Социјална и образовна укљученост

1. И родитељи се питају Социјална и образовна укљученост Весна Златаровић ЦИП-Центар за интерактивну педагогију

2. Појмовиhttp://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=935&lang=srПојмовиhttp://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=935&lang=sr • Социјалнаискљученостјестестањеукојемсеналазепојединци, односногрупеистиснутеизекономског, политичког, културногилидруштвеногсистемачимебивајуспреченидасвојимпунимкапацитетимаучествујуудруштвенимодносимаитоковимазбогсвогсиромаштваилинедостаткаосновнихзнањаимогућностизадоживотноучење, иликаорезултатдискриминације. • Социјалниризицисуфакторикојиповећавајушансепојединацаипородицададопаднуустањесиромаштваилибудусоцијалноискључени (попутзастарелихквалификација, болести, инвалидитета, незапосленостиисл.).

3. Појмовиhttp://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=935&lang=srПојмовиhttp://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=935&lang=sr • Социјалнакохезијаподразумеваспособностједногдруштвадаосигурадобробитсвимсвојимчлановима, дасведенаминимумнеједнакостииизбегнеподеле. Ниједнодруштвонијеупотпуностикохезивно; тојепреидеалкојемсвакодруштвотребадатежиодржавањем, побољшавањемиприлагођавањемпроменамакојеседешавајууекономској, социјалнојиполитичкојсфери. ЊенциљјестеуравнотеженразвојЕУ, смањењеструктурнихразликаизмеђурегионаипромовисањеједнакихмогућностизасвакогпојединца. • Социјалноукључивањејепроцескојиомогућавадаоникојисууризикуодсиромаштваисоцијалнеискљученостидобијумогућностисредствакојасупотребназапуноучешћеуекономском, друштвеномикултурномживотуипостизањуживотногстандардаиблагостањакојисесматрајунормалнимудруштвуукојемживе. Социјалноукључивањеосигурававећеучешћеграђанаудоношењуодлукаштоутиченањиховеживотеиостварењеосновнихправа.

5. МАРГИНАЛИЗОВАНЕ ПОРОДИЦЕ • Имајумалуилиникаквудруштвенумоћ • Изолованисуиздруштвенихтокова • Другиимајупредрасудеоњима • Друштвоневодирачунаоњима • Имајуозбиљнематеријалнепроблеме • Затварајусепремадругимгрупамаидруштвуиразвијајупредрасудепремањима • Имајунизакнивосамопоштовања • Развијајунизакнивоаспирација • Губенадуиоптимизамзамогућностпромене • Имајупасиванодноспремапроблемузбогкогасумаргинализовани • Невидедаљеивише – усмеренису напроблем • Поричупостојањепроблема

6. КАДГОВОРИМОО "РОМСКОЈ" ПОРОДИЦИ, НАКОЈЕПОРОДИЦЕМИСЛИМО? • Живеунехигијенскимнасељима • Сиромашнесу • Члановисунеобразовани, честоинеписмени • Незапосленису, радеу “сивој”економији • Имајувећибројдеце • Вишегенерацијскебројнепородице • Нисуинтегрисанеудруштво • Имајупатријархалнеобрасцевредностиипонашања • Начинживотасетумачикултурнимобрасцимаанесиромаштвом

7. ИЗАЗОВИпородицадецесасметњамaуразвојуИЗАЗОВИпородицадецесасметњамaуразвоју • новосиромаштво, променауусловимаживота: једанродитељнеможедаради, најчешћемајка, скупитретмани, опрема • одбијајудаприхватереалностилисуфокусиранинадетесасметњамаиборбудаостварењеговаправа • променепородичниходноса, некаднемогударазвијуновупородичнудинамику, некиочевиодлазе • може доћи до запостављањадругедецеупородици • осећајкривице, беспомоћности, љутње • напуштајуихродбинаипријатељи • немајудовољноподршкедруштва, губеверууљудеисистем, постајумаргинализованииакотопрерођењадететанисубили

8. Према Бронфербренеровом еколошком моделу развоја

9. Рођен/адабудедругачији-другачијаРођен/адабудедругачији-другачија или Учинитиразличитостобичном

10. ЉУДСКАПРАВА • Људскаправасуправакојасвакооднаспоседујесамимтимштојељудскобиће • Универзална: Људскаправасепримењујунасвакуособунасвету, безобзиранарасу, бојукоже, пол, етничкоилисоцијалнопорекло, вероисповест, језик, националност, старост, сексуалноопредељење, инвалидитетилинекидругистатус. • ПрироднонаслеђенаЉудскаправасуприроднидеовас. • НеотуђиваЉудскаправааутоматскиприпадајусвакомчовеку.

