organsk a sto arsk a proizvodnj a n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
ORGANSK A STOČARSK A PROIZVODNJ A PowerPoint Presentation
Download Presentation
ORGANSK A STOČARSK A PROIZVODNJ A

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 62

ORGANSK A STOČARSK A PROIZVODNJ A - PowerPoint PPT Presentation


  • 101 Views
  • Uploaded on

ORGANSK A STOČARSK A PROIZVODNJ A. Dr Milun Petrović, vanredni profesor Agronomski fakultet, Čačak milunp @ kg .ac.rs. KLASIFIKACIJA STOČARSKIH SISTEMA. Intenzivni sistemi proizvodnje sa velikim ulaganjima u tehnologiju gajenja i velikom ostvarenom dobiti ;

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'ORGANSK A STOČARSK A PROIZVODNJ A' - jaser


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
organsk a sto arsk a proizvodnj a

ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA

Dr Milun Petrović, vanredni profesor

Agronomski fakultet, Čačak

milunp@kg.ac.rs

klasifikacija sto arskih sistema
KLASIFIKACIJA STOČARSKIH SISTEMA
  • Intenzivni sistemi proizvodnje sa velikim ulaganjima u tehnologiju gajenja i velikom ostvarenom dobiti;
  • Ekstenzivni sistem proizvodnje. koji su bazirani na sopstvenoj proizvodnji hrane, na nešto manjim ulaganjima u tehnologiju gajenja i sa ostvarenom proporcionalno manjom dobiti, ali i sa proizvodima koji imaju određene dodatne vrednosti (npr. proizvodnja tradicionalnih stočarskih proizvoda sa oznakom geografskog porekla);
  • Specifični/alternativni sistemi proizvodnje (kao što je organska stočarska proizvodnja) usmereni ka određenoj ciljnoj grupi potrošača.
definicija organske proizvodnje
Definicija organske proizvodnje
  • Organska poljoprivreda podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom i potencijalom staništa.
  • Predstavlja zaokruženu i celovitu ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.
karakteristike organske proizvodnje
Karakteristike organske proizvodnje
  • Poštovanje standarda i zakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani u organskom stočarstvu,
  • Proizvodnja zdravstveno bezbednih proizvoda animalnog porekla,
  • Zaštiti životne sredine,
  • Veća uposlenost (veće angažovanje radne snage za 10-15%),
  • Smanjenje depopulacije sela,
  • Samoodrživi sistem stočarske proizvodnje, jer ne prelazi biološke okvire ekosistema
  • Manja produktivnost u odnosu na konvencionalnu, tako da su proizvodi dobijeni u organskim sistemima za oko 30% skuplji.
  • Neophodnost snažnog podsticaja proizvođača na nacionalnom nivou,
  • Sprečava i ublažava negativne posledice konvencionalne poljoprivrede (hemizacija, erozija zemljišta, specijalizacija, smanjenje biodiverziteta, hroničan stres, prisustvo rezidua antibiotika itd.)
  • Zasnovanost na mešovitom sistemu gajenja više vrsta domaćih životinja
razvoj organske proizvodnje u svetu
Razvoj organske proizvodnje u svetu
  • Osnovni razlozi za ekspanziju organske poljoprivrede u svetu su rezultati medicinskih istraživanja koja ukazuju na povećanje zdravstvenog rizika pri konzumiranju hrane poreklom iz intenzivne konvencionalne proizvodnje (poremećaja razvoja i zdravlja novorođenčadi kao i poremećaje plodnosti koji su dokazani i kod ljudi i kod životinja).
slide6
Poslednje decenije obim organske proizvodnje u svetu se značajno povećao (više od 26 miliona hektara).
  • Najveće površine u sistemu organske poljoprivrede nalaze se u:
      • Australiji(11 300 000 ha),
      • Argentini (2 899 999 ha),
      • Italiji (1 052 002 ha) i
      • USA (930 810 ha).
  • Procentualni odnos površina u organskoj proizvodnji u odnosu na površinu države, daje potpuno drugu sliku s obzirom na to da su u prvih 10 zemalja sveta zastupljene samo evropske zemlje i to:
      • Lihtenštajn (26,4%),
      • Austrija (12, 9%) i
      • Švajcarska (10,27%).
slide7
Ukupna površina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostručila:
    • 2000. 4,3 miliona ha
    • 2008. 7,6 miliona ha
  • U Evropi, najveće površine u sistemu organske proizvodnje su u Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
  • U većini evropskih zemalja, oko 6% obradivih površina je u sistemu organske proizvodnje.
  • Tendencija razvoja organske proizvodnje u zemljama centralne i istočne Evrope je sve izraženija (Češka, Slovačka i Poljska).
organska poljoprivreda u evropi
Organska poljoprivreda u Evropi
  • Ukupna površina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostručila:
    • 2000. 4,3 miliona ha
    • 2008. 7,6 miliona ha
  • U Evropi, najveće površine u sistemu organske proizvodnje su u
    • Španiji (1,13 miliona ha),
    • Italiji(oko jednog miliona ha),
    • Nemačkoj(oko 0,91 miliona ha),
    • Velikoj Britaniji(oko 0,72 miliona ha) i
    • Francuskoj(oko 0,58 miliona ha).
  • Zajedno čine oko 56,8% ukupnog organskog sektora u EU;
slide9
Države EU koje imaju najveće učešće organskih površina u odnosu na raspoloživu poljoprivrednu površinu:
    • Austrija (oko 15,5%),
    • Švedska i Estonija (oko 10,9%) i
    • Češka i Latvija (9%).
slide10

