XML

1. XML Даница Шаренац, Девета гимназија “Михаило Петровић Алас”

2. УВОД XML је стандардни скуп правила за дефинисање формата података у електронској форми. XML ilieXtensible Markup Language, односно прошириви језик за означавање текстуалних докумената. XML-ова основна сврха је да олакша дељење података кроз различите информационе системе, посебно кроз оне системе који су повезани са Интернетом.

3. ИСТОРИЈА 1996. године Бозак, Бреј, Кларк и други почели рад на упрошћеној верзији SGML-а, која је изоставила његове сувишне, збуњујуће и некорисне елементе, али задржала велики део његове функционалности. На почетку свог рада, одредили су десет циљева којих су се придржавали у току развоја XML-а: • XML мора бити директно применљив преко интернета; • XML мора подржавати широк спектар примена; • XML мора бити компатибилан са SGML-ом; • XML мора лако писати програме који процесирају XML документе; • број опционих могућности у XML-у мора бити апсолутно минималан, а у идеалном случају једнак нули; • XML документи морају бити читљиви људима и у разумној мери једноставни; • стандард мора бити спецификован што пре; • дизајн XML-а мора бити формалан и прецизан; • креирање XML документа мора бити једноставно; • сажетост код означавања документа XML-ом је од минималног значаја. Тако је настао XML 1.0, који је World Wide Web Consortium објавио 10. фебруара 1998. године.

4. предности XML је једноставно читљив и човеку и рачунару. Пошто је XML документ обично текстуална датотека, читљива је на свакој платформи која може читати текстуалне податке, без обзира на напредак технологије, текстуалне податке ће још дуго сваки рачунар моћи да прочита. Такође, овај формат је самодокументујући: етикете описују садржај који се налази унутар њих. Исправност насталог XML документа врло је једноставно контролисати, јер XML има строга синтаксичка правила. У имену XML-а слово X потиче од речи Extensible (проширив). То значи да се језик може прилагођавати и проширивати како би задовољио различите потребе корисника.

5. НЕДОСТАЦИ Један од основних недостатака XML-а је опширна синтакса. Она може збуњивати човека, а рачунарски програм који обрађује документ може делимично успорити. Треба имати у виду да је XMLсамо језик за означавање, а не програмски језик. XML документ само постоји, не радећи ништа. Као ни HTML, ни XML не шаље податке преко мреже. Послани подаци могу бити кодирани у XML-у, али изван XML документа мора постојати неки протокол (HTTP, FTP, NFS и слично) који ће послати документ. То значи да XML није протокол за мрежни пренос. Иако XML веома добро служи као преносни формат, који је независан од платформе, он није база података. Сама база података, иако може садржати XML податке, није XML документ. Да би корисник преузео XML документ из базе података, мора употребити неки посреднички програм, као што је Enhydra.

6. СИНТАКСА У XML документима подаци су смештени у облику знаковних низова (енг. strings), који се налазе између текстуалних етикета које их описују. У XML-у се основне јединице етикета и података називају елементи. Корисник се при писању етикета мора придржавати прецизно дефинисане синтаксе. Структуру XML документа описују његове етикете, помоћу којих се може видети који су елементи придружени другим елементима. Ако је XML документ добро пројектован, етикете описују и његову семантику (нпр. етикете указују да ли је елемент наслов, име особе, датум и сл.). Базична синтакса за један документ у XML-у је: <osoba>Miloš Crnjanski</osoba>

7. ДЕКЛАРАЦИЈА Сваки XML документ би требало да отпочиње декларацијом XML-а, али то није обавеза. Декларација садржи псеудоатрибуте version, standaloneи encoding. На пример: <?xml version=”1.0” encoding=”UTF-8” standalone=”yes”?> Ако XML документ поседује декларацију XML-а, она мора бити но почетку документа, а пре ње не сме бити коментара, белина и сл. То је зато што XML анализатор на основу првих пет знакова (<?xml) препознаје начин кодирања знакова у документу; испред декларације XML-а може се наћи једино невидљива Unicode ознака редоследа бајтова. Атрибут versionуглавном има вредност 1.0, јер задавање верзије 1.1 ограничава документ на мали број најновијих верзија анализатора, док сви анализатори за XML1.1 подржавају и XML 1.0. Пошто неки системи не пружају податке о скупу знакова, XML допушта документима да сами назначе свој скуп знакова користећи декларацију кодирања (енг. encoding declaration). Она се налази унутар декларације XML-а. Атрибут encodingје опцион. Ако је изостављен, анализатор претпоставља да је употребљен Unicode скуп знакова. Атрибут standalone (самосталан) је такође необавезан. Може имати вредности yesи no. Уколико је изостављен, претпоставка је да има вредност no.

