rusije

  6. IV. KULTURNO ISTORIJSKO ODREĐENJE EVROPE • Velika šizma 1054. povukla granicu između rimske (zapadne) i istočne crkve u Carigradu, Aleksandriji, Jerusalimu i Antiohiji • Evropa se određuje i kulturno – istorijski: ona je tamo gde ljudi govore i pišu o Evropi • Međusobni kulturni uticaje Evrope i Azije traju vekovima i to ne samo zbog ratova: kulturni uticaj je ostvaren najezdom Mongola u XIII veku, zauzimanjem Carigrada i dela jugoistočne Evrope od Turaka • Napredak Evrope u matematici ostvaren je prihvatanjem arapsih brojeva, nula i decimalnog sistema.

  7. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – prvi deo • Posle pada Zapadnog Rimskog carstva pojam Evrope se prvi put jasno pojavljuje za vreme Karla Velikog koji se 800. god. krunisao za cara a svoje Carstvo smatrao novom Rimskom imperijom • Evropa Karla Velikog prostirala se: od Severnog ledenog okeana do Mediterana i od Atlantika do Ellbe – nije obuhvatala britanska ostrva i najveći deo Iberijskog poluostrva (tada pod vlašću Arapa), ni sadašnu istočnu i severnu Evropu • Evropski politički kamen temeljac je spis Pjera Diboa “O obnavljanju svete zemlje” objavljen 1306. god – obezbeđenje mira unutar Evrope radi ekspanzije u spoljnom svetu: to je ideja krstaša. • “Veliki plan” Maksimilijana de Betina, vojvode od Silija (1560 – 1641), sadržan u njegovim memoarima koji su štampani posthumno 1632: srazmerna podela Evrope na 15 država, otklanjanje nesporazuma na Opštoj skupštini saveta u kome su sve zemlje predstavljene.

  8. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – drugi deo • Konrad Fridrih fon Šmit – Fizeldek 1821. objavio spis “Evropski savez” • Predlaže osnivanje evropske federacije, savezne vojske, kongresa nacija, uvođenje zajedničke evropske zastave, uspostavljanje jedinstvenog pravnog poretka, postojanje evropske valute i zajedničke vaspitne i obrazovne mere. • Sen Simon se zalagao za stvaranje jezgra Evrope: englesko- francusku uniju kojoj će se priključiti i druge države Evrope • Napoleon je sebe neubedljivo prikazao kao naslednika Karla Velikog • Evropska integracija je, u izvesnoj meri, ostvarena za vreme Napoleona donošenjem i širenjem Građanskog zakonika • Evropska ideja izražava se u “Evropskim listovima” (1824), “Evropskim novinama” (1817)

  9. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – treći deo • Viktor Igo (1802 – 1888) je na kongresu pacifista 1849. u Parizu pozvao na stvaranje sjedinjenih evropskih država • Međunarodna liga za mir i slobodu na II kongresu 1868. prihvata ideju o “sjedinjenim evropskim državama” zasnovanu na narodnim i demokratskim institucijama, ravnopravnosti pojedinaca i autonomiji opština i provincija • Šarl Lemonije (1806 – 1891) urednik časopisa “Sjedinjene evropske države”. Evropska federacija bi svakom narodu morala garantovati: 1) suverenost i autonomiju, 2) individualnu slobodu, 3) slobodu glasanja, 3) slobodu štampe, 4) slobodu udruživanja i okupljanja, 5) slobodu savesti, 6. slobodu rada bez izrabljivanja radnika, 7)ličnu odgovornost svih činovnika vlasti

  10. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – četvrti deo • Tomaš Garig Masarik (1850 – 1937), predsednik Čehoslovačke 1918-1935, u spisu Nova Evropa opravdava pravo nacija na samoopredeljenje – suprotno hegemonizmu u Evropi • Rihard Kudenhof Kalergi u “Panevropskom manifestu” zalaže se za povezivanje svih evropskih zemalja u savez • Evropska unija se prvi pominje u zvanično uobličenom “Memorandumu” koga je uputio francuski ministar spoljnih poslova Aristid Brijan 17. maja 1930. Društvu naroda i u kome predlaže osnivanje Evropske unije kao federalnog saveza naroda Evrope • Nacionalističko shvatanje Evrope preovladalo je u Nemačkoj dolaskom Hitlera na vlast 1933. • Hitler i Ribentrop su govorili o viziji nove Evrope 1943-osnivanju Saveza evropskih država, krijući vojni poraz.