Zastupljenost pojedinih sistema organske stočarske proizvodnje

mleko

Goveđe meso

Ovčije meso

Mleko/goved.

/ovčetina

Kr.ml./goved.

Mleko/ovčet.

Goved./ovč.

organska sto arska proizvodnja u evropi
ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA U EVROPI
  • Brže se razvijaju one proizvodne grane u kojima je ishrana životinja bazirana na pašnjacima i kabastoj hrani, odnosno preživari (goveda, ovce i koze), dok je znatno sporiji razvojorganskog svinjarstva i organskog živinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaćih životinja zahtevaju velike količine proteinskih hraniva;
slide12
Tabela 1. Udeo organski gajenih životinja (u %) u odnosu na ukupno brojno stanje pojedinih vrsta domaćih životinja.
slide13
Prema izveštaju EK iz 2010., u EU-27 se gaji oko 2,4 miliona grla GOVEDA u sertifikovanim organskim stočarskim sistemima;
  • Od tog broja, oko 550,000 mlečnih krava se gaji u organskim sistemima stočarske proizvodnje;
  • Države sa apsolutnim najvećim brojem organski gajenih goveda su Nemačka, Austrija, Velika Britanija i Italija;
  • Međutim, države sa najvećim procentualnim udelom organski gajenih goveda su:
slide15
U sektoru organskog OVČARSTVAdominiraju Italija i Velika Britanija, svaka sa oko 850.000 grla koje se organski gaje, i one zajedno imaju oko 52% od ukupnog broja organski gajenih ovaca (3,4 miliona grla) u EU;
  • Treća je Grčka sa oko 400.000 grla ovaca;
slide16
U sektoru organskg KOZARSTVA gaji se oko 700.000 grla;
  • Najveći deo se gaji u Grčkoj, čak oko 400.000 grla što predstavlja oko 8.1% od ukupnog nacionalnog broja koza;
  • Proporcionalno nacionalnom brojnom stanju, najveći udeo organski gajenih koza ima Austrija sa čak 50% od ukupnog broja grla.
slide17
Sektor organskog SVINJARSTVA u zemljama EU je nešto manje razvijen i procenjuje se da je 2007. godine bilo oko 900.000 grla svinja u ovom sistemu proizvodnje, dok je najveći proizvođač bila Nemačka sa oko 200.000 grla;
slide18
U sektoru organskog ŽIVINARSTVAgaji se oko 19 miliona grla, od čega je najdominantnija grana proizvodnja kokošijih jaja;
  • Dominira Francuska sa oko 6 miliona grla organski gajene živine, od čega je oko 25% koka-nosilja.
osnovne karakteristike organske sto arske proizvodnje obrisati
Osnovne karakteristike organske stočarske proizvodnje Obrisati
  • Savremeni sistem upravljanja organskom proizvodnjom u stočarstvu je regulisan zakonskim aktima (zakonom je dsefinisan finalni proizvod i sve faze u njegovoj proizvodnji).
  • Ograničena mogućnost primene hemijskih sredstava za zaštitu zdravlja životinja (lokalno adaptirane, autohtone i prirodne rase dobijaju prednost u odnosu na uvezene).
  • Organsko stočarstvo i poljoprivreda su razvojni put za eko - zone i nacionalne parkove. Istovremeno se obezbeđuje rast prihoda i čuvaju se potencijali za razvoj drugih delatnosti, pre svega turizma, lovnog turizma, šumarstva, itd
slide20
Ograničena mogućnost zdravstvenih poremećaja jedinke u proizvodnom ciklusu, kao i ambijenta, na ovaj način se smanjuje zdravstveni rizik za populaciju ljudi uopšte, kao i rizik akumulacije rezidualnih materija u organizmima kako životinja, tako i ljudi, odnosno u životnoj sredini uopšte.
  • Ovakav način proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan sa prihvatanjem ograničenja koja postavlja stanište čime se obezbeđuje očuvanje celokupne biološke zajednice, postiže zadovoljavajući prihod i otvara mogućnost zarazvoj dopunskih delatnosti kao što je turizam.
  • Obrisati
osnovni principi organske sto arske proizvodnje
