Предузетништво

1. Предузетништво • “Сви живимо под истим небом, али имамо различите хоризонте” – К. Аденауер; • Предузетништво је скуп људских активности на креирању и комбиновању ресурса ради остваривања одређеног пословног подухвата на нов начин( 2 услова ).

2. Предузетнчка економија • Два основна разлога непостојања цјеловите теорије предузетништва: 1)Ортодоксна неоклсаична теорија полази од чврсте претпоставке да сваки појединац има потпуно слободан приступ информацијама довољним за доношење економских одлука; 2)Други разлог се може наћи у оквиру аустријске економске школе која третира предузетника много озбиљније, али га своди на екстремни субјективизам чиме онемогућава предвиђање понашања предузетника.

3. Предузетничка економија • Ортодоксна економска теорија приписује успјех и промашај искључиво материјалним факторима (рад, капитал, природни ресурси). Пракса показује да постоји и “резидуални фактор”, који више зависи од квалитета него од квантитета ресурса, односно да разлике међу државама почивају на предузетничким способностима становништва.Задатак предузетниче економије је да објасни те разлике(као четврти фактор пеоизводње).

4. Предузетничка економија • Савремена теорија доказује да није довољно да се на нов начин комбинују ресурси – П. Дракер, већ је неопходно да се они и креирају – Џорџ Гилдер; • Историја цивилизације показује да је све што је створено резултат активности одважних, интелигентних, креативних појединаца који су тежили промјени и унапређењу свијета. У различитим друштвеним околностима људске креативности су усмјераване на различите подухвате.

5. Развој предузетништва • У феудалном друштву учењаци и свештеници били су више цијењени од бизнисмена; У средњем вјеку предузетничка енергија се усмјеравала у изградњу катедрала и сличних објеката (привредни застој ); • У историји тржишног друштва уочава се неколико кључних прелазних раздобља: а) прелаз из аграрне у индустријску цивилизацију у 15. и 16. вијеку и б) прелаз из индустријске у постиндустријску цивилизацију крајем 20. вијека.

6. Предузетништво • У тим прелазним раздобљима предузетници су имали кључну улогу . Јозеф Шумпетер је пословне циклусе везивао за таласе иновација и предузетништва. До просперитета је долазило када се критична маса предузетника упуштала у нове подухвате . Када већина почме да слиједи те некада нове идеје долази до периода стагнације и потребе за новим предузетницима, иновацијама и идејама.

7. Предузетништво и промјене • Предузетништво тако постаје одлучујуће у друштвима која се налазе пред велким промјенама . То је “органска потреба” за “структурном формулом” развоја друштва у раздобљу технолошких, друштвен-економских економских и идејних промјена. Те процесе воде људи који имају специфичан систем вриједности и понашања.

8. Предузетнички циклуси • Предузетништво је нпр. представљало главни фактор у америчким привредним циклусима од почетка 19. вијека када су покретачи развоја биле предузетничке активности изузетно способних појединаца и група, а касније предузетничке активности тимова у оквиру великих корпорација.

9. Развој теоријске мисли о предузетништву • Ријеч предузетник први је употреби Ричард Кантион 1755 у дјелу “Essai sur la Commerce”.Активности предузетника су постале значајне у остваривању пословних подухвата па се поставило питање његовог удјела у расподјели профита, односно земљишне ренте. Кантион је тај удио предузетника објашњавао ризиком због набавке по извјесним, а продаје по неизвјесним будућим цијенама. Тако је он сажео теорију предузетника као носиоца ризика.

10. Развој теоријске мисли о предузетништву • Жан Батист Сеј-функција предузетника је комбиновање фактора производње у један цјеловит производни организам; • Адам Смит-изједначава предузетника са власником капитала и разликује три врсте пословних људи у зависности да ли стичу капитал и дјелују: 1)марљивошћу и штедљивошћу; 2)пословним шпекулацијама или 3) пословним иновацијама.