  11. VI. MOTIVI UJEDINJENJA • Demokratske snage su nacionalizmu suprotstavile mogućnost evropskog zajedništava • Širenju komunizma može se suprotstaviti samo ujedinjena Evropa • Ujedinjena Evropa ukidanjem država sprečila bi nove ratove i suprotstavila se američkoj i sovjetskoj dominaciji • Za vreme rata kretanje ljudi, robe i kapitala bilo je ograničeno te je postojala je želja da ono bude slobodno • Evropske države koje su pre 1914. god. Vladale Evropom su se raspale a nastale su SAD i SSSR kojima nijedna država Evrope nije sama mogla parirati • Ujedinjenje Evrope imalo je prvenstveno bezbednosni i politički, a zatim ekonomski i kulturni motiv • U poslednje dve decenije u prvom planu su socijalni i ekonomski motivi ujedinjenja

  12. DRUGO PREDAVANJEOBLICI UJEDINJENJA EVROPE • I. KORACI UJEDINJENJA – prvi deo • Prvi koraci ka integraciji Zapadne Evrope učinjeni su govorom Vinstona Čerčila na Univerzitetu u Cirihu 19. IX 1946: predložio je francusko-nemačko ujedinjenje i osnivanje “Sjedinjenih evropskih država” • Godine 1947. osnovana je Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC) da bi među saveznicima rasporedila američku pomoć u skladu sa Maršalovim planom (DŽordž Maršal je američki državni sekretar). • Države članice OEEC međusobno su ukinule trgovinske kontigente i usaglašavale su trgovinsku politiku • Godine 1961. OEEC menja ime u Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

  13. I. KORACI UJEDINJENJA – drugi deo • UNIJA BENELUKSA nastalala je 1. januara 1948. kao carinska unija da bi prerasla u ekonomsku uniju • Koordinacioni odbor za stvaranje Ujedinjene Evrope saziva 1948. Haški Kongres koji predlaže da se stvori Ujedinjena Evropa i osnuje Savet Evrope • Briselskim ugovorom iz marta 1948. stvorena Zapadnoevropska unija (WEU) između: V.Brit, Franc, Zap. Nemačke, Italije i zemalja Beneluksa. Stvaranjem NATO 1949. WEU je prevaziđena • Šumanova deklaracija: Robert Šuman, ministar inostr. poslova Francuske, u govoru od 9. maja 1950. predlaže da se objedini francusko-nemačka proizvodnja uglja i čelika pod zajedničkom vlašću • Pariski sporazum 18. 04. 1951 (Evropska zajednica za ugalj i čelik) potpisuju: Zap. Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa (“šestorica”)

  14. I. KORACI UJEDINJENJA – treći deo • Rimski ugovori “šestorica” potpisuju 25.03.1957. i to:1) Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i 2) Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM). Stupio je na snagu 1. 1. 1958. a važi neodređeno vreme • Ugovor o stvaranju Evropske zone slobodne trgovine (EFTA) 21.07.1959. potpisuju 7 država: Danska, V.Brit. Austrija, Norveška, Švedska, Portugal i Švajcarska. Ugovor stupio na snagu 3.5.1960. • EEZ sa Grčkom potpisuje 1961. Ugovor o pridruživanju • Zahteve za pristupanje su u toku 1961. podneli: V. Brit. i Danska • Norveša 1962. podnosi zahtev za prijem u EEZ • Predsednik Francuske De Gol stavlja veto na prijem V. Brit. u članstvo EEZ, da bi pregovori sa V. Brit. O njenom prijemu u EEZ iste godine bili prekinuti

  15. I. KORACI UJEDINJENJA – četvrti deo • Nemačko – francuski Ugovor o prijateljstvu potpisan je 1963. u Parizu (Jelisejski ugovor) • Godine 1963. Sporazum o pridruživanju potpisan je sa 17 afričkih država i Madagaskarom, a zatim i Turskom • Sporazum o spajanju izvršnih organa: 1) EEZ, 2) Evropske zajednice za ugalj i čelik i 3) Evr. Zajednice za atomsku energiju potpisan 1965.

  16. II. EVOLUCIJA EEZ U EU – prvi deo • Ugovorom između Francuske i Zap. Nemačke predviđena je saradnja u oblasti spoljne politike, odbrane, informisanja i kulture • Jak ekonomski rast prvih godina u EEZ • Carinska unija stvorena 1. 7. 1968. i uvedena zajednička spoljna carina EEZ • U Hagu 1969. održana je Konferencija EEZ na vrhu: odobreni predlozi o formiranju sopstvenih sredstava EEZ, širenje budžetskih ovlašćenja Evropskog parlamenta; postignuta saglasnost da se stvori ekonomska i monetarna unija do 1980. • Spoljnotrgovinska nadležnost sa država članica prelazi na EEZ 1. 1. 1970. • Konsultativna skupština Saveta Evrope 1970. usvaja evropsku himnu: “Preludijum Ode radosti (pre vokalnog dela), četvrti stav Betovenove “Devete simfonije”. Evropsku himnu usvaja zatim i Savet ministara

