Матурски рад из биологије КИЧМЕНА МОЖДИНА

1. Матурски рад из биологијеКИЧМЕНА МОЖДИНА

2. С А Д Р Ж А Ј Страна 1. Увод 3 2. Кичмена мождина 4 3. Структура кичмене мождине5 4. Грађа кичмене мождине6 4.1. Бела маса7 4.2. Сива маса7 5. Сегменти кичмене мождине8 6. Доток крви9 7. Функције10 8. Повреде11 8.1. Повреде врата12 8.2. Повреде грудног кичменог дела13 8.3. Повреде леђно-крсног дела14 9. Абнормалност кичмене мождине и клинички синдроми оштећења 15 10. Закључак15 Литература16

3. 1. УвоД • Кичменамождинаимаобликиздуженогцилиндра и простиресеодбаземозганизлеђа. Играважнуулогу у контролисањутела и обрадиинформација, делујућикаопутзањиховпреносизмеђумозга и тела. Кичменамождинатакођеуправљамногимрефлекснимреакцијаматела, брзимодговоримакојисејављајубезучешћавоље и честоштитетелоодопасности.

4. Слика 1. Кичменамождина

5. 2. Кичмена мождина • Кичменамождина (medulla spinalis)  једеоцентралногнервногсистема (ЦНС-а) смештена у кичменомканалу и заштићенајекичменимпршљеновима. Кичменамождинаједугачак, танак, цевастиснопнервнихткива и глијалнихћелијакојасепружаодмозга. Заједносамозгомчинецентралнинервнисистем. Кичменамождинапочињеодпотиљачнекости и протежедопростораизмеђупрвог и другоглумбалногпршљена, непростиресецеломдужиномкичменогстуба. Кичменамождинафункционишепресвега у преносунервнихсигналаизмеђумозга и остаткатела, алитакођесадржи и нервнаколакојамогусамосталнодаконтролишубројнерефлексе. Иматриглавнефункције: каоканалзамоторичкеинформације, којеипутујунизкичменумождину, каоканалзасензорнеинформације у обрнутомсмеру, и накрајукаоцентарзакоординацијуодређенихрефлекса.

6. Слика 2. Пресеккичменемождине

7. 3. Структура кичмене мождине • Кичменамождинајејединиглавнипутзаинформацијукојаповезујемозак и перифернинервнисистем. Дужинакичменемождинејемногокраћеоддужинекоштаногкичменогстуба. • Кодмушкарацаједугаоко 45 цм а кодженаоко 43 цм , овалногјеоблика, а проширенакодвратног и леђногрегиона. • Кичменамождинајезаштићенасатрислојаткива, којесеназивајуопнекичменемождине, којеокружујуканал. Чврстаматеријајеспољнислој, и чинизаштитнислој. Измеђучврстематерије и околнекостипршљенајепросторподназивомепидуралнипростор. Епидуралнипросторјеиспуњенмаснимткивом, а садржимрежукрвнихсудова. Паучинастаматеријајесредњизаштитнислој. У просторуизмеђупаучинасте и мекематеријеналазисецереброспиналнатечност. Мекаматеријајенајдубљизаштитнислој. Веомаједеликатна и теснојеповезанасаповршиномкичменемождине.

8. Слика 3. Структура кичмене мождине

9. 4. ГРАЂА КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ • У попречномпресеку, перифернаобластмождинесадржипредеонеуроналнебелемасекојасадржисензорне и моторненеуроне. Унутарперифернеобластијесивамаса, централнирегионобликалептирасастављеноднервнихћелија. Овајцентралнирегионокружујецентралниканал, којијеанатомскопроширењепростора у мозгупознаткаокомора и, каокоморе, садржицереброспиналнутечност-ликвор.Распоредсиве и белемасејеобрнут у односунавеликимозак – беламасајеспоља, а сивасеналазиунутра.