11. Развој теоријске мисли о предузетништву • Џон Стјуарт Мил-предузетник не преза ни од каквих животних ризика , трезвено и срачунато оснива предузеће и пажљивим пословањем омогућава да оно прерасте у велику компанију. • Леон Валрас-предузетник успоставља везу између тржишта и рада , услуге и капитала, али при томе нити зарађује нити губи-профит стално тежи према нули.

12. Развој теоријске мисли о предузетништву • Алфред Маршал- уводи појам “наднице за управљање” , коју добива предузетник. • Ханс вон Манголд- употребљаватермин “рента за способност” односно за “натпросјечно промишљање”. • Kaрл Маркс-предузетништвоповезао искључиво са власником капитала (Капитал ) .Предузетничку добит поистовјећивао са вишком вриједности одузетим од радника.То је узрок криза...

13. Развој теоријске мисли о предузетништву • Јозеф Шумпетер (Привредни циклуси; Капитализам, социјализам и демократија) - предузетника дефинише као оног који стално иновира, који открива и примјењује ново, који комбинује и проналази начин како унаприједити производњу и пословање. • Под појмом комбинација обухвата пет случајева:1) производња новог добра; 2) увођење новог начина производње; 3) отварање новог тржишта; 4) освајање новог извора сировина и материјала; 5) постизање нове организације у некој индустријског корпорацији/ грани и стварање “ предузетничког монопола “ у њој.

14. Џон Галбрајт -( Нова индустријска држава) • Џон Гелбрајт- сматра да је предузетник фигура која све више нестаје у индустријском систему, а предузетништво се све више одваја од власника капитала и прелази у професионалне руке (тимове менаџера/ техноструктуру). По њему је основна моћ техноструктуре колективно иновативно знање без кога нема модерног предузећа. • Велики значај тиму даје и Исак Адижес : ПАЕИ систем,али са много већим значајем психолошког фактора( Управљање промјенама и Предузетнички буквар).

15. Вилијам Баумол (Предузетништво у економској теорији) • По овом аутору предузетник доприноси порасту продуктивности, не само иновирањем већ и путем агресивне имитације. Поред тога, он велики значај придаје питању трансакционих трошкова и оптималној количини новца на жиро рачуну, те разликовању конструктивног од деструктивног предузетништва.МП потребна релативно већа количина новца.

16. Френк Најт- (Ризик, неизвјесност и профит) • Овај аутор обрађује проблем неизвјесности и ризика.Сматра да предузетник мање може утјецати на неизвјесност него на ризик. На неизвјесност се утиче диверзификсцијом пословања,консолидацијом пословног портфолија и брзим доношењем одлука, а на ризик се по њему може утицати прикупљањем оптималног броја информација прије уласка у бизнис и осигурањем након уласка у бизнис.

17. Фридрих Хајек-(Економија и знање; Фатална грешка: Социјализам) • Ф. Хајек сматра слично Адаму Смиту да економске развојне проблеме рјешава тржиште. Према његовом мишљењу предузетницима су главни орјентир за подухвате цијене и знање о цијенама. Његов велики сљедбеник је амерички економист Израел Кирзнер (Компетентност и предузетништво) који сматра да је основна улога предузетника у прилагођавању цијени, а ако је она погрешна то је шанса за профит јер фрустрирани купац/продавац жели да плати вишу/нижу цијену.

18. Пол Хоукен (Будућа економија) • П. Хоукен сматра да се кључна промјена у савременом пословању тиче односа масе и информације. Према њему вриједност испорученог продукта = информација/маса. Хоукен сматра да су ресурс и информација синоними.Интеграција сфере живота и рада-Бостонски пакет.