  17. II. EVOLUCIJA EEZ U EU – drugi deo • U toku 1972. potpisani su sporazumi o pristupanju Danske, Vel. Brit., Irske i Norveške EZ. Iste godine stanovnici Irske i Danske (na referendumu) prihvataju da pristupe u EZ. Britanski Parlament se izjašnjava za pristupanje EZ, a Norveška se (na referendumu) izjašnjava protiv prijema u EZ • EZ i Kipar 1972. potpisuju Ugovor o pridruživanju • Samit Ez u Parizu 1974: predsednici država i vlada EZ donose odluku da ubuduće redovno zasedaju kao Evropski savet; dogovoreno je osnivanje Evropskog fonda za regionalni razvoj ERDF • Evropski monetarni sistem (EMS) EZ stupa na snagu 1.1.1979. • Puna ekonomska i monetarna unija nije uspostavljena do 1980. EMS je zasnovan na novčanoj jedinici EKI • Grčka je postala deseta članica EZ 1.1. 1981

  18. II. EVOLUCIJA EEZ U EU – treći deo • U junu 1983. Evropski savet u Štutgartu usvaja “Svečanu deklaraciju o Evropskoj uniji”. • Godine 1983. u Savetu Evrope usvojena je evropska zastava koja zvanično postaje i zastava EZ: krug od 12 zlatnih zvezda na plavoj podlozi – simbol savršenstva i ispunjenosti • Samit u Mlanu 1985: dogovoreno je da se u roku od 7 godina ukine 300 barijera na unutrašnjem tržištu, da se razmotre amandmani na Rimski ugovor, demokratizuje i ubrza proces donošenja odluka

  19. III. JEDINSTVENI EVROPSKI AKT • Jedinstveni evropski akt Evropski savet je usvojio u Luksemburgu 2-3. 12. 1985, potpisali su ga ministri inostranih poslova u Hagu 28.2. 1986, a stupio je na snagu 1. jula 1987. posle ratifikacije svih 12 parlamenata • Jedinstveni evropski akt proklamuje ekonomske i političke ciljeve • Evropski savet na samitu u Milanu 1986. usvaja “Belu knjigu”o realizaciji unutrašnjeg evropskog tržišta sa 300mera za njegovu realizaciju • Jedinstveni evropski akt uvodi monetarnu politiku u Rimski ugovor i tako otklanja ovaj njegov nedostatak • Sledeći cilj je stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvođenje zajedničke monete – eki. • Usvojen je Program za zaokruživanje unutrašnjeg tržišta EZ – Program za 1992. i uvedena “ekonomska politička saradnja”

  20. IV. ŠENGENSKE PRAVNE TEKOVINE • U Šengenu, mestu u Luksemburgu, 14. 06. 1985. Francuska, Nemačka i zemlje Beneluksa zaključile su Sporazum • Šengenski sporazum predviđa: postepeno uklanjanje kontrole na zajedničkim granicama i uspostavljanje slobodnog kretanja državljana država potpisnica Sporazuma, drugih država članica ili trećih zemalja • Šengenska Konvencija potpisana je 1990, a stupila je na snagu 1995. Sporazum i Konvencija označavaju se kao “Šengenske pravne tekovine” • Šengenske pravne tekovine uključene su u Ugovor o Evropskoj uniji. Velika Britanija i Irska učestvu u nekim područjima saradnje (policijska, pravosudna, borba protiv narkotika, Šengenski informacioni sistem).

  21. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPŠTE) – prvi deo • Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Holandskom gradu Mastrihtu 7. 2. 1992, a stupio je na snagu 1. 11. 1993. To je u istoriji EZ najvažniji događaj od potpisivanja Rimskog ugovora • Postavio je rok za ostvarenje evropske i monetarne unije – do 1999; odredio razvoj zajedničke spoljne i odbrambene politike • Protokol je potpisalo 11 država članica a Velika Britanija se sama isključila • Austrija, Finska i Švedska u januaru 1995. postaju članice EU • Ugovorom o EU osnovana je EU kao nova organizacija. Izmenama i dopunama osnivačkih sporazuma promenjen je karakter postojeće tri evropske zajednice • EU se temelji na postojećim zajednicama koje su i dalje zadržale subjektivitet u međunarodnom pravu. • EU nema pravni subjektivitet u međunarodnom pravu

  22. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPŠTE) – drugi deo • Ugovor o EU predviđa: a) dalje jačanje integracija između država članica: b) veću usklađenost privreda; v) zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike; g) slobodu kretanja lica, d) privrženost osnovnim socijalnim pravima • Ugovorom o EU proširena je nadležnost u oblastima: socijalne politike, naučno istraživačkog rada, tehnološkog razvoja, životne sredine i spoljnih odnosa • Nove nadležnosti uvedene su u oblastima: politike viza, obrazovanja, zaštite potrošača, transevropskih mreža u oblasti saobraćaja, telekomunikacija, energetike, kulture, industrijske politike. Najveći značaj ima stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvođenje prava građansktva Unije