Osnovni principi organske stočarske proizvodnje
  • Osnovni principi i najvažnije preporuke pri osnivanju organskih stočarskih farmi odnose se na:
    • Period transformacija jedne farme sa konvencionalne na organsku stočarsku proizvodnju (period konverzije),
    • Metode gajenja i genetskog unapređenja,
    • Ishranu životinja,
    • Uslove smeštaja, ponašanje i dobrobit životinja,
    • Zdravstvenuzaštitu
    • Očuvanje životne sredine.
period transformacije period konverzije konvencionalne u organsku farmu
Period transformacije - period konverzijekonvencionalne u organsku farmu
  • Prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zahteva određeno vreme, što zavisi od:
      • vrste,
      • kategorije i
      • opštih uslova gajenja životinja.
slide24
Za prelazak iz konvencionalne u organsku stočarsku proizvodnju:
    • za goveda i konje namenjene za proizvodnju mesa propisan je period u trajanju od najmanje 12 meseci,
    • za male preživarei svinjeza proizvodnju mesa najmanje 6 meseci,
    • za životinje za proizvodnju mleka najmanje 6 meseci,
    • za živinu u tovu10 nedelja,
    • za živinu za proizvodnju jaja, 6 nedelja.
metode gajenja i genetskog unapre enja
Metode gajenja i genetskog unapređenja
  • U organskoj stočarskoj proizvodnji vrlo važno je obratiti pažnju na:
    • Izbor vrste i rase,
    • Odgajivački cilj i program sa metodama gajenja.
izbor vrste i rase
Izbor vrste i rase
  • Izbor vrste
  • Iskustva iz zemalja u kojima organsko stočarstvo već ima dužu tradiciju pokazuje da organizacija organskog uzgoja preživara čija se ishrana bazira na pašnjacima i kabastoj hrani (goveda, ovce i koze), ne predstavlja veći problem, dok je znatno sporiji razvoj organskog svinjarstva i organskog živinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaćih životinja koriste velike količine proteinskih hraniva;
  • Pored toga zagađenja koja nastaju gajenjem svinja i živine su veća u odnosu na gajenje preživara
  • Manja otpornost i komlikovanija i zdravstvena zaštita nepreživara
slide27
Izbor rase
  • Još uvek ne postoje specijalizovane rase ili linije domaćih životinja namenjene isključivo za organsku stočarsku proizvodnju (osim pojedinih hibrida/linija živine koji su namenjeni ekstenzivnoj proizvodnji ili hibrida/linija svinja koji su namenjeni gajenju na otvorenom – tzv. “outdoor keeping”);
  • Proizvodnja se bazira na držanju i gajenju uobičajenih rasa koje su zastupljene i u konvencionalnom stočarstvu;
  • Ipak, prednost se daje:
    • autohtonim rasama domaćih životinja,
    • lokalno adaptiranim rasama, kao i
    • kombinovanim rasama;
obele avanje i identifikacija grla u organskom uzgoju
Obeležavanje i identifikacija grla u organskom uzgoju
  • Za svaki uspešan rad u uzgoju i selekciji domaćih životnja neophodna je identifikacija i obeležavanje grla, što je i pravilnikom koji se odnosi na metode organske stočarske proizvodnje jasno propisano.
  • U nekim zemljama, kao što je Velika Britanija vodi se posebno matično knjigovodstvo za goveda u organskoj proizvodnji.
slide29
Autohtone rase imaju niz pogodnosti za gajenje u sistemima organske poljoprivrede:
    • Izuzetna adaptabilnost i aklimatizovanost uslovima sredine,
    • dobro iskorišćavanje i konverzija kabastih hraniva,
    • velika otpornost na bolesti i lošije uslove ishrane i smeštaja,
    • Davanje animalnih proizvoda posebnog kvaliteta za ishranu ljudi, koji ne sadrže rezidue različitih antibiotika i sredstava za zaštitu bilja.
slide30