10. Слика 4. Грађа кичмене мождине

11. 4.1. Бела маса • Беламасасеналазиизвансивемасе. Онапредстављаспољашњидео и роговимасивемасејеиздељенанатрипарнетраке: • предњу (funiculus anterior) • бочну (funiculuslateralis) • задњу (funiculus posterior). • Сапредње и бочнетракеполазетзв. нисходни (моторни) путевиодноснонервнавлакнакојинадражајпреносеод ЦНС-а капериферији. Сазаднетракеполазеусходни (сензитивни) путевикојинадражајпреносеодпериферијека ЦНС-у. Осимњихпостоје и асоцијативнипутевикојиспајајуразличитеделовекичменемождине.

12. 4.2. Сива маса • Сивамасаје у обликулептира и напопречномпресекудајеобликлатиничногслова H, наиме, онаобразујеједанпарлеђних и једанпартрбушнихрогова. Насивојмасисеразликују: • предњи (моторни) рогови (cornumotoria) којисеназивају и предњистубови (columna anterior), којиградепредњикоренкичменогживца; • задњи (сензитивни) рогови (cornusenzitiva) илизадњистубови (columna posterior), садржисензитивнепутеве • бочнирогови (cornusenzitiva) илибочнистубови (columna posterior), садрживегетативнецентре.

13. 5. Сегменти кичмене мождине • Људскакичменамождинајеподељенана 31 различитсегмент. Има 8 цервикалних, 12 торакалних, 5 лумбалних, 5 сакралних (крсних) и 1 кокцигеални. Насвакомсегменту, формирајуселеви и деснипаровикичменихнерава (мешовито; сензорни и моторни). У горњемделукичменогстуба, нервиизлазедиректноизкичменемождине, док у доњемделукичменогстубанервиидудаљепреизласка.Свакисегменткичменемождинејеповезансапаромганглија, којесеналазенедалекоодкичменемождине. Овиганглијесадржећелијесензорнихнеурона. Аксониовихсензорнихнеуронапутујукрозкичменумождинупреколеђногкорена.

14. Слика 5.1. Међупршљенскидиск Слика 5. Кичменипршљенови

15. 6. Доток крви • Кичменамождинаснабдевајукрвљутриартеријекојеидупоњенојдужинисапочетком у мозгу. Триуздужнеартеријесеназивајупредњекичменеартерије, и десне и леве- стражњекичменеартерије. Ониформирајувезепрекопредњих и задњихсегменатамождинскихартерија, којеулазе у кичменумождинунаразличитимделовимадужњенедужине. Овајпротоккрвикрозартерије,којипотичеодзадњеможданециркулације, ниједовољандасеодржикичменамождинаизванвратнихсегмената.Највећидоприносартеријскепрокрвљеностикичменемождинеисподвратногрегионапотичеодрадијалнопоређанихпредњих и задњихрадикуларнихартеријакојеводедокичменемождинедужлеђних и трбушнихнервнихкоренова, алисаједнимизузетком- неповезујуседиректносаниједномодтриуздужнеартерије.

16. 7. функције • Рефлекснафункција • Остварујесетакоштосе у кичменојмождининалазецентринизаразличитихрефлекса: • елементарни (основни) рефлекси у којеспадајурефлексисавијања (флексије) и опружања (екстензије) мишићаудува; • мишићнитонус, свимишићисеналазе у стањунекогнапона (тонуса) јерседоњихизкичменемождинесталношаљуимпулсикојиихнадражују;проприорецептори, којисеналазе у мишићима и тетивама, сталношаљуимпулседокичменемождине, а изњемоторнимвлакнимаимпулсиидудомишићаштоизазивањиховсталантонус • вазомоторнирефлекс, ширење и сужавањелуменакрвнихсудова; • рефлексимокрења и дефекације • сексуалнирефлекси, ерекција и ејакулацијакодмушкарца. • рефлексиноворођенчета- рефлексхватања, рефлекстражењауснама, рефлекссисања..

