САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА БРАК И ПОРОДИЦУ У КРАГУЈЕВЦУ Гордана Петронијевић и Сандра Јовановић

1. Истраживање односа стручњака у различитим системима према починиоцима насиља у партнерским односима као предуслов успостављања услуге третмана починилаца насиља САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА БРАК И ПОРОДИЦУ У КРАГУЈЕВЦУ Гордана Петронијевић и Сандра Јовановић

2. Заштојеважно радити са починиоцима насиља жена у највећем броју случајева обнавља заједницу са починиоцем ( 8-11 пута ) мушкарац улази у нову заједницу, у којој најчешће понавља насиље; 86% (Ганлеy & Харрис, 1988) трансгенерацијски пренос насиља затворске и новчане казне утичу на целу породицу ефикасност затворских и новчаних казни повећавање изолације; повећан ризик од даљег насиља финансијске импликације судских процеса/затворских казни

3. Третман починилаца насиља у партнерским односима → Проширење спектра друштвеног одговора на насиље у породици → Свеобухватнији систем заштите • заустављањеиспречавањепонављањанасиљаупородици • у функцијизаштитечлановапородицеукојојиманасиља, иповећањањиховесигурности

4. Посебни циљеви третмана • Да починилац насиља : • Стекне увид и прихвати одговорност за своје понашање • Да усвоји самоконтролу понашања • Да научи социјалне вештине за конструктивно решавање сукоба • Промени уверења која доприносе успостављању насилног односа

5. Развој у Србији ►Пројекти: ЦСР Београд 2004. ► Решења на локалном нивоу: Крагујевац 2010. године започиње рад са починиоцима насиља у Саветовалишту за брак и породицу ► Национална Коференција 2011. Управа за родну равноправност ,,Борба против сексуалног и родно заснованог насиља’’ “Третман починилаца насиља у партнерским односима” Саветовалишта у Београду, Нишу и Крагујевцу

6. Развој у Србији ► 2012. акредитован је програм обуке професионалаца/ки за третман починилаца насиља у партнерским односима у Републичком заводу за социјалну заштиту ► 2012. реализована обука професионалаца ( Краљево, Чачак, Лесковац, Пирот, Крушевац, Нови Сад, Вршац, Суботица....) ►2013. ,,Интегрисани одговор на насиље над женама’’ – ,,Третман починилаца насиља у пратнерским односима као нова услуга у социјалној заштити’’- Министарство рада, социјалне политике и запошљавања уз финансијску подршку УНДП – а ( Крушевац, Лесковац, Чачак, Краљево, Нови Сад и Суботица)

7. КОНВЕНЦИЈА САВЕТА ЕВРОПЕ О СПРЕЧАВАЊУ И БОРБИ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА И НАСИЉА У ПОРОДИЦИ, 2011. Србија је потписала приступање Конвенцији у Стразбуру априла 2012. године Предлог Закона о ратификацији Конвенције Државе потписнице су дужне да : Члан 16. Превентивнипрограмизаизвршиоце– уциљуспречавањанасиљапремаженамаиупородици Двеврстепрограма:заизвршиоценасиљаупородиципремапартнеркаматј. женамаизаизвршиоцесексуалногнасиљапремаженамаидеци УобаслучајаКонвенцијаинсистиранапримарној заштитисигурностижртвеињенихљудскихправа

8. Како до услуге? Тешкоће... Дилеме... • Едукација • Финансирање; локална заједница, Министарствоправде, општине у региону • Услуганарегионалномнивоу • Законска регулатива • Психосоцијалнатерапија/третман – заштитнамерауЗаконуопрекршајима • ДопунаЗаконаокривичномпоступку, чл.236. • Правилниконачину, местуивременуспровођењапсихосоцијалногтретмана

9. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА • Испитати однос стручњака (центри за социјални рад, правосуђe, полицијa, медији, НВО, адвокати) према починиоцима насиља у партнерским односима • Дефинисати препоруке за увођење услуге третмана починилаца насиља у партнерским односима → пилот истраживање