Ekonomskim korišćenjem autohtonih i lokalno adaptiranih rasa postiže se:
    • očuvanje diverziteta domesticiranih vrsta životinja, i
    • obezbeđuje izvor genofonda koji može da se upotrbi za poboljšanje konstitucije i otpornosti koja postoji kako sada tako se može javiti i u bliskoj ili dalekoj budućnosti.
odgajiva ki program i metod gajenja
Odgajivački program i metod gajenja
  • Iako (uglavnom) ne postoje specifični odgajivački programi za unapređenje domaćih životinja u organskom stočarstvu, osobine koje su uvek od značaja za unapređenje u takvim proizvodnim sistemima su:
    • Otpornost ka bolestima i/ili parazitima,
    • Funkcionalne osobine (dugovečnost, indeks telesne kondicije, itd.),
    • Efikasnost iskorišćavanja hrane (konverzija hrane), naročito kabastih hraniva (kod preživara),
    • Plodnost, preživljavanje mladih i dobre materinske sposobnosti.
slide32
Za uspešno organizovanje stočarske proizvodnje i izbora adekvatnog metoda gajenja neophodno je dobro poznavanje interakcija genotipa i faktora sredine (G x E), koje se javljaju u organskom sistemu gajenja.
  • U govedarskoj organskoj proizvodnji do sada su u procesu proizvodnje organskog mleka dobra iskustva postignuta sa frizijskom, džerzej, monbilijar i braun svis rasom.
slide33
U ovčarstvu proizvodnja je usmerena na proizvodnju mesa, pri čemu se koriste različiti sistemi držanja ovaca i različite veličine farme (U Nemačkoj, kao primer racionalnog korišćenja prirodnih resursa ističu se rezultati tova jagnjadi virtemberga na paši (38,5 kg) i u kombinovanom sistemu (41 kg)).
slide34
U živinarstvuosnovne razlika između konvencionalne i organske proizvodnje se odnose na: način držanja i intenzivnost proizvodnje.
  • U principu hibridi u organskom uzgoju pokazuju nižu nosivost i viši mortalitet (Holandija). U Nemačkoj, Francuskoj i SAD je orjentacija ka živini sa kombinovanim svojstvima, koja je bliža organskim principima uzgoja.
  • U organskom uzgoju svinja dobijene su hibridne linije određenih karakteristika (miran temperament, snažna konstitucija, dobre materinske osobine).
slide35
Uspeh primenjenih metoda gajenja zavisi od:
    • Pravilnog izbora vrste i rase domaćih životinja,
    • Tačno i jasno određenog odgajivačkog cilja (šta se tačno želi postići ili čime će se gazdinstvo/farma baviti);
    • Tačno definisanje metoda (načina) gajenja kao najvažnijeg faktora u realizaciji odgajivačkog cilja;
    • Definisanja načina ishrane, nege i držanja životinja;
    • Racionalnog korišćenja raspoloživih prirodnih resursa u cilju postizanja rentabilne proizvodnje;
ishrana ivotinja
Ishrana životinja
  • Ishrana životinja mora biti prilagođena fiziološkim zahtevima.
  • Hrana mora biti pripremljena u formi koja dozvoljava životinjama da iskažu prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe.
  • Životinje se hrane organski proizvedenom hranom.
  • Hrana za životinje se najvećim delom dobija sa sopstvene organske proizvodne jedinice. Procenat nabavljene hrane može biti do 60% ukoliko se hrana nabavlja iz organske proizvodne jedinice.
  • Do 30% količine hrane u obroku može da se sastoji od hrane iz perioda konverzije, osim ako je hrana iz perioda konverzije proizvedena na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu kada učešće takve hrane može da iznosi 100%.
slide37
Organska proizvodna jedinica može da nabavi najviše do 10% konvencionalnih hraniva za preživare, odnosno 20% hraniva za druge vrste životinja kada se ne može nabaviti hrana organskog porekla.