17. Проводнафункција • Испољавасе у провођењуимпулса у дваправца, одпериферијекамозгу и обрнутопасеразликујудватипапрободнихпутева: • усходнисусмештени у задњим и бочнимврпцама; прободеимпулсодкичменемождинекавишимделовима ЦНС-а, можданомстаблу, маломмозгу и коривеликогмозга; овимпутевимапредајусесвеинформацијекојепримајурецептори; • нисходнисусмештени у предњим и бочнимврпцамакичменемождине; прекоњихкичменамождинапримаимпулсеодвишихделова ЦНС-а којиактивирајуилиинхибирајумоторненеуроне; резултаттогајепроменаактивностираднихоргана: скелетних и унутрашњихоргана. У овепутевеспадапирамидалнипуткојимсеимпулсиизмоторнњзонекоревеликогмозгапроводедомоторнихнеуронакичменемождине.

18. 8. повреде • Повредакичменемождинеодносисенабилокојуповредукичменемождинекојајеизазванатраумомуместоболести. У зависностиодтогагдесукичменамождина и нервникорениоштећени, симптомимогудаварирајуодболадопарализедоинконтиненције. • Повредeкичменемождинеможебитиузрокованeтраумомкичменогстуба (истезање, модрице, вршењепритиска, прекид, ране, итд). Кичменекостиилимеђупршљенскидискмогусеразбити, изазивајућидакичменамождинабудепробушенаоштримфрагментомкости. Обично, жртвеповредакичменемождинећепретрпетигубитакосећаја у одређенимделовиматела. У блажимслучајевима, жртваможесамодапретрпигубитакфункције у руциилистопалу. Тежеповредемогудадоведудопараплегије, тетраплегија (такођепознатокаоКвадриплегие), илипотпунапарализателаисподместаповредекичменемождине. Инконтиненцијазначинемогућностконтроле: • Инконтиненцијамокраће(Incontinentiavesicae) • инконтиненцијастолице (Incontinentiaalvi) • инконтиненцијамлека (Incontinentialactis)

19. Лечењеповредакичменемождинепочињефиксирањемкичме и контроломупале у циљуспречавањадаљештете.Третманможедаварира у зависностиодлокације и степенаповреде. У многимслучајевима, повредекичменемождинезахтевајузначајнуфизикалнутерапију и рехабилитацију, посебноакопацијентоваповредаометасвакодневнеактивности.Повредекичменемождинемогуимативишеузрока, алисууглавномповезанесавеликимтраумамаизнесрећамоторнихвозила, падова, спортскихповреда и насиља. • Квадриплегија (тетраплегија)- подразумеваоштећењеилигубитакмоторнихилисензитивнихфункција у вратнимсегментимакилменемождинеуследлезије (повреде, ране) неуралнихелемената у спиналномканалу. Квадриплегијадоводидооштећењафункцијегорњихекстремитета, трупа, доњихекстремитета и карличнихоргана.

20. Квадриплегичар и параплегичар

21. Параплегија- подразумеваоштећењеилигубитакмоторнихилисензитивнихфункција у грудним, слабинскимиликрснимсегментимакичменемождинеуследлезијенервнихелемената и спиналномканалу. Кодпараплегијејеочуванафункцијагорњихекстремитета а одвисинелезијеможебитиоштећенафункцијатрупа, доњихекстремитета и карличнихоргана.

22. 8.1. Повреде врата • Обичнорезултују у целокупној (квадриплегија) илиделимичнојпарализи. Међутим, у зависностиодместа и тежинетраумеможесеповратитиограниченафункција. • Повреденанивоупршљена  C-1/C-2 честодоводедогубиткадисања; • пршљен C3 и изнад: обичнодоводидогубиткафункциједијафрагмештозахтевакоришћењевентилаторазадисање; • C4 : резултујезначајнимгубиткомфункцијебицепса и рамена; • C5 : резултујепотенцијалнигубитакфункцијебицепса и рамена и потпунигубитакфункције у зглобовима и шакама; • C6 : резултује у ограниченојконтролизглоба и потпунимгубиткомфункцијешаке; • C7 и Т1: резултујенедостаткомспретностишака и прстијуалидозвољаваограниченуупотребуруку. • Додатнизнаци и симптомиповредевратаукључују: • Немогућностилисмањенуспособнострегулисањаоткуцајасрца, крвногпритиска, знојења и самимтимтелеснетемпературе; • Абнормалноповећањекрвногпритиска, знојења и другеаутономнеодговоренаболилисензорнепоремећаје