11. ЉУДСКАПРАВА Људскаправасуповезанаједносадругим. Онасу: • НеодвојиваНемогубитиодвојенаједнаоддругих. • МеђузависнаНемогубитипотпуноостваренаједнабездругих. • МеђусобноповезанаЉудскаправаутичуједнанадруга. Универзалнадекларацијаољудскимправима (УДХР) усвојенајеодстранеУједињенихнација1948. године.Одтадасуразвијенамногадругадокументачијијециљдапружевишеконкретнихдетаљаољудскимправима; међутим, сваонасузасновананапринципимаосновнихљудскихправапрописанихуУДХР.

12. 1989. - Конвенција о правима дететаНајважнијиинајауторитативнијидокументуобластиправадететанамеђународномпланујеКонвенцијаоправимадететаиз1989. године, којусудосадратификовале193 државе.http://www.cpd.org.rs/home/koncept_prava_deteta.html • 2006. – КонвенцијаУједињенихнацијаоправимаособасаинвалидитетом • УтренуткуписањаовогтекстаКонвенцијусепотписало154земаља, аратификовало124, извор http://www.un.org/disabilities/ Између осталог, промовишеправоособасаинвалидитетомнаинклузивнообразовање( члан 24 )

13. Члан24.Образовање • Државепотписницепризнајуправосвихособасаинвалидитетомнаобразовање. Сациљемдаоствареуживањеовогправабездискриминацијеинаосновуједнакостисадругима, државепотписницеосигураћеинклузивнисистемобразовањанасвимнивоимаиучењетокомчитавогживотаусмеренона: • Пунразвојљудскихпотенцијалаиосећањадостојанстваисамовредности, каоијачањепоштовањаљудскихправа, основнихслободаиљудскеразноврсности, • Развијањеличности, таленатаименталнихифизичкихспособностиособесаинвалидитетомдонајвећемогућемере, • Омогућавањедасвеособесаинвалидитетомефективноучествујууслободномдруштву.

14. 24.2. Приликом остваривања овог права, државе потписнице ће осигурати да: • Особе са инвалидитетом не буду искључене из општег образовног система на основу своје инвалидности, а да нити једно дете са инвалидитетом не буде искључено из бесплатног и обавезног основног образовања, или из средњег образовања, због свог инвалидитета; • Особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном, бесплатном и обавезном основном образовању, или средњем образовању у својој локалној заједници на основу једнакости са другима; • Буду осигуране разумне адаптације које ће одговорити потребама појединаца; • Особама са инвалидитетом буду пружена подршка у склопу општег образовног система која им је потребна да би им се олакшало ефективно образовање. • Буду пружене индивидуализоване мере подршке у окружењима које максимизирају академски и социјални развој, у складу са циљем пуне укључености.

15. 24.3. Државе потписнице ће омогућити особама са инвалидитетом да уче животне и вештине релевантне за социјални развој које су им неопходне како би олакшале њихово пуно и једнако учешће у образовању и као чланова заједнице. Да би оствариле овај циљ, државе потписнице ће предузети одговарајуће мере које ће између осталог: • Олакшати учење Брајевог и алтернативног писма, аугментативних и алтернативних начина, средстава и формата комуникације, вештине оријентације и мобилности, олакшати вршњачко образовање и размену искустава међу особама у сличној ситуацији, • Олакшати учење гестовног језика и промовисање лингвистичког идентитета заједнице глувих особа, • Осигурати да се образовање особа, а нарочито деце која су глува, слепа или слепоглува врши на језицима и облицима комуникације који су најпримеренији и у окружењу које осигурава максималан академски и друштвени развој.