  • Učešće konvencionalnih hraniva u dnevnom obroku ne sme da bude veće od 25% suve materije obroka.
  • Ako kao rezultat ekstremnih klimatskih uslova, elementarnih nepogoda ili štetnog uticaja čovekovog delovanja nije moguća proizvodnja zelene, odnosno kabaste hrane, savezni inspektor može dozvoliti u ograničenom vremenskom periodu, i u određenoj oblasti, veće učešće konvencionalne hrane.
slide38
Uzgoj preživara se zasniva na maksimalnom korišćenju ispaše.
  • Najmanje 60% suve materije dnevnog obroka se sastoji od krmnog bilja, sveže ili sušene kabaste hrane ili silaže.
  • Ispašom životinja obezbeđuje se:
    • njihov boravak na otvorenom,
    • održavanje životinja u dobroj telesnoj kondiciji,
    • regulisanje florističkog sastava na pašnjacima i
    • neophodno ciklično kruženja hranljivih materija između zemljišta, biljaka i životinja;
slide39
Održavanje pašnjaka i zemljišta u dobrom stanju, postiže se:
    • pravilnim i planskim iskorišćavanjem pašnjačkih površina,
    • odgovarajućom gustinom životinja po jedinici površine pašnjaka uzimajući u obzir vrstu životinja i kvalitet pašnjaka,
    • brojem vrsta životinjakoje će se držati na istom pašnjaku, odnosno da li će se na pašnjaku držati samo jedna, dve ili više vrsta životinja, kao i njihovom rotacijom.
slide40
Ishrana mladunaca u organskom uzgoju je osetljivo i veoma važno pitanje.
  • U cilju dobrobiti životinja poželjno je da se majčinim mlekom hrane:
    • telad do 3 meseca,
    • jagnjad i jarad do 45 dana,
    • prasići do 40 dana.
  • Ova odredba direktno znači da se u ishrani mladunčadi koristi organsko mleko.
  • Kao bi se izbeglo korišćenje skupog organskog mleka za ishranu mladunaca može se reći da u većini slučajeva postoji praksa da se mladunci hrane mlekom dobijenog od jedinki iste vrste, gajenih u konvencionalnim uslovima.
  • Nije dozvoljeno korišćenje zamena za mleko u ishrani.
slide41
Dnevni obrok tovne živine sadrži najmanje 65% žitarica.
  • U pripremi i konzervisanju obroka se mogu koristiti konzervansi kao što su
    • bakterije,
    • gljivice i
    • enzimi.
  • Pri spremanju silažemogu se, kao konzervansi, koristiti
    • mravlja,
    • sirćetna,
    • mlečna i
    • propionska kiselina.
  • Zastupljenost ne-organskih stočnih hraniva ne sme da pređe 10% suve materije u obroku kod preživara i 15% suve materije u obroku kod nepreživara.
slide42
Standardi propisuju zabranu upotrebe:
    • antibiotika,
    • kokcidiostatika,
    • medicinskih preparata,
    • stimulatora rasta ili bilo koje materije kojima sestimuliše rast.
  • Zabranjena je upotreba GMO i GMO derivata u celom proizvodnom lancu.
  • U ishrani životinja nisu dozvoljeni sledeći sintetički proizvodi:
    • stimulatori rasta,
    • sredstva za podsticanje apetita,
    • veštačke boje,
    • urea,
    • čiste amino kiseline.
  • Od prirodnih proizvoda nije dozvoljeno davanje:
    • klaničnih odpadaka i
    • životinjskog izmeta.
uslovi sme taja pona anje i dobrobit ivotinja
Uslovi smeštaja, ponašanje i dobrobit životinja
  • Zakonskom regulativom postavljeni su visoki standardi koji određuju uslove za uzgoj životinja u samoodrživim sistemima:
  • U organskom uzgoju nije dopuštena forsirana ishrana i iskorišćavanje životinja.
  • U organskom stočarstvu nisu dozvoljene intervencije kao što je sečenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezrožavanje.
  • Neke od intervencija mogu biti dozvoljene u cilju poboljšanja sigurnosti i zdravlja i obavljaju se u optimalnom uzrastu.