23. 8.2. Повреде грудног кичменог дела • Повреденаилиисподгрудногкичменогнивоадоводедопараплегије. Функцијешака, руку, врата и дисањауглавномнисупогођене. • Т1 до Т8: резултују у немогућностидасеконтролишутрбушнимишићи. Сходнотоме, погођенајезадњица. Штојенижистепенпобреде, последицесумањеозбиљне • Т9 до Т12: резултуједелимичнимгубиткомконтролезадњице и абдоменалнихмишића.

24. 8.2. Повреде грудног кичменог дела • Последицепобределеђногиликрсногрегионакичменемождинесусмањенаконтроланогу и кукова, уринарногсистема и ануса.Функцијуцрева и бешикерегулишекрснидеокичме. У томсмислу, беомајеуобичајенодаседоживидисфункцијацрева и бешике, укључујући и инфекцијебешике и аналнеинконтиненцијепослетрауматскеповреде.Сексуалнафункцијајетакођеповезанасакрснимкичменомсегментима и честојепогођенапослеповреде. • Кичменишок и неурогенишокможеседеситизбогкичменеповреде. Кичменишокјеобичнопривремен, у трајањуодсамо 24-48 сати, и тојепривременоодсуствосензорних и моторнихфункција. Неурогенишоктрајенедељама и можедовестидогубиткамишићногтонусазбогнекоришћењамишићаисподповређеногместа.

25. 9. Абнормалност кичмене мождине и клинички синдроми оштећења • Арнолд-Кјаријевамалформацијајеразвојнаамомалијабаземозгакодкоједолазидопомерањаодређенихможданихструктура у каналукичменемождине. Каопоследицатогадолазидопоремећајациркулацијеможданетечности (ликвора), а успореноје и њеноресорбовање. Честојеузовумалформацијуприсутна и spina bifida (расцепкоштаногканалакичменемождине). Постојетритипаовогобољења.

26. Клиничкисиндромиоштећењакичменемождине:Клиничкисиндромиоштећењакичменемождине: • Синдромkаudeekvine (Sycaudaeequinae) • Синдромkonusmedulаrisа (Syconusmedullaris) • Централнисиндроммедуле • Синдромkonusmedulаrisа (Syconusmedullaris) • Централнисиндромmedule • Предњисиндромmedule • Задњисиндромmedule • Brown-Sequardovсиндром-подразумевахемисекцијукичменемождинеилиповредуједнеполовинекичм. мождине. Клиничкисеманифестујегубиткоммоторике и проприоцепцијенастранителагдесеналазиповреда и губиткомосећајазабол и температурусасупротнестранетела. • Квадрипареза-слабостсвихудова (оберуке и обеноге) • Парапареза-слабостдоњихекстремитета

27. 10. Закључак • Кичмена мождина је део ЦНС-a у коме се пролиферација и миграција неурона најраније завршава. До петог месеца ембрионалног развоја кичмена мождина испуњава целу дужину кичменог канала све до базе тртичне кости. Код новорођенчета њен каудални крај лежи у пределу трећег слабинског пршљена, каудални крај кичмене мождине помера се у току развоја рострално (навише). • У току развоја постоје уочљиве разлике у брзини раста кичменог стуба у односу на кичмену мождину што условљава привидно померање кичмене мождине навише. Зато се сви сегменти кичмене мождине налазе на вишем нивоу односу на одговарајуће кичмене пршљенове. Ове разлике у положају сегмента кичмене мождине у односу на одговарајуће међупршљенске отворе сесве више увећавају идући наниже према лумбалним сам сакралним сегментима.

28. Литература • http://www.bionet-skola.com/w/Ki%C4%8Dmena_mo%C5%BEdina • http://en.wikipedia.org/wiki/Spinal_cord • Вокер, Р. (2005) : Људскотело, Младинскакњига, Београд