8. ЕЛЕМЕНТИ, ОЗНАКЕ И ЗНАКОВНИ ПОДАЦИ XML елементи описују одређени део XML документа. Један елемент је разграничен почетном ознаком (енг. start-tag) и завршном ознаком (енг. end-tag). Почетна ознака састоји се од имена елемента окруженог угластим заградама (<osoba>). Завршна ознака састоји се од истог имена окруженог угластим заградама, али и од цртица које претходи имену елемента (</osoba>). Све што се појављује између почетне и завршне ознаке представља садржај (енг. content) елемента. Садржај документа у првом примеру представља текст: MilošCrnjanski. Иако су размаци део садржаја, многе апликације их занемарују. Етикете <osoba> и </osoba> чине маркирање (енг. markup) документа, док знаковни низ ,,Милош Црњански“, заједно са размацима који га окружују, представља знаковне податке (енг. character data). <osoba>Miloš Crnjanski</osoba>

9. ПРАЗНИ ЕЛЕМЕНТИ • XML обезбеђује посебну синтаксу за представљање елемената празног садржаја. Он може бити представљен једном ознаком празног елемента (енг. empty-element tag). Ова ознака почиње знаком < , а завршава се знаковима /> .Следећа три примера за означавање, нпр. , прекида реда ( енг. line break) у XHTML-у ( који је XML-изована варијанта HTML-а) еквивалентна су: <br></br> <br /> <br/>

10. КОРЕНСКИ ЕЛЕМЕНТ Сваки XML документ мора имати тачно један коренски елемент (енг. root element) који уоквирује комплетан садржај документа. У документу, он је први елемент и у себи садржи све друге елементе. Понекад се коренски елемент назива и елемент (целог) документа (енг. document element).

11. СТАБЛА <osoba> <ime_i_prezime> <ime>Miloš</ime> <prezime>Crnjanski</prezime> </ime_i_prezime> <zanimanje>književnik</zanimanje> <zanimanje>diplomata</zanimanje> </osoba> Овај документ још увек садржи само један елемент – особа. Али, овај елемент има три елемента-потомка (енг. child elements): један елемент <ime_i_prezime> и два елемента <zanimanje>. Елемент <ime_i_prezime> има два елемента-потомка – елемент <ime> и елемент <prezime>. Може се рећи да су елементи <ime_i_prezime> и елементи <zanimanje> братски елементи, браћа (енг. siblings), а међусобно братски су и елементи <ime> и <prezime>. Каже се да су елементи <ime_i_prezime> и елементи <zanimanje> угнежђени унутар елемента <osoba>.

12. <?xml version="1.0" encoding="ISO-8859-1"?>  - <note>        <to>Tove</to>        <from>Jani</from>       <heading>Reminder</heading>       <body>Don't forget me thisweekend!</body>   </note> To:Tove From:Jani Don't forget me this weekend!

13. АТРИБУТИ XML атрибути дају податке који додатно описују елементе XML документа. Атрибути имају свој назив и вредност. Име атрибута је раздвојено од вредности знаком једнакости и размаком, који је необавезан. Вредност атрибута мора бити затворена у наводнике или полунаводнике. На пример: <osobarodjena=“1893” umrla=”1977”> MilošCrnjanski </osoba>

14. РЕФЕРЕНЦЕ XML поседује пет унапред дефинисаних ентитета. То су: &amp; (&, амперсенд); &lt; (<, знак „мање од“); &gt; (>, знак „веће од“); &quot; (", обичан (раван) наводник); &apos; (раван полунаводник, апостроф).

15. ПРИКАЗ НА ИНТЕРНЕТУ Без коришћења CSS (Cascading Stylesheet-s) или XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations) атрибута XML документ је на интернету приказан као обичан XML текст. У XML документу се назив CSS (Cascading Stylesheets) датотеке која га форматира наводи на одређени начин. Повезивање се врши унутар XML документа. На пример: <?xml version=”1.0” encoding=”UTF-8”?> <?xml-stylesheet type=”text/css” href=”osoba.css”?> <osoba> … </osoba> XSLT подржава већина интернет претраживача, али га не подржава претраживач Опера, пре верзије 9.0. Алтернатива томе је да се XSL употреби за конвертовање XML-а у формат који је могуће приказати „на серверу“, уместо да зависи од могућности претраживача крајњег корисника.

16. ОБРАДА ДОКУМЕНАТА SAX (Simple API for XML) чини систем, заснован на догађајима, за анализу XML података. Процес се састоји од читања документа од почетка и издвајања података у корисне делове, на сваком кораку процеса SAX дефинише догађаје који могу наступити. DOM је APIза Document Object Model.DOM је осмишљен да пружи значење руковању подацима. DOM приказује стабло XML документа. Пошто је стабло познат структурни приказ података, лако је извести пролазак и обраду кроз структуру стабла у разним програмским језицима, па и у Јава програмском језику.

17. Стандард XSL (Extensible Stylesheet Language) је XML апликација за примену стилова за штампање или приказивање XML докумената на вебу. Он је подељен на XSLT и XSL-FO. XSL-FO (Extensible Stylesheet Language-Formatting Objects) је језик за описивање структуре страница које су излазни резултат XML документа, одштампане или приказане на вебу. XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations)омогућава претварање једног XML документа у други. XQueryје W3Cјезик за испитивање, конструисање и трансформисање XML докумената. XSL-FO, XSLTи XQueryсе користе у XPath-у. Основни формат докумената у OpenOffice.orgи AbiWordје XML. Неки делови Microsoft Office 1.1 су, такође, способни да уређују XML документе.

18. ВЕРЗИЈЕ Тренутно постоје две верзије XML-а. Прва, XML1.0, иницијално је дефинисана 1998. године. Друга верзија, XML 1.1, објављена је 4. фебруара 2004. XML 1.0 и XML 1.1 се разликују по карактерима који су употребљени за имена и њихове елементе и атрибуте.

19. ХВАЛА НА ПАЖЊИ! ХML Даница Шаренац, Девета гимназија “Михаило Петровић Алас”