funkcije slobodnog vremena n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
FUNKCIJE SLOBODNOG VREMENA PowerPoint Presentation
Download Presentation
FUNKCIJE SLOBODNOG VREMENA

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 36

FUNKCIJE SLOBODNOG VREMENA - PowerPoint PPT Presentation


  • 111 Views
  • Uploaded on

FUNKCIJE SLOBODNOG VREMENA. Doc. d r Predrag Cveti čanin 6 . mart 2014. OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'FUNKCIJE SLOBODNOG VREMENA' - judson


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
funkcije slobodnog vremena

FUNKCIJE SLOBODNOG VREMENA

Doc. dr PredragCvetičanin

6. mart 2014

osnovne ivotne funkcije
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
  • Najčešće se govori o sledećim kategorijama osnovnih funkcija ljudskog načina življenja: 1. stanovanje, 2. rad, 3. snabdevanje, 4. obrazovanje, 5. rekreacija, 6. učešće u saobraćaju, 7. život u zajednici.
  • Stanovanje je veoma bitan momenat za ocrtavanje specifičnosti načina življenja. Uobičajeno je razlikovanje seoskog i gradskog načina života koji reprodukuju specifične potrebe ljudi koji žive u takvim lokalnim zajednicama.
osnovne ivotne funkcije1
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
  • Rad je funkcija kojoj se, s razlogom, najviše poklanja pažnja.
  • U području funkcije rada relativno je lako uočiti karakteristične razvojne tendencije u toku prelaza tradicionalnog u moderno industrijsko i postindustrijsko društvo. Taj razvoj je pratio, pored povećanja proizvodnje i podele rada, tehnički napredak, kvalitet snabdevanja i kvalitet usluga, profesionalna mobilnost, koncentracija radnih mesta, pojačano odvajanje mesta stanovanja, mesta rada i mesta odmora, promenjeno značenje rada kao životnog sadržaja pojedinca (u korist naglašavanja aktivnosti vezanih za slobodno vreme i rekreaciju).
osnovne ivotne funkcije2
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
  • Obrazovanje postaje jedna od najvažnijih funkcija, pogotovo u vremenu tzv. permanentnog obrazovanja, i stalne demokratizacije obrazovanja - koje počinju koristiti svi slojevi stanovništva. Funkcija obrazovanja pokazuje velike regionalne razlike, ali i razlike koje su uslovljene pripadnošću određenim društvenim slojevima.
  • Funkcija “rekreativno ponašanje” - rekreacija podrazumeva dvostruko odnošenje – fizičko (jačanje i usavršavanje fizičkih spososbnosti) i psihičko (razvijanje samodiscipline i samokontrole)
osnovne ivotne funkcije3
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
  • Funkcija „učešća u saobraćaju” označava “ulogu posrednika među mestima stanovanja, rada, nabavke (kupovine), obrazovanja i ustanova zarekreaciju, dakle, među mestima odvajanja funkcija i nosilaca funkcije”.
  • Funkcija “živeti u zajednici”može se kao i drugi oblici života podeliti na sledeća uža područja: “na biosocijalno, socijalno-psihološko, društveno-političko, društveno-religijsko, kulturno, etničko i socijalno”.
funkcija odmora

FUNKCIJA ODMORA

Doc. dr PredragCvetičanin

6. mart 2014

slobodno vreme funkcija odmora
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA ODMORA
  • Odmor je odnosčovekapremadelatnostiilivremenu, kojisadržipozitivneemocije, samosvojnost, sloboduiodsustvosvihneposrednihobavezaiograničenjabilokojevrste.
  • Ključnerečinašegvremenapostajuodmor, igra,rekreacija, zadovoljstvo,
  • Odmorje uticao da se pojavi novo interesovanjezatelo: fizičkukulturuirekreaciju, zdravlje, dijetu, hranuinjenopripremanje
slobodno vreme funkcija odmora1
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA ODMORA
  • Pojam rekreacije upućuje na ponovno stvaranje, obnavljanje, osvežavanje i razonodu (lat. recreo, recreare bukvalno znači ponovo stvoriti, obnoviti).
  • Rekreacija podrazumeva dvostruko odnošenje – fizičko (jačanje i usavršavanje fizičkih spososbnosti) i psihičko (razvijanje samodiscipline i samokontrole)
  • Veoma je bitan i socijalno-psihološki aspekt, odnosno komunikaciona uloga unutar grupe ili između grupa. Rekreacija pretpostavlja i obrazovno-vaspitni aspekt. Vežbanje je najčešće grupna aktivnost, a poznato je koliko grupa utiče na zbližavanje i socijalizaciju aktera
slobodno vreme funkcija odmora2
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA ODMORA
  • Zavisno od rada mogu se razlikovati: (1) čisti odmor koji se karakteriše potpunim povlačenjem subjekata; (2) anomični odmor je, po pravilu, povezan sa odsustvom umeća da se upravlja sopstvenim slobodnim vremenom. (3) institucionalni odmor označava potpuno poistovećivanje sa svojom institucionalnom ulogom i u vremenu odmaranja; (4) otuđeni odmor karakteriše maksimum ograničenja i minimum povlačenja subjekta
funkcija zabave i razonode

FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE

Doc. dr PredragCvetičanin

6. mart 2014

funkcija zabave i razonode1
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
  • U odnosu na odmor, zabava se često smatra višim oblikom dokolice. Ako je zaodmorpotrebnopoštovanjesamonekihelementarnihuslova (tišina,odsustvobrige, dakle, eliminisanjenepoželjnihtokovabuke), zazabavujepotrebnoangažovanjei bar minimum napora, organizovanjeipripremazanjenoodvijanje.
funkcija zabave i razonode2
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
  • Potrebe za odmorom uslovljene su stanjem organizma i stanjemnervnogsistema, dokpotrebazazabavomima u velikojmerisocio-psihološkiikulturnikarakter.
  • Odmorje najčešćeindividualan, dok u zabavidominiramotivučešća u zajedničkomgrupnomživotu.
funkcija zabave i razonode3
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
  • Imamišljenjadazabavune trebaprihvatiti u neograničenimkoličinama;
  • Nijebezrazlogaupozorenoda čovekkojinemašta da radiosim da se zabavlja, nakrajukrajeva, počinje da se dosađuje.
  • Istorija poznaje mnoge primere kad jeneobuzdana žeđ za zabavom vukla sa sobom moralnu degradaciju i razvojsurovihisirovihstrasti.
  • Platonova parabola o hidri (požudnom delu ljudske duše koji se nikada ne može nahraniti, nego uvek traži još i više)
funkcija zabave i razonode4
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
  • Razonodaizabavaimajuzacilj da prekinumonotonijuidosaduljudskesvakodnevice.
  • Često se kao ciljzabavenavodi razbijanje dosade i ubijanje vremena.
  • „Ubijanjevremena“predstavljajedan od najvažnijihproblemasavremenecivilizacije, a industrijazabaveirazonodenastoji da podmiritenoveljudskepotrebekoje se nagloumnožavajuipoprimajuneslućenerazmere
funkcija zabave i razonode5
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
  • Razonoda kao elemenat rekreacije je usmerena na zamenu radne atmosfere i svakodnevnih briga nekim drugim sadržajima koji čoveka relaksiraju i unose vedrinu, koji ga privremeno isključuju iz redovnih fizičkih i psihičkih opterećenja.
  • Za razliku od zabave, razonodu karakteriše najčešće neaktivnost i oštra, odvojenostpasivnog posmatrača i događaja kojise odvija.
hedonisti ka funkcija

HEDONISTIČKA FUNKCIJA

Doc. dr PredragCvetičanin

6. mart 2014

hedonisti ka funkcija slobodnog vremena
HEDONISTIČKA FUNKCIJA SLOBODNOG VREMENA
  • Očigledno, postojijazizmeđuutilitarnog (usmerenogkakorisnom) I hedonističkogporetka. Međutim, hedonizamnijesamoprotivrečnostkapitalizmanegosuštinskiuslovnjegovogfunkcionisanjaiekspanzije.
  • Svese zasnivananeograničenomrastu, jakojpotrošačkojpotražnji, potrošnjikaostiluživota. Slobodnovremesleditakvulogiku, načinproizvodnjeipotrošnje. Ono se poklapasadanašnjimhedonizmom, kojipolakodiskvalifikujeprotestanskuetiku koja je bila osnov nastanka kapitalizma.
hedonisti ka funkcija slobodnog vremena1
HEDONISTIČKA FUNKCIJA SLOBODNOG VREMENA
  • Neizbežnaposledicahedonizma je gubitaktakozvanecivitas(uljudnosti), javlja se egocentrizamiravnodušnostpremaopštemdobru, nepoverenje u budućnost, opadanjezakonitostiustanova.
  • Vrednujućijedinotraganjezasamoostvarenjem, potrošačkoihedonističkodobapodrivauljudnost, minirahrabrostivolju.
  • Udružensaekonomskomkrizomkojadovodi do prikraćivanjaželjakojesistemteškomože da umanji, ekstremnihedonizampreti da pospešinasilnarešenjai pad demokratije (D. Bel).
hedonisti ka funkcija slobodnog vremena2
HEDONISTIČKA FUNKCIJA SLOBODNOG VREMENA
  • Ako se posmatra iz ugla načina života, onda je primetno da savremenikapitalizamiputemsportastvaranovehedonističkeobrasce. Masovnoširenjepredmetakojisu se do tadasmatraliluksuznim, ubrzanjemodnihtrendova,reklame i propagande putem mas-medija, uvođenje kredita (kreditnih kartica),značiloje podrivanjenačelaštednjeipuritanskogmorala. Kultpotrošnjeidokolicapostalisudominantni. Stilmodernoghedonističkogživotaproizašaoje iz preobražaja kapitalizma 60-tih godina, kada je došlo do ubrzanja proizvodnje.
funkcija igre