19. Џорџ Гилдер (Дух предузетништва) • По Гилдеру предузетник је стваралац тржишта, креатор пословних могућности, ресурса и нових технологија. Сматра да прави предузетник “не зна шта је економска криза и да право предузетништво не познаје економску депресију, напротив да предузетници у депресији виде своју шансу”. Поред предузетничког духа, по Гилдеру је од изузетне важности и “крива искуства”.

20. Алкесандер Бајт- (Самоуправни облик друштвене својине) • Сматрао је да су двије главне полуге у предузетничкој фирми нова технологија и нови маркетинг. Технологија смањује трошкове, а меркетинг повећава приходе. Упоређивао је капиталистичко и социјалистичко предузеће и дошао до закључка да је капиталистичко предузеће ефикасније само због искривљеног тумачења самоуправних права и некомпетентног мијешања државе у привреду, иако је био присталица државног предузетништва.

21. Харолд Либенштајн(Предузетништво и развој) • Његова теорија је првобитно настала за друге намјене, али је брзо послужила за анализу улоге предузетника. Суштина теорије Х-ефикасности је у мјерењу степена неефикасности унутар фирме. Помоћу ње се мјери степен пропуштања да се искористе производни потенцијали фирме.Х-ефикасност се појављује или због тога што се ресурси предузећа користе на погрешан начин, или зато што се они расипају односно уопште не користе.Четири узрока –уговори,вл. интерес,ресрси-навике,вријеме.Орг.пред.- риједак и скуп ресурс.

22. Том Питерс (Успјешан у хаосу; Тежња врхунском) • Т.Питерс - оригиналнан приступ реструктурирању великих предузећа; давање посебног значаја дизајну, квалитету и сервису; посебни значај МСП; замјена конкуренције кооперацијом; замјена економског национализма интерлационализацијом,тежња врхунском (са ријечи на дјела,купац је бос,аутономија, продуктивност помоћу људи, вриједности корпорације, ради што знаш,једноставна орг.и мало људи,строг.и еласт.). Чувен је по једноставној препоруци “идите на посао са жељом да вас отпусте”.Има једноставан рецепт за старо...

23. Марк Касон (Предузетник у економској теорији) • Творац је синтетичке економске теорије предузетништва. Посебну важност је придје преговарачким способностима предузетника и пословној култури и етици. Други познати аутори поред Касон-а су: Харолд Демсец;Јон Сандбо; Келвин Кели; Ханс Манголдт.

24. Питер Дракер (Иновације и предузетништво) • Шумпетерово “стваралачко разарање” Дракер повезује са седам иновационих извора: 1) неочекиваност,успјех или неуспјеха(робна кућа и катанац); 2) неподударност између садашње и будуће реалности (мини-челичане и Хрушчов); 3) иновације у вези са потребама процеса ( Алкон ензим ) ; 4) промјене у производној или/и тржишној структури ( аутомобили ) ; 5) демографске промјене (Морганова и Ситибанк) ; 6)промјене у опажањима и расположењима; 7) нове спознаје или нова знања;

25. ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРЕМА ПИТЕРУ ДРАКЕРУ • Први али истовремено и најбољи(пронаћи нешто велико,уложити много и тако стално-Дипон,Ла Рош,Џ...и Џ..) • Погодите их тамо гдје не очекују(Креативна имитација открића Епла-ПЦ од стране ИБМ;Предузетнички џудо Сониа према Беловим лабораторијима од којих је купио лценцу за тразисторе и избацио их са тржишта ) • Еколошке нише(наплатна рампа-Алкон;спец.знања-Бош;спец.тржишта-Коти) • Промјењене вриједности и карактеристике(креирање:користи-Ленокс:цијена-Жилет;потрошачка реалност-ГЕ турбина и ножеви;мазиво са упуством за одржавање )