  • Patnja životinja pri intervencijama mora biti svedena na minimum, tako da se mogu koristiti anestetici, ako je to potrebno.
  • Kastracija životinja je dozvoljena.
slide44
Reprodukcija životinja u organskoj proizvodnji obavlja se putem prirodnog pripusta ili veštačkog osemenjavanja (nije dozvoljen embriotransfer kao i sinhronizacija i indukcija estrusa)
  • Regulativom je određena i dužina perioda uzgoja pre klanja za pojedine vrste i kategorije naročito živine (81 dan za piliće, 49 dana za patke, 140 dana za ćurke i guske za pečenje).
slide45
Jedna od osnovnih karakteristika organske stočarske proizvodnje jeste insistiranje na takvim smeštajnim uslovima i na primeni takve tehnologije gajenja koja će u potpunosti omogućiti ispoljavanje svih prirodnih obrazaca ponašanja životinja.
  • Poseban naglasak se stavlja na:
    • prostor po grlu koji je namenjen slobodnom kretanju,
    • karakteristikama poda i
    • specifičnim odgajivačkim postupcima.
slide46
Prema standardima životinje moraju imati dovoljno prostora za hranjenje, odmaranje i kretanje, pristup vodi i hrani mora biti slobodan.
  • Za svaku vrstu i kategoriju propisana je optimalna gustina naseljenosti, koja obezbeđuje dovoljno prostora za normalno stajanje i pravljenje prirodnih pokreta.
slide49
Broj koka nosilja na 1m2 unutrašnje površine 6, dužina sedla po ptici je 18 cm.
  • Na jedno gnezdo dolazi 7 nosilja ili 120 cm2 po ptici zajedničkog gnezda.
  • Broj brojlera po 1m2 unutrašnje podne površine je 10 ili do 21 kg telesne mase po m2.
slide50
Takođe su definisani maksimalni kapaciteti objekata za uzgoj pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja.
  • Na primer kapacitet objekta za uzgoj živine je maksimalno:
    • 4 800 piladi;
    • 3 000 kokoši nosilja;
    • 5 200 morki - biserki;
    • 4 000 ženskih ili 3 200 muških pataka i
    • 2 500 gusaka ili ćuraka.
slide51
Životinje se ne smeju držati vezane.
  • Uzgoj živine u kavezima nije dozvoljen.
  • 50% podne površine mora biti bez nagiba i od punog materijala.
  • Životinje imaju pristup ispustu, koji mora imati odgovarajuću žaštitu od kiše, vetra, sunca i ekstremnih temperatura.
slide52
Celokupna tehnologija gajenja na jednoj organskoj stočarskoj farmi mora da zadovolji tzv. “koncept pet sloboda”, koji obuhvata:
    • slobodu od žeđi, gladi ili gladovanja,
    • slobodu od nedostatka prostora i/ili komfora,
    • slobodu od bola, povreda ili bolesti,
    • slobodu da se normalno ispolje svi obrasci ponašanja, i
    • slobodu od straha i/ili stresa.
zdravstven a za tita
Zdravstvenazaštita
  • Zdravstvena zaštita životinja u organskom stočarstvu bazira se na poštovanju principa „prevencija pre lečenja“.
  • Zakonska regulativa iz ove oblasti potencira uzgoj genetski otpornih jedinki uz poboljšanje ambijentalnih uslova i nege.
slide54
Mere prevencije pre lečenja podrazumevaju:
    • Korak 1:Uzgoj evolutivno adaptiranih i otpornih rasa (autohtone, aklimatizovane rase, proučavanje genetske rezistencije prema nekim bolestima (mastitis, parazitske infekcije kod ovaca i virusne kod živine. itd)).
    • Korak 2:Ishrana i uslovi držanja u skladu sa standardima organskog stočarstva (zoohigijenske mere, smeštaj i kretanje).
    • Korak 3:Primena alternativne terapije bazirane na biljnim preparatima, homeopatskim sredstvima i slično.
    • Korak 4:Ukoliko terapija ne pomogne - sintetski lekovi se mogu primeniti.
slide55
Najčešći zdravstveni problemi kod goveda u organskoj proizvodnji:
    • mleka su mastitis i poremećaji u reprodukciji.
    • mesa su poremećaji u reprodukciji