FUNKCIJA IGRE

Doc. dr PredragCvetičanin

6. mart 2014

slobodno vreme funkcija igre
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • Potreba za igrom ukorenjena je ljudska potreba. Bilo da se radi o prastarim indijskim zapisima, grčkim, arapskim ili nekim drugim spisima, uvek je isticana važnost igre.
  • Većina sociologa se slaže da je igra stara koliko i sama kultura, da je ona pojava kulture, da je sama kultura.
  • Saznanje da se i životinje igraju ukazuje da je igra čak starija od kulture.
slobodno vreme funkcija igre1
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • Aristotel je smatrao da igra deluje kao odmor; budući da ljudi ne mogu neprekidno da rade, potreban im je odmor. Ali cilj igre nije odmor; ona se, naime, javlja samo u perspektivi aktivnosti.
  • Kant je drastičniji: “dok je rad nešto što je samo po sebi neprijatno i privlači samo zbog rezultata koji obećava, igra je nešto što je samo po sebi privlačno i nije joj potreban drugi cilj do nje same”.
slobodno vreme funkcija igre2
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • Homo Faber I Homo Ludens(J. Huizinga)
  • Misija Johana Hujzinge sastojala se u pokušaju ukazivanja na poklapanje igre i široke lestvice društvenog delovanja, naizgled udaljenog od igračkog ponašanja.
  • On pokušava ukloniti lažnu suprotnost igra - ozbiljnost, jer igru shvata kao ozbiljnu ljudsku delatnost.
  • Po njemu, igra je nužan, ali nedovoljan uslov za nastanak kulture
slobodno vreme funkcija igre3
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • Huizinga je identifikovao 5 karakteristika igre:
  • Igra je slobodna, ona je ispoljavanje slobode.
  • Igra nije deo običnog, realnog života
  • Razlikuje se od običnog života i po mestu i po trajanju
  • Igra kreira odredjeni poredak (pravila igre)
  • Igra nije povezana sa materijalnim interesima i nikakav profit (osim uživanja u njoj samoj) ne može se steći kroz nju.
slobodno vreme funkcija igre4
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • Po francuskom teoretičaru Rože Kajoumože se povući linija između tzv. 'primitivnih' i kultivisanih društava prema tipovima igara koji su u njima dominantni.
  • U ovim društvima igra je imala različite funkcije, među kojima Kajoa izdvaja sledeće: funkciju takmičenja (agon), funkciju igre na sreću (alea), funkciju pretvaranja/prerušavanja (mimikri) i funkciju zanosa (ilinks).
  • U arhaičnim društvima preovlađuju mimikri i ilinks, a u modernim, kultivisanim društvima dominantni su agon i alea.
slobodno vreme funkcija igre5
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • 1) Agon (grčki: agonistos – takmičar, borac) je takmičenje, suparništvo, borba, strategija; tu odlučuje znanje i sposobnost igrača (takmičara); igrač se može pouzdati jedino u sebe. Takmičenje je borba u kojoj su veštački stvoreni jednaki izgledi da bi se protivnici sreli u idealnim uslovima, za koje se smatra da trijumfu pobednika mogu da pruže preciznu i neopozivu vrednost. Kod agona je uvek u pitanju rivalstvo koje se odnosi na jednu osobinu (brzinu, izdržljivost, snagu, pamćenje, domišljatost). Ta vrsta igara zahteva napregnutu pažnju, posebno prilagođen trening, intenzivne napore, želju za pobedom, disciplinu i postojanost.
slobodno vreme funkcija igre6
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • 2) Alea (latinski – kocka, kockanje) je hazardna, igra na sreću. Ona označava i otkriva naklonost sudbine i slučaja i sušta je suprotnost agonu. Igrač je potpuno pasivan i njegove odluke, sposobnosti i veštine ne dolaze ni do kakvog izražaja. Suprotno od agona, alea negira rad, strpljenje, eliminiše profesionalnu vrednost, tačnost, trening. Kod agona igrač računa samo na sebe, kod alee on računa i na najmanju spoljašnju neobičnost.
  • Agon zahteva ličnu odgovornost, a alea isključivanje volje i prepuštanje sudbini.
slobodno vreme funkcija igre7