26. Дракерови извори иновација 1 1) Неочекиваност-нечекивани успјех, промашај и спољни догађај(Р.К Мејси,ТВ за фарм.у Јап.-катанац-PC IBM) 2) Неподударност –између стварности каква тренутно јесте и каква би требала да буде( 4 варијације-мини ч.-бродови-Хрушчов-) 3) Потребе процеса- нпр. производња ензима за операцију катаракте и сијалица(слаба тачка у процесу) 4) Промјењене индустријске и тржишне стрктуре-аутомобили лакмус (неки нестали јер нису имали иновације и стратегије)

27. Дракерови извори иновација 2 5) Демографска кретања (беби-бум; ротшилдова:морганова банка; Кенедијев Савез за прогрес Лат.Америка) 6) Промјене у опажањима, расположењима и значењима (чаша пола пуна, права мањина, часописи за здравље,ам.фемин.) 7) Нова знања (браћа Рајт-спојено знање о мотору и једрилици, Фулерова округла кућа, Едисонова сијалица, Флемингов пеницилин. Три фокуса: а)комплетни систем, б)стварање тржишта и в) заузимање стратешке позиције)

28. Креирање пословних идеја • Методе и технике:1) подстицање креативног размишљања; 2)креативна имитација; 3) spinn-off; 4) умјетност и занати; 5) иновације; 6) лично искуство; 7) хоби и спортови;8) франшизинг;

29. Технике које подстичу креативно(интуитивно) размишљањe 1) “Delphi” метода -носиоци кључних пословних задатака кроз вишекратни разговор утврђују приједлог или идеју. 2) Синектичка метода- проналази се сличност (аналогија) у природи ради отуђења од проблема и враћање рјешењу. 3)Морфолошка метода-формира се матрица у којој су у првој колони основна обиљежја , а у преосталим колонама варијације основног обиљежја. 4) Spinn-off (одцјепљење) –начин формирања новог предузећа (Lexmark).

30. Принципи иновативног предузетништва • Производити нове производе или пружати услуге, • Уводити још непознате начине производње, • Отварати нова тржишта, • Освајати нове изворе сировина, • Уводити нове облике организовања.

31. Ново корпоративно предузетништво • Ново корпоративно предузетништво се појављује као динамична развојна комбинација: идеја, капитала, знања и ризика. Оно је нови социокултурни феномен који омогућује остварење способности људи у економској сфери, при чему велику улогу игра улагање у људски капитал и предузетнички амбијент ужег предузећа и ширег окружења друштва.

32. Модел органозовања интерног предузетништва по “ИГПТ” систему • Мисија: Увођење новог ориступа у начину коришћења ресурса; • Циљеви: Креирање предузетничких подухвата са којима ће се остваривати конкурентска предност; • Задаци: Стварање идеје за увођење пословних иновација, налажење нових тржишта, стварање нових потреба код купаца, нових производа и услуга....

33. Предузетнички управљачки подсистем у склопу пословног система Спољни утицај Ресурси Непредвидиви утицаји Процес Предузетништво Предузетништво Циљеви система Организацијска структура Резултати Унутарњи утицај Предузетнички управљачки подсистем

34. Састав предузетничког тима • Лидер-води и координира рад тима; • Финансијер-налази изворе средстава за реализацију предузетничког подухвата; • Подстрекач-инспирише колеге; • Извиђач-прати нове развојне трендове; • Везист-обезбјеђује интеракцију; • Ментор-подучава млађе колеге и уводи у посао; • Шампион-Промовише нове идеје и запаже се за њихову подршку; • Чистач препрека- идентификује проблеме, посебно техничке природе.

35. Три друштвено-економска модела предузетништва • Слободно предузетништво:лоши радни услови; спречавање синдикалног организовања (рад дјеце); технолошке иновације. • Контролисано предузтништво: планска привреда, државна иницијатива; уравниловка. • Комбиновано предузетништво= слободно предузетништво + контролисано предузетништво:спојене предности првог и другог облика предузетништва (нетехнолошке иновације).