16. КвалитетнапедагошкапраксадоприносиКвалитетнапедагошкапраксадоприноси • Правосвакогдететаипородицедабудуукључени, поштованиицењени, дараденапостизањузаједничкихциљеваидаостваресвојепунепотенцијале • ОдкључнејеважностидасвакодневнапраксаодражававредностисадржанеуКонвенцијиоправимадететаиудругиммеђународниминационалнимдокументима (људскаправа, недискриминација). http://www.pravadeteta.rs/ • Васпитач-ица/Учитељ-цапредстављамоделпонашањаиомогућавадецидакрозсвакодневнаискустваучедапоштујуиценеразличитости, каоидаразвијајувештинеучествовања.

17. Инклузивно образовање – дефиниција УНЕСКО УНЕСКОвидиинклузивнообразовањекаопроцесуважавањаиреаговањанаразноликепотребеученикаповећавањемукљученостиуучење, културуизаједницуисмањивањемискључивањауиизобразовања. Тоукључујепроменесадржаја, приступа, структураистратегијауоквирузаједничкевизијекојасеодносинасвудецуодговарајућегузраста. Оно (инклузивнообразовање) представљауверењедајеодговорностредовногобразовногсистемадаобразујесвудецу. UNESCO Guidelines for Inclusion: Ensuring Access to Education for All, 2005, UNESCO, Paris, p. 13. • http://www.unesco.org/new/en/

18. Segregacija MODEL Karen Chesterton

19. Integracija

20. Inkluzija

21. ДефиницијаУНЕСКО-апрактичнозначи:ДефиницијаУНЕСКО-апрактичнозначи: • Образовањесведецејеунадлежностиједногминистарства. • Једаншколскисистемјеодговоранзаобразовањесведецеусвомрегиону. • Структураученикауразредујеразнолика. • Наставнициуучиониципримењујустратегије/методекојеодговарајуразличитости, каоштосудиференцирананастава, кооперативноучење, модулииндивидуализованогучења, учењекрозактивностиивршњачкоучење. • Постојисарадњаизмеђунаставника, запосленихидругих, унастојањудасеодговорипотребамасвакогученика.

22. КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕТЕТА супресудне за процену да ли је дете спремно за школу и за коју Развој концепта Разврставање деце • Готовост за учење • Готовост за школу • Развојна зрелост

23. Промене концепта спремности за школу ‘спремнапородица +спремназаједница + спремнисервиси+ спремнешколе = спремнодете’ УЧЕЊЕИКУРИКУЛУМНАРАНОМУЗРАСТУ, Реконцептуализацијапријема: континуитетучења, S.Dockett, B. Perry, H. Campbell, L. Hard, E. Kearney, R.TaffeОдељењезаобразовањииуслугезадецу, ВладаЈужнеАустралије, децембар 2007. године http://www.earlyyears.sa.edu.au/files/links/final_lit_review.pdf Прилагодљив образовни систем • Дететова спремност за школу • Спремност школе за дете • Подршка породице, заједнице и сервиса који доприносе дечијој спремности Радна дефиниција објављена 1997 на US National Education Goals Panel Према моделу Карен Честертон (Karen Chesterton)

24. Jednakost ne znači pravednostjednako pravedno

25. Образовање даровитих • ИОП за даровитог ученика - избор прилога за модул (Ана Алтарас Димитријевић) (IOP (Ana AltarasDimitrijević)) • Специфичне образовне мере за промовисање свих облика даровитости у школама у Европи (Specific educational measures to promote all forms of giftedness at school in Europe) • Образовањедаровитих у 21 европскојземљи: инвентар и перспективе (Gifted education in 21 European countries: inventory and perspective) • Подстицање талената и креативности младих – изазов савременом свету (Nurturing talents and creativity in youth – challenge to contemporary world) http://www.mpn.gov.rs/resursi/dokumenti.php?podsekcija=13&grupa=34&teritorija=0