  23. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (INSTITUCIONALNI OKVIR I “TRI STUBA” – treći deo • Ugovorom o EU predviđeno je da su institucije i organi EU isključivo nadležni da deluju u oblastima koje su im prenele države članice • Organi i institucije EU mogu da intervenišu i u oblastima za koje EU nisu isključivo nadležne, u skladu sa načelom supsidijarnosti: 1) ako se u određenoj oblasti ne ostvaruju Ugovorom utvrđeni ciljevi i 2) ako realizaciju ovih ciljeva ne može bolje ostvarivati pojedinačno svaka država članica • Svi organi EU objedinjeni su u jedinstveni institucionalni okvir koga čine: Evropski savet, Evropski parlament, Savet ministara, Evropska komisija i Sud pravde • “Prvi stub” hrama čine: Zjednica za ugalj i čelik, Evropska zajednica i Zajednica za atomsku energiju (EURATOM) • “Drugi stub”: zajednička spoljna i bezbednosna politika • “Treći stub”: policijska i pravosudna saradnja u krivič. predmetima

  24. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (CILJEVI EU) • Ciljevi EU određeni su čl. 2. Ugovora o EU: • Podsticanje uravnoteženog i trajnog privrednog i društvenog razvoja i visok nivo zaposlenosti, stvaranje prostora bez unutrašnjih granica, jačanje privredne i društvene kohezije, uspostavljanje ekonomske i monetarne unije sa jedinstvenom monetom • Potvrđivanje identiteta na međunarodnoj sceni (vođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike i postepeno stvaranje zajedničke odbrane) • Jačanje zaštite prava i interesa državljana svojih država članica uspostavljanjem prava građanstva EU • Jačanje EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde uz obezbeđeno slobodno kretanje i kontrolu spoljnih granica • Očuvanje tekovnina zajednica (pozitivno pravo EU i evropskih zajednica) i njihovo dalje razvijanje

  25. EU OD MASTRIHTA DO NICE. VI. UGOVOR IZ AMSTERDAMA (TREĆE PREDAVANJE) • Ugovor iz Amsterdama potpisan 2. 10. 1997. a stupio na snagu 1. 5. 1999. • Ovim ugovorom izvršena je revizija Osnivačkih ugovora. Dogovoreno je: uspostavljanje pune monetarne, ekonomske i političke unije, usklađivanje budžeta EU, reorganizacija Evropske komisije i početak pregovora o proširenju EU • Ugovor predviđa: 1) proširenje ovlašćenja Evropskog parlamenta i predsednika Evropske komisije; 2) proširenje nadležnosti suda pravde; 3) uvođenje mera prema državni članici – suspendovanje njenih prava ako ozbiljno prekrši neki od osnovnih principa EU: npr. o ljudskim pravima; 4) jačanje socijalne politike; 5) utvrđivanje politike zapošljavanja; 5) uvođenje mogućnosti država članica da međusobno uspostave pojačanu saradnju pod određ. uslovima

  26. EU OD MASTRIHTA DO NICE- VII. UVOĐENJE JEDINSTVENE VALUTE • Na samitu u Madridu, decembra 1995. dogovoreno da se nova valuta zove EVRO i da će biti jednaka novč. jedinici EKI • Na samitu 1996. u Dablinu dogovoren Pakt stabilnosti o kriterijumima za ulazak u evropsku monetarnu uniju (EMU) • Samit u Briselu 1. i 2. maja 1998. odobrava da 11. od 15 država članica treba da od 1. 1. 1999. godine učestvuje u jedinstvenoj valuti. • Grčka nije ispunjavala uslove iz Mastrihta pa je isključena, dok Vel. Brit, Danska i Švedska odbijaju da pristupe iz političkih razloga • Od 1. 1. 1999. evro je postao operativan za bankarske potrebe • U januaru 2001. Grčka postaje 12 zemlja koja se priključila zoni evra • Evro postaje jedino zakonsko sredstvo plaćanja u 12 zemalja EU

  27. EU OD MASTRIHTA DO NICE - VIII. UGOVOR IZ NICE • Evropski savet zaseda u Nici 11. 12. 2000, a Ugovor je (posle jezičke i pravne redakcije) potpisan 26. 2. 2001. i upućen nacionalnim parlamentima na ratifikaciju • Kjlučne odredbe ugovora su: 1) uspostavljanje nadzora i upozorenja od institucija i organa EU; 2) proširenje ovlašćenja predsednika Komisije; 3) glasanje kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu proširena je i na nova pitanja; 4) predviđen broj poslanika do 1. 1. 2004. ne veći od 732 i da će posle tog datuma raspored mandata biti promenjen; poboljšava se mehanizam pojačane saradnje država članica; 6) u Prvostepenom sudu ustanovljavaju se raspravna veća, nadležna da odlučuju u prvom stepenu; 7) ustanovljava se nadležnost Prvostepenog suda da raspravlja o prethodnim pitanjima u oblastima određenim statuom