36. Изузетна неизвјесност, Вријеме и брзина промјена постаје средишњи фактор Флексибилност и адаптибилност на бази информационих технологија, Тржишта постају фрагментирана, Квалитет, дизајн и сервис –главне предности нових производа, Процес преструктурирања великих корпорација, Нова организациона структура предузећа, Напуштају се старе идеје о економији великог обима, Појединачна организација постаје дио кооперативних мрежа, Интернационализација свих економских процеса, Промјене у процесу рада и положају радника у предузећу. Карактеристике савременог предузетништва

37. Предузетнички менаџмент • Предузетник креира ресурсе, а ангажовани менаџер их оптимално комбинује. • Предузетнички менаџмент Адижес везује за животни циклус предузећа и ПАЕИ стил руковођења. • Предузетнички менаџмент по Дракеру захтјева:рецептивност за иновације;кадар и ”организацију која учи”;специфични систем мјерења резултата и награда;одвојене предузетничке од менаџерских јединица у предузећу.

38. Предузетничка фаза развоја фирме • Бизнис, као и људи рађа се, расте и умире(удварање, “go-go”, адолесценција,топ форма, стабилност, аристократија, рана бирократија, бирократија, смрт).ПФ је до топ форме. • Разумјевање сваке од ових фаза од одулучујуће је важности да би се разумјело зашто већина послова не успије, а неки имају метеорски развој и раст.

39. Промјене,пројекти и оцјене у предузетничкој организацији • Двосмјерне промјене(мултидивизиона сегментација и иновативна интеграција-GM ); • Конфликтни односи стратешких и оперативних функција(продаја-маркетинг... ); • Финансијско-рачуноводствени аспект инт.пред.(пројекти и њивово друшт./економско оцјењивање; не/новчано вредновање кадрова-мичигенски,фламхолзов,оганов/Херменсон,исто—ријски и опортуни трошкови,дисконтоване плате,модел “ Q”)

40. Кључне разлике између великих и малих предузећа Велико предузеће Мало предузеће 1.Организација је у 1. Организација у мањој већој мјери формализована мјери формализована 2. Децентрализација 2. Централизација организције организације 3. Вертикална сложеност 3. Вертикална једноставност 4.Хоризонтална 4. Хоризонтална сложеност једноставност 5. Сталне двосмјерне промјене (МДС: ИИ)

41. Брзо оцјењивање ефикасности предузетничке организације • Оцјењивање и мјерење ефикасности предузетничке организације представља један од кључних проблема предузетничке економије. Да би се дао одговора колико организациона структура одступа од оптималне, потребно је обезбједити високо продуктиван приступ пројктовању организације. На основу тога између ефикасности пословања предузетничке организације могу се успоставити слиједеће релације: Erst:Eropt=Nst:Nopt Erst=stvarna efikasnost; Eropt=optimalna efikasnost; Nst= stvarni nivo organizacije.

42. Разлика у функционисању између малог и великог предузећа • Велико предузеће: економија обима, глобална орјентација,бирократска хијерархијска структура, дубока организација, сложен тимски рад. • Мала предузећа:производња умалим количинама, уска тржишна орјентација, флексибилна организациона структура, плитка и једноставна организациона структура, велика улога предузетника

43. Фазе уласка у интерно(корпоративно) предузетништво • Дијагноза стања са аспекта животног циклуса; • Упознавање топ менаџмента са дијагнозом стања и подстицање на промјене; • Креирање предузетничке мисије у складу са фазом животног циклуса; • Креирање предузетничке политике фокусиране на одбацивање “ свега старог”; • Успостављање предузетничке праксе поклањања веће пажње могућностима него проблемима;

44. Општи услови развоја предузетништва • Економски услови предузетништва (софистицирани економски интервенционизам:камате,порез,инфлација). • Социолошки услови предузетништва(Вебер, Спенсер, Лојола); • Политички услови предузетништва (предузетничко друштво).