26. Истраживачка станица Петница http://www.petnica.rs/ • Програми за основце Krajemskolskegodine (maj-juni) Istrazivackastanicaorganizujeposeban tip programavisedisciplinarnogkaraktera - Letnjanaucnaskola, namenjenuucenicima VII razredaosnovnihskola. Tezisteovogprograma je naupoznavanjuucenikasaosnovnimtehnikamaiprincipimanaucnogistrazivanja (posmatranje, merenje, izvodjenjezakljucaka, radsainstrumentima, radnaterenui sl.). Prijavljivanjeza LNS se organizujepocetkom II polugodistaprekomrezematicnihosnovnihskola u Srbiji. • Програми за средњошколце • Програми за студенте • Програми за наставнике • Међународни програми

27. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈАСЕПОСТИЖЕ • ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈОМСАДРЖАЈА- ученицимогудараденаразнимвидовимаистетематике (нпр. читање, једнисебавесоцијалнимпитањимаадругифонетскимкарактеристикамаречи) • уважавањЕМинтересовања- Повезивањемнаставнихактивностисаличнимискуствомимотивацијомученика • ДИФЕРЕНЦИРАЊЕМнивоА-ученициучеосличнимконцептимаалитакодасеуважаванивоњиховогпретходногуспеха (проучавајућиисхранубиљкенекоможедасебавиразумевањемдајеводапотребнадабибиљкеживелеанекоулогомкоренаупреузимањувлагеизтла) • мењањемПРИСТУПа- користесепредавањаизахтевикојиангажујуразличитачулаиспсобностиупроцесунаставе (слух, вид, додир, мирис, физичке, логичко-математичке, лингвистичке, уметничкеспособности...) • степеномструктурираности- Одмалих, специфичних, поступнихкоракаураду, допроучавањаконцептуалнојединствених, интегрисанихнаставнихцелина • РАЗЛИЧИТимРедоследом- Омогућавањеученицимаприступанаставномградивуиматеријалимапоразличитомредоследуузависностиодњиховихинтересовања • РАЗЛИЧИТимТемпомИВРЕМЕном- Обраданаставногградивабржимилиспоријимтемпом, омогућавањеученицимадасамиодређујусвојтемпо, давањемвременазаодложене, успоренереакције • РАзличитимначинимареаговања-Планирањенаставнихситуацијатакодаученицимогуразличитодареагујунапрезентованоградиво, прихватањеспонтаногразличитогреаговања • НИВОмПодршке- одинтензивне 1:1 доповремене, одстраненаставникаилиодстраневршњака • стиломпредавања- Омогућитиученицимадаискусенизразличитихприступапредавању: оддидактичкихпрезентацијауучиониципрекоистраживачкихекскурзијаулокалнојзаједници • ОбликОМрада- индивидуални, упару, групни, радуцеломодељењу, нанивоуразредаилицелешколе

28. Преузето из Оквир тела – приручник за развој инклузивне позоришне праксе, Група “Хајде да...”, Београд, 2012. стр. 44, www.hajdeda.org.rs/okvirtela

29. ДЕЦАУЧЕОНОС ЧИМЖИВЕ Акодетеживискритиком, учидаосуђује. Акодетеживиснасиљем, учидасетуче. Акодетеживисастрахом, учидабудезабринуто. Акодетеживисасамилошћу, учидасамосебесажаљева. Акодетеживисисмејавањем, учидасестиди. Акодетеживисљубомором, учиштајезавист. Акодетеживисастидом, учисеосећајукривице. Акодетеживисохрабрењем, учисесамопоуздању. Акодетеживиутолеранцији, учисестрпљењу. Акодетеживиспохвалама, учидацени. Акодетеживисприхватањем, учисељубави. Акодетеживисодобравањем, учидаволисамогасебе. Акодетеживиспризнањем, учидаједоброиматициљ. Акодетеживисдељењем, учиовеликодушности. Акодетеживиспоштењемиправедношћу,учидапостојиистинаиправда. Акодетеживисасигурношћу, учисевериусебеионеокосебе. Акодетеживиспријатељством, учидајесветместонакојемјепријатноживети. ДоротиНолт