  28. EU OD MASTRIHTA DO NICE – IX. HRAM EU POSLE NICE, I deo • Ugovor iz Nice ugrađen je u postojeći hram EU. • Pod “krov” EU ugrađeni su: 1) spisak zadataka (načela demokratije, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravne države), ciljeva i principa EU; 2) ciljevi EU (podržavanje ekonomskog i socijalnog napretka i visokog nivoa zapošljavanja, ostvarivanje ujednačenog i stalnog razvoja, ekonomska i socijalna povezanost i osnivanje ekonomske i monetarne unije). • “Prvi stub” čine: evropske zajednice sa snažnim nadnacionalnim crtama, ekonomska i monetarna unija (ekonomski razvoj, visok nivo zapošljavanja, socijalna zaštita, polna jednakost, konkurentnost, zaštita čovekove okoline, podizanje nivoa i kvaliteta života, ekonomska i socijalna saradnja • Ekonomska i monetarna unija ispoljava se u jednoj valuti (evro)

  29. EU OD MASTRIHTA DO NICE –IX. HRAM EU POSLE NICE, II deo • “Drugi stub” - zajednička spoljna i bezbednosna politika - obuhvata: očuvanje zajedničkih vrednosti, interesa i nezavisnosti, bezbednosti i solidarnosti, očuvanje mira, međunarodna saradnja, jačanje demokratije i kvaliteta života, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda • “Treći stub” - policijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima: 1) borba protiv rasizma, netrpeljivosti prema strancima, terorizma, trgovine ljudima, krivičnih dela protiv dece, trgovine drogom i oružjem, korupcije i prevre (ostvaruje se i putem Šengenskog informacionog sistema), 2) zajednički utvrđena politika prema azilantima, graničnoj kontroli, imigracionoj politici, suzbijanju međunarodnog kriminala i trgovine drogom, 3) saradnja pravosudnih organa u građanskim parnicama i krivičnom postupku, saradnja carinskih službi

  30. EU OD MASTRIHTA DO NICE – IX. HRAM EU POSLE NICE, III deo • “Treći stub” realizuje se kroz mere politike “Evrope bez granica”: • Prvi skup mera – ukidanje kontrole putnika na granicama unutar EU uz poštovanje kontrole na spoljnim granicama EU • Drugi skup mera – međusobno priznavanje viza – vize koje zemlje članice izdaju putnicima iz trećih zemalja priznaju i potpisnici tog ugovora • Treći skup mera – pojednostavljenje celog postupka dobijanja azila: samo je jedna zemlja (po pravilu ona u koju je lice koje traži azil ušlo) nadležna za sprovođenje postupka dobijanja azila • Četvrti skup mera – formiranje nove policijske saradnje Evropskog policijskog ureda (EUROPOL i EUROJUST) • Peti skup mera – saradnja organa pravosuđa država članica EU • Drugi i treći stub počiva na međudržavnoj saradnji i konsenzusu

  31. EU OD MASTRIHTA DO NICE – PROŠIRENJE EZ (EU) – I deo • Proširenje EZ šestorice odigrava se 1973. ulaskom V. Brit, Irske i Danske • EZ pristupa Grčka 1981, a Španija i Portugalija 1986. • Austrija, Švedska i Finska pristupaju EU 1995. • Podneseno je još 14 zahteva za pristupanje • O zahtevu Turske za pristupanje EZ se negativno izjasnila 1989. zbog statusa Kurda • Evropski savet odlučuje da počnu pregovori sa Poljskom, Estonijom, Mađarskom, Češkom, Kiprom i Slovenijom, a kasnije i sa Maltom, Letonijom, Litvanijom i Slovačkom • Pregovore o pristupanju počinju februara 2000. Rumunija, Bugarska, Malta, Letonija, Litvanija i Slovačka, a Turskoj je priznat status kandidata za pristupanje EU

  32. EU OD MASTRIHTA DO NICE – PROŠIRENJE EZ (EU), II deo • EU je 1. maja 2004. primila još 10 novih članova: Poljsku, Češku, Slovčku, Sloveniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Maltu i Kipar • Najmnogoljudnija je Poljska 39 miliona, a najmanja Malta sa oko 400.000 ljudi. Unija je tada imala oko 455 miliona stanovnika • EU je povećana na 25 članica • Proširenje EU iz 2004. je najveće u istoriji EZ (EU) • Godine 2007. 1. januara u EU su primljene Bugarska i Rumunija tako da EU sada broji 27 članica • Doneta je odluka o početku pregovora s Turskom, a za ulazak u EU zainteresovane su i 6 balkanskih država: Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Albanija, BiH i Srbija. Ove zemlje su, izuzimajući BiH i Srbiju, potpisale sporazume o stabilizacji i pridruživanju EU