10. Упитник, 18 ајтема, категоријалног типа →Строже казне и њихово ефикасно спровођење су једино што може мотивисати насилнике да се промене → Насилницима је потребна нека врста психосоцијалног третмана да би направили трајну промену → Насилни мушкарци су ментално болесни → Насилници потичу из нижих друштвених слојева, необразовани су и незапослени →Основни проблем код насилни- ка је што су бесни и не могу да се контролишу →Институције које треба да се баве насилницима су само полиција, тужилаштво, казнено поправне институције → Бављење насилницима кроз систем социјалне заштите умањује ресурсе за подршку жртвама насиља

11. УЗОРАК УКУПНО: 213

12. РЕЗУЛТАТИ- скорови институција по факторима

13. РЕЗУЛТАТИ- ајтеми Фактора 1; Карактеристике починиоца и узроци насиља • Насилни мушкарци су ментално болесни • 2. Алкохол је главни узрок насиља • 3. Насилници потичу из нижих друштвених слојева,необразовани су и незапослени • 4. Основни проблем код насилника је што су бесни и не могу да се контролишу • 6. Сви насилници су исти

14. РЕЗУЛТАТИ- ајтеми Фактора 2;Могућност промене и фактори промене • Насилници не могу престати са коришћењем насиља, без обзира на подршку коју добију. • Строже казне и њихово ефикасно спровођење су једино што може мотивисати насилнике да се промене • 3. Насиље ће престати ако се мушкарац заплаши последицама • 4. Психосоцијални третман не може довести до трајне промене код починиоца

15. РЕЗУЛТАТИ- ајтеми Фактора 3; Институције у раду са починиоцима • Институције које треба да се баве насилницима су само полиција, суд, тужилаштво, казнено поправне институције • 3. Систем социјалне заштите не може да понуди подршку у рехабилитацији насилника • 6. Организовање психосоцијалног третмана насилника у отвореној средини је скупа услуга и друштво тренутно није у могућности да је реализује

16. ЗАКЉУЧЦИ • У свим системима присутни стереотипи о починиоцима насиља и погрешне интерпретације узрока насиља. Најизраженији су у системима судства и полиције • Већина стручњака у системима који су у директном контакту са починиоцима насиља препознаје их као хетерогену категорију • Медији немају реалну слику о починиоцима и њиховим разликама • Већина испитаника у свим системима види могућност промене насилног понашања код починиоца. Постоји дилема у односу на процену озбиљности проблема и сложености постизања промене • Значајан проценат стручњака препознаје важност постојања репресивних мера и њиховог ефикасног спровођења, али уочава и ограничења ових мера и потребу за неком врстом психосоцијалне подршке

17. ЗАКЉУЧЦИ • Већина стручњака у системима социјалне заштите и судства препознаје улогу социјалне заштите у рехабилитацији починиоца насиља. • Испитаници из система полиције претежно препознају судове и казнене институције као релевантне у бављењу починиоцима насиља • Већина стручњака из свих испитаних система изражава резерве у односу на могућности организовања психосоцијалног третмана препознајући га као скупу услугу (могуће и у односу на размишљања да ли то умањује ресурсе за подршку жртвама насиља).

18. ПРЕПОРУКЕ • Едукација стручњака из система полиције и судства о феномену насиља и карактеристикама починилаца. Наставити са континуираном едукацијом стручњака из области социјалне заштите • Увођење услуге третмана починилаца мора бити праћено претходном едукацијом свих релавантних система, јер је то предуслов за имплементацију услуге • Спровођење евалуације различитих мера у заштити од понављања насиља које се односе на починиоце (репресивних мера и психосоцијалног третмана), њихових могућности и ограничења, у циљу бољег разумевања сваке од примењених мера и њиховог узајамног деловања • Јачање континуиране међусекторске сарадње између система социјалне заштите, судства и полиције • Услуга психосоцијалног третмана се препознаје као потребна и важно је радити на њеном успостављању и стандардизацији