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • 3) Mimikri (latinski mimicry) na grčkom znači oponašanje, pretvaranje, iluziju i to su karakteristike ove vrste igre. Kod dece se ono ogleda u imitiranju odraslih. Zadovoljstvo je praviti se ili predstavljati za nekog drugog. Velike sportske manifestacije pogodna su prilika za mimikriju, jer se tu pretvaranje prenosi sa aktera na gledaoce, publika pokretima oponaša ono što se dešava na borilištu. Identifikacija sa idolom, šampionom, predstavlja svojevrsnu mimikriju. Ta vrsta igre nije podložna preciznim pravilima. Mimikri je neprestano izmišljanje, a igra ima jedino pravilo: igrač treba da opčini gledaoca, koji pak treba da se preda iluziji.
slobodno vreme funkcija igre8
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
  • 4) Ilinks (grčki: vrtlog; ilingos – vrtoglavica) igre su one koje se zasnivaju na izazivanju vrtoglavice, transa i ekstaze. Njihov cilj je da se za trenutak poljulja stabilnost percepcije i jasnom razumu nametne neka vrsta sladostrasne pometnje, koja naprečac briše stvarnost. Suština ovih igara je sloboda da se prihvati ili odbije uzbuđenje, jasne i nepromenljive granice, izdvajanje iz realnosti.
kvarenje igre
KVARENJE IGRE
  • Rože Kajoa je pokušao da prikaže i mehanizme kvarenje igre, pri čemu naglašava da se:
  • agon ispoljava kroz sportove kao kulturnu formu koja je na margini društva; Institucionalne forme agona, integrisane u društvo, su ekonomske utakmice i takmičarski ispiti; kvarenje se ispoljava kroz nasilje, želju za vlašću i varanje;
  • alea se ispoljava kroz kulturne oblike kockanja i klađenja; institucionalno kroz špekulacije na berzi; kvarenje se manifestuje kroz sujeverje i astrologiju
kvarenje igre1
KVARENJE IGRE
  • Mimikrija se ispoljava kroz kulturne obrasce karnevala, pozorišta, bioskopa, obožavanja idola; institucionalizovana je kroz najraznovrsnije ceremonije; kvarenje se manifestuje kroz otuđenje i cepanje ličnosti;
  • Ilinks se ispoljava kroz kulturne forme vrtoglavih sportova kao što su planinarenje, skijanje, hodanje po žici, auto-trke; ova forma igre institucionalizovana je kroz građevinske radove na velikim visinama; kvarenje se manifestuje kroz alkoholizam i drogu.
igre kod nas
IGRE KOD NAS
  • Koristeći funkcionalni princip (podela igara prema onome čemu služe), Tihomor Đorđević igre deli na:
  • I. Viteške igre - koje se razlikuju po: dobu starosti igrača; polu igrača; dobu godine.
  • II. Zabavne igre - u kojima se težnja za igrom ispoljava tako što su telesni pokreti namenjeni isključivo zabavi igrača. Takve igre su: igra lutkama, puštanje zmaja, čigre i različite društvene igre koje se igraju zabave radi.
igre kod nas1
IGRE KOD NAS
  • III Igre duha - “u kojima se težnja za igrom ispoljava tako da mesto telesnih pokreta dolazi radnja duha ljudskoga. U ovim igrama glavnu ulogu ima dosetljivost i pažnja. Igre duha, dobrim delom, spadaju u literaturu, kao, na primer, zagonetke, gatalice, varalice, ali spadaju i u igre, jer se kao besciljni pokreti duha ljudskoga često upotrebljavaju i kao prava igra”
igre kod nas2
IGRE KOD NAS
  • IV Igre za dobit - nazivaju se tako jer im je dobit glavni cilj (hazardne igre). Hazard znači slepu sudbinu, priliku, slučaj, sreću. Stoga se pod pojmom hazardiranje, odavanja hazardu, strasti za hazard, “razumije da se čovjek u igri podređuje odlukama sudbine, štoviše da on odluku u igri ili u raznim drugim rizičnim pothvatima prepušta slučaju; priznati rizik znači odreći se svjesnog uticaja i prepustiti se u toku događaja sretnom ili nesretnom slučaju”.
igre kod nas3
IGRE KOD NAS
  • V. Orske igre - U njima se “težnja za igrom ispoljavala tako što su telesni pokreti namenjeni istraživanju ljudskih osećaja i zadovoljavanju čovečijeg osećanja za lepim. Zbog toga su neki orsku igru nazivali poezijom telesnih pokreta.
  • Orskom igrom se nazivaju ritmovani pokreti dela tela, tj. takvi pokreti koji prate ritam, bio on od pesme ili muzike. Ti su pokreti uređeni po izvesnom taktu, po izvesnom pravilu, čime se teži da se zadovolji estetska strana života. Takve igre su kola, polke, itd”.
literatura
LITERATURA:
  • DraganKoković „Fenomenologija slobodnog vremena“ str. 60 – 67; 70 – 84; 94-99 (u biblioteci)