  33. USTAV EVROPSKE UNIJE – PRVI DEO • Evropski parlament je 13. juna 2003. prihvatio Nacrt Ugovora o uspostavljanju Ustava za Evropu i podneo ga Evropskom savetu (Savetu EU) • Evropski savet je u Briselu 17 – 18 juna 2004. godine usvojio nacrt Ustava za Evropu (Ustav Evropske unije), a opunomoćeni predstavnici država su ga potpisali u Rimu 20. X. 2004. • Ako bi Ustav bio ratifikovan Evropa bi u organizacionom smislu postala nedeljiva celina • Ustav ima 448. članova, 36 protokola, 2 priloga i 50 deklaracija • EU je garant u svom okviru slobodnog kretanja lica, robe, usluga i kapitala, kao i slobode nastanjivanja; ima svojstvo pravnog lica • Simboli EU: zastava – krug sa 12 zlatnih zvezdica na plavoj pozadini; himna je “Oda radosti” (deo IX simfonije Ludviga van Betovena) • Moneta EU je evro, a dan Evrope 9. maj

  34. USTAV EVROPSKE UNIJE – drugi deo • Prvi deo Ustava EUsadrži: Institucionalni okvir (u njemu su smešteni: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija i Sud pravde) i Ostale institucije i organi EU (Evropska centralna banka, Revizorski sud i konsultativni organi EU) • Evropski savet bira svog predsednika kvalifikovanom većinom na 2,5 godine, sa mogućnošću ponovnog reizbora • Evropski savet imenuje kvalifik. većinom, u dogovoru sa predsedn. Komisije ministra inostranih poslova EU koji vodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU • Drugi deo Ustava sadrži Povelju o osnovnim pravima EU (garantuje prava čoveka i druga prava); politiku i način rada EU, opšte i završne odredbe • Ustav nije usvojen na referendumu u Francuskoj i Holandiji, a usvojen je u parlametima: Litvanije (novembra 2004), Mađarske (decembra 2004), Slovenije (februara 2005), Italije (aprila 2005), Slovačke (maja 2005), Belgije (maja 2005), Nemačke (maja 2005) i referendumima Luksemburga (jula 2005) Španije (februara 2005)

  35. RAZVOJNE FAZE EVROPSKIH ZAJEDNICA • Prva faza - faza inkubacije zajednice: od 1945-1950 • Drugi faza - osnovna faza (faza formiranja): od 1950-1957 • Treća faza – faza konsolidacije EZ: od 1958-1969 (stabilizuje se saradnja članica EZ, širi broj zajedničkih asocijacija, formira Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu i Organizacija za evropsku saradnju i razvoj • Četvrta faza - faza ekspanzije: od 1969-1985 (EZ pristupa Vel. Britanija, Danska, Irska i (1981) Grčka • Peta faza – faza proširenja i daljeg otvaranja EZ (“karavan ide dalje”): 1986-1990 (Švedska i Finska su primljene u članstvo u kratkom roku) • Šesta – savremena faza – počinje 1990. Na osnovu govora od Mastrihta od 7. februara 1992. postoji kao EU. Najveće proširenje EU se događa 2004. kada je primljeno 10 novih članica

  36. BUDUĆNOST EVROPSKE UNIJE – STRATEGIJE RAZVOJA • EU ni Ugovorom iz Nice nije dobila svoj konačan oblik • I dalje se postavljaju pitanja strategije dalje integracije. • Strategija “produbljenje pre proširenja” ima u vidu dalju integraciju EU bez prijema novih članica. Ona nije usvojena 2004. i 2007. kad su primljeni novi članovi • Strategija “proširenje bez produbljenja”: povećanje broja članova u postojećem institucionalnom i političkom stanju. Na ovaj način je izvršeno proširenje 2004. • Strategija “proširenje i produbljenje” – evoluciona strategija: oba procesa shvata kao paralelna koji jačaju jedan drugog. Proširenje 2007. izvršeno je na ovaj način • Strategija “fleksibilnosti i diferencijacije” – ima u vidu po fazama ograničene korake integracije: jedan deo obavezujućih ciljeva sprovode jedne države, a otvorenio su za sve

  37. BUDUĆNOST EU – DEKLARACIJA O BUDUĆNOSTI EU • Deklaracija o budućnosti EU usvojena u Nici ističe: • 1) preciznije razgraničenje nadležnosti između Brisela i nacionalnih vlada, naročito načela supsidijarnosti • 2) razgraničenje da li je Povelja o osnovnim pravima EU obavezan ili neobavezan dokument (posle 2000. regulisanje osnovnih prava je preneseno na EU) • 3) uprošćavanje Ugovora EU tako da bude jasniji i shvatljiviji • 4) potrebu da se precizira uloga nacionalnih parlamenata u arhitekturi evropskih institucija • Nacrt Ustava EU usvojen je 2004, ali još nije ratifikovan • Prema odredbama nacrta Ustava EU može istupati u međunarodnom pravu kao suverena država – dobija pravni subjektivitet