Mastitis, neplodnost, mlečna groznica, hromost, teška telenja, abortus, naduni, BSE, ketoza, travna tetanija

slide56
Najčešći zdravstveni problem ovaca u organskoj proizvodnji mesa je kontrola endoparazita, koja ipak zahteva upotrebu antiparazitika.
  • Od zdravstvenih problema kod živineu organskoj proizvodnji jaja i mesa dolaze do izražaja povećani rizici :
    • veća učestalost parazitskih infekcija,
    • njukastl bolesti,
    • bakterijskih infekcija (salmonella i campylobacter) i
    • kanibalizam.
slide57
Kao najčešći zdravstveni i proizvodni problemi u organskom uzgoju svinjanavode se :
    • manji prirast,
    • nagnječenje prasadi i
    • povećana osetljivost prema parazitarnim infekcijama.
slide58
Potreba za lečenjem životinja postoji i u uslovima organske proizvodnje.
  • Ako je tretman neophodan, prvo treba pribegavati iskustvima tradicionalne i alternativne medicine, a u krajnjoj nuždi, mogu se primeniti i konvencionalni lekovi pri čemu se:
    • bolesne životinje moraju vidno obeležiti,
    • voditi protokol lečenja (upoterbljene doze, trajanje tretmana i period karence),
    • kao i navesti razlog eventualnog isključenja iz organskog uzgoja.
slide59
Tako je prema pravilniku upotreba konvencionalnih lekova za primenu u veterini dozvoljena najviše u dva tretmana u tokugodinekod životinja koje se uzgajaju više godina.
  • Kod životinja kod kojih je proizvodni vek do jedne godine dozvoljena je jedna terapija sa primenom konvencionalnih lekova za upotrebu u veterini.
  • U slučaju lečenja konvencionalnim lekovima period karence se mora produžiti i to najmanje udvostručiti da bi proizvodi animalnog porekla sačuvali sertifikat organskog proizvoda.
  • Osim produžene karence, tretmani životinja u organskom sistemu podrazumevaju liste dozvoljenih lekova.
slide60
Prema standardima u prevenciji nije dopuštena primena lekova i sredstava za upotrebu u veterini kao što su : antibiotici, sulfonamidi, sedativi, kokcidiostatici, antihelmintici, hormoni u cilju sinhronizacije estrusa, vakcine protiv bolesti koje se mogu kontrolisati alternativnim metodama, itd.
  • Dozvoljava se vakcinacija ukoliko je zakonom propisana ali se tada zabranjuje upotreba vakcinakoje suproizvedene genetičkim inžinjeringom.
o uvanje ivotne sredine
Očuvanje životne sredine
  • Organska stočarska proizvodnja bazira se na izraženom smanjenju, ako ne i na potpunom isključenju, upotrebe pesticida i mineralnih đubriva, pre svega azota, uz istovremeno smanjenje broja životinja po hektaru zemljišnih površina.
  • Potrebna površina za određeni broj životinja se izračunava u odnosu na Nitratnu direktivu koja predviđa ekvivalent od 170 kg N/ha/godini.
slide62
To znači da je 1 ha dovoljan za
    • 2 muzne krave,
    • 12 teladi od 0 do 6 meseci,
    • 14 ovaca ili koza,
    • 140 jagnjadi do 6 meseci,
    • 6,5 krmača,
    • 16 tovnih svinja od 35-105 kg,
    • 2 konja starija od 6 meseci