45. Индивидуално (екстерно) предузетништво • Фазе уласка у мали бизнис: мотивација, тражење нових идеја, вредновање идеја, идентификација ресурса, преговори за улазак у бизнис, почетак и опстанак посла. • Прије доношења коначне одлуке о почетку посла треба одговорити на упитнике који се односе на:вас, вашу породицу,ваше способности и вашу идеју.

46. Можете ли дуго радити? (Увијек, Некад, Повремено, Никад). Јесте ли упорни и истрајни? (До краја, Углавном, Повремено, Ријетко). Да ли Вам је посао важнији од умора и породице? Ако посао преживи пет година хоћете ли наставити? (Да, Уз тешкоће, Не). Јесте ли се у досадашњим успјесима руководили углавном новцем? Ако сте у тешкоћама можете ли наћи оригинално рјешење? Да ли радите све док не остварите циљ? Јесу ли за Вас проблеми својеврсни изазов? Можете ли живити уз несигурност посла и зарада? Имате ли самопоуздања? Упитник : ВИ (Кључна питања)

47. Како гледате на неуспјех? Као прилику за учење; Разочарење; Повлачим се; Слом. Како подносите критику? Увијек је слушам; Увијек је прихватам.Не волим је; Увијек је одбацујем. Питате ли друге за мишљење како би сте постигли боље резултате? Увијек; По правилу; Некада, Не. Имате ли повјерење у друге? Да ако су способни; Некада; Тешко; Не. Успјевате ли наћи праве особе које Вам могу помоћи? Потпуно; Углавном; Не баш; Не. Волите ли бити лидер кад је то могуће?Врло; Углавном; Не много; Не. Мислите ли да би Ваш успјех могао зависити и о вањским условима? Никако; Не; Некада; Увијек. Које сте ризике раније били спремни прихватити? Прорачунате; Високе; Ниске; Ријетко их прихватам. Какво Вам је здравствено стање? Одлично; Добро; Углавном добро; Слабо. Упитник : ВИ (Кључна питања)

48. Јесте ли планове за почетак Вашег посла размотрили у породици? Да; Не. Да ли је породица спремна на несигурност плате или зараде? Да; Не. Ако Вам стан буде потребан као залог прихвата ли породица све посљедице тога посла? Да; Не. Може ли Ваша породица без Вас обављати свакодневне послове? Да; Не. Зарађује ли неко у Вашој породици на други начин да би помогао породици? Да;Не. Јесте ли сагледали све финансијске токове у породици? Да; Не. Јесте ли Вашем банкару илустровали начин вођења финансија у породици? Да; Не. Упитник: Ваша породица

49. Јесте ли икада водили пословне књиге,? Много пута; Некада; Никада. Да ли сте морали “јурити своје дужнике”? Често, Некада; Никада. Јесте ли икада разговарали о условима кредитирања? Да; Не. Схватате ли важност контроле токова готовине? Да; Не. Какво је Ваше искуство у контроли прихода и расхода? Обимно; Мало; Никакво. Знате ли да се користите анализом? Да; Не. Упитник: Ваше личне способности

50. Знате ли како ћете обезбједити дугорочна финансијска средства? Да; Не. Јесте ли своје планове показивали финансијерима? Много пута; Неколико пута; Никада. Какво искуство имате у формирању цијена и продаји? Велико; Одређено; Никакво. Знате ли како треба увести систем управљања залихама? Врло добро; Углавном; Слабо. Какво искуство имате с пријемом кадрова? Велико; Одређено; Никакво. Знате ли како треба анализирати сегменте тржишта? Да; Не. Имете ли искуства у идентификацији трошкова-резултата производа? Велико;Одређено;Никакво. Какво је Ваше искуство у области рекламирања, односа с јавношћу,дистрибуције производа? Велико; Одређено; Никакво; Умијете ли дати задатке својим радницима? Да; Не. Јесте ли некада раније формирали тим за менаџмент? Да; Не. Упитник: Ваше личне способности