  38. ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE - NATO • NATO – temelji se na političkom, ekonomskom i vojnom potencijalu svojih članova • Osovan je 4. aprila 1949 na zahtev V. Brit. i Francuske • Osnivači: USA, Kanada, Francuska, V. Brit., Holandija, Belgija, Luksemburg, Norveška, Danska, Portugalija, Island i Italija • 1952 NATO paktu su pristupile Grčka i Turska, 1955. Zapadna Nemačka, a 1982. Španija • 1999. NATO je brojao 19 država jer su mu pristupile Češka, Mađarska i Poljska • U Vašingtonu 29. marta 2004. u NATO pristupaju: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovenija i slovačka • Pakt određuje da je osnovni njegov zadatak zaštita svih država članica od eventualne agresije: oružani napad na bilo koju državu članicu je napad na sve zemlje članice NATO

  39. ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE - NATO • NATO ima civilnu i vojnu organizaciju. Članovi civilne organizacije su sve zemlje članice, a vojnoj organizaciji ne pripada Francuska, Island i Španija • Najviši organ NATO Savet u kome predstavnici država odluke donose konsenzusom. • Značajni su organi NATO: Odbor za planiranje odbrane i Odbor za nuklearno naoružanje (od 1967) • Izvršni organ NATO je Generalni sekretarijat na čijem čelu je Generalni sekretar koji se bira na 5 godina • 1991. osnovan je Savet za kooperaciju čiji članovi su postale i države bivšeg SSSR • Uz pomoć “Partnerstva za mir” NATO kreira sistem bezbednosti • Sedište NATO je u Briselu

  40. ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE – SAVET EVROPE - uopšte • Statut o formiranju Saveta Evrope potpisan je 5. 5. 1949. u Londonu između: zemalja “Beneluksa”, Danske, Francuske, Irske, Italije, Norveške, Švedske i Vel. Brit., SR Nemačka je pristupila Savetu Evrope 1950. Osnovni zadaci Saveta Evrope: • 1) uspostavlajnje čvrstih veza između svojih članova radi unapređenja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava i ekonomskog i društvenog napretka • 2) savetovanje država članica prilikom izrade ustava i zakona koji se tiču pravne države, demokratije i ljudskih prava • 3) nadziru regularnost parlamentarnih i drugih važnih izbora u državama članicama i onima koji žele postati članovi Saveta • 4) Komitet SE ocenjuje da li države članice poštuju određena prava građana (kao npr. aa ne smeju biti mučeni od državnih organa)

  41. ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE – SAVET EVROPE – Evropska konvencija o ljudskim pravima. Organi SE • Savet Evrope (SE) je izradio Konvenciju o ljudskim pravima: potpisana je 1950, a stupila na snagu 1953. • Doprinos Konvencije: mogućnost da se sudu za ljudska prava obraćaju fizička lica, nevladine organizacije ili grupe fizičkih lica ako su žrtve povrede prava priznatih Konvencijom • Prijem u članstvo SE moguć je samo ako je država prihvatila Konvenciju, a time i nadležnost Suda za ljudska prava • Glavni organi SE: 1) Parlamentarna skupština, 2) Komitet ministara, 3) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, 4) Generalni sekretar SE, 5) Sud za ljudska prava • 1) Parlamentarna skupština ima savetodavnu ulogu a čine je predstavnici svake države članice • 2) Komitet ministara čine ministri inostranih poslova država članica ili njihovi diplomatski predstavnici: priprema konvencije i donosi preporuke

  42. ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE. SAVET EVROPE. Organi SE- Sud za ljudska prava • Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope osnovan 1994) je konsultativan organ SE. • Nadležnost: 1) priprema redovan izveštaj za svaku zemlju članicu (i onu koja pretenduje da bude članica) o stanju demokratije u njoj i 2) prati primenu principa iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi • Evropski sud za ljudska prava štiti ljudska prava garantovana Konvencijom • Sudije bira Parlamentarna skupština SE na 6 godina, a broj sudija odgovara broju članica, ali sudija ne predstavlja države članice • Sudija Suda za ljudska prava iz Srbije je Dragoljub Popović • Postupak pred Sudom mogu pokrenuti: fizička lica, nevladine organizacije ili grupe fizičkih lica zbog povrede prava priznatih Konvencijom • Sedište Saveta Evrope je u Strasburu

  43. ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE. SAVET EVROPE. Organi SE- Sud za ljudska prava • Panel od 3 sudija odlučuje o tome da li je zahtev prihvatljiv • Ako je zahtev prihvatljiv šalje se veću od 7 sudija koji o njemu odlučuje • Posle odluke veća od 7 sudija svaka strana može zahtevati upućivanje predmeta veću od 17 sudija • Da li će Veće od 17 sudija postupati u tom predmetu odlučuje panel od 5 sudija • Odluka suda je obavezujuća • Presuda Suda u sporu protiv Srbije iz marta 2007. kojom je Srbija obavezana da plati majci, koja nije viđala dete (zbog neefikasnosti suda) naknadu u iznosu od 15.000 troškova i 4.350 evra za troškove postupka. Postupak pred sudom je javni stranački postupak koga vodi oštećeni protiv države članice • Članovi SE su sve evropske zemlje (Srbija od 2003) izuzev Belorusije

  44. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • Evropske zajednice su zadržale pravni kontinuitet • Ključne organe zajednica preuzima EU ili ih “posuđuje” koristeći se subjektivitetom organa EZ koji zadržavaju kontinuitet • Evropski savet osnovan je 10. decembra 1974 • Čine ga: šefovi država i vlada članica EU, predsednik Evropske komisije, ministri spoljnih poslova država članica i jedan član Evropske komisije • Evropski savet (ES) je politički vodič EU; definiše principe, strategiju i opšte političke smernicedelovanja EU • ES ponekad istupa kao kao “Vrhovni sud” da razreši neslaganja u okviru Saveta ministaras – npr. Prilikom nametanja sankcija državi članici koja teško i trajno krši ljudska prava • ES se označava i kao kolektivni šef države

  45. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • Posle ratifikacije Ugovora iz Nice u ES će kvalifikovanom većinom imenovati kandidata za mesto predsednika Komisije • U “užem” smislu ES čine predsednici država ili vlada (premijeri), a u “širem” ministri spoljnih poslova • ES zaseda najmanje dva puta, ali po pravilu 3 do 4 puta godišnje • Sedište ES je u Briselu • ES podnosi Evropskom parlamentu izveštaj nakon svakog sastanka • ES ima ulogu konstitucionalnog graditelja EU: sazvao je Međuvladinu konfenrenciju o jedinstvenim evropskim aktima 1985; o evropskoj i monetarnoj uniji 1990, koja je okončana usvajanjem Ugovora iz Mastrihta 1992; predsednici vlada su sazvali Međuvladinu konfenrenciju 1996/1997, okončanu usvajanjem Ugovora iz amsterdama itd.

  46. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • ES: donosi odluke o proširenju, izboru kandidata za pristupanje, utvrđivanje kriterijuma za pristupanje itd. • Odlučivanje: odlučuje o opštim smernicama o ekonomskim i socijalno političkim pitanjima, daje saopštenja značajna za spoljnu politiku, a odluke od suštinskog značaja donosi sam • Za neke odluke se zahteva jednoglasnost (konsenzus) • Kad nije predviđen poseban odnos glasova ES odlučuje prostom većinom • Nekada se zahteva kvalifikovana većina (npr. 71,26 %). U tom slučaju svakoj državi pripada određeni broj glasova • Nadležnost ES: zakonodavni organ (tvorac odluka); u ime EU zaključuje međunarodne ugovore; koordinira globalnu ekonomsku politiku članica EU; sa Parlamentom deli budžetska ovlašćenja

  47. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • ES donosi odluke u vezi sa utvrđivanjem i sprovođenjem spoljne i bezbednosne politike, koordinira postupke zemalja članica EU i donosi mere iz oblasti policijske i sudske saradnje u krivičnim predmetima, može da zahteva od Komisije da mu podnese odgovarajući predlog iz oblasti bezbednosne i spoljne politike • ES predsedava svakih 6 meseci jedna država članica

  48. PETO PREDAVANJE - III. EVROPSKI PARLAMENT - 1 • Evropski parlament reprezentuje 493 miliona stanovnika EU (uključujući Rumuniju i Bugarsku) • Broji 785 poslanika iz 27 zemalja • Predsednik Evropskog parlamenta je Hans Gert Potering • Evropski parlament je jedini neposredno izabrani i neposredno legitimni organ EU • Zajednice su imale Parlamentarnu skupštinu, koja je 1958. sama sebe nazvala Parlamentom, a taj naziv je potvrđen u Jedinstvenom evropskom aktu koji je stupio na snagu 1. jula 1987. • Ovlašćenja Evropskog parlemanta su ugovorima iz Mastrihta, Amsterdama i Nice stalno proširivana • Način odlučivanja: ako Ugovorom o EU nije drukčije predviđeno Evropski parlament odlučuje prostom većinom glasova prisutnih poslanika

  49. III. EVROPSKI PARLAMENT - 2 • Uopšte nadležnost EP jeste: 1) politička, 2) kontrolna, 3) zakonodavna, 4) budžetska i 5) savetodavna • EP učestvuje u političkoj saradnji, donosi odluke u pogledu osnovnih prava čoveka, imenuje ombudsmana, vrši demokratsku kontrolu rada Komisije, daje saglasnost na izbor rada Komisije i može da im izglasa nepoverenje, obavlja demokratsku kontrolu svih institucija • EP je zakonodavni organ (Ovo ovlašćenje deli sa Evropskim savetom) – usvaja sve evropske zakone (uredbe, odluke, direktive) • EP odlučuje o ukupnom zajedničkom budžetu • Organi EP: Predsedništvo, Generalni sekretarijat i stalni odbore • Generalni sekretarijat je u Luksemburgu, a sve veći broj službi sekretarijata premešta se u Brisel • Sedište EP je u Strazburu

More Related